Jump to content

Листа књига које свакако морате прочитати

Оцени ову тему


Снежана

Препоручена порука

Borhesova lista knjiga koje svako treba da pročita

 
 
Jedan je od najvećih književnika 20. veka
Jedan je od najvećih književnika 20. veka Foto: Profimedia
 

Argentinski pisac Horhe Luis Borhes predstavlja jednog od najuticajnijih književnika 20. veka, a jednom prilikom sastavio je listu od 16 najvećih dela iz različlitih oblasti.

Svojim kratkim pričama je preoblikovao modernu književnost. On je jedan od prvih autora koji je spajao žanrove, naučnu fantastiku i detektivske priče sa filozofskim diskursom. Borhesova priča Vrt sa stazama koje se račvaju je nagoveštaj hipertekstualnosti internet doba

Pored ovoga, pisao je književne, ponekad i filmske kritike. Bio je direktor Nacionalne biblioteke u Buenos Ajresu.

Borhes je za sebe govorio da je čitalac pre nego pisac, tako da bi bilo zanimljivo videti izbor knjiga autora koji ima percepciju svemira kao biblioteke i kome je čitanje bila vrhunska strast. Argentinska izdavačka kuća Hispamerika je zamolila Borhesa da napravi listu najvećih dela iz različitih oblasti.

Od 74 naslova koje Borhes naveo izabrano je 16.

1. Sabrane priče, Franc Kafka

Najneospornija Kafkina vrlina je izum nesnošljivih situacija. Dovoljno mu je tek nekoliko redaka da bi stvorio nezaboravnu sliku…

Zaplet i ambijent su bitni, ne razvoj radnje ni psihološko poniranje. Otud prednost njegovih pripovedaka nad romanima.

2. Priče, Hulija Kortasara

3. Guliverova putovanja, Džonatan Svif

4. Putovanja, Marko Polo

5. Zli dusi, F.M. Dostojevski

Ruski majstor je ušao više od svih ostalih u lavirinte slovenske duše.

6. Hiljadu i jedna noć

7. Igra staklenih perli, Herman Hese

8. Ep o Gilgamešu

9. Priče, Edgar Alan Po

10. Grčki mitovi, Robert Grevs

11. Nevidljivi čovek, H. Dž. Vels

12. Ogledi i dijalozi, Oskar Vajld

Razmišljati o njemu znači razmišljati o bliskom prijatelju koga nikada nismo videli, ali kome poznajemo glas i koji nam svakoga dana neizmerno nedostaje.

13. Knjiga Mrtvih

14. Per Gint, Henrik Ibzen

15. Bhagavad Gita

16. Mol Flanders, Daniel Defo

Izvor: kultivisise.rs

Link to comment
Подели на овим сајтовима

24 knjige koje je voleo Gabrijel Garsija Markes

Gabrijel Garsija Markes
Gabrijel Garsija Markes Foto: Profimedia
share_v1_pintrest_gray_ico.pngshare_v1_facebook_gray_ico.png

Kolumbijski nobelovac, Gabrijel Garsija Markes, autor je dela koja se danas nalaze na listama omiljenih, ali i najboljih svih vremena prema glasovima kako publike tako i kritičara i samih pisaca. On sam izdvojio je neke naslove koji su ostavili najveći uticaj na njega, i kako možemo videti u izvodima iz njegovih tekstova, formirali ga i kao čoveka i kao autora, pa se nije ustručavao da im oda počast mestom na svojoj listi najznačajnijih dela koja je pročitao i iz kojih je učio.

1. Čarobni breg, Tomas Man

Gromoglasan uspeh romana Čarobni breg Tomasa Mana rezultirao je intervenisanjem rektora kako ne bismo tokom celih noći ostajali budni čekajući da se Hans Kastorp i Klavdija Šoša poljube. Bilo je tu i neviđene napetosti u svima nama koji smo sedeli na svojim krevetima kako ne bismo propustili nijednu reč sasvim neobičnih filozofskih duela između Nafte i njegovog prijatelja Setembrinija. Čitanje je te noći potrajalo više od čitavog sata i bilo je pozdravljeno salvom aplauza.

2. Čovek sa gvozdenom maskom, Aleksandar Dima

3. Uliks, Džejms Džojs

Jednog dana Horhe Alvaro Espinosa, student prava koji me je naučio kako da čitam Bibliju i zbog koga sam napamet znao imena svih Jovovih prijatelja, stavio je na sto predivnu knjigu i rekao sa autoritetom jednog bišopa:

Ovo je nova Biblija.

Naravno, u pitanju je bio Uliks Džejmsa Džojsa, koju sam čitao u naletima, u delovima, na mahove, sve dok nisam izgubio svako strpljenje. Bila je to mladalačka nemarnost. Godinama kasnije, kao pitomi momak, postavio sam sebi zadatak da pročitam Uliksa još jednom i sasvim ozbiljno i to nije onda bilo samo otkriće pravog sveta za koji nisam ni nagađao da se nalazi u meni već je bila i neprocenjiva tehnička pomoć u oslobađanju jezika, rukovanju vremenom i struktuiranju mojih knjiga.

