Jump to content

Еванђеље о исцељењу крвоточиве жене и васкрсењу Јаирове кћери (ВИДЕО)

Оцени ову тему


Препоручена порука

Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.

Еф. 221 (2:14-22)
 
Браћо, Христос је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство, 15. Укинувши тијелом својим закон са његовим заповијестима и прописима, да оба сазда у самоме себи у једнога новога човјека, стварајући мир; 16. И да помири са Богом и једне и друге у једном тијелу крстом, убивши непријатељство на њему. 17. И Он дошавши благовијести мир вама који сте далеко и онима који су близу. 18. Јер кроз Њега имамо и једни и други приступ ка Оцу у једном Духу. 19. Тако, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији, 20. Назидани на темељу апостола и пророка, гдје је угаони камен сам Исус Христос, 21. На коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу; 22. У кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу.
 
Лк. 39 (8:41-56)
 
У вријеме оно, дође Исусу човјек по имену Јаир, и он бјеше старјешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. 42. Јер у њега бјеше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. 43. И бјеше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити; 44. И приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене. 45. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који бијаху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче? 46. А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осјетих силу која изиђе из мене. 47. А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. 48. А он јој рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру. 49. Док он још говораше дође неко од старјешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља. 50. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена. 51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери. 52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава. 53. И подсмијеваху му се знајући да је умрла. 54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Дјевојко, устани. 55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповједи да јој даду да једе. 56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповједи да никоме не казују шта се догодило.
 
 
Беседа Светог Владике Николаја охридског и жичког у недељу двадесет четврту по Педесетници
 
Кад сјајно сунце обасја камен, камен почне сијати.
Кад се незапаљена свећа дотакне пламена, и она почне горети.
Кад се магнет дотакне неког предмета, онда и овај предмет постане магнетисан.
Кад се електрична жица дотакне обичне жице, онда и ова бива наелектрисана.
Све је ово физичко искуство које је само слика или прича духовног искуства. Све ово што бива споља јесте само слика онога што бива унутра. Сва пролазна природа јесте као сан унутрашње јаве и као бајка непролазне стварности. Душа је јава тела, а Бог је јава душе. Кад се Бог дотакне душе, душа оживи и прогледа; кад се душа дотакне тела, тело оживи и прогледа. Од душе тело добија и светлост и топлоту, и магнетизам, и електрику, и вид, и слух, и покрет. Све ово пак бива изгубљено за тело онда кад се душа од њега одвоји. Од Бога добија душа нарочиту светлост, и нарочиту топлоту, и магнетизам, и електрину, и вид, и слух, и покрет. Све ово пак бива за душу изгубљено онда кад се душа одвоји од Бога. Мртво тело јесте слика мртве душе, то јест душе одвојене од Бога.

Има ли кога год у овом великом свету, до кога кад се дотакну мртве душе, ове оживе, и засветле се, и распламте се, и намагнетишу се, и наелектришу силом животном?

Има ли кога год на прешироком и предубоком гробљу људске историје, до кога кад се дотакну мртва тела, ова устану, и проходају, и проговоре? Мора да има; иначе би сунце и земља, зима и пролеће, магнет и електрика, и све што стоји у овој природи било слика нечега што не постоји - сен без стварности, сан без јаве.

Ваистину мора да има; иначе се не би ни јавио на земљи Господ Исус Христос. А Он се јавио на земљи зато, да покаже људима јаву и стварност, које је сва природа, са свима својим стварима и бивањима, само као слика, као сан и бајка. Дошао је Господ да докаже људима истинитост лекције сунца и земље, и зиме и пролећа, и магнетизма и електрике, и свих ствари у природи, од Бога створених и као отворена књига пред човека положених, но од човека још непрочитаних.

Он и јесте тај огњени стуб у историји васионе, од кога мртве душе добијају светлост, и топлоту, покрет и привлачност. Он и јесте то Дрво Живота, кога кад се дотакну мртва тела, устану, и проходају, и проговоре. Он и јесте чисти и мирисни балсам Здравља, кога кад се дотакну слепи - прогледају, и глухи - прочују, и узети - проходају, и немушти - проговоре, и бесни - уразуме се, и губави - очисте се, и ма како болни - исцеле се.

И данашње јеванђеље истиче један пример више, како су од додира са Христом болесни оздрављали а мртви васкрсавали.

У време оно, гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници (синагоги), и мољаше га да уђе у кућу његову. Јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. У које време? Кад се то десило? У оно време кад се Господ вратио лађом из предела Гадаринских преко језера, пошто је у том пределу очистио два луда човека од злих духова, и пошто је пре тога утишао буру на језеру. Свршивши та два преславна чуда Он је сад, ево, био позват да сврши и треће, да васкрсне мртваца, - и то све у једном врло кратком времену, као ужурбан да учини што више добра људима за свога живота на земљи, дајући тиме и нама пример, да треба да се журимо у чињењу добра, да треба да деламо докле светлост имамо. И ако су ова три чуда по својој природи врло различита, она сва имају једну заједничку одлику, наиме: она сва показује господарску моћ Христа Спаситеља: господарство над природом, господарство над демонима, и господарство над смрћу, односно над душама људским. Тешко је рећи, које је од ова три моћна дела страшније, славније и нечувеније. Шта је теже: утишати усколебану стихију водену и ваздушну, или исцелити неисцеливе лудаке, или васкрснути мртваца? Све троје је подједнако тешко смртну и грешну човеку, и све троје је подједнако лако Христу Господу. Кад се човек дубоко унесе у свако ово чудо посебице, с трепетом душе осети величину и дах оне свемоћи која је у почетку стварала свет. И рече Бог да буде - и би!

