Jump to content

Udar asteroida od 500 kilometara

Оцени ову тему


Препоручена порука

Udar u Zemlju tela prečnika  jednog metra zabeleže svi mediji u svetu. Udar tela prečnika jednog kilometra izazvao bi teške posledice. Udar tela prečnika 10 kilometara uništio bi sav složeni život na planeti. A šta bi bilo kada bi u Zemlju udario gvozdeni asteroid prečnika 500 kilometara? Pogledajte simulaciju tog udara.

 

 

 

http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/11784-udar-asteroida-od-500-kilometara

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Дошло би до краћег поремећаја у функционисању Слободног Тржишта, али би се оно брзо саморегулисало и наставили бисмо јачи него икад!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 минута, GeniusAtWork рече

Дошло би до краћег поремећаја у функционисању Слободног Тржишта, али би се оно брзо саморегулисало и наставили бисмо јачи него икад!

Znala sam da bi nam ovakav događaj donio samo dobro.
Hvala, Genije. :sunce:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pošto je Zemlja ravna ploča postoji mogućnost da ovakva "teletina" samo klizne preko njene površine. Kao kada se maleni kamenčić baci sa obale reke tako da nekoliko puta odskoči po površini vode. Nekih par milijardi Zemljana bi svakako bilo izgubljeno, ploča zemljana bi se malo zateturala, ali Sunce bi nastavilo i dalje da se obrće oko Zemlje pošto bi apsorbovalo tu gvozdenu nevolju. :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Iulianus рече

Pošto je zemlja ravna ploča postoji mogućnost da ovakva "teletina" samo klizne preko njene površine. 

Ili probusi rupu u ploci?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne bi bilo ništa manje opasno ni da nam asteroid utepa nekog od slonova nosača. A bilo bi nezgodno i ako bi neki spucao kornjaču u glavu, jeste da ume ona da se uvuče u oklop, ali ume i kamenje da iznenadi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, srema рече

E sad jedno ozbiljno pitanje, ako bi neko znao da mi odgovori, zasto bi to toliko bilo pogubno za Zemlju? Recimo od 10 km, ne vidim kako bi neko nastradao sa druge strane planete? :)

Удар астероида од 10км би ослободио отприлике милијарду пута већу енергију од Хирошимске бомбе. У пракси то значи да би свако ко је на отвореном на мање од 4-5 хиљаде километара од места удара би скоро 100% погинуо. Ако би пао у море или океан, подигли би се таласи неколико пута већи од Монт Евереста и кретали би се надзвучном брзином, потапајући острва, државе. Значи имаш сигурно стотине милиона мртвих већ првог дана од самог удара и тотални колапс људске цивилизације, пао он на земљу или у воду. Даље, пад би изазвао тектонске поремећаје по читавој планети и земљотресе од преко 10 рихтера. Активирали би се вулкани на многим местима. Тако да је питање колико би људи преживело и на другој страни планете.

А шлаг на торти је да би експлозија избацила огромну количину материјала из земљине коре који би тотално помрачили сунце и на земљи би завладала ноћ која би трајала месецима, можда и годинама. Што би тотално уништило и оно што је преостало од биосфере после удара. Тако да би вероватноћа преживљавања била врло близу нуле, био на тој страни где је пао или не.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 часа, srema рече

E sad jedno ozbiljno pitanje, ako bi neko znao da mi odgovori, zasto bi to toliko bilo pogubno za Zemlju? Recimo od 10 km, ne vidim kako bi neko nastradao sa druge strane planete? :)

Masa puta ubrzanje... ;)

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 часа, GeniusAtWork рече

Удар астероида од 10км би ослободио отприлике милијарду пута већу енергију од Хирошимске бомбе.

Kolko bi % sagoreo ulaskom i Zemljinu atmosferu?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Кратос рече

Kolko bi % sagoreo ulaskom i Zemljinu atmosferu?

Zanemarljivo malo. Plus, sto bi to sagorevanje potrosilo ogromnu kolicinu kiseonika, i moguce - zbog razvijene ogromne toplote - izazvalo kontinentalne pozare.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Inace, kad je nesto veliko 500 km, onda to i nije udar, nego pre sudar 2 tela. Jer je to svega 1/24 Zemljinog precnika.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, obi-wan рече

Zanemarljivo malo. Plus, sto bi to sagorevanje potrosilo ogromnu kolicinu kiseonika, i moguce - zbog razvijene ogromne toplote - izazvalo kontinentalne pozare.

