Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

ЛЕКАРИ СПАСЛИ ТЕК РОЂЕНОГ ДЕЧАКА Родитељи из ВЕРСКИХ РАЗЛОГА нису хтели да дозволе трансфузију крви

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 36 минута, Вилер Текс рече

А како другачије да се реши проблем деструктивних псеудо верских организација тј секти, које својим деловањем угрожавају животе других?

И то није веросиповест, већ секта, назовите како год, деструктивна организација. Не може то бити вероисповест.

"Слободан бити докле мисао сеже, ствар је ума без равнотеже."

Чије животе угрожавају? Они не желе да приме крв, значи тиме угрожавају свој живот. А у случајевима попут овог лекари могу да донесу најбољу одлуку уз сарадњу центра за социјални рад, као шзо су и урадили.

пре 13 минута, obi-wan рече

Sta ne razumes? Nije ti jasno da destruktivna sekta, koja atakuje na goli zivot i nagriza porodicu, treba da se zabrani?

Naravno da je izuzetno pozitivan primer, ali danasnji covek je limunada, i nema oci to da vidi.

Можда ја једноставно немам очи да видим како су диктаторски режими позитивни примери. Причали су ми старији, можда си чуо, да смо и ми имали сличан позитиван пример где је држава бранила "опијум за народ" који нагриза друштво. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Lady Godiva рече

Чије животе угрожавају? Они не желе да приме крв, значи тиме угрожавају свој живот. А у случајевима попут овог лекари могу да донесу најбољу одлуку уз сарадњу центра за социјални рад, као шзо су и урадили.

 

А јеси ти прочитала наслов теме? Ово није сигурно први случај оваквог понашања ЈС. А од кад је у реду угрожавати сопствени живот?

Лепо ја написах " бити слободан докле мисао сеже, ствар је ума без равнотеже"

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Војвода7 рече

Овдје код мене је један момак рекао својим да се хоће замонашити, узбуна била у читавој фамилији,дошла родбина из иностранства, сви су то доживјели као катастрофу. Невјероватно је какво негативно мишљење о монашењу имају православни хришћани.

Мени је невероватно што сви покушавају другима да наметну неке обрасце понашања.

По мени свако може да ради шта жели док не угрожава друге. Ако би неко да живи сам у планини, да се у пећини се моли, његова ствар. Ако жели да се моли паганским божанствима или да буде атеиста или да оде на Тибет и медитира  то је његова и само његова одлука. Бог нам је дао слободу да бирамо хоћемо ли ићи уским или широким путем. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Juanito рече

А кад неко одлучи да је одлазак у манастир чин који разбија породицу? 

А не морамо ни толико далеко да идемо. Мени су родитељи и пола фамилије и пријатеља били ужасно забринути што сам ”упао у секту”, тј. ишао у цркву сваке недеље, постио и читао молитве и неке секташке књиге (типа охридски пролог). Шта у твом систему спречава такве да ми ограниче слободу кад се домогну власти?

Uvek na isti kalup relativizacije kod tebe. Pa zato i imas sve te pametne i pismene ljude u drustvu - da obrazloze ono sto stvarno jeste dobro, i da izdvoje ono sto stvarno nije dobro, i da to sto nije dobro - ako je uporno, agresivno i podmuklo - konacno stave van zakona. Takvih pametnih ima svuda, ne samo kod Rusa, samo sto su tamo sad resili da vise nece da cute i da pustaju da im se svako penje na glavu, i da rastura ono sto oni izgrade i saberu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Војвода7 рече

Невјероватно је какво негативно мишљење о монашењу имају православни хришћани.

To nisu pravi pravoslavni Hriscani, nego su to samo na papiru. Bas takvi, koji su u vecini - na zalost - i imaju taj nedouceni sektantski mentalitet.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Вилер Текс рече

Брате, ако ти не видиш разлику између ЈС и одласка у манастир...

Читање пролога, пост и литургија и забрањивање трансфузије су небо и земља. Одакле потреба да се ово уопште помиње.

Уби нас то "слободарство".

