Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
александар живаљев

Одлука Синода БПЦ о захтеву Скопља - формира се Комисија за посредовање о канонском статусу МПЦ код Помесних цркава

Оцени ову тему

Recommended Posts

  Извор:http://www.bg-patriarshia.bg/news.php?id=249763

Насловна илустрација: Копија Богородице Тројеручице из 16. века, најпоштованија икона у Бугарској.

На данашњем заседању у Софији Свети Синод Бугарске православне цркве размотрио је писмо Македонске православне цркве у расколу у којој она тражи да јој БПЦ буде "мајка црква".

Полазећи од става апостола Павла (I Кор, 26, 12) да је Црква Тело Христово и да када страда један од њених удова страдају сви удови и када се радује један, радују се сви чланови, Свети Синод Бугарске патријаршије је примио на знање захтев из Скопља да буде "мајка црква" Македонској и констатујући да никада није био равнодушан према страдањима Македонске православне цркве, одлучио је да предузме све неопходно у заступању решавање канонског статуса МПЦ пред Помесним православним црквама.

У том смислу Синод БПЦ је оформирио "Комисију за преговоре с МПЦ и осталим Помесним црквама у циљу решавања канонског статуса МПЦ", коју чине митрополити: старозагорски Кипријан (председник), и чланови: ловчански Гаврил, пловдивски Николај, западно и средњеевропски Антоније, варенски и великопреславски Јован, неврокопски Серафим, русенски Наум и враченски Григорије.

КОМЕНТАР: Синод БПЦ није прихватио тражење МПЦ-ОА да јој буде "мајка -црква", чак и не спомиње одредницу ОА, нити поглавара те цркве у расколу назива архиепископом охридским, нити је прихватио захтев за успостављање евхаристијског јединства, нити за признавање аутокефалије. Али, јесте преузео активно учешће у решавању македонског црквеног питања пред Помесним православним црквама, пре свега у смислу да се реши њен како је то назвао најутицајнији бугарски митрополит ловчански Гаврил "шизматични статус": https://dobrotoliubie.com/2017/11/27/митрополит-гавриил-анулираме-ли-само/

Другим речима, Бугарска патријаршија није на себе преузела да сама решава раскол ("анулира шизму", како се изразио митрополит Гаврил), али је показала добру вољу да помогне у његовом отклањању. То може да радује све којима је истински стало да јединства православних, на Балкану посебно.


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, Orthophill рече

Не помиње се ни Охридска Архиепископија, али ни раскол.

Да, очигледно БПЦ полази од јединог фактичког стања из 1958. и даљег захтјева за регулисање аутокефалије, али самопроглашену аутокефалију и даље не признаје, нити са МПЦ успоставља литургијско општење, иако свјесна да македонски вјерујући народ страда због нејединства у причешћу са осталим православнима. МПЦ је писмом бугарском Синоду практично одустала од своје аутокефалности проглашене прије 50 година. ( О Наумовој "еклесиологији" не вриједи ни зборити.)

Сада је на потезу СПЦ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, александар живаљев рече

...иако свјесна да македонски вјерујући народ страда због нејединства у причешћу са осталим православнима.

Брате, де јуре, народ МПЦ-е је изопштен. Де факто није. Чак и митрополит Амфилохије причестио једног македонског ученика богословије, који му је казао да је ученик-богослов из МПЦ.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Народ ... Де јуре јесте, де факто није ... То је тачно. И Руси причешћују Македонце. Није ни то лоше. Има ту мало дубље бриге о Македонцима него што се на први поглед види и мисли. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Колико неки кругови у МПЦ неће да виде основну реалност говори и данашњи наслов реакције Синода МПЦ-ОА на став Синода БПЦ:http://www.mpc.org.mk/vest.asp?id=6863

МПЦ ѝ благодари на Мајката-Црква БПЦ (27.11.2017 15:54)

Светиот архиерејски синод на Македонската православна црква – Охридска архиепископија (МПЦ-ОА), изрази благодарност до бугарскиот патријарх Неофит и до членовите на Светиот архиерејски синод на Бугарската православна црква кои денеска донесоа решение за писмото од Македонската православна црква.

– Донесеното решение на САС на БПЦ дава надеж за конечно решавање на статусот на легитимната автокефалност на Македонската православна црква во семејството на Помесните православни цркви. Очекуваме, и во иднина, Бугарската православна црква на МПЦ-ОА да и биде постојан сотрудник во остварувањето на потребната богоугодна цел, се вели во соопштението од МПЦ-ОА.

