Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Nova strategija SAD za Balkan: Stalno vojno prisustvo, pomirenje sa Srbijom...

Оцени ову тему

Recommended Posts

O budućnosti Zapadnog Balkana ponovo se govori u Vašingtonu. To će biti tema jednodnevne konferencije koju u srijedu organizuje Atlantski savjet SAD, ali i izvještaja pod nazivom "Balkan naprijed - nova američka strategija za region" koji će ta organizacija objaviti u utorak. U izvještaju se između ostalog predlaže uspostavljanje stalnog američkog vojnog prisustva u Jugoistočnoj Evropi, zalaganje za "istorijsko pomirenje" sa Srbijom, kao i obnovaljanje reputacije SAD kao istinskog posrednika. Uoči objavljivanja izvještaja i konferencije koja će okupiti ministre spoljnih poslova regiona, visoke zvaničnike Stejt departmenta, članove Kongresa i eksperte, izvršni potpredsjednik Atlantskog savjeta Dejmon Vilson rekao je u intervjuu za Glas Amerike da je neophodna aktivnija uloga Sjedinjenih Država u regionu. Ako Vašington ne bude više angažovan, rizikuje izbijanje krize na Balkanu, upozorava Vilson.

020DE4D9-67CB-4D76-9B4D-2FDA3363DDC4_w10

Glas AmerikeAtlantski savjet će uskoro izdati izvještaj o Zapadnom Balkanu. Koje su glavne tačke izvještaja?

Vilson: „Atlantski savjet će objaviti izuzetno značajan izvještaj o Zapadnom Balkanu da bi uputio poruku da je sada pravo vrijeme za obnovljeni američki angažman u regionu i da postoji put, strategija kako Sjedinjene Države mogu da se pridruže Evropskoj uniji i pomognu da se ostvari vizija o tome da će Balkan postati dio Evrope i transatlantske zajednice. Ta vizija je izgubila zamah od deklaracije na samitu u Solunu prije mnogo godina.

U suštini je došlo do zamora kada je riječ o Balkanu, smanjenog američkog angažmana, a i Evropska unija preispitivala je održivost te strategije.

U našem izvještaju, vraćamo se početnim principima i poručujemo da je vrijeme da Sjedinjene Države ponovo iznesu jasnu viziju da će Zapadni Balkani biti dio transtlantske zajednice. To je naša vizija, strategija i partnestvo sa Evropskom unijom.

Vojna vježba pripadnika KFOR-a

Vojna vježba pripadnika KFOR-a

Drugo, da postoje određene oblasti gdje Sjedinjene Države imaju izraženu ulogu - prvo je bezbjednost, odnosno da se pošalje poruka regionu da je prisustvo naših bezbjednosih snaga trajno i da nije povezano samo sa KFOR-om, već i sa promovisanjem američkog uticaja i pružanjem pomoću u izgradnji kapaciteta, kada je riječ o borbi protiv terorizma i brzom reagovanju. Da jačamo naše prisustvo u Jugoistočnoj Evropi, kao što smo to uradili u njenom sjeveroistočnom dijelu. To je i signal drugim velikim silama, koje su možda aktivne u regionu.

Treći element je politička dinamika.

Zalažemo se za unapređenje istorijskog procesa pomirenja sa Srbijom i da budemo istinski posrednik u postizanju stvarnog napretka na političkom frontu- kada je riječ o dijalogu Beograda i Prištine ili pružanju pomoći Grčkoj i Makedoniji da budu saveznici u budućnosti. Imajući u vidu izmijenjene uslove na terenu, postoji stvarna šansa za američku diplomatiju, da uz evropsku, pomogne da stvari krenu u pravom smjeru i da ukloni neke lokalne prepreke.

Međutim, poslednji koncept je veoma važan, a to je kako podstaći ekonomske prilike i preduzetništvo imajući u vidu interesovanje koje vlada na Kapitol hilu. Kako ljudi u regionu, koji su izuzetni preduzetnici, mogu da imaju šansu da ostvare svoju budućnost na način koji ne zavisi od protekcionizma. Zainteresovani smo za načine da se podstakne otvaranje radnih mjesta i rast, koji ne kontrolišu politike mreže.

I poslednje - da Zapadni Balkan mora da bude integrisan u Evropskoj uniji, kada je riječ o saobraćaju ili energetici. I konačno to je šansa da Sjedinjene Države i Evropa sarađuju. U vrijeme kada mnogi ne očekuju da Vašington i Brisel zastupaju iste stavove, Balkan pruža šansu za saradnju i uspjeh.“

Glas Amerike: Ranije ste poručili da ako Sjedinjene Države ne budu ponovo angažovane, rizikuje krizu na Balkanu koja bi mogla da iznenadi sve. Kakvu ste krizu imali na umu?

Vilson: Ako ne budemo angažovani, ako budemo pokazivali neodlučnost, onda ćemo otvoriti prostor za pogoršanje situacije. To smo vidjeli na primjeru Makedonije posle 2008. godine i neuspjelog pokušaja da zemlja uđe u NATO na samitu u Bukureštu.

To pokazuje da smanjenje američkog angažmana u regionu može da dovede do daljeg pogoršanja nekih najgorih trendova i problema i do moguće krize.

Naša poruka nije da Balkan mora da bude najvažnije pitanje na agendi Vašingtona. To jednostavno nije slučaj, nije realno, ali ni potrebno.

8BF9B76D-2305-4A01-BBD6-F3CA67190827_w65

Naša poruka je da ako ignorišemo region, i ne odigramo svoju ulogu, možda ćemo biti svjedoci izbijanja krize – bilo da je riječ o odnosima Beograda i Prištine, ili što je vjerovatnije, u Bosni, a i vidjeli smo potencijal za to u Makedoniji.

