Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  

Оцени ову тему

Recommended Posts

У грчкој дијаспори у Америци поново се чују гласови о могућој оставци Архиепископа америчког Димитрија. Посебно, о том много пише редовни дописник The National Herald Теодор Калмукос.

У грчкој дијаспори у Америци поново се чују гласови о могућој оставци Архиепископа америчког Димитрија. Посебно, о том много пише редовни дописник The National Herald Теодор Калмукос.

Треба истаћи да су се сличне публикације, занимљиво од истог аутора, биле објављиване и у априлу 2010 године. Тада су Егзарха Васељенског Патријарха оптуживали због игнорисања насталих проблема и по питању правне надлежности Палестинских православних парохија у САД и могућности њиховог прикључења Православној цркви Америке, ради учешћа на Епископској Скупштини Северне и Централне Америке.

Раније, на заседању Сталне конференције канонских епископа Америке 2009 године, француски Митрополит Емануел у име Васељенског Патријарха је рекао да Православна црква Америке треба да учествује на гласању на заседањима Епископске скупштине Северне и Централне Америке. И поред најаве Васељенске патријаршије да ће учествовати на заседању, епископ Православне цркве Америке из Мексика није дошао. Упркос свему по изворима г.Калмукоса, када је Архиепископ Димитрије позвао Поглавара треће по величини православне епархије Америке Митрополита Јона са својим епископима на Скупштину, Васељенски Патријарх се наљутио, Речено је да је Потлавар грчко-америчке архиепископије, назвао прикључење списку делегације ПЦА грешком, међутим, тадашњи директор спољних црквених послова ГАА Марк Ареј, је дао другачије објашњење.

Страх Васељенског Патријарха због зближавања ГАА и ПЦА је потпуно разумљиво из разлога што већина његових прихода долази из САД. Ако се ГАА и ПЦА уједине и изађу из састава Константинопољске цркве, Патријарх би се лишио средстава за живот. Везано с овим, Патријарх Вартоломеј је наводно дао јасан сигнал, не позивати ПЦА на Скупштину, а Архиепископ Димитрије га је послушао.

У овом случају горе поменута изјава Митрополита Емануела, остаје неразумљива. Можда је она дата због тренутних интереса и не одражава праву позицију Патријарха или његову активност у том правцу. Оправдано се поставља питање дали је Патријархова забрана позивања ПЦА на Скупштину била на месту. Ако је истина ово последње, онда, је ли могће искључити могућност, да је Марк Ареј намерно обмануо свог Поглавара, шаљући позив Митрополиту Јону, смишљајући неку причу која би оцрнила Архиепископа Димитрија.

У вези са овим у јануару 2010 г. десио се још један покушај дискредитације Егзарха Васељенског Патријарха у Америци.Наводно он је без основе и мирне душе одбио да прими у Академију Св.Василија двоје сирочади из Конга. У званичном саопштењу ГАА је наведене опгужбе одбацила. По наводима текста у The National Herald, Патријарх Вартоломеј је сазвао састанак, на којем је присуствовао тадашњи генерални секретар Св.Синода, архимандрит Елпидофор Ламбриниадис, један од главних претендената на место Поглавара ГАА и ред других јерарха из Турске. Објављено је да је већина присутних била против тога да Васељенски Патријарх подржи америчког Архиепископа, да се и сам Патријарх Вартоломеј, позитивно изјаснио о оптужби Митрополита Теолиптоса против Архиепископа Димитрија и да је Његова Светост под утицајем угледних верника Америчке Архиепископије, била принуђена да да одговарајућу изјаву.

Такође у издању The National Herald у априлу 2010 г. пише да је и сам Поглавар ГАА за свог наследника, желео Митрополита Питсбуршког Саву Зембиљаса а "неформални архиепископ" о.Александар Карлуцос подржавао је кандидатуру Митрополита Француског Емануела. Велики значај, Васељенском Патријарху блиског протопрезвитера Александра у ГАА тумаче чињеницом да је он одиграо важну улогу приликом избора претходног Поглавара Америчке Архиепископије, Архиепископа Спиридона.