Од МПЦ-ОА посочуваат дека двете цркви имаат одговорност пред своите едноверни, благочестиви и православни народи кои споделуваат мноштво заеднички христијански вредности низ вековниот опстој.

Светиот синод на Бугарската православна црква на денешната седница одлучи да се ангажира и застапува пред  помесните православни цркви за востановување на канонскиот статус на Македонската православна црква.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Саопштење из Софије не улива наду у скоро канонско решење. Дапаче, мирише на нове расколе. Бугарска Православна Црква је, сад већ сасвим јавно, неканонски прихватила улогу Мајке Цркве на канонској територији СПЦ, а поводом решавања питњања Православне Цркве у Македонији. И још додаје ...

"Българската православна църква – Българска патриаршия, никога не е била безразлична към страданията на Македонската православна църква, поради което, след направени разисквания,"

Индикативно, да БПЦ никада није била "безразлична" на страдање ПОА, већ МПЦ? Саосећају са "страдањима" МПЦ, као да је МПЦ гоњена у Македонији а не ПОА. Но, мене све ово не изненађује. Све је ово великобугарски пројекат са подршком запада. 

Све мирише на нову великобугарску, сада од НАТО-а и западних служби, подржану неканонску црквену авантуру. А и сам Патријарх Бугарски Г. Неофит рече за народ у Републици Македонији: "то су наша браћа и наш народ". Који наш народ? Бугарски ли? Ово је јавно и недосвисмислено бугарашење Македонаца. Или наш православни? Пуно двосмислености. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, александар живаљев рече

– Донесеното решение на САС на БПЦ дава надеж за конечно решавање на статусот на легитимната автокефалност на Македонската православна црква во семејството на Помесните православни цркви. Очекуваме, и во иднина, Бугарската православна црква на МПЦ-ОА да и биде постојан сотрудник во остварувањето на потребната богоугодна цел, се вели во соопштението од МПЦ-ОА.

? zar nije bilo reci o tome kako mpc nece traziti autokefalnost ako BPC prihvati da bude majka crkva!? Aleksandre, molim te prevedi ovo, da ne bih pogresno razumela bracu Makedonce.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, "Tamo daleko" рече

? zar nije bilo reci o tome kako mpc nece traziti autokefalnost ako BPC prihvati da bude majka crkva!? Aleksandre, molim te prevedi ovo, da ne bih pogresno razumela bracu Makedonce.

Не. Они су тражили да им БПЦ зато што је признају као "мајку цркву" заузврат призна аутокефалност и успостави са њима евхаристијско јединство. Ништа од тога се није десило.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Исправка.

Опростите, али, сматрам да је моја критика одлуке Синода БПЦ од синоћ била преоштра.

Јутро је паметније од вечери ...

Ипак, прерано је и за неке коначне закључке. Одлука Синода БПЦ је, да тако кажем, у највећем делу избалансирана. Оно што је посебно недостаје је потпуно прескакање Православне Охридске Архиепископије СПЦ.

Ипак, треба истаћи да се сам Синод БПЦ нашао под огромним притиском како бугарских политичара и интелектуалца, тако и бугарских медија. Али, и поред одређене великобугарске конотације у неким изјавама појединаца, сам Синод БПЦ ипак није признао аутокефалност МПЦ нити је ступио са њом у литургијско јединство и општење. И што је најважније, БПЦ је решење питања МПЦ оставила да се реши у консултацијама са осталим Помесним Православним Црквама. Што значи да БПЦ није хтела једнострано и неканонски да поступи у кључним елементима одлуке. А то улива наду. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Косовска полиција данас је онемогућила тридесетак Срба изгнанника из Доњег Петрича код Клине и њиховог парохијског свештеника Јована Цветковића да обележе Тројичиндан, славу храма Св. Тројице у овом селу коју су албански екстремисти минирали у јуну 1999. године. Иако је свештеник са верницима претходног дана тражио обезбеђење полиције, имајући у виду да су прошле године окупљени народ за празник напали локални Албанци, полиција није пристала да обезбеди овај богослужбени скуп, али није ни писмено потврђено да не могу да се окупе у Петричу пред рушевинама храма и изврше освећење славског колача и жита.
       