Međutim, uz malo napora, na političkom nivou, možemo značajno da pomognemo i da pošaljemo jasnu poruku onima koji žele da poremete proces transatlantskih integracija, bilo da je riječ o ruskim obavještajnim snagama ili organizovanom kriminalu. Uz malo napora, možemo da se suprostavimo tim negativnim silama i pomognemo regionu da ostane na pravom putu ka ostvarenju konačnog cilja.“

Glas AmerikeŠta „malo napora“ konkretno podrazumjeva?

Vilson: "Prvo želim da kažem da se Balkanom bave zaista izuzetne američke diplomate. Naši ambasadori na terenu i često zamjenici pomoćnika sekretara ovdje u Sjedinjenim Državama su zaista odlični.

Ono što mi tražimo je da imaju veću političku potporu, da se dalje nadograđuje na posjeti potpredsjednika Pensa regionu, da počnu da se grade temelji odlučne američke strategije za ostvarenje konačnog cilja - a to je da se Evropa zaokruži, a region integriše u institucije transatlantske zajednice. I da jasno utvrdimo specifične načine na koje Sjedinjene Države mogu da pomognu – a to je snažniji diplomatski put za pomoć Prištini i Beogradu da dođu do zaključaka, da se utvrdi put naprijed za povezivanje Atine i Skoplja.

Američka diplomatija trebalo bi, zajedno sa Evropskom unijom, da predvodi neke od tih napora, a ne da bude u pozadini.

Kada je riječ o bezbjednosti, treba jasno poručiti da će američki uticaj i moć dugoročno biti stabilizujuća snaga u regionu. I to nema veze samo sa snagama na Kosovu. Kao što naše prisustvo u sjevernoistočnoj Evropi služi kao stabilizujuća snaga za naše saveznike, tako bi i vojne strukture i stalno prisustvo u jugoistočnoj Evropi trebalo da pokažu američku posvećenost stabilnosti i bezbjednosti regiona i da pruži pravi osjećaj sigurnosti za političke lidere da donose teške odluke i preduzmu neophodne rizike".

Glas AmerikeGdje vidite to američko prisustvo? Da li govorimo o uspostavljanju američke baze u aktuelnim članicama NATO-a, Hrvatskoj, Crnoj Gori?

Vilson: "Zalažemo se za tranziciju baze "Kamp Bondstil" – od sjedišta KFOR-a do stalnog američkog prisustva u jugoistočnoj Evropi – da promoviše taj uticaj širom regiona. I to zajedno sa ostalim američkim snagama, bilo u Rumuniji, Turskoj ili Grčkoj. Da one postanu dio ove jednačine, odnosno da imamo snage stacionirane na Balkanu – što će nam omogućiti da radimo na izgradnji kapaciteta i partnerstvu, naročito sa Srbijom, Crnom Gorom, Hrvatskom, Albanijom. Osnova bi bile snage koje su danas prisutne na Kosovu.“

Glas AmerikeDa li ste obavijestili Bijelu kuću o vašoj strategiji za Balkan? Kakva je saradnja sa administracijom u pogledu onog što želite da uradite?

Vilson: Konferencija o Balkanu, koja će biti održana za par dana, kao i izvještaj, rezultat su više od godinu dana rada, uključujući i saradnju sa kampanjama tokom izbora i sa administracijom tokom tranzicije i prve godine mandata predsjednika Trampa. O ovom pitanju smo vodili razgovore i na Kapitol hilu, sa agencijama ovdje i potpredsjednikovim timom u okviru priprema za njegovu posjetu regionu.

Bijela kuća

Bijela kuća

Radimo sa Evropskom unijom, nekim kolegama u Briselu, američkom vojskom, našim komandantima u Napulju na utvrđivanju puta naprijed i objedinjavanju ideja, za koje postoj značajna podrška, u smislenu strategiju i davanju političkog podsticaja.

Vidjeli smo da ja poraslo interesovanje, zato što smo o Balkanu razgovarali tokom proširenja NATO-a na Crnu Goru, kao i ruskog pokušaja puča u toj zemlji. To nam je dalo šansu da kažemo da ne bi trebalo samo da reagujemo na stvari i da čekamo da se problemi pojave, već da budemo ispred događaja, da utvrdimo koji su naši interesi i da promovišemo američku strategiju“.

Glas AmerikeDa li je aktuelna američka administracija zainteresovana da se više angažuje na Balkanu, posebno imajući u vidu, kako neki smatraju, povlačenje Amerike sa međunarodne scene i izvještaje da brojne iskusne diplomate napuštaju Stejt department? Da li postoji volja i resursi da se Amerike više angažuje u regionu?

Vilson: "Smatram da postoje. To pokazuje i posjeta potpredsjednika Pensa regionu. Takođe, sedam ministara sa Balkana prisustvovaće konferenciji u Vašingtonu i biće u prilici da se sastanu sa visokim zvaničnicima u Stejt departmentu, biće primljeni na najvišem nivou u Savjetu za nacionalnu bezbjednost.

Potpredsjednik SAD Majk Pens sa liderima regiona

Potpredsjednik SAD Majk Pens sa liderima regiona

To simbolizuje da postoji politički apetit i interesovanje da se to pitanje pogura naprijed. Imamo pomoćnika državnog sekretara za Evropu, zamjenika sekretara koji je zainteresovan za ovo pitanje, imamo nove vojne komandante NATO-a, uključujući i američke komandante, koji su veoma zainteresovani za ovo. Imamo veliku šansu, uz dvostranačku podršku američkog Kongresa, da zajedno sa Evropskom unijom, imamo trajnije prisustvo i angažman“.

Glas AmerikeDa li se o Balkanu više govori ovih dana u Vašingtonu, nego ranije?

Vilson: "U Vašingtonu je preovladavao stav da smo završili teži dio posla. Da smo tokom 90-tih obavili najteži posao i liderstvo je postepeno prepušteno Evropskoj uniji. I instinkt da se to uradi je, sa više aspekata, ispravan.

Evropska unija je veliki igrač, što bi i trebalo da bude. Međutim, to ne znači da Sjedinjene Države nemaju jasnu, definisanu i važnu ulogu u tom procesu. I to želimo da ispravimo.