Ako bi potrošilo ogromnu količinu kiseonika, možda ti požari ne bi bili tako veliki.:stadaradim:

пре 2 часа, obi-wan рече

Inace, kad je nesto veliko 500 km, onda to i nije udar, nego pre sudar 2 tela. Jer je to svega 1/24 Zemljinog precnika.

Daj malo optimizma...nešto lijepo izvedi iz uvodnog posta, pokvariste mi dan, opet. Ja Geniju najviše vjerujem, jer po njemu, nakon ove nepogode, izlazimo iz sv. ek. krize. Bravo za Genija!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Ayla рече

Ja Geniju najviše vjerujem, jer po njemu, nakon ove nepogode, izlazimo iz sv. ek. krize. Bravo za Genija!

I ne samo to. BDP bi nam se izjednačio sa nemačkim!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од emilija,
      Marko Milačić - Prava Crna Gora
      8 h ·  ‼️СЈУТРА ОВИ МОМЦИ ПИШУ ИСТОРИЈУ! Огњен Мараш и Милош Ајковић, из Зете, крећу на ходочашће-литију дугу 500 километара, од Храма Светог Саве у Београду до Храма у Подгорици‼️
      - 12 дана, 500 километара!
      - Сви детаљи у укључењу уживо испред Храма у Београду, вечерас у 20:00.
      - Видимо се вечерас код Храма.
      - Позивам медије, али и све заинтересоване, да сјутра ујутру у 10:00, испред Храма, испратимо ове момке на дуг пут.

    • Од milance92,
      Продајем од Образа светачког:
      1. Оба тона Јована Кронштатског 2*500 дин
      2. Јована Шангајског 500дин
      3. Посебно издање о Кронштатском
      Остале књиге:
      1. Шмеман, Данас живети по Еванђељу 300 дин
      2. Благовесници манастира Липовац200 дин
      3. Јован Пурић, Васпитање по Златоустом 300дин
      Све књиге су у одличном стању!!!!!
      Скоро нове. Слано коришћене









    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ове 2019. године навршава се 500 година од доношења из Венеције прве штампарије у Доњу Сопотницу надомак Горажда. Било је то дело Божидара Љубавића  Горажданина и његових синова.
       
      Српска горажданска штампарија је радила у склопу цркве Светог Георгија у Доњој Сопотници до 1523. године када је због страха да би је Турци могли пронаћи и уништити пренешена у Трговиште у данашњој Румунији где је наставила са радом.
      Поводом 500-годишњег јубилеја, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом својом одлуком бр.83/19 од 23. јануара 2019. године формирао је Организациони одбор за припрему обележавања јубилеја. У суботу, 16. фебруара 2019. године са почетком у 11 часова, одржана је прва седница именованог Одбора у згради Митрополије у Сарајеву. На крају седнице усвојени су следећи предлози и то да се:
      9. новембра 2019. године организује једнодневни научни скуп посвећен Српској горажданској штампарији,
      13. јула 2019. године у Доњој Сопотници код цркве Светог Георгија организује и одржи духовна академија,
      у недељу, 14. јула 2019. године, јубилеј литургијски прослави служењем свете архијерејске Литургије,
      по могућности сними документарни фил о Српској горажданској штампарији,
      по могућности организује ликовна колонија ,
      доштампају зборници радова са репринт издањима горажданских штампаних књига од 2009. године,
      штампа проспект о 500-годишњици Српске горажданске штампарије,
      изда поштанска маркица (већ учињено 28. јануара 2019),
      наставе археолошки радови на локалитету старог манастирског конака у Доњој Сопотници,
      наставе радови на изградњи адекватног објекта за потребу предвиђене изложбе и за свакодневен потребе посетилаца Доњој Сопотници,
      организује изложба артифаката о Српској горажданској штампарији,
      изда зборник научних радова који ће бити приложени на научном скупу,
      изда зборник предавања која ће током 2019. године бити одржана на тему Српска горажданска штампарија,
      медијско престављање Српске горажданске штампарије и српског књижевног штампарства,
      са организаторима Сајма књига 2019. године  у Бања луци и Београду приреди промоција 500-годишњег јубилеја Српске горажданске штампарије,
      припреми и отвори web страница: 500 година Српске горажданске штампарије,
      изда монографија о Горажданској штампарији...
      Договорено је и да се Одбору кооптирају и нови чланови, као и да се чим прије Одбор поново састане ради ажурирања донешених одлука.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Милан Ракић,
      Košarkaš Nikola Mirotić za pogođenu tricu siromašnoj obitelji Varga donira po 500 eura za kupnju kuće. Već ih je pogodio devet…