4. Buka i bes, Vilijam Fokner

Postao sam svestan da je moja avantura sa čitanjem Uliksa u doba kada sam imao 20 godina i nešto kasnije Buke i besa bila mladalačka odvažnost, i odlučio sam da ih ponovo pročitam sa manje pristrasnim okom. Kao rezultat, mnogo toga što se činilo pedantnim i hermetičnim kod Džojsa i Foknera, otkrilo se preda mnom u užasnoj lepoti i jednostavnosti.

5. Dok ležah na samrti, Vilijam Fokner

6. Divlje palme, Vilijam Fokner

7. Kralj Edip, Sofokle

Pre nego što mi je rekao zbogom, uzeo je knjigu u kožnom povezu iz biblioteke i uručio mi je sa dozom svečanosti. Možeš postati dobar pisac, rekao mi je, ali nikada nećeš postati vrlo dobar ako ne poznaješ grčke klasike. Ta knjiga bila su sabrana dela Sofokla. Od tog momenta Gustavo je postao jedna od odlučujućih osoba u mom životu, jr se Kralj Edip otkrio preda mnom na prvo čitanje kao savršeno delo.

8. Kuća sa sedam zabata, Natanijel Hotorn

9. Čiča Tomina koliba, Harijeta Bičer Stou

10. Mobi Dik, Herman Melvil

11. Sinovi i ljubavnici, D.H. Lorens

12. Priče iz 1001 noći

Čak sam se usuđivao da zamišljam da su se čuda o kojima priča Šeherezada zaista dogodila u njeno vreme, i prestala da se dešavaju zbog neverice i realističnog kukavičluka narednih generacija. Iz istog razloga, deloval je nemogućim da neko iz naše generacije ponovo veruje da možete leteti preko gradova i planina na na ćilimu, ili da rob može živeti 200 godina u boci po kazni  sve dok autor priče ne ubedi čitaoca da u nju poveruje.

13. Preobražaj, Franc Kafka

Nikada posle nisam zaspao sa starim spokojem. Knjiga je odredila novi pravac mog života od prvog reda, danas jednog od najčuvenijih u svetskoj literaturi:

Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu. Shvatio sam da se ovde ne radi o saopštavanju činjenica; dovoljno je bilo da autor nešto napiše pa da to ostane istina, bez drugog dokaza osim snage njegovog talenta i autoriteta njegovog glasa. To je bila ona ista Šeherezada, Ne u svom hiljadugodišnjem svetu gde je sve moguće, već u drugom nepopravljivom svetu gde je sve već bilo izgubljeno. Kada sam završio sa čitanjem

Preobražajaosetio sam neodoljivu želju da i sam živim u tom nepoznatom raju.

14.  Alef i druge priče, Horhe Luis Borhes

15. Sabrane priče, Ernest Hemingvej

16. Kontrapunkt, Oldos Haksli

17. O miševima i ljudima, Džon Stajnbek

18. Plodovi gneva, Džon Stajnbek

19. Duvanski put, Erskin Koldvel

20. Priče, Ketrin Mensfild

21. Menhetn Transfer, Džon Dos Pasos

22. Portret Dženi, Robert Natan

23. Orlando, Virdžinija Vulf

24. Gospođa Dalovej, Virdžinija Vulf

Izvor: kultivisise.rs

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Инспирисана писањем @Ivan Marković, дођох на идеју да отворим ову тему, " књига је превише, а времена премало", ипак, која је ваша листа омиљених књига , оне које су оставиле најдубљи траг, које су измениле нешто у вашем животу и које свакако препоручујете за прочитати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1.Đovani Papini Istorija o Hristu

2.Dino Bucati Prodavnica tajni

3.Tolkin, Gospodari, Silmarilion

4.Franc Kafka priče

5.Mihael Ende Beskrajna priča

6. Nikolaj Gogolj Revizor

7. Fjodor Dostojevski Braća Karamazovi

8.Džorž Orvel, Farma životinja

9. Luis Kerol Alisa u zemlji čuda

10. Milovan Glišić Glava šećera

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Iulianus,  занимљиво би било видети и твој избор :) , и ако није проблем, позови следећег члана да да свој избор књига.

П.С.Лепо би било и да дате понеки коментар уз списак.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Снежана 

 

1) Homer – Ilijada i Odiseja

2) Plutarh – O negovanju duševnog mira i zadovoljstva

3) Idit hamilton – Grčki put

4) Tomas Aleksander Slezak – Šta Evropa duguje Grcima

5) Lucije Anej Seneka – Pisma prijatelju

6) Marko Aurelije – Samom sebi

7) Publije Vergilije Maron – Eneida

8) Edvard Gibon – Opadanje i propast Rimskog carstva

9) Ivan Đurić – Sumrak Vizantije

10) Bogdan Bogdanović – Mrtvouzice

11) Vidosav Stevanović – Dnevnik samoće (izbor fragmenata 1988-1993)

12) Dnevnik oca Aleksandra Šmemana, 1973-1983.