Vidjeli smo da ta poruka dobija na značaju poslednju godinu dana, kako ljudi shvataju da smo možda zbog nedostatka fokusa u našem angažmanu i pažnje – što ne znači da nismo bili tamo i da nismo bili uključeni, povremeno na političkom novu - da smo bili svjedoci nekih uznemirujućih trendova. Vidjeli smo konsolidaciju autokrata u regionu, stvarnu disfunkcionalnost u Bosni, zatim pokušaj puča u Crnoj Gori.

Vidjeli smo i poteškoće, dva koraka naprijed, tri koraka nazad, u razgovorima Prištine i Beograda, kao i nekoliko rundi kriza u Makedoniji. To je privuklo pažnju ljudi - da možda mi nismo obraćali pažnju i da smo zbog toga bliže prevelikom broju potencijalnih kriza.

To je podstaklo interesovanje i razumjevanje da možda moramo da ponovo da se vratimo u igru, na odlučniji i više politički način, a ne samo birokratski. Da pokušamo da stvari vratimo na pravo mjesto“.

Glas Amerike: Da li smatrate da su Sjedinjene Države i Evropska unija poslednjih godina ignorisale korupciju, situaciju u medijima i kako pojedini smatraju, autokratske tendencije lidera na Balkanu zarad stabilnosti?

Vilson: "Mislim da kako se Balkan povlačio iz političke pažnje, da smo ušli u birokratski proces u okviru kojeg podnosimo izvještaje, ocjenjujemo i mjerimo. I taj proces ima velike prednosti, jer je riječ o zavođenju dicipline i zasnovan je na dokazima i činjenicama.

Ali je izgubljena određena svrha, zato što su se regionu slali signali da ne postoji politička volja.

Jasne poruke, nekad i evropskih lidera da ne treba brzo ići, da prvo moraju da se pozabave svojim problemima. I to je razumljivo.

Međutim, zbog te nesigurnosti da li će biti dobrodošlice u Evropu i zbog povlačenja političkog angažmana Sjedinjenih Država, nije se mnogo vodilo računa o tom procesu. To je omogućilo jačanje organizovanog kriminala, uspostavljanje političkih zaštitničkih mreža, kao i konsolidaciju moći. Izgubili smo balans.

Zbog toga moramo da održavamo disciplinovani proces i pozdravljam napore Evropske unije u tom pogledu. Međutim, to moramo da kombinujemo sa vizijom i strategijom na političkom nivou, koja pokazuje liderima u regionu da postoji razlog za donošenje teških odluka, zato što će imati podršku ne samo evropskih birokrata, već će im u tom poduhvatu biti partneri i političi lideri u EU i SAD.“

"Ubjedljivi dokazi, teret odgovornosti i na opoziciji"

Glas Amerike: Ranije ste pomenuli pokušaj puča u Crnoj Gori. Da li pratite suđenje? Da li se, onim što je do sad iznijeto, otklanjaju sumnje u pogledu uloge Rusije?

Vilson: "Veoma je važno da se ispoštuju vladavina prava i sudski proces i da vlada nastavi da o tom pitanju komunicira sa građanima. Iz svega što sam video, smatram da postoje veoma ubjedljivi dokazi i da su uradili dobar posao tokom procesa, da su bili profesionalni. Time se teret odgovornosti stavlja na pojedine u opoziciji u Crnoj Gori, da budu lojalna opozicija, partneri u budućnosti zemlje, da igraju svoju ulogu u parlamentu.

Postoje neki elementi u političkom sistemu koji neće to uraditi i koji su u suštini bili umiješani u izdajničko ponašanje. Ovo pruža priliku za druge elemente u opoziciji da pokažu da postoji zdrava i važna uloga za političku opoziciju u demokratskim društvima. Da treba da igraju svoju ulogu unutar parlamentarnog i sistema vladavine prava”.

Lider DF-a Andrija Mandić

Lider DF-a Andrija Mandić

Glas AmerikeZnači, smatrate da bi opozicija trebalo da se vrati u parlament?

Vilson: Da. Mislim da je to najbolje mjesto da izraze svoje stavove i ustavna prava i da daju glas biračima koji su ih podržali”.

Glas AmerikeDa li je Crna Gora, kao članica NATO-a, bezbjednija od ruskih poteza?

Vilson: "Apsolutno. To ne znači da ih neće biti uoči izbora u Crnoj Gori naredne godine. Biće pokušaja i moramo da budemo na oprezu.

Međutim, članstvom u NATO-u obezbjeđuje se sigurnost kada je riječ o nezavisnosti, suverenitetu i bezbjednosti zemlje. I to stvara atmosferu pogodnu za strane investicije, bezbjedniju politiku, zdraviji razvoj sistema vladavine prava zato što postoje određeni okviri, ograničenja.

Članstvo Crne Gore u Alijansi je najbolja garancija njenog dugoročnog suvereniteta i nezavisnosti. Kada imate taj osjećaj sigurnosti u pogledu države, onda imate sposobnost da se se okrenete rastu, reformama, da privlačite više stranih investicija i da vremenom zaista izgradite demokratske institucije u bezbjednoj sredini. I to je jasan signal drugim silama, bilo da je riječ o ruskim obavještajnim operativcima ili organizovanom kriminalu da postoje ograničenja na ono što mogu da urade”.

"Šansa za istorijsko pomirenje"

Glas Amerike: U međuvremenu, Srbija balansira između EU i Rusije. Zvaničnik Stejt departmenta nedavno je savjetovao Beograd da ne sjedi na dvije stolice, ruskoj i evropskoj, ako želi brže da napreduje ka članstvu u EU. Šta bi bio vaš savjet?

Vilson: "Postoji velika šansa za Srbiju, pod Vučičevim liderstvom, i Sjedinjene Države pod ovom administracijom da pokušaju da dovedu do istorijskog pomirenja između dvije zemlje kojim se prepoznaje da ima mnogo više oblasti u kojima možemo da sarađujemo i da, što je očigledno u anketama i iz drugih izvora, biračko tijelo u Srbiji razumije da je budućnosti u Evropi.