      Zanimljivu humanitarnu akciju pokrenula je organizacija ‘Srbi za Srbe’, odnosno košarkaš Nikola Mirotić. Za svaku postignutu tricu na američkim parketima zvijezda NBA ekipe New Orleans Pelicansa uplatit će obitelji Radoslava Varge, samohranog oca sa šestero djece iz Borova, po 500 eura. Mirotićeva akcija traje od 28. novembra do kraja Božićnog posta.
      U tih četrdeset dana odigrat će 20 utakmica, a u prve tri (Washnigton Wizardsima, Mimami Heatu i Charlotte Hornetsima) već je zabio devet trica i time kućni budžet obitelji Varga obogatio za 4.500 eura. Ako nastavi ovim ritmom, a otprilike mu se na toj razini nalazi ovogodišnji prosjek, Varge bi mogle dobiti 30.000 eura nužno potrebnih eura za kupovinu kuće.
      ‘U svetlu nadolazećih Božićnih praznika, želim da obradujem one kojima je to najpotrebnije. Upravo iz tog razloga, za svaku postignutu trojku na utakmici, doniraću dobrovoljni prilog od 500 evra koji će biti iskorišćen za kupovinu kuće samohranom ocu Radoslavu koji podiže šestoro dece’, napisao je Mirotić na Instagramu.
      A Vargama je pomoć nužna. Otac Radoslav sam podiže šestero djece - Zdravka (12), Ivanu (11), Dejana (9), blizance Luku i Mariju (8) i najmlađu Anu (6) – koji žive u iznimno teškim uvjetima. U trošnoj kućici nalaze se dvije sobice. U jednoj spavaju kćeri, a u drugoj sinovi i Radoslav. U šupi su hladnjak, mašina za pranje suđa i kada, s obzirom da kupaonicu nemaju.
      Da situacija bude još gora, Radoslav je u toj kućici već uspio, također sam, odgojiti šestero djece s prvom ženom koja ga je napustila, baš kao što je napravila i majke ove šestorke.
      Iz organizacije ‘Srbi za Srbe’ ističu da su do obitelji došli uz pomoć predstavnika općine Borovo, koji su ih upozorili na izuzetno tešku situaciju u kojoj se nalaze Varge. ‘U preskromnom i oronulom kućerku bez kupatila u svega 28 kvadrata odrasta i odraslo je čak dvanaestoro dece. Dve male prostorije i ulaz u kuću, bili su do pre nekoliko godina dom starijih šestoro dece oca Radoslava. Tokom poslednjih 10-ak godina starija deca su porasla, osamostalila se i otišla svojim životnim putevima, neko u potrazi za poslom, dok su se neke od ćerki udale i već dobile svoju decu. Sa samohranim ocem Radoslavom kog je žena napustila, živi mlađih šestoro mališana. Radoslav je zaposlen u lokalnom komunalnom preduzeću, a na ime dece porodica dobija i dečiji dodatak. Svakako nedovoljno da bi se bilo šta promenilo nabolje u životu ove dečice. S obzirom da je otac veći deo dana zbog posla odsutan, deca praktično odrastaju sama i prepušteni su jedni drugima. U razgovoru sa Radoslavom i predstavnicima opštine Borovo, zaključili smo da je jedino rešenje za iole bolji i kvalitetniji život ove porodice obezbeđivanje novog doma. Za sada najpraktičnije rešenje jeste kupovina neke od desetina kuća u Borovu selu koje su trenutno na prodaju, s obzirom da veliki broj ljudi sve češće odlazi put zapadne Evrope i prodaje svoju imovinu’, stoji na web stranici organizacije ‘Srbi za Srbe’, koja je uputila apel i ostalima da pomognu obitelji Varga u kupnji doma.

    • Од Милан Ракић,
      Koliko se puta čulo za ovih 27 godina samo da je JNA reagovala u pravom trenutku Jugoslavija bi bila spasena, odnosno ne baš, možda bi se i raspala, ali ne u krvi i bratoubilačkom ratu kako se zaista dogodilo da su akteri krize bili pohapšeni. Osnovi preduslov za to bio je puč, koji je trebao da se dogodi i koji su visoki oficiri armije trebali da izvedu. Da li je postojala neodlučnost vojnog vrha i da li je oklevanje koštalo JNA gubitka države o kojoj je trebalo da brinu i čija su kičma bili? To su pitanja koja i dan danas nemaju odgovor. Jedino istina je da armija koja je bila uljuljkana u karijerizam i privilegije, kao i osećaj nadmoćnosti i prestiža, postala lak plen modernih političkih predatora od 1990-tih pa do dana današnjeg.