13) Israel Shahak – Židovska povijest, židovska religija: Tri bremenita tisućljeća

14) Josif Flavije – Judejski rat

15) Josif Flavije – Judejske starine

16) Mišel Fuko – Tehnologije sopstva (spisi o poznoj antici i ranom hrišćanstvu)

17) Oskar Vajld – Slika Dorijana Greja

18) Mark Tven – Tajanstveni stranac

19) Dž. D. Selindžer – Lovac u žitu

20) Julijan Imperator – Izabrani spisi

21) Erazmo Roterdamski - Pohvala ludosti

22) Džon Lok – Pismo o toleranciji

23) Stanislav Lem – Summa technologiae

24) Edmon Rostan – Sirano de Beržerak

25) Entoni Bardžis – Paklena pomorandža

26) Fjodor Mihajlovič Dostojevski – Idiot

27) Rej Bredberi – Farenhajt 451

28) Džordž Orvel – Životinjska farma

29) Džordž Orvel – 1984.

30) Umberto Eko – Praško groblje

31) Viktor Igo – Jadnici

32) Isak Baševis Singer – Rob

33) Mišel Onfre – Ateološka rasprava

34) Lešek Kolakovski – Užas metafizike

35) Orhan Pamuk – Zovem se Crvena

36) Ričard Dokins – Zabluda o bogu

37) Ričard Dokins – Sebični gen

38) Alber Karako - Brevijar haosa

40) Karl Sagan – Kontakt

41) Di Braun – Sahranite mi srce kraj Ranjenog Kolena

42) Boleslav Prus – Faraon I, II, III

43) Averoes (Ibn Rušd) – Nesuvislost nesuvislosti

44) Ante Lešaja – Knjigocid: uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih

...

Kao komentar ovome spisku bih dodao da on ni/u/kom slučaju nije potpun, ali se bojim da sam/nisam preterao i sa ovolikim brojem naslova. Ovo nije (samo) spisak knjiga које свакако препоручујем за прочитати nego je više nabrajanje knjiga које су измениле нешто у мом животу (na razne načine, svakako). I dakako, to su uglavnom оне књиге које су оставиле најдубљи траг u tom mojemu, jelte, životu. Nekoliko naslova koje sam ovde ubrojio ostavili su me dugo vremena nakon čitanja u stanju, ako tako mogu da kažem, beznadežnog očajanja (odista je tako /bilo/, i kad to kažem ne pretrujem nimalo). 

***

Pošto si ti @Снежана inicijator ove teme pozivam tebe "na raport", to jest da blagoizvoliš nam podastreti spisak knjiga koje su na tebe ostavile najveći utisak, i koje neizostavno preporučuješ da se pročitaju. :)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1. Мали принц

2. Сто година самоће

3. Злочин и казна

4. Беснило

5. Блудни син

6. Име руже

7. Браћа Карамазови

 

 

1. све од Васка Попе :)

2. Новица Тадић

3. Антологија румунске поезије

4. Шекспирови сонети

5. песме Чарлса Буковског

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Iulianus

напомена: све ове књиге сам читала касније, у ствари је на мене са сигурношћу највише утицаја имао поклон од брата ми за неки 11. 12. рођендан "Белешке једне Ане" Моме Капора, када сам желела да постанем лежерна, неисфолирана Ана која воли џез, љуљање на љуљашци и једног Нешу...овим путем молим нн лице које је позајмило моје белешке да ми их врати :D

напомена 2.: свакако је ту и Свето писмо наслеђено од брата које се дуго нисам усуђивала да читам јер ми је улио страхопоштовање речима:"Ово је књига у којој је написан живот сваког од нас"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 8 months later...

Koju knjigu treba da pročita svaki čovek na svetu:

Šta kažu Neda Arnerić, Željko Obradović, Rambo Amadeus...

Koja je to knjiga koja je obeležila život i koju treba svako na svetu da pročita?
 
Datum: 03/08/2018

Koju knjigu treba da pročita svaki čovek na svetu: Šta kažu Neda Arnerić, Željko Obradović, Rambo Amadeus...

Fotografije Nedeljnik, Milan Josipovic (Rambo Amadeus), printscreen N1 (Vlatko Vedral)

 
 
 
 
 
 

Nekada se mislilo da tokom leta isključivo ide prodaja krema za sunčanje, i ostalih stvari neophodnih za plažu. Okej, čitalo se i ranije ali sada statistike bolje funkcionišu, a one kažu da su jul i avgust idealni za izdavače knjiga. Zato mnogi pisci žure sa naslovima, pa čak im je ta žurba veća nego za sajam. Jedan moj prijatelj, izdavač, rekao mi je da čak i oni koji nikuda ne putuju ipak kupuju knjige za godišnji odmor. Zato je ovaj period karakterističan po brojnim preporukama naslova čije ćete stranice lepiti nekom kremom sa dobrim faktorom.

Sve je to dobro, ali postoji i nešto sasvim drugo, a to su naslovi koji su nas na neki način odredili, koji traju duže od "nivea" kutijice, letnjih meseci, koji su toliko bitni da im se uvek vraćamo.

Koja je to knjiga koja je obeležila život i koju treba svako na svetu da pročita?