To ne znači da nema istorijskih, kulturnih i emotivnih veza sa Rusijom i pravoslavnom crkvom. To je uobičajno, to je tradicija koja se poštuje u Bugarskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, članicama NATO-a. Ali tu postoji razlika.

Mogu da se poštuju te kulturne veze, ali i da postoji apsolutna posvećenost vrijednostima transatlantske zajednice, evropskoj perspektivi, otvorenoj ekonomiji i otvorenom demokratskom političkom društvu. I to je put kojim vidimo da se Srbija neminovno kreće. Sjedinjene Države žele da jasno stave do znanja da postoji šansa da uradimo mnogo više u odnosima sa Beogradom.

U stvari, riječ je vjerovatno o najvažnijem odnosu koji bi trebalo da uspostavimo na pravi način. I pod trenutnim liderstvom u Beogradu, postoji šansa da pomognemo da se privedu kraju razgovori sa Prištinom, da se unese određen osjećaj sigurnosti u taj odnos, ali i osjećaj neminovnosti u pogledu budućnosti Srbije.

To su teške odluke za predsjednika Vučiča i vladu Srbije, ali su jasno pokazali zainteresovanost i volju.”

Glas Amerike: I vi podržavate zahtjev Prištine da se SAD direktno uključe u pregovore sa Beogradom?

Vilson: “Mislim da ima smisla da Sjedinjene Države budu dio tog procesa. Očigledno, prije svega, dvije strane treba da ga vode. Evropska unija će nastaviti da igra dragocjenu ulogu kao posrednik, ali Amerikanci ne bi trebalo da sjede napolju. Trebalo bi da imamo svoju ulogu i pomognemo da se dijalog dovede do konstruktivnog završetka”.

Milena ĐURĐIĆ

logo.png

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Милан Ракић рече

Zalažemo se za unapređenje istorijskog procesa pomirenja sa Srbijom i da budemo istinski posrednik u postizanju stvarnog napretka na političkom frontu-

1) Нека буду праведни гледе Косова па или нам га врате, или ако ће нам гау зети да нам дају доооообар уступак гледе Српске

2) Одштету за бомбардовање. Ред је.

3) Да не затежу због Русије, јер нити смо ми круцијални за њих због Русије нити им ишта значи ако имамо добре односе са РУсијом. Дакле, нек не дивљају.

4) Да смијене ону Мекормак у Сарајеву. Била је брезобразна према Доду. Не може тако!

5) Да забране Мекдоналдсу да буде у Србији. Чисто мени за душу.

Онда ћемо причамо.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Ћириличар рече

Да забране Мекдоналдсу да буде у Србији. Чисто мени за душу.

:skidamkapu:Кад нам НАТО изгледа не гине.))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Ћириличар рече

Да смијене ону Мекормак у Сарајеву. Била је брезобразна према Доду. Не може тако!

Nije ni Dodo osto njoj "dužan" svakako

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Милан Ракић рече

Nije ni Dodo osto njoj "dužan" svakako

Не занима ме. Дода нико не дира!!!

пре 3 минута, александар живаљев рече

:skidamkapu:Кад нам НАТО изгледа не гине.))

ЕУ војска > НАТО

http://www.independent.co.uk/news/world/europe/emmanuel-emmanuel-macron-eu-army-joint-defence-budget-french-president-nato-britain-brexit-russia-a7968346.html

А ако то буде превише проблематично, онда:

https://www.google.rs/search?q=intermarium&oq=intermarium+&aqs=chrome..69i57j69i60j69i59l2j69i60l2.5893j0j7&sourceid=chrome&ie=UTF-8

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, александар живаљев рече

:skidamkapu:Кад нам НАТО изгледа не гине.))

Да је било памети у оним данима, када су навијачи "Црвене Звезде" на једној од капија на "Истоку" (оној која гледа на Боронгај) стадиона у Максимирском парку написали "Мекдоналдс-400 км" и "стрелицу" усмерили ка Београду, по свој прилици свега што сви заједно проживесмо и помресмо у овом вилајету не би ни било.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 43 минута, Ћириличар рече

1) Нека буду праведни гледе Косова па или нам га врате, или ако ће нам гау зети да нам дају доооообар уступак гледе Српске

2) Одштету за бомбардовање. Ред је.

3) Да не затежу због Русије, јер нити смо ми круцијални за њих због Русије нити им ишта значи ако имамо добре односе са РУсијом. Дакле, нек не дивљају.

4) Да смијене ону Мекормак у Сарајеву. Била је брезобразна према Доду. Не може тако!

5) Да забране Мекдоналдсу да буде у Србији. Чисто мени за душу.

Онда ћемо причамо.

Не виђу да Вучић има други избор него да прихвати "историјско помирење". Још кад му се нуди Мило као узор. Наравно да би могао и у тим околностима, нешто да испослује, рецимо извоз воћа у Русију, али не виђу да има такве савјетнике као Тебе и мене који би га могли тим путем упутитит:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, александар живаљев рече

Не виђу да Вучић има други избор него да прихвати "историјско помирење". Још кад му се нуди Мило као узор. Наравно да би могао и у тим околностима, нешто да испослује, рецимо извоз воћа у Русију, али не виђу да има такве савјетнике као Тебе и мене који би га могли тим путем упутитит:)

Не бих био тако песимистичан. Вучко је идиот за много штошта, али мора му се признати такт за спољњу политику коју је можда само Ђинђић имао у посљедњих 17 година. Можда је чак и превазишао Ђинђића у том погледу.

Ако ишта, мислим да он и иде у овом правцу, али лагано и да нигдје не жури јер хоће да добро опипа терен. Он би могао тотално скренути и ка Русији али и увести нас у Запад, зависно од вјетра како буде дувао.

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Prvo želim da kažem da se Balkanom bave zaista izuzetne američke diplomate. Naši ambasadori na terenu i često zamjenici pomoćnika sekretara ovdje u Sjedinjenim Državama su zaista odlični...