Ma naravno da on zna, ali voli `vako da spinuje malo... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, obi-wan рече

Ma naravno da on zna, ali voli `vako da spinuje malo... :)

Скапирах @Juanitoзна него сам управо то хтео да кажем...Превише се генрално смара са тим теоријама слободе,шта и ако и како и оде то непотребно у недоглед. Чему "спин"

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Paradoksologija рече

Опасне су ствари те забране верских организација, боље је имати конкретне законе везане за конкретне праксе.

U ta dva sustinski nema nikakve razlike.

Na nivou Crkve je potrebno mnogo vise opismenjavanja i popova i naroda, i nece da ima problema, jer su svi ti problemi o kojima pricate posledica neznanja, a ne zlonamernosti. A kod sektasa, poglavito Jehovista, u pitanju je zlocinacka doktrina same sekte, a ne puko neznanje.

Razlikujte to dvoje, kao nebo i zemlja su.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Вилер Текс рече

А од кад је у реду угрожавати сопствени живот?

Па одувек. Једино што човек има право и слободу је да ради шта жели са сопственим животом. Док неког другог не угрожава може да се дрогира, пије, скочи с моста, то је његова ствар.

пре 5 минута, Вилер Текс рече

Лепо ја написах " бити слободан докле мисао сеже, ствар је ума без равнотеже"

Лепо си написао. То је твоја нека мисао дана, мантра.. супер

То што се ти водиш овом мишљу мене необавезује ни на шта, а ни било кога другог. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Lady Godiva рече

Можда ја једноставно немам очи да видим како су диктаторски режими позитивни примери. Причали су ми старији, можда си чуо, да смо и ми имали сличан позитиван пример где је држава бранила "опијум за народ" који нагриза друштво. 

Najs traj. U Rusiji danas nemas nikakav diktatorski rezim, to sto se njihovo drustvo ne svidja mnogima koji misle zapadano je druga stvar.

Jer inace, po takvom razmisljanju, svako domacinsko upravljanje kucom/gradom/drustvom je diktatorsko. Na zalost, zapadno razmisljanje je postalo potpuno slepo na domacinsko ponasanje, tako nesto je postalo retkost u tom svetu, i vecina ljudi tamo prosto nema oci da vidi mimo svoje indoktriniranosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Вилер Текс рече

Скапирах @Juanitoзна него сам управо то хтео да кажем...Превише се генрално смара са тим теоријама слободе,шта и ако и како и оде то непотребно у недоглед. Чему "спин"

Sta ces, suvi racionalizam uzima svoj danak...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, obi-wan рече

Najs traj. U Rusiji danas nemas nikakav diktatorski rezim, to sto se njihovo drustvo ne svidja mnogima koji misle zapadano je druga stvar.

А океј. Не знам како бих назвала режим који ти ограничава слободу вероисповести јер то није у складу с њиховим жељама. 

пре 8 минута, obi-wan рече

Jer inace, po takvom razmisljanju, svako domacinsko upravljanje kucom/gradom/drustvom je diktatorsko. Na zalost, zapadno razmisljanje je postalo potpuno slepo na domacinsko ponasanje, tako nesto je postalo retkost u tom svetu, i vecina ljudi tamo prosto nema oci da vidi mimo svoje indoktriniranosti.

Домаћинско понашање? Је ли то оно када газда удари шаком о сто и изда наређења? 

Ако си на то мислио, онда јесте диктаторско понашање. Шта ћеш, индокринирани смо.. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Lady Godiva рече

А океј. Не знам како бих назвала режим који ти ограничава слободу вероисповести јер то није у складу с њиховим жељама.

Jehovisti nisu nikakva veroispovest, nego podmukla sektaska banda. Od ovog mora da se podje, a da bi se razumelo sve dalje.

пре 5 минута, Lady Godiva рече

Домаћинско понашање? Је ли то оно када газда удари шаком о сто и изда наређења? 

Naravno. Ako je OK domacin, jel to neki veliki problem? Znam, za megalomanski egoizam danasnjih ljudi jeste, i o tome bas i pricam.

Ne, nije nista prosto samo tebi licno upuceno, nego prosta konstatacija danasnjeg oronulog sveta.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Lady Godiva рече

Па одувек. Једино што човек има право и слободу је да ради шта жели са сопственим животом. Док неког другог не угрожава може да се дрогира, пије, скочи с моста, то је његова ствар.