 

 

Neda Arnerić, glumica

Piter Bruk, Nit vremena

"Za uspeh ne treba sve žrtvovati. Perfekcionizam je često drskost i glupost; u jednoj predstavi ništa nije važnije od ljudi koji je čine."

 

Željko Obradović, košarkaški trener

Danijel Goleman, Emocionalna inteligencija

Meni je ova knjiga pomogla da razumem bolje sebe i ljude oko sebe.

 

Gorčin Stojanović, pozorišni režiser

Ep o Gilgamešu

Osim što stoji na početku naše civilizacije i njene pismenosti, sumerski Ep o Gilgamešu sadrži i sve velike, ključne i neophodne teme koje će, u naredna četiri milenijuma, sve od današnjih dana, dakle, činiti ono što zovemo srž čovečanstva -- smrtnost, ljubav, prijateljstvo, odanost, uzajamnost, izdaja, osveta, taština, milosrđe, vera, nada, očaj, bezverje, sve one suštinske motive od kojih će nastati homerski spevovi, grčke tragedije, sveti spisi, Šekspir ili Beket -- i sve to razumljivo, blisko i važno svakom čoveku na planeti, oduvek i zauvek.

 

Rambo Amadeus, muzičar

Udžbenik iz biologije za šesti razred osnovne škole

Čini mi se da bi to trebalo da bude udžbenik iz biologije za šesti osnovne, to je udžbenik koji objašnjava porijeklo i prirodu čovjeka, kroz čistu nauku. Mislim da je svaka druga knjiga manje važna od te. Ova nudi esencijalno naučno znanje o nama, ljudskoj vrsti.

 

Dubravka Stojanović, istoričarka i profesor BU

Dž. D. Selindžer, Lovac u žitu

Knjiga uvek, za svakoga i u svim vremenima - Lovac u žitu, Selindžer. Pročitala sam je sa šesnaest godina, kad i treba prvi put, i glavu mi je pomerila. Od tad me u ljudskom društvu ništa ne iznenađuje, a prioriteti se mnogo lakše uspostavljaju.

 

 

Vlatko Vedral, profesor kvantne teorije informacija na Univerzitetu u Oksfordu

Psi od slame, Džon Grej (2007)

Po mom mišljenju, ova knjiga predstavlja jedinu doslednu filozofiju koja je moguća u okviru današnje naučne spoznaje sveta.

 

Profesor dr Radan Džodić, onkološki hirurg i direktor Instituta za onkologiju i radiologiju

Hadrijanovi memoari, Margerit Jursenar

Margerit Jursenar je bila ekstremno mudra žena i kroz biografiju velikog rimskog imperatora, ispričala je priču o jednom velikom čoveku.

 

Zoran Kostić Cane, frontmen Partibrejkersa

The Story of Art, E. H. Gombrich

Na veoma lep i prijatan način predočava ljudima razvoj umetnosti kroz epohe.

 

Ivan Medenica, umetnički direktor BITEF-a i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu

Car Edip, Sofokle

Sigurno da ima mnogo velikih romana koje bi svako od nas trebalo da pročita u životu, ali verujem da se od mene očekuje da predložim neku dramu. Iako mi je vrlo teško da izaberem samo jednu, a ne da mi se da predložim zbirku drama, onda izdvajam Sofoklovog Cara Edipa. Iako savremenom čitaocu religijski, filozofski i etički problemi onog vremena ne moraju biti bliski, svi se prepoznajemo u priči o traganju za svojim identitetom, mogućnosti da se odupremo sudbini, kao i borbi za opšte dobro, interes zajednice, pa makar to bilo i po cenu nas samih.

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/koju-knjigu-treba-da-procita-svaki-covek-na-svetu-sta-kazu-neda-arneric-zeljko-obradovic-rambo-amadeus/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

10 koje su mi ostavile najbolji utisak ako ne računam Bibliju:

1. Mali princ Egziperi

2. Veliki igrač Vladimir Gruden

3. Bez ljubavi nema života Otac Tadej

4. Rečnik večnog života Nikolaj Velimirović

5. Stradanje Hrista i stradanje crkve (ruski svetitelji)

6. Sama Isidora Bjelica

7. Brida Paulo Koeljo

8. Glad Mirjana B. Mojsilović

9. Porodični bukvar Milica Novković

10. Paunovo pero Ljiljana Habjanović Đurović

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, изговорена на литургијском сабрању, у понедељак 16. августа 2021. године у храму Светог великомученика, победносца и чудотворца Георгија на Опленцу.
      У име Оца и Сина и Светога Духа.
      Браћо и сестре, људски род, али и сваки човек понаособ, има разне потребе. Има, наравно и различите дарове од Бога, како би реализовао те своје потребе. Међутим, и кад успе да оствари све што је замислио, када успе да испуни сваку своју жељу, да оствари сваку своју потребу, остаје једна универзална потреба, заједничка потреба за све људе. Постоји потреба од које зависи и смисао и пуноћа и испуњавање свих осталих потреба. Наиме, постоји једна јединствена потреба свакога од нас, постоји једно универзално, јединствено питање. То питање се зове “питање смисла живота”, смисла постојања и толико је та синтагма распростањена, толико је присутна и данас, углавном на тржишту понуде смисла. Постоје различити путеви и различите понуде које се саморекламирају, да су управо оне смисао постојања. Уосталом, кроз сву историју, ако бацимо поглед уназад, човек је постављао питање себи, зашто постоји, откуда је и који му је циљ. И не само то, него и кроз философију, кроз уметност, кроз различите религије, па ево, и кроз науку, покушава управо да открије природу своју, покушава да открије своје назначење, да пронађе смисао своме постојању. И колико год трају ти напори људски, толико имамо различитих резултата, али у исто време, исто толико неуспеха, тј. све до чега је човек дошао сам из себе није довољно да му одговори на питање, који је смисао његовог постојања. Зашто, браћо и сестре? Па стога – што год чинио човек, какве год успехе на било ком плану и пољу остварио, његов живот у једном тренутку или од једног тренутка почиње да се гаси и на крају се потпуно угаси. И онда се поставља питање, који је смисао свега претходнога, ако је коначни исход бесмисао, смрт и пролазност. Ми хришћани знамо, Откровењем Божијим, знамо љубављу Божијом, љубављу Божијом према творевини и пре свега и изнад свега у односу на нас људе који смо икона Божија, створени по слици и прилици Божијој, знамо да човек није створен за бесмисао. У крајњој линији, и покушаји да дођемо до смисла показују да тај смисао постоји. Ствар је само у томе, што га не може човек сам из себе и сам собом, искључиво и само својим силама открити. Тај смисао јесте Логос Божији, Син Божији, Исус Христос који је дошао међу нас, и не само показао, него реално нас учинио победницима над пролазношћу, над смрћу, учесницима вечнога живота, и то, већ овде, кроз Цркву своју, кроз света њена богослужења, кроз Свету Литургију. Ми смо данас чули причу из Јеванђеља по Матеју, где ученици Христови постављају питање, како се долази до смисла који јесте Царство Небеско у нама, међу нама и са нама, као судеоницима тог Царства Небеског у Телу Христовом. Господ је одговорио једноставном речју: Не може нико ући у Царство Божије, у Царство Небеско, ако не постане као дете. На другом месту позива на покајање, па вели: “Покајте се, јер се приближи Царство небеско!” Царство Небеско доводи у вези са покајањем, то јест покајање, наше покајање, у везу са могућношћу учествовања у свему ономе што нам је Господ љубављу својом дао. Наравно, то покајање није ништа друго, него преображај, узрастање, не напросто један психолошки моменат и тренутак у којем ми самоосуђујемо себе. Покајање значи преумљење, значи одрицање од система вредности које нам нуди овај свет и прихватање и живот по систему вредности Јеванђеља. Зато је основно питање, да ли ми верујемо речи Христовој, да ли верујемо Јеванђељу, да ли је реч Христова за нас меродавна? Ако јесте, онда ће нам живот изгледати на један начин. Ако није, живот ће изгледати потпуно другачије. Ако јесте, онда ћемо разумети и реч: “Ако не будете као деца, нећете ући у Царство небеско”. Наравно, то не значи да будемо деца по наивности, по лаковерности, него да будемо деца по безазлености, по смирењу. А шта је, браћо и сестре, смирење? Смирење, опет, није само и искључиво једно психолошко стање. И то је укључено у тајну смирења. Смирење је наше стајање пред Богом у којем ми препознајемо да сами из себе и собом јесмо пролазни, јесмо смртни, јер имамо свој почетак. Сами собом не можемо додати ни један педаљ своме узрасту, али да управо са свешћу, да не можемо собом, ни из себе, да препознајемо љубав Божију и силу Божију и знамо да њом можемо све, својом отвореношћу, својом вером, поверењем у то да је Бог онај који је наш Спаситељ, Бог који је љубав. Можда можемо бити слабашни, можемо промашивати у свом животу, можемо падати, можемо грешити, али није то од чега зависи наше спасење или погибао. Наше спасење зависи од љубави Божије, а ту љубав примамо управо свешћу ко смо, и свешћу ко смо у заједници са Њим.
      Ми смо се данас сабрали између осталог и да одслужимо стогодишњи помен краљу Петру Ослободиоцу. Ако верујемо речи Јеванђеља, тамо ћемо наћи и то, да је свака власт од Бога. И од тога да ли верујемо Јеванђељу или не, зависиће наш однос према власти. Међутим, ту исту реченицу краљ Петар је гледао из своје перспективе. И он је знао, као што су знали и православни Срби у његово доба, да је он по Божијем допуштењу и Божијем промислу постао краљ, постао владар Срба, и штавише Срба, Хрвата и Словенаца. Али, знао је и то да је то што има од Бога добио. Знао је, браћо и сестре, а знамо и ми да је знао, јер знамо његов живот. Он је знао и реченицу: “Ако не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско”. Знао је и то, да смрт није последња реч коју може дати о себи, јер је веровао у реч Христову, Јеванђеље Његово, веровао је у Христа Спаситеља, распетог и васкрслог. Да ли хоћемо доказ? Толико их има ако се удубимо у његов живот. Али једна ситница наизглед, крупно и много говори о њему – када је ишао са својим народом на крстоваскрсли пут, кроз зиму, кроз мећаве и снегове, једино што је понео са собом био је диптих – икона апостола Петра и Павла. Већ сама та икона по себи много говори. У њој је садржано једно друштво, образовани - интелектуални свет и обичан - прост свет. Али у једноме једно, у вери једно, у Христу једно. И садржана и показана љубав – јер било је момената када су та двојица апостола имали међусобно различита мишљења и ставове, препирали се, улазили у сукобе, али је увек надвладавала љубав и побеђивало јединство, јер је то јединство у Христу и Цркви Његовој. Краљ Петар је био слуга своме народу. Ко је још подигао своме слуги споменик и мајци његовој? А краљ Петар то јесте – војнику кога није успео да сачува кроз недођију, а за којег је мајка молила да га краљ врати живог и здравог, он је подигао споменик. И мајци његовој. И чувао чарапе које је та мајка упутила по краљу своме сину, који такође није жалио себе.
      Дакле, браћо и сестре, нисмо ми судије. Ако бисмо ми били судије, тешко да би ико прошао наш суд, јер смо немилосрдни, јер смо самољубиви, јер смо оштри и немилосрдни према другима. Суд Божији је суд љубави, али ја сам сигуран да је краљ Петар знао реченицу: Ако не будете као слуге, ако не будете последњи, нећете ући у Царство Небеско, нећете постати први. Нека му Господ да вечни покој, Царство Небеско. А ми, браћо и сестре, да знамо да је Господ са нама, да је победио смрт, сваку невољу, свако искушење без којих није могућ живот и без којих не можемо постати јачи и вернији Христу. Нека би нама Господ дао смирења, наде, вере и љубави како бисмо га овде славили заједно сви, једним гласом кроз Свету Литургију и Цркву Његову, али и у Царству Небеском и у векове векова. Амин.
       