Ево и сада се, против Поглавара Америчке Ариепископије чују оптужбе о нерешавању насушних проблема и довођења Архиепископије до банкротства. Чак је Архиепископ Димитрије био принуђен да смени са дужности извршног директора, одговорног за административно финансијска питања у ГАА последњих 19 година, Џерија Димитриа. Њега још оптужују да није водио рачуна о функционисању фонда "Leadership 100 Архиепископ Јаков". Наводно, тиме није обезбедио правилно руковођење фондом од стране цркве и тиме лишио Васељенског Патријарха планираних финансијских средстава.

Овде се сада јавља једно интересантно питање, ко је стајао иза одлуке о издвајању Leadership 100, 1998, године у посебну НКО? Архиепископ Спиридон? Патријарх Вартоломеј? Занимљиво је, што је преговоре о промени статуса фонда, са једним од његових оснивача, Мајклом Џахарисом, (премино 2016 г.) водио онај исти о.Марк Ареј,који је касније постао извршни директор фонда The Hellenic Initiative.

И ко су сада чланови извршног комитета Leadership 100? То су Џорџ Цандикос, за чију оставку,са позиције подпредседника Архиепархијалног Савета, се залаже, Марк Ареј а такође и Димитриос Логофетис и Мајк Манатос, људи повезани са Патријархом Вартоломејем. Важну улогу у привлачењу донација у фонд игра о.Александар Карцулос. Зашто он то ради, можда како се наводи, што средства неће бити коришћена у интересу цркве? Има ли заиста основе тврдити да Архиепископ Димитрије занемарује своје обавезе.

Ако заиста, угледни верници, из ГАА могу утицати на одлуке Васељенског Патријарха, како се може тражити одговорност изабраног Поглавара Архиепископије, за негатвне последице деловања "јерарха из сенке? Грчки олигархијски лоби у ГАА, који се појавио много пре устоличења Архиепископа Димитрија, судећи по мишљењу о.Александра Карлцоса, од веће је користи Патријарху Вартоломеју, него самом америчком Егзарху. Марк Ареј и Александар Карлуцос, који стоје иза садашње кампање против Поглавара ГАА и желе да на његово место поставе Митрополита Емануела, су у ствари људи Патријарха Вартоломеја, са којим их веже заинтересованост за финансијска питања, а не људи Архиепископа Димитрија. Невоља је утоме, што су "јерарси из сенке"изгубили интерес за духовни живот а црквени живот подређују својим политичким, етничким и финансијским циљевима. А ако је ово тако, онда, наиме, њих и треба питати за финансијске резултате.

На крају крајева, што Поглавару треба да буде важније, административна или духовна питања? Да ли је само он одговоран за усвојеним од Еперхијалног Синода решењем у финансијској области и за одлуке људи изабраних на одговарајуће дужности? Истовремено, Патријарх Вартоломеј је незадовољан чак и са тим што Амерички Егзарх сматра да је неопходно доставити решење Његове Светлости о ревизији списка кандидата за митрополитска места, Конгресу свештенства и верника. Произилази да је сва кривица Поглавара ГАА као председника Епархијалног Синода у томе што се није подчињавао уобичајеном моделу управљања Патријарха Вартоломеја. Али, ми живимо у демократској земљи, са потпуно другачијим стандардима управљања, што је различито од начина управљања у источним деспотовинама.

Важно је напоменути да се Марк Ареј и његово окружење, залажу за велику чистку у ГАА. Овај, који са позиције рашчињеног свештеника, хтео би да смени потпредседника Архиепископског Савета Џорџа Сандикоса, финансијског директора о.Сема Баруди, еп.Андониса, еп.Саву, еп.Алексиоса, председника грчког колеџа Св.Крста о.Кристофера Метрополуса, објицу архиепископских ђакона, скоро свие запослене у канцеларији за односе са јавношћу. Ово је то што чека ГАА у случају да се Патријарх Вартоломеј определи за оставку Архиепископа Димитрија...