Лепо си написао. То је твоја нека мисао дана, мантра.. супер

То што се ти водиш овом мишљу мене необавезује ни на шта, а ни било кога другог. :)

И има и одговорност. А то право човека на ово и оно доводи до једног великог слинављења. Има слободу али има и мозак. И треба заштити народ од оних који би да злоупотребљавају слободу људи, манипулишу њима и воде их у пропаст. Није мантра, него стих когa се сетим кад чујем приче о неограниченој слободи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хаха, кад почнем са постом пред Свете Тајне, мати почне да се дерња: Шефе(од милоште тако вика проту), шта ми то радите?:))

Ово дете је имало сва права да му се пружи шанса  за опоравак! И ту нема дилеме.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Данас, на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана, Преосвећени Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије служио је Божанску Литургију у Манастиру Врачеву, недалеко од Лепосавића. Овај Манастир посвећен је Светим бесребреницима Козми и Дамјану, подигнут је у првој половини 15. века и представља непокретно културно добро као споменик културе.
       
      На данашњи празник и у овој древној светињи Епископ рашко-призренски Теодосије је у чин ђакона рукоположио вероучитеља Милутина Попадића.  Ђакон Милутин ће, по благослову Епископа, свој свештенички позив, за који се спремао као богослов а касније и као свршени теолог, отпочети служењем у Храму Светог Николаја у Новом Пазару.  Владика Теодосије је током данашње Свете Литургије верни народ подсетио на дела Светих Апостола који су од Господа послати широм васељене да проповедају реч Божију и да крштавају све оне који поверују у реч Господа нашега Исуса Христа.
      „Много је оних који су Христа ради осиромашили, који су се повукли у пештаре, у пећине, у пустиње и који су жртвовали ово привремено земаљско ради вечнога и небеснога. Међу њима су пустињаци, преподобни, исповедници за веру Христову, који су страдали зато што  су заступали истину и правду Божију. А као највећи украс, цвет у Цркви Христовој, јесу свети мученици, они који су презрели овоземаљски живот и који су више желели да страдају и умру за Христа него да служе овом привременом, земаљском и владарима овога света који нису познавали Свевишњега, који нису познавали правога Бога“ – поучио је верни народ Владика Теодосије.

      „Данас у Цркви Христовој прослављамо свете бесребренике. Прослављамо светога Козму и Дамјана. Браћу која су васпитана у хришћанској вери. Они су од Бога примили власт и силу Божију да могу да иду у народ и да исцељују болесне. Знали су они и лекарску вештину, али се нису толико уздали у њу ни у лекове овога света, колико у силу Божију која је дата Светим Апостолима и ученицима а и њима да могу да лече, исцељују и да ослобађају људе од недуга и болести“ – подсетио је Владика Теодосије на житије Светих Козме у Дамјана.
      „У њиховом житију каже се да су лечили бесплатно, без новца. Данашњи лекари би требали да прочитају житије Светих Козме и Дамјана. Они којима није довољно што приме плату за оно што чине већ и изнуђују новац од људи да би помогли, не знајући да је и њима Бог дао тај дар да могу да лече и да помажу другима. Свети бесребреници нису хтели да узму ништа као награду за све оно што су чинили. Не само да су лечили људе, већ су лечили и животиње. Изгонили су демоне, зле духове. Они су попут Апостола на тај начин ширили веру у Господа нашега. И не само речима него и делима“ – истакао је Владика Теодосије.