 "Zalažemo se za tranziciju baze "Kamp Bondstil" – od sjedišta KFOR-a do stalnog američkog prisustva u jugoistočnoj Evropi – da promoviše taj uticaj širom regiona...

 "U Vašingtonu je preovladavao stav da smo završili teži dio posla. Da smo tokom 90-tih obavili najteži posao ...

 

Е Вилсоне јеси хохштаплер и битанга,свака ти част...dobardecko

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Bosna i Hercegovina mogla bi da, nakon Hrvatske i Albanije, postane treća balkanska država kojoj će SAD donirati vojne helikoptere. Kako je 26. aprila javila Alternativna televizija Banja Luka (ATV) Sjedinjene Države ponudile su BiH donaciju dva helikoptera za potrebe Oružanih snaga ali uz dva uslova.

      Neimenovani izvor televizije ATV iz Ministarstva odbrane BiH tvrdi da će SAD poslati helikoptere samo ako BiH kupi još dve letelice i ako se odrekne nabavke ruskih helikoptera pa se tako u Oružanim snagama u budućnosti ne bi našli ruski Mi-8 i Mi-17.
      Na pitanje ATV o uslovima donacije iz Ministarstva odbrane nisu želeli da odgovore ali su potvrdili da postoji namera o nabavci helikoptera:
      – Sredstva u iznosu od 7,5 miliona KM (skoro 4,3 miliona USD, prim.autora) osigurana su u proračunu MO i OS BiH za 2017. i 2018. godinu, a pet milionaameričkih dolara je osigurano donacijom iz programa vojne pomoći vlade SAD-a. Preostala sredstva za realizaciju nabavke helikoptera bi se osigurala iz proračuna MO BiH uz mogućnost dodatne donatorske pomoći vlade SAD-a za nabavu helikoptera, u cilju podrške realizaciji Plana modernizacije OS BiH – rekli su za ATV iz MO BiH.
      Kako dalje navodi ATV projekat bi trebalo da bude realizovan do 2021. godine, a helikopteri bi koštali oko 65 miliona maraka (nešto preko 37 miliona dolara). Prvobitni plan bio je da se nabavi 12 helikoptera, i da se za to izdvoji 300 miliona maraka (171,43 miliona USD) ali se Savet ministara odlučio za drugu varijantu, zbog nedostatka novca. BiH bi se međutim i u drugoj varijanti oslonila na pomoć SAD.
      Banjalučka televizija prenela je i mišljenje nekih od srpskih predstavnika u Sarajevu koji smatraju da bi donacija bila sporna jer se radi, kako su rekli, o još jednom pokušaju nametanja američke volje.
      – Mi jesmo svjedoci konstantnog uplitanja zemalja, rekao bih zapada, prije svega, na prilike u BiH koji su postupali po principu “Uzmi ili ostavi” ili po principu ovo morate da uradite. Ruski uticaj nije takav, on se svodi na dosljednu primjenu Dejtonskog sporazuma – izjavio je Staša Košarac, šef poslaničkog Kluba SNSD-a u PD PS BiH.
      U zaključnom komentaru ATV navedeno je da je upitno da li će i kada projekat biti realizovan jer je kasa Saveta ministara u tehničkom mandatu poprilično prazna a da je formiranje novog saziva na dugom štapu. Iznesena je i informacija da Oružane snage BiH trenutno raspolažu sa 35 helikoptera, od kojih je desetak ispravno.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Prva Novosadska nedelju ponosa biće organizovana od 13. do 17. maja, dok će biti prvi Novosadski prajd biti održan 17. maja na Trgu Republike, najavila je danas grupa „Izađi“.

      Grupa ”IZAĐI”, uz podršku Grada Novog Sada i OPENS 2019 - Omladinska prestonica Evrope Novi Sad, organizuje PRVU NOVOSADSKU NEDELJU PONOSA, pod sloganom “IZAĐImo ZAJEDNO!”, koja će se održati od 13. do 17. maja 2019. godine, dok je sam Prajd zakazan za petak 17. maja u 12 časova na Trgu Republike.
      17. maja 1990. godine Svetska zdravstvena organizacija je uklonila homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja. Uprkos tome, u Srbiji, nas - osobe koje privlači isti pol i osobe koje svoj rod vide drugačije - i dalje smatraju bolesnima. I dalje nas krive zbog toga ko smo i kakvi smo rođeni. I dalje strahujemo od nerazumevanja i odbacivanja porodice, prijatelja i celokupnog društva!, kaže se u saopštenju organizatora.
      Grupa „Izađi“ navela je da želi da doprinese izgradnji demokratskog društva u kojem svi mogu uživati ista prava bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet.
      Danas, FB
    • Од Милан Ракић,
      Evropska komanda Oružanih snaga SAD (USEUCOM) saopštila je 11. aprila da će u Rumuniji biti razmešten mobilni raketni sistem THAAD (Terminal High Altitude Area Defense) kako se ne bi prekinulo stalno dežurstvo u odbrani od mogućeg napada balističkim raketama, pošto će postojeći protivraketni sistem Aegis Ashorekoji je postavljen u bazi Deveselu, morati proći ranije planirane radove održavanja i nadogradnje. Biće to prvo stacioniranje sistema THAAD u Evropi, dogodiće se na leto i trebalo bi da traje nekoliko nedelja.