У овом случају један од малобројних изузетака био би Џери Димитриу, којег би Марк Ареј оставио на свом месту, упркос неким компромитујућим фактима против њега. Ово је само потврда да је одлука осмени Џ.Дмитриуа, донешена од стране Архиепископа Димитрија, била стварно оправдана! Интересантно је за шта је он заиста крив? Мождаје као прво због мањка 8,5 милиона долара у буџету ГАА?

У овом случају претпоставке г.Калмукоса из 2009 се нису обистиниле. Већ је прошло више од седам година од тада а Архиепископ Дмитрије је још увек на челу ГАА. Остаје да се и сада надамо да шпекулације које се воде против изабраног Поглавара ГАА, неће произвести по Цркву жалосне последице.


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У недељу Свете Педесетнице, 3/16. јуна 2019. године, у Саборном храму у Новом Саду, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки госпoдин Иринеј, началствовао је Евхаристијским сабрањем, уз саслужење Епископа мохачког господина Исихија, братства Саборног храма и новосадских ђакона.
      У свом архипастирском обраћању владика Иринеј је између  осталог истакао: ,, ... Сâм назив Празника казује његов садржај. Педесетница је најзваничнији назив Празника, будући да се данашњи догађај десио у педесети дан по празнику старозаветне Пасхе, и она налази свој смисао као и остали старозаветни празници у Новом Завету.  Дух Свети не силази сâм од себе, будући да ништа што је од Бога не садржи било какав вид самовоље. Отац благоволи, а Син Божји дејствује, што нам сведочи и текст богослужбене химне на јутрењу данашњег Празника.  Дух Свети није постао човек као вечни Син Божји, него је само у појединим моментима историје Цркве Христове био видљив у својој невидљивости. Данас се пројављује у виду огњених језика, пламен који греје и оживотворава. Зеленило је символ живота, а у данашњем Празнику славимо живот не само биолошки, него и живот вечни који нам дарује Спаситељ света..."

      Извор: Епархија бачка
    • Од Логос,
      Поводом празника Свете Педесетнице са званичне интернет странице Радија Беседе доносимо предавање Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, на тему: Црква - непрестана Педесетница. Преосвећни Владика је ово предавање одржао 16. јуна 2002. године, у Позоришту младих у Новом Саду.
       