      Извор: Епархија шумадијска / Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      VinogradGospodnjiPedesetnica2021.pdf
       
      Светодуховски број листа Виноград Господњи – Епархија бачка
      EPARHIJABACKA.INFO Светодуховски број листа Виноград Господњи доступан је у пдф формату у наведеном прилогу.  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У зајечарском Саборном храму Рождества Пресвете Богородице, у петак 25. јуна 2021. лета Господњег, представљена је нова књига презвитера др Оливера Суботића "Тесла - духовни лик". Својим благословом и уводним словом вече је отворио Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Иларион. Поред аутора о књизи су говорили ђакон Стеван Јовановић и др Александар Милојков. 
      Повезан садржај:
      Задужбина која афирмише лик и дело Теслиних предака
      Како су родитељи од Тесле створили генија?
      О духовном лику Николе Тесле у Сједињеним Државама
      Презвитер др Оливер Суботић: Духовни лик Николе Тесле и наше време

        Подсећамо, у једној међу првим изјавама о својој новој књизи презвитер др Оливер Суботић је указао да је идеја приликом писања ове књиге била да се што је могуће реалније осветли лик Николе Тесле, не његов научни допринос који је итекако добро познат, већ Тесла као личност, у што је више могуће димензија. Оно што је идеја је да се на основу података и докумената који су аутентични, доступни, проверљиви, његови аспекти личности, пре свега религијски, филозофски погледи, животна етика, ставови о друштву, патриотизам, миротворство итд, разјасне и што детаљније опишу. Идеја књиге је, дакле, била да се уради систематизација све те грађе, да се обухвати оно што до сада није било обухваћено или није било довољно истражено и да се да допринос на овом пољу, подсетио је отац Оливер.     Сама књига се састоји из два дела. Први је историјског карактера, а други део књиге је синтетичког карактера, нека врста парадигме на основу тих података које смо проучили и представља поруку читаоцу, а то је да на основу живота Николе Тесле можемо много тога да применимо у нашем друштву и да побољшамо, не само наш живот, већ и однос према свету који нас окружује, истакао је аутор овог импозантног дела.      Приредио: катихета Бранислав Илић
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Пратимо трагове које нам је патријарх Павле оставио на путу којим је водио нашу Цркву ка живоме Богу, Христу Спаситељу нашем, који је наша вера и наша нада и наша љубав.
      Повезана вест: 
      Помен патријарсима Иринеју, Павлу и Димитрију у манастиру Раковица