      Kako se dalje navodi u saopštenju, nadogradnja sistema Aegis Ashore, koji je u Rumuniji operativan od 2016. godine, neće obuhvatiti nikakve ofanzivne elemente i neće promeniti svoju strogu odbrambenu namenu. Jedinica koja će biti raspoređena u Rumuniji je 69. atiljerijska brigada protivvazudhoplovne odbrane, 32. armijske komande vazdušne i raketne odbrane čija je baza Fort Hood u Teksasu. Komandu nad sistemom THAAD imaće Saveznička vazduhoplovna komanda NATO.
      Sistem Aegis Ashore u bazi Deveselu je deo EPAA – European Phased Adaptive Approach koji je osmišljen za odbranu američkih i drugih savezničkih snaga u Evropi od mogućih napada balističkim raketama. EPAA koji je konačno definisan 2009. godine, sastoji se od dva sistema Aegis Ashore, po jednog u Rumuniji i Poljskoj kao i radara AN/TPY-2 koji se nalazi u Turskoj. Postavljanje sistema Aegis Ashore u Poljskoj prate odlaganja zbog problema sa infrastrukturom u vojnoj bazi Redzikowo a očekuje se da će biti operativan sledeće godine.
      Predstojeća nadogradnja sistema Aegis Ashore je, prema saopštenju USEUCOM deo redovne dorade svih sistema ovog tipa od kojih se većina nalazi na brodovima a THAAD će u Rumuniji ostati privremeno dok se ne završe modifikacije i unapređenje Aegisa. Sistem THAAD je, van SAD stalno razmešten samo na Guamugde se nalazi od 2013. godine a od 2017. prisutan je i u Južnoj Koreji. Početkom marta ove godine privremeno je baziran i u Izraelu radi uvežbavanja protivraketne odbrane sa izraelskom protivvazduhoplovnom odbranom.
      THAAD je mobilni odbrambeni protivraketni sistem koji je definisan još 1987. godine koji je uveden u naoružanje 2008. godine a čiji razvoj traje i danas. Osnovna namena mu je obaranje balističkih raketa malog i srednjeg dometa kao i raketa koje imaju domet između srednjeg i velikog (3000-5500 km). Maksimalni efikasni domet je 200 km po daljini i 150 km po visini a maksimalna brzina rakete je 8,24 maha. Deo sistema je i AESA radar AN/TPY-2 koji se može koristiti i kao podrška sistemima Aegis i Patriot. Osnovu baterije sistema čini 6 lansera sa po 8 raketa, osmatrački i radar za upravljanje vatrom. Jedini strani korisnik su Ujedinjeni Arapski Emirati a sistem je prodat i Saudijskoj Arabiji kojoj bi THAAD trebao biti isporučen u periodu od 2023-2026.
      Živojin BANKOVIĆ