      Šta bi bilo da je vojska uzela stvar u svoje ruke? Verovatno ništa. Istorija je imala svoj put i čak i da su u tome uspeli, da su uzeli stvar u svoje ruke, veliko je pitanje da li bi išta i ostalo. A da su imali nameru, to jesu, mada o tome preživeli akteri vrlo retko govore čak i posle distance od 27 godina. Jedna od retkih izjava su navodi sada već pokojnog generala Živote Panića, koji je bio načelnik Generalštaba tokom 1992. i 1993. godine. On je, komentarišući mogućnosti izvođenja puča, izjavio da je „u vrhu JNA postojao plan da se izvede vojni udar, ali da pripreme nisu bile nikakve, tako da do njegove realizacije nije moglo ni doći“.
      Svoju verziju događaja ima i tadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu (SSNO) Veljko Kadijević. Kadijević u svojoj knjizi „Kontraudar. Moj pogled na raspad Jugoslavije“ navodi kako su bivši predsednik Predsedništva SFRJ Stipe Mesić i nekadašnji predsednik Savezne vlade Ante Marković nameravali da uz pomoć armije svrgnu Franju Tuđmana i Slobodana Miloševića.
      „Mesić je hteo da preko tadašnjeg predsednika Saveznog izvršnog veća Ante Markovića uvuče mene i armiju u svrgavanje Tuđmana, koji je, po njegovom mišljenju, bio apsolutista, i da na čelo Hrvatske postavi sebe. Mislim da ne treba posebno objašnjavati, znajući aktivnosti JNA i moju poziciju, zašto je taj pokušaj Markovića ostao bez rezultata“, piše bivši savezni sekretar za narodnu odbranu tvrdeći da je Marković u maju 1991. u Karađorđevu pokušao da ga ubedi da će, „ako svrgnemo Miloševića i Tuđmana, svi problemi u Jugoslaviji biti rešeni“.
      Čitava stvar zapravo počinje znatno ranije, tačnije već sredinom 1990. godine kada kontraobaveštajci JNA nailaze na informaciju o nelegalnom naoružavanju Hrvatske. Posle nekoliko meseci napornog rada uspevaju da snime više desetina sati video materijala i audio zapisa na kojima su zabeleženi istupi Martina Špegelja, ministra odbrane Hrvatske, i Josipa Boljkovca, ministra unutrašnjih poslova. Akcija se zvala „Štit“. Film je pušten u javnost 25. januara 1991. godine. Namera je bila da se šokira političko rukovodstvo Hrvatske, da se uvede u strah i paranoju i da se na taj način utiče na njih da promene politiku. Tuđman je bio na sastanku u Palati federacije sa najužim rukovodstvom SFRJ kada je film pušten na TV. Gledali su ga zajedno, dok je u holu njegovo obezbeđenje razmenjivalo mrke poglede sa pripadnicima vojne policije koji su se tu nalazili u broju većem od uobičajenog. Na spratu za trenutak se činilo da je film dao rezultat, Tuđman popušta, govori da te ljude treba procesuirati, zalaže se za redefinisanje federalnog modela i opstanak države… Tenzije padaju. Veljko Kadijević i Blagoje Adžić zadovoljni izlaze sa sastanka, Tuđman odlazi u Zagreb i odmah sutradan menja svoj pogled na događaje od prethodne noći.
      Stvari se, naravno, nisu odvijale onako kako je vojni vrh želeo, pa se tako 12. marta 1991. godine organizuje sastanak Predsedništva SFRJ u Beogradu. Namera im je bila da Predsedništvo donese odluku o uvođenju vanrednog stanja i da vojska preuzme kontrolu nad zemljom. Svi članovi Predsedništva, njih osam, smešteno je u vojni autobus i odvezeno na komandno mesto pod izgovorom da na takvom mestu imaju sve uslove za rad, mape i sve ostalo što će biti korisno da bi se donela odluka. Držani su u sali u kojoj nije bilo grejanja pa su članovima Predsedništva podeljeni vojni šinjeli. Bio je to još jedan od načina da moćna JNA demonstrira silu. Međutim, iz dva puta nisu uspeli da dobiju potreban broj glasova da donesu odluku o proglašenju vanrednog stanja, a takođe nisu smeli da pohapse članove Predsedništva iako su pojedini to očekivali. Ali takođe, pojedini su očekivali i da dođe do vojnog udara. Npr. Borisav Jović, koji o tome piše u svojim memoarima navodeći da je Kadijević njemu i Slobodanu Miloševiću saopštio da vojska odustaje od koncepta vojnog udara. Razočaranje je bilo obostrano. Da li je postojao plan po kome bi se u jednom trenutku pohapsili svi lideri republika, niko nije mogao da potvrdi sa apsolutnom sigurnošću, mada i oni koji su bili akteri pomenutih događaja veruju da je to zaista tako bilo. Objašnjenja zašto se plan nije realizovao su različita. Mada kao jedina zajednička tačka se ističe neodlučnost vojnog vrha.
      S proleća 1991. sukobi u Hrvatskoj između Srba i hrvatske policije su eskalirali, najpre “ krvavi Uskrs“ na Plitvicama, a onda i Pakrac gde se JNA našla kao “ tampon zona“ između sukobljenih strana. Maja meseca koji je bio ključni došlo je do okršaja u Borovom Selu kada je ubijeno 12 hrvatskih policajaca posle pokušaja iznenadnog upada u ovo slavonsko selo. Ubrzo kriza je eskalirala do tačke usijanja. Prekretnica, kada su kola otišla nizbrdo zapravo bila je Slovenija, koja 26. juna 1991. proglašava samostalnost, a jednice JNA kreću u akciju koja je planirana u generalštabu JNA. Prema nekim izvorima operaciju su planirali Blagoje Adžić i Milan Ružinovski, Makedonac, general, koji je bio načelnik operativnog sektora. Oni su formirali jedinu od 1.900 -2020 ljudi sastavljenu od jedinica iz pet korpusa koji su pripadali 5. Vojnoj oblasti koja je pokrivala celu Sloveniju, polovinu Hrvatske i deo BiH.
      Planeri su smatrali da će to biti jedna udobna šetnja, demonstracija sile slična onoj tokom 1980 tih na Kosovu i Metohiji kada su albanski separatisti prekinuli demonstracije, kad su se tenkovi, borbena vozila pešadije i oklopni transporteri pojavili na ulicama. Verovalo se da će tako biti i u Sloveniji, da će vojnici bez ikakvih problema izaći na severnu granicu SFRJ i tamo zaposesti karaule koje nisu bile pod kontrolom vojske, i granične prelaze koji su trebali da budu pod kontrolom savezne uprave carina. Međutim, slovenačka Teritorijalna odbrana TO otpočela je iznenadni otpor. Teritorijalci su prvo oborili helikopter u Ljubljani. Pilot koji je poginuo bio je Slovenac Toni Mrlak. Kolone jedinica koje su se kretale prema zacrtanim granicama nailazili su se na prepreke i otpor. Jedinice vojske koje su krenule u disciplonovanje Slovenije su bile bez logističke podrške, opkoljene na svim karaulama. JNA se suočila sa prvim mrtvima, ranjenima. Čitave jedinice koje su bile male, neobučene, vojnici bez završene osnovne obuke poslati su kao glineni golubovi…
      Mrtvi, ranjeni i zarobljeni vojnici su se pojavljivali svakodnevno na TV ekranima, uništena tehnika, podignuta bela zastava veoma je deprimirajuće delovala na pripadnike JNA u ostalom delu države. Veliki broj oficira koji su polagali vojnu geografiju znali su da tenkovi na kanalisanim putevima nemaju šta da traže bez podrške pešadije ispred i zaštite iz vazduha. U planinskom ambijentu kakva je Slovenija oklopno-mehanizovane jedinice tada su predstavljale lak plen za laka sredstva za protivoklopnu borbu, kojima je bila naoružana slovenačka TO. Za neuspeh JNA iza pogrešno angažovanje OMJ vojnici su krivili Kadijevića i Broveta.

