Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

александар живаљев

Поуке сазнају: Синод Македонске цркве у расколу и архиепископ Стефан признали Бугарску Патријаршију за мајку цркву и затражили да их убудуће представља у православном свету

Оцени ову тему

Recommended Posts

Пише: др Александар Живковић

 

    Како поуздано сазнајемо из редова клирика МПЦ у расколу који се не слажу са актуелним ставовима руководства те неканонске организације, Синод МПЦ-ОА, на седници од 9. новембра ове године упутио је писмо Светом Синоду Бугарске Патријаршије у коме ову Помесну цркву признаје за мајку цркву и овлашћује је да је представља  пред Васељенским патријархом и осталим православним црквама. Заузврат, се моли да се МПЦ-ОА прими у евхаристијско јединство са БПЦ, а изричито се не помиње аутокефалија Македонске цркве. Комплетно писмо доносимо на крају вести.

    У међувремену су и неки македонски медији дошли до истих докумената и оправдано најављују повратак бугарске егзархије у Македонију, нпр. данашњи курир.мк:  http://kurir.mk/makedonija/vesti/dali-se-vraka-bugarskata-egzarhija-po-dogovorot-na-zaev-so-bugarija-na-prodazhba-i-mpts/

    Овомо је претходио читав низ предрадњи и кампања на Бугарској државној телевизији на којој се бизнисмен Милан Врабевски похвалио како је организовао сусрет македонских архијереја у расколу и бугарских митрополита, а учествовао је и у састављању писма расколничке јерахије Бугарској цркви:https://bnt1.bnt.bg/bg/a/priznava-li-makedonskata-arkhiepiskopiya-blgarskata-patriarshiya-za-tsrkva-mayka

    Занимљиво је да се и у писму Синода МПЦ-ОА, ни у емисијама Бугарске телевезије не помиње обавезујуће признавање аутокефалности од стране Бугарске цркве, питање које је наводно 50 година било централно у српско-македонском црквеном спору, већ само признање зарад евхаристијског јединства и, од Синода МПЦ-ОА заступање идеје о аутокефалности пред Васељенском патријаршијом.

    Текст писма Синода МПЦ доносимо на српском, као и копију самог писма на македонском:

    Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, чланови Светог Синода,

    Свети архијерејски синод (САС) Македонске православне цркве - Охридске архиепископије на својој редовној седници, одржаној 9. ноивембра 2017. године у Македонској архиепископији у Скопљу, посеветио је озбиљну пажњу статусу МПЦ-ОА и постизању њвхаристијског јединства са Помесним православним црквама. У том духу Синод је једногласно одлучио да упути одређене предлоге и молбе сестринској Бугарској православној цркви, и то:

    - Бугарска православна црква - Бугарска патријаршија имајући у виду јединство Православне цркве и реалне духовне пастирске потребе, успоставља евхаристијско јединство са обновљеном Охридском архиепископијом у лицу Македонске православне цркве;

    - Македонска православна црква - Охридска архиепископија препознаје и признаје Бугарску православну цркву - Бугарску патријаршију као Мајку Цркву, која прва признаје и прихвата њену аутокефалност, обзнањује је и актуелизује пред Васељенском патријаршијом и другим помесним црквама;

    - Потписивањем ове сагласности између поглавара двеју цркава, успоставља се евхаристијско јединство између њених епископа, што ће бити и основа за евхаристијско јединство са епископима осталих Помесних православних цркава;

    - О признавању и успостављању евхаристијског јединства, Бугарски патријарх обавештава васељенског патријарха и остале поглаваре Помесних цркава.

    Изражавајући наду да ће ови предлози и молбе бити прихваћени од Светог архијереског Синода БПЦ, на радост светог Климента Охридског и за добро пуулноте целокупног православља,

    Председник САС МПЦ-ОА

    Стефан, архиепископ македонски

     

     

    стефан.jpg

    Share this post


    Link to post
    Share on other sites

    Суштина: Македонска црква у расколу позива Бугарску православну Цркву да напусти канонско православље и крене пут раскола...

     

    пре 46 минута, александар живаљев рече

    У том духу Синод је једногласно одлучио да упути одређене предлоге и молбе сестринској Бугарској православној цркви, и то:

    "У том духу" - ове речи већ јасно говоре који је "дух" водио владике у расколу да направе ову понуду Бугарској Патријаршији.

    пре 50 минута, александар живаљев рече

    - Бугарска православна црква - Бугарска патријаршија имајући у виду јединство Православне цркве и реалне духовне пастирске потребе, успоставља евхаристијско јединство са обновљеном Охридском архиепископијом у лицу Македонске православне цркве;

    - Бугарској Патријаршији се нуди успостављање евхаристијско јединство са расколничком организацијом која не само да се не каје због греха раскола већ се њиме дичи.