      Свештеник и верници су ипак на сопствену одговорност и у складу правима на слободу кретања и верска права у јутарњим часовима кренули према селу и када су стигли пред порушени храм сачекала их је повећа група полицајаца који нису дозвољавали приступ храму нити освећење колача, уз објашњење да наводно није безбедно. И поред уверавања свештеника и верника да опасност не постоји јер се нико од локалних Албанаца није скупио да протествује и да обред неће трајати више од десетак минута, полиција је инсистирала да се сакупљени Срби разиђу. У међувремену је позвана и представница регионалне канцеларије УНМИК-а гђа. Галијева. И поред тога верски обред и молитва на стратишту храма су забрањени и полиција је фотографисала и легитимисала све присутне и записала аутомобилске таблице.
      Мештанин Божидар Шарковић потврдио је да се око 30 Срба окупило да обележи славу у селу у ком су некад живели.
      "Прошле године смо имали физички напад од Албанаца овог села. Међутим, ове године се нису окупили, али је био велики број полиције, која нам није дозволила да уђемо у двориште где се налази срушени храм Свете Тројице. Поред наше молбе и обавештења у петак полицији, УН-у, КФОР-у, ОЕБС-у, синоћ ме је звао један инспектор који је рекао да је скуп забрањен у селу Петрич", рекао је Шарковић.
       
      Епархија Рашко-призренска оштро протествује због овог грубог кршења слободе права кретања и верског окупљања на црквеној земљи. Полиција је поступила крајње дискриминаторно и, заправо, без икаквог разлога забранила верски скуп. Овакав однос полиције само је у функцији онемогућавања наших верника да се слободно окупљају уз своје порушене светиње и директна порука да је њихов повратак у своја села немогућ. На сличан начин у координацији локалних ектремиста и полиције онемогућава се обележавање слава у Ђаковици и у Мушутишту код Суве Реке, где је пре две године полиција неправедно и под лажном оптужбом притворила 75годишњег Србина који је пуштен након 4 месеца притвора.
       

      На овај начин се заправо Срби застрашују не само да остваре законски регулисано право на повратак на своју имовину, већ и да обележавају молитвено сећање на своје порушене светиње, а све у циљу стварања етнички чистог албанског друштва на Косову и Метохији. Посебно забрињава веће одсуство међународне пажње у вези ових случајева, који постају модел за институционално подржано етничко чишћење.
       
      Епископ Рашко-призренски Теодосије овим поводом позвао је међународне и покрајинске представнике да поштују постојеће законе и да под видом безбедности не стварају ситуацију у којој су најбезбеднији крајеви они у којима нема Срба. То је недолична и срамна порука 20 година након завршетка рата на Косову и Метохији и успостављања међународно гарантованог мира за све грађане, без обзира на етничко или верско порекло, којим су сви обавезани по још важећој Резолуцији СБУН 1244.
       
       
      Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске
      Грачаница-Призрен 17. јуни 2019.
       
      Епархија је прошле године у саопштењу 31. маја изразила оштар протест поводом напада на вернике у Петричу као и поводом низа других инцидената http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_eparhije_rashkoprizrenske_5 
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

      View full Странице
    • Од Логос,
      Косовска полиција данас је онемогућила тридесетак Срба изгнанника из Доњег Петрича код Клине и њиховог парохијског свештеника Јована Цветковића да обележе Тројичиндан, славу храма Св. Тројице у овом селу коју су албански екстремисти минирали у јуну 1999. године. Иако је свештеник са верницима претходног дана тражио обезбеђење полиције, имајући у виду да су прошле године окупљени народ за празник напали локални Албанци, полиција није пристала да обезбеди овај богослужбени скуп, али није ни писмено потврђено да не могу да се окупе у Петричу пред рушевинама храма и изврше освећење славског колача и жита.
       
      Свештеник и верници су ипак на сопствену одговорност и у складу правима на слободу кретања и верска права у јутарњим часовима кренули према селу и када су стигли пред порушени храм сачекала их је повећа група полицајаца који нису дозвољавали приступ храму нити освећење колача, уз објашњење да наводно није безбедно. И поред уверавања свештеника и верника да опасност не постоји јер се нико од локалних Албанаца није скупио да протествује и да обред неће трајати више од десетак минута, полиција је инсистирала да се сакупљени Срби разиђу. У међувремену је позвана и представница регионалне канцеларије УНМИК-а гђа. Галијева. И поред тога верски обред и молитва на стратишту храма су забрањени и полиција је фотографисала и легитимисала све присутне и записала аутомобилске таблице.
      Мештанин Божидар Шарковић потврдио је да се око 30 Срба окупило да обележи славу у селу у ком су некад живели.
      "Прошле године смо имали физички напад од Албанаца овог села. Међутим, ове године се нису окупили, али је био велики број полиције, која нам није дозволила да уђемо у двориште где се налази срушени храм Свете Тројице. Поред наше молбе и обавештења у петак полицији, УН-у, КФОР-у, ОЕБС-у, синоћ ме је звао један инспектор који је рекао да је скуп забрањен у селу Петрич", рекао је Шарковић.
       