      Videvši snimke pogođenih tenkova, ranjenu vojsku i neodlučnost vojnog vrha da Sloveniju bojno sravni sa zemljom, specijalci iz sastava čete Vojne policije za protivteroristička dejstva gardijske motorizovane brigade početkom jula 1991. godine, pripadnici Gardijske brigade traže smenu saveznog sekretara Veljka Kadijevića i planiraju da na to mesto dovedu načelnika Generalštaba, generala Blagoja Adžića.
      U samoj Gardijskoj brigadi deo oficira i podoficira sa ovom idejom upoznali su komandanta pukovnika Mileta Mrkšića, tadašnjeg komandanta Gardijske brigade. Oficir su od njega tražili da im se priključi u iznošenju zahteva za smenu Kadijevića i Broveta što je on prihvatio i specijalna jedinica je jednog popodneva ušla u krug SSNO-a. Oficir su otišli u kabinet generala Adžića, i tražili su da ih primi da mu prenesu zahteve. Zahtev je bio: smena Kadijevića i Broveta, dolazak Adžića na čelo vojske, upućivanje gardijske brigade u Sloveniju da se oslobode zarobljeni vojnici, udar ratnog vazduhoplovstva po vitalnim vojnim ciljevima u znak odmazde za poginulim vojnicima, izvlačenje JNA sa celokupnom tehnikom na granice buduće Jugoslavije. Inače kasnije se ispostavilo prema rečima samih aktera da je u zahtev sa granicama buduće Jugoslavije u spisak ubacio tada general Vuk Obradović.