    пре 53 минута, александар живаљев рече

    - Македонска православна црква - Охридска архиепископија препознаје и признаје Бугарску православну цркву - Бугарску патријаршију као Мајку Цркву, која прва признаје и прихвата њену аутокефалност, обзнањује је и актуелизује пред Васељенском патријаршијом и другим помесним црквама;

    Бугарској Патријаршији се ласка празним речима "Мајка Црква", "прва признаје" "обзнањује пред Васељенском патријаршијом" (дух који ласка).

    пре 57 минута, александар живаљев рече

    Потписивањем ове сагласности између поглавара двеју цркава, успоставља се евхаристијско јединство између њених епископа, што ће бити и основа за евхаристијско јединство са епископима осталих Помесних православних цркава;

    Прихватањем овога, евхаристијско јединство епископа (митрополита) Бугарске православне Цркве са епископима других помесних цркава би постало тешко одрживо (најблаже речено). 

    1 hour ago, александар живаљев рече

    - О признавању и успостављању евхаристијског јединства, Бугарски патријарх обавештава васељенског патријарха и остале поглаваре Помесних цркава.

    Де факто би то било обавештење да је Бугарска Патријаршија кренула пут раскола (успоставивши јединство са расколницима).

     

    Овај потез Македонске цркве у расколу ставља Бугарску Патријаршију у веома тежак положај. Мислим (и надам се) да су они свесни колико би погубно било да се са расколом кокетира. Али притисак дела јавности (првенствено оне које Бугарску Патријаршију види као инструмент својих жеља), у сваком случају ће направити проблем Цркви.

    Овакав предлог је и направљен са умишљајем да се Бугарска Патријаршија нађе у "небраном грожђу" и да буде притиснута на неканонски поступак. 

    Share this post


    Link to post
    Share on other sites

    @Ромејац Убеђени смо да славна Бугарска Патријаршија никад неће ово учинити.

    Share this post


    Link to post
    Share on other sites

    Бугарска црква је чекала аутокефалију 1000 година.Добила је пуно признање тек 1946.Надам се да неће олако да је изгубе. Зар мисле да прекину комуникацију и са Москвом и са Цариградом.

    Share this post


    Link to post
    Share on other sites

    Разговор са Архиепископом Јованом, први после неправедног и незаконитог затварања у Идризово, послушајте

     

    Share this post


    Link to post
    Share on other sites
    пре 17 минута, Августин рече

    Бугарска црква је чекала аутокефалију 1000 година.Добила је пуно признање тек 1946.Надам се да неће олако да је изгубе. Зар мисле да прекину комуникацију и са Москвом и са Цариградом.

    Немојмо се изненадити да је цела прича управо ''благословена'' из Москве..

    Share this post


    Link to post
    Share on other sites
    Цитат

    Синод Македонске цркве у расколу и архиепископ Стефан признали Бугарску Патријаршију за мајку цркву и затражили да их убудуће представља у православном свету

    ''мпц'' од самог почетка,много пре и самог добијања аутономног статуса од Београда, дакле одмах после завршетка Другог светског рата..'46, прети овим. И у свакој даљој иницијативи они ово држе као свој адут. Коначно су га и потегли.

    Лоше је само што нисмо прстом мрднули да до тога не дође; Напротив, сносимо највећи део одговорности за ''новонасталу'' ситуацију.

    Share this post


    Link to post
    Share on other sites
    пре 9 минута, Рилски рече

    ''мпц'' од самог почетка,много пре и самог добијања аутономног статуса од Београда, дакле одмах после завршетка Другог светског рата..'46, прети овим. И у свакој даљој иницијативи они ово држе као свој адут. Коначно су га и потегли.

    X
    by DNSUnlocker
     
     
     
     
     

    Лоше је само што нисмо прстом мрднули да до тога не дође; Напротив, сносимо највећи део одговорности за ''новонасталу'' ситуацију.

    А шта ја оно рекох на другој теми о овом расколу?

    Зовите ме Нострадамус :D 

    Share this post


    Link to post
    Share on other sites

    Реакција када г-дин г-дин Стефан сазнаје да је сам себи мајка..! 

    23794856_10204119046094342_4733289579758

    Share this post


    Link to post
    Share on other sites
    пре 26 минута, Ћириличар рече

    Зовите ме Нострадамус..

    Свако ко је хтео и ко је гледао отвореним очима и кроз Црквени визор, очекивао је ово пре или касније и могао је да дође до тог и таквог закључка. 