      Блажене успомене Патријарх српски Павле својим је делима обавезао Србе да га се радо сећају и наставе његов пут вере, истине, правде, доброчинства и љубави. Говорио је: Љубав је највиша врлина. Све што човек дели са другима смањује се, осим љубави. Што је више дајете, више је имате. Таквом љубављу 20. маја 2021. године били су испуњени храм и порта манастира Раковице где је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отворио Спомен-собу посвећену патријарху Павлу.
      Пре свечаног отварања Спомен-собе, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, у молитвеном присуству чланова Светог Архијерејског Синода, преосвећене господе епископа: бачког Иринеја, шумадијског Јована и крушевачког Давида, служио је помен српским патријарсима Димитрију и Павлу који почивају у манастирској порти, као и патријарху Иринеју, коме се данас навршило шест месеци од блaженог уснућа у Господу. Служивали су протојереј-ставрофор Ђорђе Трајковић и ђакон Радомир Врућинић, а дивно је појао хор Богословије Светог Саве.
      Свечаност отварња Спомен-собе патријарха Павла почела је обраћањем управника Библиотеке Српске Патријаршије др Зорана Недељковића који је подсетио да је, након завршетка рада на сређивању Библиотеке блажене успомене патријарха Павла, која иначе садржи 8299 књижних јединица, одлуком Светог Архијерејског Синода септембра 2018. године, управи Библиотеке Српске Патријаршије поверена дужност формирања Спомен-собе патријарха Павла.
      „У периоду који је иза нас, уз подршку Светог Архијерејског Синода и са бројним сарадницима, успели смо да завршимо поверени задатак. У изложбеним витринама постављено је готово 500 предмета из заоставштине патријарха Павла. Захваљујем на пажњи и помоћи преподобној игуманији Евгенији и свом сестринству манастира Раковице. На вредном и стручном раду у формирању изложбене поставке захваљујем нашем уваженом хералдичару Драгомиру Ацовићу. На уређењу целокупног простора Спомен-собе захваљујем угледном српском архитекти г. Стевану Мићићу. Такође захваљујем и г. Момчилу Ранчићу, који је израдио све изложбене витрине и додатно се ангажовао и на другим бројним пословима. Велику захвалност изражавам г. Младену Кременовићу, власнику ливнице Лиграп, на његовом вредном дару за Спомен-собу. Захваљујем управнику Музеја Српске Православне Цркве ђакону Владимиру Радовановићу и службеницима Музеја на повременој помоћи током уређења изложбене поставке. Наравно, захваљујем службеницима Библиотеке Српске Патријаршије који су све време били ангажовани на сређивању Патријархове заоставштине, на уређењу изложбених витрина и на свим другим пословима. Велику захвалност изражавам Продукцији Епархије бачке на подршци у раду. Такође, захваљујем оцу Милошу и свештенству цркве Светог Илије у Миријеву на вредном дару за Спомен-собу. Захваљујем и недавно упокојеном оцу Игњату, који је служио у овој светој обитељи. Често нас је обилазио и на разне начине помагао наш рад. Захваљујем свима онима који су на било који начин помогли реализацију овог подухвата„” истакао је др Недељковић и додао:
      „Желим да нагласим да смо се потрудили да из заоставштине блаженопочившег патријарха Павла изнесемо и прикажемо све оно што указује и подсећа на њега, како би његов живот, рад и архијерејско достојанство били достојно приказани будућим посетиоцима као поучни пример живота испуњеног врлинама. Али, има нешто што није могло да стане у изложбене витрине, оно због чега многи долазе овде да се поклоне над хумком његовом да пронађу утеху и радост, а то је његова вера, љубав, његова нада у Васкрслог Христа и Јеванђеље Христово, којим је он живео, дисао, говорио. Наш песник Матија каже да нико није говорио тако тихо, а да се чуо тако далеко, као наш патријарх Павле. И зато мислим да што време буде више одмицало од дана његовог упокојења, он ће у народу бити све већи, а његове речи ће се чути све даље и сведочиће о једино чудесном животу у Христу и Јеванђељу Његовом”.
      Уследило је обраћање архитекте Драгомира Ацовића који је истакао:
      „Данас смо окупљени у малом простору који чува предмете и успомену на великог Патријарха и не мањег човека. Предметима недостаје дух који је у ситном телу Гојка Стојчевића израстао у својеврсну Синајску Гору, посвећену присуством Господњим, са које је зрачила и наставља да зрачи вера и послање. Ми морамо опрезно и тихо корачати просторима којима влада његова успомена и где се чувају његове ствари. Успомена је подложна крхком сећању. Музејске и спомен збирке нам преостају као путокази који нам помажу да не склизнемо ка забораву и да се не огрешимо о дуг љубави на коју смо обавезни једни према другима као људи, као хришћани и као народ Божји. Међу нама је живео и деловао Патријарх чију смо величину назрели тек када се преставио и када се народ чијем се спасењу посветио одједном и неочекивано појавио на улицама и трговима да му ода последњу почаст и затражи и незаслужени опроштај и спасоносни благослов! Иза њега ја настала празнина, и ту празнину смо заслужили. Он није! Док је био жив, посматрали смо га као чудо! Када је преминуо, сазнали смо да није он био чудо, већ ми! Ми тога нисмо били свесни. Он јесте!”.
      „Ми недостојни, којима је запала почаст да покушају да оформе овај спомен простор, суочили смо се од самог почетка са нечим на шта нисмо рачунали, а требало је. Као прво, како представити некога ко не поседује ништа, и коме ништа није неопходно, и који све са чим живи и зашта живи носи у себи. Како представити човека који живи у духу предметима који су лишени духа? Како у маленом и успутном простору представити некога који нас је предводио, поучавао, заступао и бранио? Често од нас самих! Како празним и тривијалним предметима насликати и објаснити величину одрицања монаха који је, као онај први Павле, постао већи и од нас и од самога себе? И који је преставши да буде Гојко постао свако од нас у јаду и слави, у понизности и оданости, у нежности молитви и у строгости веровања, у скрушености душе и у величанству вере у Господа и у спасење које нам је обећано. У овој спомен поставци недостаје много онога што би требало да је ту, али нема ничега чему овде није место! Овде нема много злата и сребра, али постоји плетора вере и љубави. На крају, морам поменути да су на овој спомен поставци радили малобројни, али — верујем — достојни: архитекта Стеван Мићић, др Зоран Недељковић, људи из Патријаршијске библиотеке и из Музеја Српске Православне Цркве и изнад свега - мајстор Мома. Њихов циљ је био да помогну незабораву. Њихова награда је захвалност,” поручио је архитекта Драгомир Ацовић.
      Отварајући Спомен-собу Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је надахнуто беседио:
      „Ваша Преосвештенства, високопреподобна мати Игуманијо, часни оци, браћо и сестре! Aпостол Павле каже да треба да поштујемо своје старешине. Наравно не због тога што је хтео да каже да је старешинама потребно да им други буду покорни, него због тога што је хтео да нас упозори и обавести да само онда када имамо осећање поштовања према својим старешинама, када имамо послушање у односу на њих, ми смо тада сигурно чули реч Божју о томе да је Бог Отац и да искључиво поштујући Његову реч можемо расти у складу са оним што је наше назначење. Тако смо се и данас сабрали овде да изразимо сећање, поштовање, па и послушање у односу на блаженопочившег патријарха Павла, као личности, али и сви ми као заједница. Сабрали смо се да, гледајући трагове које је он оставио иза себе, васпоставимо или боље речено обновимо наш лични однос са њим, а то је једино у Цркви могуће, јер у Цркви нема граница између овога и онога света. Само у Цркви можемо да непрестано обнављамо наш лични однос и да идемо траговима које нам је он оставио на путу којим је водио нашу Цркву. То су трагови који воде ка живоме Богу, Христу Спаситељу нашем, који је био, како смо већ чули, вера, нада и љубав блаженопочившег патријарха Павла, ка Ономе који је исто тако и наша вера и наша нада и наша љубав. И у том погледу, ова Спомен-соба која се налази у манастиру Раковици има искључиво и једино смисао ако наше сећање на блаженопочившег патријарха Павла није сећање само на прошлост која је иза њега и иза нас, него је пре свега сећање на Јединога живога Бога, Једнога у Тројици Оца и Сина и Светога Духа. Са тим мислима позивам да уласком у Спомен-собу посвећену патријарху Павлу свако од нас уђе у своју собу, у своје биће, и тамо сусретне управо Једнога у Тројици Бога Оца и Сина и Светога Духа”.
       