      Епархија Рашко-призренска оштро протествује због овог грубог кршења слободе права кретања и верског окупљања на црквеној земљи. Полиција је поступила крајње дискриминаторно и, заправо, без икаквог разлога забранила верски скуп. Овакав однос полиције само је у функцији онемогућавања наших верника да се слободно окупљају уз своје порушене светиње и директна порука да је њихов повратак у своја села немогућ. На сличан начин у координацији локалних ектремиста и полиције онемогућава се обележавање слава у Ђаковици и у Мушутишту код Суве Реке, где је пре две године полиција неправедно и под лажном оптужбом притворила 75годишњег Србина који је пуштен након 4 месеца притвора.
       

      На овај начин се заправо Срби застрашују не само да остваре законски регулисано право на повратак на своју имовину, већ и да обележавају молитвено сећање на своје порушене светиње, а све у циљу стварања етнички чистог албанског друштва на Косову и Метохији. Посебно забрињава веће одсуство међународне пажње у вези ових случајева, који постају модел за институционално подржано етничко чишћење.
       
      Епископ Рашко-призренски Теодосије овим поводом позвао је међународне и покрајинске представнике да поштују постојеће законе и да под видом безбедности не стварају ситуацију у којој су најбезбеднији крајеви они у којима нема Срба. То је недолична и срамна порука 20 година након завршетка рата на Косову и Метохији и успостављања међународно гарантованог мира за све грађане, без обзира на етничко или верско порекло, којим су сви обавезани по још важећој Резолуцији СБУН 1244.
       
       
      Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске
      Грачаница-Призрен 17. јуни 2019.
       
      Епархија је прошле године у саопштењу 31. маја изразила оштар протест поводом напада на вернике у Петричу као и поводом низа других инцидената http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_eparhije_rashkoprizrenske_5 
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      У уторак 11. јуна 2019. године служена је заупокојена литургија у манастиру Буково поводом  упокојења новопрестављеног протосинђела Артемија (Ранђеловића), настојатеља манастира Свете Тројице код Књажевца. Началствовао је Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење свештенослужитеља из Тимочке и Рашко-призренске епархије.

      Након свете Литургије беседио је архимандрит Стефан из манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту.
      Чин монашког опела служио је Епископ Иларион, а саслуживали су свештенослужитељи из Браничевске, Рашко-призренске и Тимочке епархије а молитвено учешће узело је многобројно монаштво, свештенство и верни народ.
      У свом обраћању након опела владика Иларион је рекао – Благодарим човекољубљу Божијем и тајанственом промислу Божијем који за нас људе овде на земљи никада неће бити до краја схваћен. Сабрали смо се овде да нашег сабрата, духовног оца, саслужитеља, сина, брата, рођака и пријатеља испратимо са овога света, јер је његов земаљски живот окончан, али његова душа већ пребива у вечноме животу. Тачно је четврт века од када је дошао у ову светињу, и од тога половину провео у овој Епархији, а нешто мало мање у Браничевској, и опет се вратио овде да до свога краја буде са нама. Као архијереј благодарим својој старијој браћи архијерејима који су били овде када је отац Артемије дошао, Епископу жичком Јустину, али и Епископу Браничевском Игњатију који га је такође примио у архијерејкси загрљај. Они су изразили своје саучешће и прилажу своје архијерејске молитве за милост пред Господом и наслеђе Царства Небеског нашем оцу Артемију. Благодарим и свима вама, браћи, саслужитељима, монахињама, и вама браћо и сестре који сте овде са нама и који сте били молитвеници и подршка у време болести о. Артемија, а посебно захваљујем др Радету Костићу и др Славиши из Гамзиградске бање, као и лекарима из Зајечара, Београда и Књажевца.
      Од првог дана његовог доласка у овај манастир сви ми окупљени овде смо се  уз њега борили, трудили и са њим упознавали нашу веру и прве монашке дане проводили, многе је крштавао, венчавао међу вама…. Овде се родио као монах и ту сада заувек почива.
      У овом тренутку сећам се укрштених животних путева нас двојице, од дана мога рођења када ме први пут видео, преко тога када ме је учио да ходам, играм фудбал, пливам, свирам гитару…. Када сам ја призван од Господа у Цркву Христову, настојао сам да и њега подстакнем да види истински пут Христов, и ту сам га мало претекао…А онда је он мене претекао, јер је дошао у манастир пре мене и постао први мој игуман кога сам слушао. Ја сам њега привео на крштење, а он мене на монашење. Ево сада га испраћамо саборно да он опет први крочи у вечни живот.
      Нека би Господ дао да он молитвеним заступништвом Пресвете Богородице, светог Николаја његове крсне славе и светог великомученика Артемија иде пред нама у Царство Небеско и уђе у Радост Господа свога. Кроз болест и страдање задобио је очишћење и душе и тела и искупљење пред Богом за живот вечни.
      Нека би Господ даровао нама братољубље које се гради на истинском богољубљу, да свако од нас испуњава своју мисију и призвање овде на земљи, јер је свакоме од нас припремљено место у Царству Небеском, по речима Господњим „у Царству моме станови су многи“. Амин.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од александар живаљев,
      Православна црква стара најмање 700 година пронађена у Бугојну велико је откриће, али исто тако велики је потез што је њену обнову у потпуности платио Хусеин – Хусо Смајић (64) из Бугојна, који о овом здању редовно брине.
       