    Остаје само страшна истина, као суштина, да са српске стране, нико , ама баш нико ко је могао било шта да учини, прстом макао није.. 

    И то је факт који је необорив

    Share this post


    Link to post
    Share on other sites
    пре 6 минута, Рилски рече

    Свако ко је хтео и ко је гледао отвореним очима и кроз Црквени визор, очекивао је ово пре или касније и могао је да дође до тог и таквог закључка. 

    Остаје само страшна истина, као суштина, да са српске стране, нико , ама бач нико ко је могао било шта да учини, прстом макао није.. 

    И то је факт који је необорив

    Ово је веома смела изјава. Мислим да је претерана.

    Share this post


    Link to post
    Share on other sites
    пре 12 минута, Поуке.орг инфо рече

    Ово је веома смела изјава. Мислим да је претерана.

    Ајмо да пробамо да се сетимо неких помињаних потеза који су били потенцијално могући. Довољно је погледати у архив на ''поукама'' шта је ко писао и каква је решења нудио. 
     

    Више десетина  пута смо помињали да решење овог проблема има као ''успутну станицу'' Софију и њену Патријаршију. Која се сада намеће као главна станица :) .. Ко је из Београда икад, позвао иког из БПЦ на разговор , на предавање, на симпосион по овом или неком сличном питању..

    Колико пута је Патријарх српски, не био, бар затражио да оде у Скопље у посету Архиепископу Јовану што у затвор, што у званичну посету као сабрату Архијереју...

    Ово су само два три, од две три хиљаде питања која могу да се поставе ''почетној станици'' у Патријаршији београдској.

    Ајмо да одговорима на ова два и дамо конкретне разлоге или контра аргументе и онда ћемо закључити да јо оно горе ''смела изјава''

     

    Share this post


    Link to post
    Share on other sites

    Koliko znam, po kanonskom pravu, samo majka crkva koja je dala autonomiju moze dati i autokefaliju ( u saglasnosti i dogovorom sa svim ostalim pomesnim crkvama ) ?

    Ne razumem, kako moze BC da postane majka crkva, ako MC nije bila pod njenom vlascu i nije od nje dobila autonomiju ? 

    Share this post


    Link to post
    Share on other sites

    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


    • Сличан садржај

      • Од александар живаљев,
        Извор: https://spzh.news/ru/news/63671-v-grecii-otkazalisy-ot-plana-vyvesti-svyashhennikov-iz-kategorii-gossluzhashhih?fbclid=IwAR2sbBYbR1y0v8H3DyHQmq_mRUgItR6ckGzBpxgII37pp_ikr9geefimmXE
        Нови грчки премијер Киријакос Мицотакис уверио је атинског архиепископа Јеронима на састанку одржаном 16. јула 2019., да његова влада неће спроводити Сиризин план о одвајању Православне цркве и државе.
        У том смислу, неће бити реформе Устава, посебно његових чланова 3. и 13., који регулишу положај Цркве у држави.
        Свештеници неће изгубити статус државних службеника, како је раније најављивано.


        View full Странице
      • Од александар живаљев,
        Нови грчки премијер Киријакос Мицотакис уверио је атинског архиепископа Јеронима на састанку одржаном 16. јула 2019., да његова влада неће спроводити Сиризин план о одвајању Православне цркве и државе.
        У том смислу, неће бити реформе Устава, посебно његових чланова 3. и 13., који регулишу положај Цркве у држави.
        Свештеници неће изгубити статус државних службеника, како је раније најављивано.

      • Од Логос,
        Богослужење Цркве у својој свеобухватности представља многоцени дар Божји кроз чији драгоцени задржај, у виду молитава и химнографије свагда бивамо поучени светлим примерима светих угодника Божјих који су у свом подвигу просијали на славу Божју. И сâм текст Свете Литургије нас богомудро на неколико места подсећа на значај непрестаног помињања светитеља, не само у нашим личним молитвама, већ и у заједничким (саборним) молитвама Цркве, мислећи превасходно на сабрање Цркве као заједнице ради савршавања Свете Евхаристије.
         