       
    • Од Милан Ракић,
      Црногорска православна црква није само непризната црква, већ неканонска структура која нема никакве везе са црквеношћу, каже професор филозофије Часлав Копривица, док професор Правног факултета у Београду Далибор Ђукић објашњава да Црна Гора не може да очекује украјински сценарио. "Краљ Никола би се преврнуо у гробу", каже Предраг Марковић коментаришући најаве Мила Ђукановића да ће радити на стварању црногорске аутокефалне цркве.
      Председник Црне Горе Мило Ђукановић рекао је на Kонгресу ДПС-а у родном Никшићу да је време да у Црној Гори буде исправљена историјска неправда и поручио да ће радити на стварању црногорске аутокефалне цркве.
      Ове најаве долазе након што је усвојен Предлога закона о слободи вероисповести. Према том предлогу, сва црквена имовина изграђена до 1918. за коју не постоји доказ о власништву, власништво је државе Црне Горе.
      Професор Правног факултета у Београду Далибор Ђукић објаснио је у емисији "Око" РТС-а да се може очекивати да се у катастру измене подаци који се тичу носиоца права својине над црквама и да се уместо Митрополије црногорско-приморске или њених субјеката појави држава.
      "Држава би имала право својине. Тврде да би црква задржала државину, односно могла би да користи објекте, али тужбом би власник могао да затражи да се испразне из објеката и лица и ствари. Морало би, дакле, свештенство и монаштво да их напусти, а држава би располагала како жели", навео је Ђукић.
      Да нема дискриминације, било би комично  
      Професор Факултета политичких наука Часлав Kопривица, родом из Никшића, рекао је да су у том граду згранути и да је њима то наставак перманентне унутрашње агресије према Србима у Црној Гори.
      Наводи да је Мило Ђукановић деведесетих био српски националиста, али да је онда направио заокрет. Србофобија, као политика Црне Горе се, истиче, манифестује као ортодоксофобија, непријатељство према СПЦ, док је однос према римокатоличкој и исламској заједници добар.
      "Међу верницима СПЦ-а има доста гласача ДПС-а, јер они независно од свог политичког опредељења, на које су често приморани захваљујући агресивној политици власти, знају да је Српска православна црква у Црној Гори једина права црква, да је то заправо црква, а да оно није само непризната црква, него је то неканонска структура која нема никакве везе са црквеношћу. То су људи који чак симбол вере, који је темељ хришћанства, изговоре на погрешан начин зато што су добили неке клирике из западне Украјине који то раде на начин на који то чине унијати", навео је Копривица.
      Професор филозофије на ФПН-у истиче да то није само имовинско-правно питање, већ питање традиције: Око тога ко смо и ко смемо да будемо.
      "Не може Ђукановић и ниједна власт која се темељи на 1945. години да располаже вишевековном историјом црногорске државе и црквом на основу неких нејасних овлашћења се позива на нешто што Црна Гора није била", рекао је Копривица.
      Када је питање живота и смрти – СПЦ 
      Часлав Копривица је указао и да на Цетињу свега 10 одсто становништва завршава обреде при Црногорској православној цркви, а остали при Митрополији црногорско-приморској.
      И Историчар из Београда Предраг Марковић сматра да нису чести припадници црногорског режима који сахрањују своје мртве или крштавају децу у ЦПЦ.
      Каже и да би, када не би било дискриминације Срба у Црној Гори, све ово било комично.
      Да Црногорска православна црква нема много верника сматра Далибор Ђукић, професор црквеног права на Правном факултету. Сагласан је са изјавама да у ЦПЦ-У има више храмова него свештеника.
      "Из националних побуда се приклањају тој опцији, немају елементе православне духовности", каже Ђукић.
      Записник седнице Синода