      ***
       
      Спомен-собу у манастиру Раковици красе одабрани експонати из живота блажене успомене патријарха Павла посвећеног Богу и роду. Изложени су лични предмети, одећа и радни прибор, алат, белешке и подсетници, приручне књиге и литургичка литература, његове књиге и књиге о њему, дарови, сатови, колекција васкршњих јаја и други поклони.
      Простор је посвећен времену његове патријарашке службе и садржи одабрана признања, награде и почасти које је за живота примио од свог народа, од Српске Цркве и других помесних православних Цркава, од хришћанских и других верских заједница, државника, знаменитих личности, организација и институција. У витринама су изложене дароване му иконе, архијерејске инсигније, ручни и стони крстови, богослужбени сасуди и одежеде. Посебну пажњу привлачи витрина у којој су изложени лични предмети блаженопочившег патријарха Павла: плетени прслук, импровизована лампа, обућа и алат из Патријархове радионице, писаћа машина са лупом, решо са лончетом, наочари у футроли, кофери, пегла, па чак и његова метлица са ђубровником...
      Свечаности су присуствовали и главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор Саво Јовић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве г. Душан Стокановић, архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић, шеф Кабинета Патријарха српског протођакон Александар Прашчевић, главни и одговорни уредник новина Српске Патријаршије „Православље ” протођакон Дамјан Божић, проф. др  Војислав Миловановић, свештенство и монаштво Архиепископије београдско-карловачке, представници јавног и културног живота престонице и благочестиви верни народ. 
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Од устоличења у трон Патријараха српских, Његова Светост г. Порфирије  од редакција у земљи и иностранству примио је више од стотину молби и захтева за интервју.

       
      Патријарх посебно захваљује свим посленицима јавне речи који су желели да јавност упознају са његовим ставовима, односно са вером и учењем Православне Цркве. Исто тако, захваљује им на свакодневној подршци и изражава наду да ће се сарадња са свим редакцијама наставити на корист свих који живе на канонском подручју Српске Патријаршије.
      С тим у вези обавештавамо медије да ће у предстојећем периоду о свим вечним и актуелним темама важним за спасење људи и творевине, али и за свакодневни живот народа, које намећу друштвене околности и проблеми, Светејши Патријарх г. Порфирије говорити у проповедима на светим богослужењима, а да ће интервјуе давати само уочи великих празника или када то захтевају одређене околности.
      Патријархове беседе редовно ће бити доступне јавности на званичној интернетској презентацији Српске Православне Цркве. 
       
      Информативна служба Српске Православне Цркве
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...