        Давно је речено да богата и дивна химнографија цркве јесте препевано житије светитеља Божјих, и ваистину у служби Светих славних и свехвалних старастотерпаца Романових молитвено бивамо надахњивани њиховим врлинским и светим животом који је крунисан мученичком кончином за свога Господа.   У стихирама на Господи возвах Црква велича Светог благоверног Цара Николаја као верног и послушног служитеља Божјег који бивајући владар земаљског царства, својим животом сведочаше да је истинита  и сваке хвале достојна реч Божја да је небеско царство претежније од земаљског и да је вечна и једина права отаџбина нас хришћана управо на небесима. По речима црквеног песника Цар Николај је на своју царску власт гледао као на службу Богу и своме роду, увек имајући на уму еванђелске речи да ми овде немамо постојана града, него чекамо онај који ће доћи. Врхунац непоколебиве вере благоверног цара Николаја било је крајње смирење и молитва за гонитеље, које химнографија пореди са смирењем Светог Првомученика и Архиђакона Стефана који приликом каменовања узноси молитву Господу за своје мучитеље: Господе не урачунај им овај грех. Црквени песник велича и дивна и славна дела благоверне Царице Александре која је и своја чада одгајила у духу праве и истинске Православне вере, за које појемо да су постале дивне и миомирисне невесте Христове које својом љубављу и мудрошћу постадоше нове мудре девојке које су пошле у сурет женику Христу. Угледајући се на Христа који је из своје неизмерне љубави према нама претрпео телом страшна мучења, животворну смрт и погребење, тако и Свети Страстотерпци Романови као први међу народом свој подвиг крунишу неувелим венцем мучеништва.   Извод из химнографије Светим славним и добропобедним Страстотерпцима Романовим:   Када си за царевање Русијом био крунисан, помазаниче Николају, усрдно си се тада молио: „Владико и Господе мој, поучи ме за дело на које си ме послао, и нека са мном буде премудрост Твоја, да разумем шта је угодно пред очима Твојим, и да Ти у дан суда дам непостидан одговорˮ. Ти се тада ниси бринуо о слави земаљској, него, много више, о слави небеској. (Прва стихира на Господи возвах)   Све благочашће твоје у Христу беше, света мученице, царице Александра Руска, који си из Лутерове вере прешла у Православље и примила га свим срцем својим, заволевши молитву, храм Божји и поуке светоотачке. Као добронамерна мати, и своја чеда си у благочашћу одгајала, припремивши их за непорочну жртву за Христа. Тога ради те увек прослављамо. (Шеста  стихира на Господи возвах)   Кћери цареве, свете мученице дјеве, истинске невесте Христове, Олга, Татјана, Марија и Анастасија, ви сте као мудре еванђелске дјеве јелеј милосрђа у душама свагда чувале, усрдно послуживши страдалнима, убогима и болеснима. За оне што су вас прогонили Господу сте се до смрти молиле, а сада сте се у ложницу небеског Женика уселиле. Тага ради вас увек величамо. (Осма стихира на Господи возвах)   Када дође година страшна и када тама обухвати земљу руску, тада се појавише побијени за реч Божју. Ти си пак царе-мучениче, као зачетак нових страдалника, с богољубивом царицом, царском децом и верним слугама твојим с љубављу ускликивао: Приђите да принесемо себе Богу као жртву живу, да тако посведочимо веру православну и да се Царства небеског удостојимо. (Слава на литији)   Данас, благоверни људи, светло величамо седморо царских мученика, Христову домаћу цркву: Николаја и Александру, Алексеја, Олгу, Татјану, Марију и Анастасију. Они пак, који се многи окови и страдања нису плашили, од богобораца смрти и телесна страдања примише и одважност пред Господом у молитви задобише. Тога ради с љубављу ми кличемо: О свети страстотерпци, послушајте глас покајања и вапај народа нашег, и земљу руску у љубави ка Православљу утврдите, од међусобних сукоба сачувајте, мир свету од Бога испросите а за наше душе велику милост. (Тропар)   Изабрани од Цара над царевима и од Господара над господарима међу руским царевима, ви сте благоверни мученици, који сте због Христа муке душевне и телесну смрт примили и венцима се небеским овенчали. Стога вам с љубављу благодарно кличемо као нашим милостивим покровитељима: Радујте се, царски страстотерпци (мученици) и за свету Русију пред Богом усрдни молитвеници.(Кондак)   kатихета Бранислав Илић     *Објављено у Православном мисионару, бр. 358. новембар-децембар 2017. (стр. 21-22)     ИЗВОР: Српска Православна Црква
      • Од Логос,
        Богослужење Цркве у својој свеобухватности представља многоцени дар Божји кроз чији драгоцени задржај, у виду молитава и химнографије свагда бивамо поучени светлим примерима светих угодника Божјих који су у свом подвигу просијали на славу Божју. И сâм текст Свете Литургије нас богомудро на неколико места подсећа на значај непрестаног помињања светитеља, не само у нашим личним молитвама, већ и у заједничким (саборним) молитвама Цркве, мислећи превасходно на сабрање Цркве као заједнице ради савршавања Свете Евхаристије.
         