      Да тврдња да је 1920. укинута црногорска црква није тачна, Далибор Ђукић образлаже записником са седнице Синода православне цркве у Црној Гори од 16. 12. 1918, непосредно после уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу.
      "Тада је донета одлука да се независна српскоправославна света црква у Црној Гори уједини са аутокефалном православном црквом у Краљевини Србији. Нико није укинут ни 1918. ни 1920. Постоји акт регента Александра којим он прима к знању да су православни епископи са целе СХС изразили жељу да се уједине у једну цркву. То је, дакле, изведено на нивоу цркве, а регент је само примио к знању. Све миторполије и епископије задржале су право субјекта које су имале и пре уједињења. Нису угашене ни 1918, ни 1920.", објаснио је Ђукић.
      Појашњава да је садашњег митрополита ЦПЦ-а Михаила Дедеића рашчинио васељенски патријарх због канонских преступа које је починио, а касније је и анатемисан.
      На питање да ли је могућ украјински сценарио у Црној Гори, Ђукић каже да није.
      "Територија Украјине је потпала под Руску православну цркву на основу акта васељенског патријарха из 17. века. С друге стране, територија Црне Горе је потпала под јурисдикцију СПЦ-а на основу томоса. Можда је у Украјини постојала могућност различитог тумачења, али овде не", рекао је Ђукић.
      Одбацивање српства 
      "Краљ Никола би се преврнуо у гробу", каже Предраг Марковић коментаришући ову ситуацију.
      "Никола је био Србин по сваком критеријуму. Чак су и његови синови, који су претрпели неправду од рођака Александра били Срби. Одбили су да рађују са италијанским окупаторима, сматрали су себе српским патриотама", истиче Марковић.
      Указује да овај ниво одбацивања српства никада није био забележен међу Црногорцима.
      "Ово што раде Ђукановић и његова пословна група је необичан пример стварања идентитета који нико од њихових предака није радио. Аустријанци не граде аустријанство на мржњи према Немцима, они су задовољни што су део шире немачке културе, али су и Аустријанци", рекао је Марковић додајући да би "Македонци и Хрвати" и имали чиме да се пожале, али не и Црногорци.
      Копривица сматра да је идеја Црне Горе да се одвоји од Србије геополитички пројекат чији је носилац неко споља. Указује и да су 2006, када се Црна Гора одвојила, све римокатоличке цркве звониле, а поглавар исламске заједнице рекао је да Црна Гора не треба да заборави да не би добили државу да није било муслимана.
      Далибор Ђукић каже да је ситуација тешка, али да морамо да имамо изузетно поверење у свештенство Митрополије црногорско-приморске, и да је подржавамо из Србије, колико је то могуће.
      "Треба имати на уму да црква увек побеђује, и владика је већ у историји победио гувернадура", закључио је Марковић.
      Аџић: ЦПЦ је вековима постојала
      Правник из Подгорице Новак Аџић образлаже политику власти и истиче да је њима важно да постоји Црногорска православна црква, јер је вековима постојала док је 17. 6. 1920. није регент Александар укинуо.
      "То је историјски исказ државности, етничког и националног идентитета Црне Горе и сматрамо да је потребно да сакрална православна добра буду својина државе, као што су биле у време књажевине и краљевине Црне Горе", рекао је Аџић.
      Не сматра да се идентитет Црне Горе заснива на потирању српског идентитета.
      "И Црногорци и Срби и сви други треба паралелно да егзистирају јер Црна Гора треба да буде и јесте грађанска држава, али сматрамо да Амфилохије и Митрополија црногорско приморска има незакониту државину над сакралним добрима, али не може доказати историјско право својине", објашњава Новак Аџић.
      У питању су, каже, цркве, манастири, покретна и непокретна добра до 1918. године.