      Владика је нагласио да људи у овом свету болују и пате највише због греха, јер нас грех удаљује од Бога и јер је грах противан Богу:
      „Грех није нама својствен и природан. Он се увукао у наш живот, у нашу  природу, као некакав уљез и квари све оно што је добро и здраво у нама. И одступивши од Бога, немајући благодат Божију која нас штити и лечи, многи данас страдају од болести. И многи траже земаљске лекаре не тражећи правога лекара, не обраћајући се Господу. Јер земаљски лекари лече тело, привремено нам дају здравље, а небески Лекар, лечећи тело, лечи и душу нашу. Да се обратимо Њему, да поверујемо у њега и да нам то буде на спасење и живот вечни. Грех је тај који нас највише удаљује од Бога и болести су у највећој мери последице греха“ – рекао је Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски.
      Владика је сликовито објаснио шта је  врлина а шта је грех и у чему је  разлика када се ми трудимо у Господу и када се препустимо овоземаљском уживању:
      „Грех је као када ми узмемо нешто попут бомбоне,  нешто што је слатко. И желећи то да пробамо, ми ту бомбону ставимо у уста и тренутно, нама је лепо и слатко у устима и привремено уживамо у томе. А онда када прогутамо ту бомбону онда почињу мучнине, болови и патња. И што је најгоре то не пролази. Дакле оно због чега смо у само једном тренутку осетили сласт и сладост, због тога патимо, имамо мучнину. И не само тела већ и савести. И отуђеност од Бога. То је грех, браћо и сестре. Нешто попут оног мамца за рибу који она загризе мислећи да ће нешто да добије а у ствари изгуби и живот свој“ – сликовито је објаснио Владика а потом сликовито објаснио и шта је то врлина:
      „Врлина је пост, уздржање, бденије, сваки труд у Господу. То је као кад знамо да нам је потребан лек који је горак. И тешко нам је да га ставимо у уста од његове горчине. И онда ми приморамо себе на тако нешто, јер док нам је лек у устима, нама је тешко и напорно и горко, али када прогутамо тај лек онда осетимо сву лакоћу и здравље свога тела и своје душе.  Тако кад треба да постимо свима нам је тешко. Нека сила нас просто тера да радимо супротно. Или када желимо да учинимо неко добро дело, да учинимо милосрђе, да будемо на молитви, да будемо на бденију. Свака врлина јесте подвиг. Треба нам додатна снага и решеност и вера да би то учинили. Али када то учинимо: и пост и молитву и учинимо добро дело, онда осетимо сву сладост онога што смо учинили“ – поучио је верни народ Владика Теодосије нагласивши да зато сви треба да се определимо за врлину, за оно што је Господ дао у заповестима својим, да тако живимо да би онда вечно били блажени и били са светима који су знали да је ово земаљско привремено а оно небеско увек и довека.

      „Нека би нас Господ све научио правој вери, да имамо наду у њега, у његову помоћ и Васкрсење, како би и ми били санаследници светих, оних који су познали Бога, они који су живели за Бога и који су поштовали и живели по заповестима Божијим, а сада су блажени и сада се наслађују небеским добрима које су за векове векова. Нек Господ укрепи ову свету обитељ, оца игумана, братију, и све вас који долазите овде. Ваш принос Богу јесте молитва, жртва, оно што дајемо од себе, а Господ ће нама подарити исцељење душе и тела и живот вечни, да би сви заједно славили Оца и Сина и Светога Духа кроз сва времена и сву вечност“ – рекао је на крају своје Архипастирске беседе Преосвећени Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од obi-wan,
      New York Times: "U.S. Escalates Online Attacks on Russia’s Power Grid."
      Russia: "Hold my Борщ..."

      ...
      https://www.facebook.com/miodrag.kuzmanovic
      https://www.nytimes.com/2019/06/15/us/politics/trump-cyber-russia-grid.html
      https://edition.cnn.com/2019/07/14/us/new-york-power-restored/index.html?fbclid=IwAR1i-Xir5pRWcRxrQ3IgI-NVrKBBrYRaSJJmMFU93Sy993bXRE8xRGWiEG4

    • Од Логос,
      Традиционални Петровдански црквено-народни сабор на Цетињу јутрос је почео Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру коју су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгије и викарни Епископ диоклијски г. Методије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће многобројног  вјерног народа.