       
    • Од АлександраВ,
      Sedeo sam ispod velikog kestena i punih usta pričao sa drugom iz razreda. Jeo sam sendvič napravljen na francuskom hlebu, sa puterom, šunkom, barenim jajima i krastavcima. Najavljivali su kišu, ali su po običaju promašili – bilo je toplo prolećno veče. Zvučnici su bili na prozorima i smenjivali su se hitovi „zabavne" muzike. Moje društvo u osnovnoj nije bilo imuno na narodnjake, nego oni „glavni" na koje su se ložile sve devojčice, dolazili su kasnije. Ispred nas se nalazio veliki travnjak, a iza kuća slavljenika. Kuća je sa strane imala jednu malu kulu koja je podsećala na one zamkove iz Vojvodine. Zavese u kuhinji su prekrivale tri četvrtine donjeg dela prozora, tako da ste kroz gornji deo mogli videti celo dvorište. Kuća je izgledala kao iz neke zimske bajke. Da sam se više družio sa slavljenikom, verovatno bih se samopozvao u goste kad napada neki veliki sneg. Ali nisam. Slavljenik je nosio najke pegazus, a ja martinke. Dva sveta koja povezuje samo ista škola.
      Muzika koja se smenjivala na zvučnicima je bila sve gora. Prvo su išli Bajaga, Riblja Čorba, Modern Talking i Bros, pa Bijelo dugme, Crvena jabuka, Vanilla Ice i Regina. Ova Regina mi je posebno išla na onu stvar. Takvu tezgarošku, neoriginalnu i mediokritetsku grupu nisam čuo sve do Nevernih beba. Među svim tim domaćim hitovima, pažnju mi je privukla pesma iz tada aktuelne predstave Moja Draga. Peva je Nikola Kojo a refren otprilike glasi "Gde je sad moj Beograd / A gde si sada ti / A gde sam sada ja".
      Geozavod, pre renoviranja i Beograda na vodi
      Iako su moje martinke izražavale negodovanje nad tom patetikom, onaj luzerski deo mene je više slušao tekst pesme, nego blebetanje druga o nekom mnogo dobrom lobu na poslednjem derbiju. Dok mi je njegov glas odlazio u fejd, pitao sam se koliko je ovo moj grad i kakve ja veze imam sa svim ovim ljudima koji jedu sendviče iz kartonskih tanjira, dok njišu kukovima uz Reginu (nemam ništa protiv sendviča iz kartonskih tanjira, da se razumemo).Onda su došli oni tipovi na koje se lože sve cice iz škole, iz zvučnika su se zaorili Džej i Ceca, ruke su poletele gore, tako da je došlo vreme da se otisnem.
      Tog perioda između osnovne i srednje škole sećam se kroz maglu. Još uvek sam se pronalazio, još uvek nisam pripadao. A u tim godinama moraš da pripadaš. Gledao sam kako najbolji drugovi Sex Pistols majice presvlače u šuškave trenerke, kako Ana stavlja onaj crni kreon oko usana kao Dragana Mirković i još me ubeđuje da film Slatko od snova uopšte nije tako loš, kako se komšija koji je 9. marta 1991. bio na Trgu i psovao Slobu dobrovoljno prijavljuje za rat...
      I sve me je to zbunjivalo. Prvo su svi delovali normalno, a onda su odlepili. Sve više je bilo takvih i počeo sam da se pitam da li je sa mnom sve u redu. U šta ja treba da se preobratim? Ništa mi nije bilo jasno. A onda dođe gimnazija, tu pronađeš ono troje što nisu dizelaši, počneš da izlaziš na Akademiju, da kupuješ Ritam i slušaš B92, i skapiraš da nisi jedini takav u gradu. Zbog ljudi koje si pronašao, Beograd konačno počneš da doživljavaš svojim. Skapiraš da se ne slušaju baš na svim žurkama Regina i narodnjaci, kao i da postoje oni koji ne pričaju samo o fudbalskom derbiju. Ruku na srce, Sloba, inflacija, ratovi, čemer i jad su još uvek tu, ali i to je lakše kada znaš da još neko na svet gleda istom dioptrijom kao ti.
      Nekadašnji bioskop Balkan
      Klinci koji su se rodili u vreme dok sam jeo baget sendviče kraj te zimske kuće iz bajke, danas su stariji nego što sam ja bio tada. Drugar koji je pravio tu žurku se sa roditeljima odselio iz zemlje nakon osnovne škole. Kuću su prodali nekom. Kako sam se preselio iz Braće Jerković u Medaković, retko sam prolazio pored nje. Tako bi sve do pre nekoliko godina kada sam se vratio u Jerković i počeo da idem na bazen. Put do bazena vodi direktno kroz malu ulicu u kojoj je to dvorište. Mnoge kuće iz te ulice su bile nadograđene bez imalo ukusa i stila. Izgledale su kao da na kutiju šibice naslažete one EI Niš televizore. Plašim se da ako Beograd nekada oseti zemljotres jači od tri-četiri Rihtera, te nesrećno nadograđene kuće će prve zaginuti. No, to ne važi za onu "moju".
      Iako nisam bio nešto preterano emotivno vezan za tu kuću, kada sam je video prvi put nakon toliko godina, priznajem da je moje patetično-nostalgično srce ipak malo zađuskalo. Fasciniralo me je što je stajala na istom mestu, sa istim dvorištem, bez nadogradnje i bilo kakvih promena. Krošnja kestena je bila malo veća nego pre, ona kula je stajala na svom mestu, fasada je bila u savršenom stanju, a čak su i "tri četvrt" zavese bile identične. Povremeno sam viđao čoveka koji ispod kestena čita "Politiku", a uz staru kulu i ženu koja je izvirivala iznad kuhinjske zavese, prizor je neodoljivo podsećao na kadar iz neke epizode sa Herkulom Poaroom. Toliko toga se promenilo u mom životu od te kuće, ali iz nekog razloga mi je bilo drago što ona nije.
      Dorćol
      Na plivanje idem utorkom i petkom. Kada sam tog utorka prolazio pored kuće, sve je izgledalo regularno. Bilo je hladno pa nikog nisam video u dvorištu, ali iz odžaka se vijorio dim. Zimska kuća je dočekala svoje godišnje doba, mislio sam u sebi. Zamišljao sam kako oni unutra sad slušaju Sinatru pored kamina dok piju neki voćni čaj, ali znao sam da je to samo moje romansirano maštanje. Jedva sam čekao da padne sneg i da vidim kako ledenice vise sa one kule. No, to se nije desilo.
      U petak, samo tri dana kasnije, kuće više nije bilo! Na mestu gde je stajala bila je iskopana ogromna rupa, široka kao celo dvorište i duboka nekoliko metara. Nije više bilo ni kestena, ni kule, ni zavesa. Dva bagera su i dalje kopala, blato je bilo svuda naokolo. Onaj čovek koji je čitao "Politiku" sada je sa osmehom na licu pričao sa jednim radnikom. Stajao sam kao kip. Manje mi je bilo neverovatno da su srušili kuću, od toga koliko su to brzo uradili. Nisu mogli početi pre srede ujutru. A u petak u podne sve je bilo gotovo. Kako je moguće da se u Srbiji neki tako veliki posao obavlja za tako kratko vreme? Očigledno da to ima veze sa onom pričom o parama, burgiji i vrtenju.
      Dve nedelje kasnije, na tom mestu je nikla ona klasična odvratna, ružna trospratnica. Verujem da je čovek koji čita "Politiku" u njoj dobio dva stana, a da će preduzimač za "pristojnu" sumu preostalih 6-7 stanova već nekome uvaliti. Pitao sam se ko su ti preduzimači. I dalje ne znam koja firma je srušila "moju" kuću, ali znam koja je zadužena za one nesrećne nadogradnje u toj ulici. Vlasnik te firme koja je nadogradila gotovo celu ulicu pored Centralnog groblja je muzičar iz, nećete verovati, grupe Regina. Očigledno da terase u Budvi nisu dovoljne za pristojan život, te je čovek morao da se okrene svom, pretpostavljam, osnovnom pozivu – građevini. Sudeći po onome kako je nadogradio kuće iz te ulice, ili je na fakultetu prepisivao, ili je diplomu dobio kao predsednik države ili je u najboljem slučaju netalentovan. Na njegovu sreću i našu nesreću, uvek mu ostaju muzika i Bir festovi.
      Mnogi moji prijatelji iz osnovne škole su svoje stare kuće zamenili za te ružne nove trospratnice u kojima su dobili dva stana. Oni i njihovi roditelji žive pošteno, ne kradu, nemaju veze po sudovima i katastrima i dele sudbinu većine nas nesrećnika koji živimo ovde. Oni nemaju para da trošne kuće popravljaju i renoviraju. I onda su srećni kada im dođe neko kao taj iz Regine i ponudi dva stana u ružnoj zgradi bez dvorišta. A ko su ti što montiraju televizore na šibice i koji pola Voždovca pretvoriše u favelu koja očajnički želi da je grad? Odakle su došli, šta su jeli, na kojim klupama su se ljubili i gde su našli pare da naprave celu zgradu? Ko god da su oni, znam samo da nisu moj Beograd. Pa neka su se rodili i tri puta po sred onih tramvajskih šina na Dorćolu. Trg Slavija
      Kako godine prolaze, sve više se osećam kao stranac u gradu u kome sam rođen. To je valjda normalno kada čovek matori. Pesak iz sata nas sve drobi. Kukati za "mojim vremenom", danima kada se slušala "bolja" muzika, krošnjama kestenova i baget sendvičima, osnovni je pokazatelj da su vas godine pregazile. Zgrade i kuće se ruše i prave nove, dolaze novi klinci koji umesto Šarla akrobate i Sonic Youth slušaju S.A.R.S. i Eda Širana, ta se muzika vrti i na fekvenciji na kojoj je nekad bio radio B92, ljudi koji su vodili časopis Ritam sada na Exit dovode Eli Gulding, u bioskope se ide u tržne centre i to više zbog kokica nego filmova, a novac je na globalnom nivou za delić promila važniji sada nego što je bio kada ste počeli da čitate ovaj tekst.
      Ovo poslednje je ključno za razumevanje pitanja iz one pesme koju je pevao Nikola Kojo. A i on sada umesto dobrih filmova snima reklame u kojima leti na flaši nekog voćnog soka koji nije video voće. Panta rei ili zeitgeist, kako vam drago.
      Park kod Palasa
      Pa dobro onda, gde je sad moj Beograd? Svuda i nigde. Jebeš ulice i zgrade, grad su ljudi. Jedni su se zavukli u tople sobe i izlaze samo po koncertima. Drugi sede ispred televizora i kada čuju vesti zapuše uši u viču "la-la-la". Treći rade deset sati dnevno da bi mogli sobe da održe toplim. Četvrti uopšte i nisu iz Beograda. Peti su se odselili, a šesti uveliko planiraju. Gde god da su i šta god da rade, znam da nikad ne uzimaju ono što nije njihovo, da prave kompromise samo kad moraju, da ne bacaju smeće kroz prozor, da ne vode decu u poštu kako bi ih pustili preko reda, da ne ostavljaju automobile na sred ulice sa četiri uključena žmigavca, da ne slušaju Reginu, ni Neverne bebe i da se često pitaju koliko je ovo zapravo njihov grad.
      Eto tu je sad moj Beograd - u mom telefonskom imeniku.
      Vladimir Skočajić
      Извор
    • Од Милан Ракић,
      Američka kompanija Lokid Martin prikazala je 19. februara novu varijantu svog višenamenskog borbenog aviona F-16 sa kojim učestvuje na tenderu za nabavku110-115 borbenih aviona vrednih 15-18 milijardi dolara za potrebe Ratnog vazduhoplovstva Indije. U pitanju je dodatno unapređeni F-16 Block 70/72 (nadograđeni F-16V) koji je u ovom slučaju označen kao F-21 (interesantno da su oznaku F-21 “Lion“ imali i avioni Kfir C1 koje su tokom 80-tih iznajmili USN i USMC za imitiranje agresora na vezbama). Proces izbora aviona se trenutno nalazi u fazi odgovara ponuđača na Zahtev za informaciju a smatra se da će se odluka doneti već tokom ove godine.