      Prema rečima jednog od aktera koji je prisustvovao sastanku razgovor sa načelnikom GŠ general pukovnikom Blagojem Adžićem nije tekao u tonu koji je planiran jer je u kabinetu bio i Stane Brovet, inače Kadijevićev zamenik. Pre samog razgovora sa generalom Adžićem sa oficirma je razgovarao i Vuk Obradović, kome su oficiri usmeno u razgovoru preneli svoje stavove. General Vuk Obradović je kod generala Adžića prema rečima samog učesnika isto ušao u Adžićev kabinet i preneo zahteve oficira, ali ne u izvornoj verziji, već je to preformulisao u podršku vojnom vrhu da se okonča drama u Sloveniji. Ispalo je da je garda došla da podrži vojni vrh… Adžić je slušao i prihvatio objašnjenje generala Vuka Obradovića o razlogu dolaska oficira garde, ali je odbio da smeni Saveznog sekretara za narodnu odbranu Veljka Kadijevića i zauzme njegovo mesto. Istog dana general Adžić je posetio Gardijsku brigadu i pred prepunom salom oficira izjavio da će JNA adekvatno reagovati po vojnim ciljevima u Sloveniji, što su okupljeni oficiri pozdravili gromoglasnim aplauzom. Međutim od masovnog udara vazduhoplovstva nije bilo ništa, a JNA se pod ponižavajućim uslovima ipak povukla iz Slovenije. Adžić, kojem se verovalo zbog činjenice da je u Drugom svetskom ratu od strane ustaša pobijeno 49 članova porodice, nije ispunio obećanje dato najelitnijoj jedinici tadašnje JNA.
      Kratkotrajni rat u Sloveniji je bio završen. JNA je potpisivanjem Brionske deklaracije bila primorana da se povuče kako zna i ume iz Slovenije. U to vreme već počinju i prve blokade kasarni u Hrvatskoj, pre svega u Dalmaciji i istočnoj Slavoniji, a jedna od najtežih je bila blokada vukovarske kasarne u kojoj se nalazila mala jedinca 14. pontonirski bataljon koji sa svim pomoćnim jedinicama nije imao više od 400-500 vojnika i oficira JNA.
      U istočnoj Slavoniji već se nalazio veliki broj jednica JNA iz 12. Novosaskog korpusa. Garadijska brigada je već polovinom septembra završila mobilizaciju i znala je da ide u Vukovar na zadatak da deblokira kasarnu. Negde u to vreme desilo se raketiranje kolone artiljerijskog diviziona sa haubicama “ NORA“ kod Tovarnika od strane našeg ratnog vazduhoplovstva. Prema podacima kojima su raspolagali oficiri Gardijske brigade, pilot je u dva, tri navrata nadletao kolonu i tražio pozitivnu identifkaciju cilja od strane Operativnog centra 1. Armije, pri čemu je obavestio OC da kolona ide iz pravca Šida ka Vukovaru. Iz Operativnog centra 1. Armije su to deklarisali kao da se radi o hrvatskim snagama koje su se obukle u uniforme JNA i načelnik štaba Prve armije general Silić izdao je naređenje da se raketira kolona. Prilikom raketiranja kolone divizion je gotovo uništen, a komandant diviziona po činu major je smrtno stradao. U javnosti su kolale i priče da general Anton Tus inače bivši komandant RV i PVO koji je već stupio u Zbor narodne garde i kako su tvrdili odneo operatine planove i organizacijsku strukturu RV i PVO i pri tome svečano ispraćen u Zagreb. Inače svi ti događaji, raketiranje, preletanje, stavljalo se na teret njegovom zameniku generalu Zvonku Jurjeviću kao aktivnom komandantu vazduhoplovstva. Takođe su dobijali informacije da avioni RV i PVO kojim su pilotirali Hrvati bacaju bombe u Dunav, i da se dešavalo da tuku po jedinicama JNA koje su uveliko dejstovale u okolini Vukovara. Sve ovo uticalo je ponovo na oficire Gardijske brigade da se pokrenu i da pokušaju da izvrše puč i spasu što se spasiti može.