      Приликом откопавања на земљи Смајића је поред остатака цркве пронађено и 12 покојника, од којих је један број био прекривен свилом, златом и баршуном, тако да је сигурно да се ради о краљевској породици. Претпоставља се да је у првом гробу, највећем и најраскошнијем, сахрањена краљица Јелена Груба, која је престо наследила од супруга и која је владала у периоду од 1395. до 1398. године.
      Хусо, како га зову пријатељи, платио је све што је досад изграђено и истраживано из свог џепа. Како каже, нико од надлежних из Федерације БиХ и саме државе није хтео да учествује у томе.
      – То је наша стварност, ми ћемо пре пустити да овако нешто пропада него да овде имамо толико туриста да не можемо проћи. То је ваљда та политика која нам долази из Сарајева – каже Смајић.
      Земља у којој је пронађено историјско благо у власништву је породице Смајић од 1953. године. Купили су је Хусини покојни родитељи и даље пренели њему, који је сасвим случајно открио шта се налази пар метара испод земље.
      – Радили смо на акумулацији за једну малу централу овде и тако дошли до првих открића – говори Хусо.
      Стари град Весела стража, како је прави назив богатог локалитета, сада је место достојно сваке похвале. Стара црква је сређена и очувана од заборава, ту су и велики крст, слика Исуса Христа, звоно, конак и мали објекат укопан под земљом где су уредно очишћене кости свих покојника.
      – Поп Славиша је велики човек и прави пријатељ, а данас је таквих мало – тврди Хусо.
      Због тога што људе не дели по вери и нацији Хусо је, каже, имао доста проблема, стално слуша погрдне називе који су му упућени, приче како га треба избацити из Исламске заједнице и слично, али он не мари.
      – Шта ја знам што се тако понашају, ваљда им смета та црква што се гради – истиче Хусо.
      Колико га не интересују приче злонамерних, како каже, показао је и тиме што радо звони на звонику изграђеном поред старе цркве, јер за Хусу црква коју гради није ништа негативно него објекат толеранције, љубави и мира.
      На Васкршњи/Ускршњи понедељак на Веселој стражи су имали изложбу експоната и дружење. Хусо каже да је позвао представнике све три највеће конфесије у БиХ, али да се „његови“ нису одазвали.
      – Сви су се одазвали осим припадника Исламске заједнице. Стварно не знам шта је са тим људима. Не разумем такво понашање, а овамо се стално прича о суживоту и целовитој БиХ – каже он.
      Додаје да му је тешко што нико из Исламске заједнице није дошао на тај дан, али опет му је срце било пуно када се толики број других људи појавио на дружењу.
      Славиша Ђурић, православни свештеник у Бугојну, каже да је српских повратника у том граду мало – око 300. Пре рата у Бугојну је било скоро 10.000 Срба. Парохијски дом, црква и други објекти у власништву Српске православне цркве паљени су неколико пута. Упркос томе, црква у којој он служи поседује неколико књига старих и по два-три века.
      – Од 2013. до 2015. године нисмо имали ниједно крштење у Бугојну. Прошле и ове само по једно – каже отац Славиша.
      На гробљу иза цркве сахрањени су и преци Александра Вучића, премијера и новоизабраног председника Србије. Свега километар од цркве у месту Чипуљић живе и чланови породице Вучић, а то су Драго и Анђелка.
       
      Извор: Седмица.ме
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније, у пратњи протођакона Стевана Кричке и чтечева Миљана Никитовића и Божидара Станојевића, по благослову Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Г. Кирила, посетио је у понедељак 10. јуна 2019. године Свето-Даниловски ставропигијални мушки манастир и Оделење за спољне црквене односе Московске Патријаршије, где га је дочекао Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Г. Иларион.

      Извор: Епархија нишка
×
×
  • Create New...