      "Црногорци су обновили аутокефалну цркву на свенародном збору 31. 10. 1993. и изабрали Антонија Амбрамовића за поглавара, 1997. су изабрали Михаила Дедаића за поглавара. Сматрам да може да буде он поглавар ЦПЦ, испуњава све теолошке и друге услове. Битно је ко га подржава – народ и држава", рекао је Аџић.
      http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3555139/crnogorska-crkva--kralj-nikola-se-prevrce-u-grobu.html
    • Од Логос,
      У суботу и недељу 9. и 10. јуна 2019. у Бјелску Подласком у североисточној Пољској, уз учешће неколико архијереја, међу којима и Његовог Блаженства митрополита Саве, свечано је прослављен празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Бјелске.
       
      Свечаност је почела у најстаријој цркви у граду - Рођењу Пресвете Богородице - уочи празника, свечаним бденијем које су служили архиепископ бјелски Григорије и епископ сјемјаницки Варсонуфије и свештенство  Бјелског намесништва, извештава прес служба Пољске Православне Цркве.
      Бјелска икона се трајно чува у цркви Рођења Пресвете Богородице, испред које се једном недељно служе акатист и молебен.
      Свечност је настављена у недељу, а свечана Литургија је  служена  у свим парохијама Бјелске епархије. Верници су се затим долазили у цркву Рођења Пресвете Богородице како би целивали свету икону. Окупљени верници су затим кренули у литију градскима улицама, носећи икону у дубокој побожности према цркви Покрова ПресветеБогородице, где су ове године  одржане главне свечаности.
      Свештенство које је носило икону и поклонике дочекао је на улазуу порту цркве митрополит Сава, и овде су сви певали химне Богородици. "Мајка Божја је данас ходала улицама овог града у својој икони, да погледа у срце сваког од вас ... да саслуша људе како говоре о својим радостима и проблемима", проповедао је пољски предстојатељ. “Окупили смо се у овом граду да захвалимо Тројичном Богу и Пресветој Богородици што је она с нама, што њен омофорј окружује град и његове становнике. Благодарни смо јој на томе!“
      Митрополит Сава је тада одслужио Божанску литургију са архиепископима Григоријем, хајновским Павлем и  супрасалским Андрејем и епископом  Варсонуфијем, заједно са свештеницима који су дошли на празник. Проповедао је архиепископ Андреј.
      После Литургије митрополит Сава се поново обратио верницима, нагласивши да је Света Евхаристија најважнија ствар на свету. "Живећи у савременом свету, испуњени снагом Евхаристије," рекао је, "морамо вршити позитиван утицај на свет око нас и увек сведочити своју веру. И наша вера треба да донесе очекиване плодове, снажећи наше Православље, које има свој извор у Гробу Васкрслог Христа.“
      Бјелска икона је одигитријског типа, изображена у грузијско-јерусалимском стилу. Позната је по многим чудесним исцељењима и другим услишаним молитвама. Икону је граду поклонила пре 500 година кнегиња Јелена, супруга краља Александра Јагјелона. Прослављање иконе, које се сваке године савршава сваке друге недеље у јуну, започело је 2007. године. Свечане литије са Бјелском иконом одржавају се у граду почев од 2016. године, преноси пољски Радио Бјалисток.
       
      Извор: Orthochristian (са енглеског Инфо служба СПЦ)
    • Од Логос,
      И ове, седме недеље по празнику Ваксрсења Господњег, вјерни народ је учествујући у Светој Литургији испунио Саборни храм Христовог Васкрсења.
      Звучни запис беседе
      Литургијско славље предводио је протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење старешине овог храма протојереја-ставрофора Драгана Митровића, протојереја-ставрофора Далибора Милаковића као и протојереја Миладина Кнежевића. На свештеничке молитве и прозбе одговарао је хор Светог апостола Марка из Подгорице уз учешће мјешовите пјевнице подгоричког Саборног храма.
      Бесједећи уочи светог причешћа протојереј Мирчета Шљиванчанин објаснио је значај и садржину данашњег празника – отаца Првог васељенског сабора. „Овај празник нас утврђује у истини да је Црква Божија непобједива и да нема силе земаљске која може надвладати силу Божију“ истакао је протојереј Шљиванчанин додавши да нас оци, аутори Символа вјере, надахњују да останемо на путу истине.
      „Онај ко живи истином је непобједив јер истина неће никада престати и нестати“ нагласио је отац Мирчета рекавши да су свједоци те истине су свјетитељи Божији и оци Цркве који постоје и данас. Он је нагласио да ниједно вријеме у историји није лишено таквих свједока и подсјетио да су и данашњи хришћани позвани да ходе путевима отаца.
      Протојереј Шљиванчанин је такође рекао да је пут Бога живога – пут љубави. „Сваки човјек се најприје бори да буде на том, истинитом путу, на Божијем путу и да би остао на том путу треба да живи љубављу.“ рекао је отац Мирчета нарочито нагласивши да је љубав та која је неуништива, а да је таква зато што је Божије својство, зато што је љубав Божанска.
      Отац је истакао да нашу земљаску државу волимо и поштујемо али да је као хришћани не можемо обоготворавати. „Наша истинска дражва је вишњи Јерусалим и за ту се државу ми боримо.“ рекао је отац Мирчета. Он је додао да Црква Божија није ни против кога, да не презире никога, да не одбацује никога. „Црква је за љубав, мир и слогу“ закључио је протојереј Мирчета Шљиванчани позвавши све вјернике на велики тројичиндански Сабор у нашем Саборном храму.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...