      ЗВУЧНИ ПРИЛОГ РАДИЈА "СВЕТИГОРА"
      Свету тајну крштења примио је мали Лука Балабан, а у ђаконски чин професор Богословије Светог Петра Цетињског Благоје Рајковић. Такође, у чин чтеца произведен је матурант Богословије Огњен Боричић.
      У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Методије је рекао да Христа, Сина Божјег можемо исповиједити, као што је то учинио и апостол Петар, једино благословом и благодаћу Бога Оца небескога.
      „И онда му је Господ рекао ‘ти си Петар’, – што значи камен, камен вјере и таквог исповиједања, – ‘на коме ћу сазидати Цркву своју и којој неће моћи ни врата пакла одољети’. А врата паклена су сви они прогонитељи Цркве од тада па до данашњега дана, врата кроз која се иде у пакао“, рекао је Епископ диоклијски.
      Додао је да ће Црква, која је утемељена на том тврдом и непоколебљивом камену, одољети свим пакленим вратима до краја свијета и вијека.
      „И кад је дошао час таме, час распећа Господа и Спаса нашега Исуса Христа, интересантно је да је све оно што није била љубав побјегло са Голготе, испод Христа Христовог. Само је љубав остала испод крста и ишла за крстом до последњега тренутка“, казао је Владика Методије.
      Након причешћа вјерних Митрополит Амфилохије је рекао да је свето причешће наш цјелив Господу живоме и нас једних са другима.
      „То је цјелив оном љубављу вјечном и непролазном коју Црква Божја чува и дарује сваком људском бићу овдје на земљи. Као и данас, тако кроз вјекове – сабира се Црква Божија око Тијела и Крви Господње, око имена Христа Бога нашега, сабира се од времена Светих апостола које данас прослављамо Петра и Павла, до најновијих апостола међу које спада отац Пајсије Светогорац, наш савременик. А ту је и наша Света великомученица Февронија и сви свети кроз вјекове, јер је диван Бог у светима својим“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да се данас на Цетињу догодило исто оно што се догодило и прије двије хиљаде година на Сионској гори.
      „Дух Свети је у виду огњених језика сишао на свете ученике и апостоле и проговорили су разним језицима. Ево и данас овдје, зар и м и нијесмо проговорили разним језицима – и на јелинском на коме је написано Свето писмо Новога завјета, и на словенском језику Светих апостола Кирила и Методија, Наума и Климента, и на српском језику Светог Саве просветитеља, Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога, и на словачком језику, ево овдје је наш Владика Георгије, који нам је донио благослов Свете браће Ћирила и Методија из Моравске, и на албанском језику – овдје је наш ђакон из Скадра који је овдје поменуо Архиепископа Албаније и Скадра Анастасија. Сва Црква Христова разним језицима проговара и свједочи једну, свету, Божју истину – Црква која је неуништива и неразорива“, поручио је Митрополит Амфилохије.
      По завршетку Литургије у цетињском манастиру, Аархијереји су предводили Литију до цетињског Ћипура, до остатака старох манастирског храма Светих апостола Петра и Павла, гдје је благосиљан славски колач.
      Потом је Митрополит Амфилохије рекао да Петровдански сабор као златна нит траје без прекида кроз вјекове.
      „То је сабор богочовјечански, сабор у име Божје. А само сабори који су у име Божје трају и претрајавају времена и просторе и уграђују се у непролазни сабор око Свете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега“, казао је он.
      Додао је да се нада да ће надлежни за заштиту културних добара схватити да култура није – рушевине и чување рушевина.
      „Него је уз чување и обнављљање тих рушевина. Није нас пог поставио, ни нас овдје, а ни њих, а ни ове главаре на Цетињу да буду чувари рушевина или да руше, него да обнављају и своју душу и вјеру у живога Бога и да обнављају све оно што што су преци градили, да га сачувају и да га обнављају“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.
      Током данашњег богослужења, вјерни су, поред моштију Светог Петра Цетињског и деснице Светог Јована Крститеља – светиња које почивају у Цетињском манастиру, могли да цјеливају и мошти преподобномученице Февроније које ових дана у литији обилазе храмове и манастире по Црној Гори.
      Мошти Свете Февроније на Цетиње су стигле јуче послије подне, гдје им је, у Цетињском манастиру приређен свечани дочек. Потом је служено свечано празнично бденије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Поводом храмовне славе Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у острошком скиту Јован До код Никшића, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије служио је данас на Ивањдан са свештенством Свету архијерејску литургију.