      Početak drugog puča
      Tog 27. septembra 1991. komandant brigade pukovnik Mile Mrkšić saopštava manjem broju oficira da je donesena odluka da se smeni Kadijević, Brovet, Spirkovski, Silić i Jurjević, i da će oni to uraditi. Za akciju su angažovane dve čete Vojne policije sa oklopnim vozilima BOV M86. Jedna grupa specijalaca upućena je u zgrade SSNO po Kadijevića i Broveta, a jedna četa Vojne policije sa oklopnim transporterima za Spirkovskog i Silića,  i generala Jurjevića.
      Kapetan I klase Šušić i kapetana Božić, koji su bili sa dve čete vojne policije oklopnih transportera u kasarni na Dedinju dobili su naređenje da se spreme za taj zadatak. I to tako da Šušić sa jednom četom bude u pripravnosti i zauzme komandu Prve armije, a da Božić sa drugom četom zauzme komandu ratnog vazduhoplovstva i dovede generala Jurjevića. Kapetan Bećirović koji je bio pomoćnik za službe Vojne policije komandovao je rezervom u kojoj je u tom trenutku bila i jedna četa vojne policije i saobraćajna četa i oni su bili smešteni u kasarni na Dedinju. Tog 27. septembra oko 22 časa uveče četa specijalaca munjevito je zauzela sve izlaze iz SSNO. Kadijević je u to vreme bio u kabinetu. Pukovnik Mrkšić se uputio kod njega. Mrkšić je odbio pratnju specijalaca i sam je otišao u kabinet. E sad, tu počinju spekulacije i misterija celog događaja. U istom danu pukla je vest da se i na VMA bune protiv Kadijevića, Broveta. Šuškalo se, ali pripadnici Gardijske brigade nisu ima imali ta saznanja. Takođe pričalo se da ima određenih pobuna i u samoj komandi RV i PVO. Postojala je predpostavka i da je komanda Garde koordinirala sa nekim iz komande RV i PVO, jer bi bilo apsurdno da se upute transporteri, a da ih tamo sačeka vojna policija RV i da dođe do međusobnog okršaja. Bilo je priča da su digli delove 63. padobranske brigade da brane komandu ratnog vazduhoplovstva.
      Sa dva vojnička voda čete VP za protivteroristička dejstva, preuzete su sve prijavnice i stražarska mesta oko zgrade Generalštaba i SSNO. To obezbeđenje je vršio bataljon za obezebeđenje iz sastava Garde kojim je komandovao kapetan I klase Andrijevski Vlado. Predaja obezbeđenja je urađena veoma brzo i bez ikakvih sukoba. Saveznog sekretara je obezbeđivalo jedno odeljenje podoficira iz sastava Prvog voda čete voda Vojne policije za protivteroristička dejstva. Veći deo njih nije bio u zgradi SSNO već kod kuće. Mrkšić odlazi u kabinet Kadijevića, kratko se zadržava i vraća i pita: Je l’ ne odustajemo? Odgovorili su: Ne odustajemo. Dva, tri puta je išao gore u kabinet i vraćao se… U jednom momentu Mrkiš dolazi iz kabineta i kaže: uspećemo, i VMA se pobunila i na našoj je strani. Nastalo je oduševljenje. U jednom trenutku Mrkšić se vraća iz kabineta Kadijevića i kaže: Pogrešili smo. Oni su patriote. Oni su Jugosloveni, izdala nas je Srbija i Milošević. Daje se signal „sunce“ i jedinica se vraća u kasarnu. Za pojedince je usledio šok. Među specijalce su pre povratka došli general major Aca Vasiljević, i pukovnik Vuleta Vuletić i počeli su da ubeđuju vodnike da odustanu od puča. To je bila jedna opšta zbrka. U međuvremenu dolaze podoficir koji su čuvali Kadijevića i staju na stranu pučista.