      F-21 je predstavljen pod sloganom “Made in India“ što zadovoljava incijativu indijskih vlasti da se avioni prave u domaćim fabrikama. Lokid Martin, u partnerstvu sa indijskom kompanijom Tata Advanced Systems sa kojom je već dogovorena proizvodnja krila za F-16 Block 70/72, nudi da se u Indiji otvori proizvodni pogon u kojoj će se avioni sklapati i to ne samo za domaće RV već i za druge moguće inostrane korisnike. Do sada se spominjalo da bi se potencijalno moglo sklopiti od 200 do čak 400 F-16. Istovremeno tu je i slogan “India’s Pathway to F-35“ pošto F-21 ima neke elemente aviona 5. generacije kao i sličnosti sa F-35.
      Jednosedi F-16 prvi put sa kućištem na leđima koje je do sada bila ugrađivana samo na dvosede / Foto: Lockheed Martin F-16 je već nuđen na prethodnom indijskom tenderu poznatom kao MMRCA za nabavku 126 aviona na kome je 2015. godine pobedio francuski Rafal ali koji je propao a Indija je potom direktno od Francuske nabavila 36 aviona. Tada je Lokid Martin ponudio F-16 Blok 70/72 odnosno model nastao na osnovu iskustava u programima F-16 Mid-Life Update (MLU) i CCIP – Configuation Improvement Program. Sada je na novom tenderu (nezvanično označenom kao MMRCA 2.0) u igri 7 tipova aviona i to pored F-21 takođe američki Boing F/A-18 Super Hornet Block III, francuski Rafal, evropski EF-2000, švedski SAAB Gripen E i ruski avioni MiG-35 i Su-35.
      Novi F-21 imaće sve nadogradnje kao i Block 70/72, između ostalog AESA radar AN/APG-83 koji predstavlja derivat radara AN/APG-77 sa aviona F-22 i AN/APG-81 sa F-35, napredni sistem svoj-tuđ AN/APX-126, sistem za prikazivanje podataka na kaciigi pilota i nišanjenje JHMCS II, magistrale podataka velike brzine, link za prenos podataka Link-16, nišansko-navigacijski kontejner Sniper, precizni satelitski navigacijski sistem, automatski sistem za izbegavanje sudara Auto GCAS, dodatni rezervoari na zmaju aviona tzv. CFT tankovi.
      Neke karakteristike aviona F-21 za Indiju / Foto: Lockheed Martin Na osnovu prvih animacija i rendera koje je do sada objavio Lokid Martin, F-21 će imati i dodatne dorade kao što su sistem za popunu gorivom u letu pomoću creva koji je ugrađen u desni leđni dodatni CFT rezervoar goriva. Tu je potom i sistem vučene mete AN/ALE-50 koji je smešten u korenu vertikalnog stabilizatora a u kokpitu aviona nalaze se širokougaoni gornji elektrooptički prikazivač (HUD) dok se na prednjem panelu nalazi jedan veliki prikazivač tzv. Large Area Avionics Display koji je vrlo sličan onom na avionu F-35. Takođe, leđno kućište koje je do sada ugrađivano samo na dvosede a u kome se obično nalazio sistem za popunu goriva u vazduhu kao i elektronska oprema, prvi put je ugrađeno i na jednosed.
      Promotivni video firme Lokid Martin o novoj verziji F-16 za Indiju:
       
×
×
  • Create New...