      Митрополит Амфилохије је у архипастирској бесједи, након читања зачала из Светог јеванђеља о чудесном зачећу и рођењу Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, казао да су се већ Јевреји послије Јовановог рођења од благочестивих родитеља Светих Захарија и Јелисавете, питали шта ли ће бити ово дијете.
      „Јованов отац, Захарија је, зато што није могао повјеровати ријечима Архангела Гаврила, онемио све до оног тренутка када се поставило питање које име да се да дјетету“, подсјетио је владика на данашње Јеванђеље.
      И тек када је Захарија рекао да ће се звати Јован, отворио је уста, почео да говори и благосиља Бога за велики Божији дар кога се удостоји и он, и његова супруга, а кроз њих двоје сав изабрани Божији народ. То дијете, надахнуто Духом Светим, већ је из утробе материне проговорило, Јелисавета је његовим устима проговорила кад је дошла Пресвета Дијева код ње у Горњи крај:
      „Откуда то да мати Господа мога дође мени говорио је Јован прије свога рођења о Христу, чији је претеча, који је Господа крстио у Јордану и који је прве године свога живота проводио у пустињи.“
      Претеча Јован Крститељ је изашао на проповијед, да крштава водом и припрема народ јеврејски за крштење водом и оним Духом Светим који га је надахнуо још у утроби матере његове, Духом Светим којим дише све што дише, који је живот свега постојећег и који је задахнуо и утробу матере Јелисавете да и она роди дијете.
      Говорећи о прослављању рођења младенца Јована Крститеља и Претече, Митрополит је нагласио да хришћани двије хиљаде година прослављају рођење највећег рођеног од жене, како је сам Господ рекао за њега:
      „Прославља Црква Божија Христа Господа, али, такође, заједно са Њим и Његовим рођењем, прославља и рођенога од Јелисавете и Захарија чудом Божијим, Јована Крститеља и Претечу. “
      Високопреосвећени је подсјетио да је овај свети храм на овом свету мјесту управо посвећен том рођењу захваљујући братству Никчевића које је манастиру Острог приложио ову земљу. Иначе Ивањдан је слава овог братства. Нагласио је да је ова пустиња процвјетала дивним трудом нашега оца Лазара и братство ове обитељи, благословом Светога Василија Острошкога.
      „Један од најдивнијих изданака острошке светиња јесте Јован До, ово свето мјесто у коме се прославља рођења Светог Јована Крститеља. Ми се сабирамо овдје да заједно са Јелисаветом и Захаријом, и његовим савременицима благосиљамо име Божије што је Господ послао то дијете да благовијести долазак – рођење – самога Бога у овај свијет. Благосиљамо срцем и душом Господа и благодаримо му што нас је удостојио, у ово наше вријеме, да наставимо то свето дијело слављења имена Божјега и прослављања рођења Светог Јована Крститеља и Претече.“
      Митрополит се помолио да Господ, молитвама Светог Јована, благослови свако рођење и у ово наше вријеме, како би мајке рађале дјецу која ће бити слична Светом Јовану Крститељу
      „Да рађају дјецу надахнуту Духом Светим, Духом Божијем у времену када су људи све више удаљени од Цркве Божије, а тиме и од Светог Јована Крститеља и начина како се он родио од Захарија и Јелисавете. Нека би Господ благословио све мајке, као Јелисавету, и очеве, као Захарију, пророка и првосвештеника, да се умноже благословена Божија дјеца у овом свијету“, казао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије.
      Послије Свете литургије Храм Рођења Светог Јована Крститеља опходила је празнична литија, након које је Митрополит Амфилохије, игуман острошки, благосиљао и пререзао славски колач поводом храмовне славе, као и славске колаче данашњих свечара.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 25. јуна 2019. године у Патријаршији српској у Београду представнике традиционалних цркава и верских заједница у Србији на предлог Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије.
       
      На предлог Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије одржан је радни састанак у Патријаршији српској у Београду у вези са одржавањем четвртог сусрета Међуверског дијалога између цркава и верских заједница Србије и Индонезије. Уважене госте је примио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј пожелевши им топлу добродошлицу. Он је подржао наставак плодоносног међуверског дијалога са Индонезијом.
      Овом сусрету су присуствовали организатор састанка др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама, у присуству својих помоћника др Марка Николића и др Ферида Булића, представници Министарства спољних послова, г. Синиша Павић и г. Милош Марковић, представник Министарства просвете, науке и технолошког развоја, гђа Миљана Благојевић, декан Православног богословског факултета Епископ браничевски г. Игнатије, викар Патријарха српског Епископ ремезијански г. Стефан, Надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, Бискуп Реформатске хришћанске цркве г. Бела Халас, Муфтија београдски Мустафа Јусуфспахић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.
       
      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...