      Neki od učesnika u puču su tokom razgovora sa generalom Vasiljevićem su videli da nešto tu nije u redu i čudili se zašto je načelnik bezbednosti protiv toga što specijalci žele da spase Jugoslaviju. To je bila dilema koju nisu uspeli da razreše. Tada je jedan stariji vodnik rekao: Daj da ih pobijemo i završimo posao. Jedan od oficira pitao ga je : “ Ko će na čelo vojske. Nije ovo Afrika u kojoj narednici vrše državni vojni puč. Napašće nas sutra tenkovi, znaš šta je bilo u Rusiji, kazaće da je grupa antijugoslovenskih ili prohrvatski usmerenih oficira pokušala puč, a tenkovi su to sprečili, Ili ćemo celog života biti izdajnici ili ćemo izgubiti glavu“. Akteri neuspelog puča posle ovog razgovora preko motorole izdaju naređenje podčinjeima da postupe po signalu “ sunce“. Pučisti zajedno sa vojnicima odlaze iz centra Beograda, blokada SSNO je prekinuta, a četa Vojne policije za protivteroristička dejstva se vraća u kasarnu na Dedinje. Pukovnik Mrkšić je po povratku u kasarnu naredio da se okupe starešine iz čete za protivteroristička dejstva i ponovio: „Mi smo tu pogrešili, oni su patriote i Jugosloveni“, nije bilo ništa tu da se pita. Mi idemo u Vukovar da deblokiramo kasarnu i vraćamo se najkasnije za sedam dana. To je bilo 28. ujutro, a 30. septembra jedinica je krenula put Vukovara.
      Tog 28. septembra Kadijević je posle odlaska pučista zatražio hitan sastanak, sa delom predsedništva SFRJ. Sastanku su osim Kadijevića prisustvovali: Slobodan Milošević, Momir Bulatović, Borisav Jović, Branko Kostić i general Blagoje Adžić. Na tom sastanku Kadijević je izneo ocenu situacije na ratištu. Kadijević se osvrnuo i na stanje u samoj vojsci i na propali puč:
      Kako je u svojoj knjizi “ Poslednji dani SFRJ“ član predsedništva SFRJ Borisav Jović naveo Kadijević je rekao:
      “ Da postoji organizovani rad na razbijanju vojske i da je sada najaktivniji udar od strane srpskih opozicionih snaga. Kadijević je naveo da je upad u SSNO bio treći pokušaj puča za tri dana. Prvi je bio prema njegovim navodima u komandi JRV; drugi na VMA i treći u Gardijskoj brigadi.
      Na sastanku je takođe razmatran loš odziv na mobilizaciju rezervista, a odlučeno je i da svi oni koji su učestvovali u puču budu momentalno poslati u Vukovar. General armije Veljko Kadijević je tek januara 1992. podneo ostavku na mesto sekretara za narodnu odbranu, a na njegovo mesto došao je general pukovnik Blagoje Adžić koji je smenjen u čistki 42 generala JNA maja 1992.
      Zaključak
      Uvučena u prljavi obaveštajno-politički rat, JNA se nije snašla. Nakon operacija u Vukovaru i Hrvatskoj koje su bile potpuno, sa vojnog stanovišta, nerazumne, uz privremena povlačenja u BiH, na kraju se svela na teritoriju Srbije i Crne Gore i ubrzo je 1992. godine prestala da postoji kao takva. Neki od aktera puča s ove ili s one strane su unapređeni, neki su ubrzo isterani iz službe i marginalizovani. Istina se nikada nije saznala, a mitovi su se na takvo tle lako primali. Puč u kojem je JNA trebala da pohapsi političare i spase državu postao je urbana legenda iako su činjenice govorile drugačije a reči pravih aktera ostajale su van domašaja javnosti. Prava istina je da taj puč osim entuzijazma nekolicine i ambicije još nekolicine nije imao drugih aspiracija. Neki su bili spremni da poginu za ideale, a drugi opet da trguju za unapređenja, činove i sve što s tim ide.
      Ali ipak poražavajuće u celoj ovoj stvari je to što je CIA još 1988. godine u svom izveštaju o mogućnostima vojnog udara imala informacije da je to nemoguće izvesti upravo zbog ambicije vojnog rukovodstva da paktira sa političkim elitama. Jednostavno, nisu imali šanse.
      Andrej MLAKAR
      https://vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com/2018/10/24/jna-i-svi-njeni-pucevi-koji-su-trebali-da-se-dese-a-nisu-kako-je-vojni-udar-protiv-vrha-vojske-postao-udar-podrske/
×
×
  • Креирај ново...