        Давно је речено да богата и дивна химнографија цркве јесте препевано житије светитеља Божјих, и ваистину у служби Светих славних и свехвалних старастотерпаца Романових молитвено бивамо надахњивани њиховим врлинским и светим животом који је крунисан мученичком кончином за свога Господа.   У стихирама на Господи возвах Црква велича Светог благоверног Цара Николаја као верног и послушног служитеља Божјег који бивајући владар земаљског царства, својим животом сведочаше да је истинита  и сваке хвале достојна реч Божја да је небеско царство претежније од земаљског и да је вечна и једина права отаџбина нас хришћана управо на небесима. По речима црквеног песника Цар Николај је на своју царску власт гледао као на службу Богу и своме роду, увек имајући на уму еванђелске речи да ми овде немамо постојана града, него чекамо онај који ће доћи. Врхунац непоколебиве вере благоверног цара Николаја било је крајње смирење и молитва за гонитеље, које химнографија пореди са смирењем Светог Првомученика и Архиђакона Стефана који приликом каменовања узноси молитву Господу за своје мучитеље: Господе не урачунај им овај грех. Црквени песник велича и дивна и славна дела благоверне Царице Александре која је и своја чада одгајила у духу праве и истинске Православне вере, за које појемо да су постале дивне и миомирисне невесте Христове које својом љубављу и мудрошћу постадоше нове мудре девојке које су пошле у сурет женику Христу. Угледајући се на Христа који је из своје неизмерне љубави према нама претрпео телом страшна мучења, животворну смрт и погребење, тако и Свети Страстотерпци Романови као први међу народом свој подвиг крунишу неувелим венцем мучеништва.   Извод из химнографије Светим славним и добропобедним Страстотерпцима Романовим:   Када си за царевање Русијом био крунисан, помазаниче Николају, усрдно си се тада молио: „Владико и Господе мој, поучи ме за дело на које си ме послао, и нека са мном буде премудрост Твоја, да разумем шта је угодно пред очима Твојим, и да Ти у дан суда дам непостидан одговорˮ. Ти се тада ниси бринуо о слави земаљској, него, много више, о слави небеској. (Прва стихира на Господи возвах)   Све благочашће твоје у Христу беше, света мученице, царице Александра Руска, који си из Лутерове вере прешла у Православље и примила га свим срцем својим, заволевши молитву, храм Божји и поуке светоотачке. Као добронамерна мати, и своја чеда си у благочашћу одгајала, припремивши их за непорочну жртву за Христа. Тога ради те увек прослављамо. (Шеста  стихира на Господи возвах)   Кћери цареве, свете мученице дјеве, истинске невесте Христове, Олга, Татјана, Марија и Анастасија, ви сте као мудре еванђелске дјеве јелеј милосрђа у душама свагда чувале, усрдно послуживши страдалнима, убогима и болеснима. За оне што су вас прогонили Господу сте се до смрти молиле, а сада сте се у ложницу небеског Женика уселиле. Тага ради вас увек величамо. (Осма стихира на Господи возвах)   Када дође година страшна и када тама обухвати земљу руску, тада се појавише побијени за реч Божју. Ти си пак царе-мучениче, као зачетак нових страдалника, с богољубивом царицом, царском децом и верним слугама твојим с љубављу ускликивао: Приђите да принесемо себе Богу као жртву живу, да тако посведочимо веру православну и да се Царства небеског удостојимо. (Слава на литији)   Данас, благоверни људи, светло величамо седморо царских мученика, Христову домаћу цркву: Николаја и Александру, Алексеја, Олгу, Татјану, Марију и Анастасију. Они пак, који се многи окови и страдања нису плашили, од богобораца смрти и телесна страдања примише и одважност пред Господом у молитви задобише. Тога ради с љубављу ми кличемо: О свети страстотерпци, послушајте глас покајања и вапај народа нашег, и земљу руску у љубави ка Православљу утврдите, од међусобних сукоба сачувајте, мир свету од Бога испросите а за наше душе велику милост. (Тропар)   Изабрани од Цара над царевима и од Господара над господарима међу руским царевима, ви сте благоверни мученици, који сте због Христа муке душевне и телесну смрт примили и венцима се небеским овенчали. Стога вам с љубављу благодарно кличемо као нашим милостивим покровитељима: Радујте се, царски страстотерпци (мученици) и за свету Русију пред Богом усрдни молитвеници.(Кондак)   kатихета Бранислав Илић     *Објављено у Православном мисионару, бр. 358. новембар-децембар 2017. (стр. 21-22)     ИЗВОР: Српска Православна Црква  
    ×
    ×
    • Create New...