Овога Јаира назива јеванђелист Матеј кнезом; а какав је кнез он био, то објашњавају Марко и Лука, наиме кнез скупштине или старешина синагоге, где су се решавале црквено-народне ствари. Јединица ћерка била му је на смрти. Каква страхота за њега, који је као и сав народ јеврејски имао слабу и неодређену веру у загробни живот! За човека у власти то је био двострук удар; прво, родитељска жалост, а друго, осећање стида и понижења пред народом, пошто се такав страшан губитак сматрао казном Божјом. У свом очајању он дође ка Христу, паде пред ноге његове и рече: кћи моја сад умре, него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће. Зашто јеванђелист Лука пише, да кћи кнежева умираше, а јеванђелист Матеј, да је већ умрла? Лука описује ствар како је била, а Матеј наводи речи самога молиоца. Није ли у обичају људи да преувеличавају своју несрећу? То преувеличавање долази прво од тога што несрећа, кад дође неочекивано, изгледа много већа него што Јесте, а друго, што онај који тражи помоћ представља обично несрећу већом него што је, да би пре добио помоћ. Не чује ли се често узвик при пожару куће: потеци у помоћ, изгоре ми кућа! Уствари кућа није изгорела, него гори. А да девојче још није било умрло у оном часу кад је кнез Јаир ословио Господа, чућемо мало доцније од слугу Јаирових. И ако је овај Јаир имао веру у Христа, ипак та вера није била онако силна као у римског капетана у Капернауму. Јер док је овај задржавао Христа да му не улази у кућу, као недостојном те почасти, и молио Га да само рекне једну реч: само реци реч и оздравиће слуга мој (Мт. 8, 8 ), дотле Јаир позива Господа да уђе у његову кућу, и чак да метне руку Своју на умрлу му кћер. Ова вера, дакле, има ипак нечега материјалног у себи. Метни на њу руку! Јаир тражи од Христа неки опипљив начин лечења. Као да је Христова реч мање чудотворна од Христове руке! Као да онај глас, који је утишао буру и ветрове, и изагнао ђаволе из бесомучних људи, и - доцније - оживео сахрањеног и четвородневно мртвог Лазара, није могао васкрснути и кћер Јаирову! Но Господ је премилостив, и Он не одбија жалоснога оца зато што вера овога није била савршена, него се одмах креће да помогне. Но при томе кретању деси се чудо над једном женом, чија је вера била већа него ли вера Јаирова. Е да би се овај главешина народни уверио, да је сав Христос лековит, а не само руке Његове. Ма како се дошло у додир са свемоћним Христом, Христос лечи. Е да би се охрабрили они који уживају због тога што не могу да приђу Христу Господу с једне него с друге стране. Господ је и распростро Своје свете руке на Крсту, да би загрлио све оне који Му прилазе ма с које стране. А ево шта се догодило при кретању Христовом с гомилом народа ка дому Јаировом:

А кад иђаше Исус, гураше Га народ. И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре, и ниједан је није могао излечити. И приступивши састраг, дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах престаде течење крви њезине. Непрегледне гомиле народа пратиле су Христа чим је изишао на обалу вративши се из Гадаре. Јер се каже: сви га очекиваху. И народ се тискаше око Њега; свак је желео да буде у близини Његовој, да би чуо необичне речи и да би видео необична дела, неко због духовне глади а неко из радозналости. Ту се десила и ова болесна жена, болесна од нечисте болести. Течење крви код жене, и кад је природно, јесте један бич што укроћава страсти и приводи жену смирењу. А стално течење крви, кроз пуних дванаест година, заиста је као пакао од муке, од стида и од нечистоте. Жена се ова лечила, и лечећи се потрошила све своје имање на лекаре и лекарије. Но помоћи није било, јер од лекара ниједан је није могао излечити. Замислите њено посведневно чишћење и преоблачење; њену бригу и њен стид! Изгледало је као да је њу Бог само зато створио, да из ње тече крв, и да она дотраје своје дане на земљи у заустављању крви која се није дала зауставити, у муци којој није било лека и у стиду који се није могао исказати. Тако се и нама чини у свакој дуготрајној болести. Но, уствари Бог је промишљао о њој као што промишља о свакој Својој твари. Њена болест је била на њено душевно спасење а на велику славу Божју. Ако се само дотакнем хаљина његових оздравићу, говорила је она сама себи гурајући се у гомили народа да би дошла до Христа. Таква је била вера ове жене. Она је раније имала веру и у лекаре којима је ходила, но та јој вера није помогла ништа. Јер сама вера није довољна, ако онај у кога се верује нема моћи да помогне. Нека би, дакле, замукли сви они који по своме крајњем незнању и неверовању говоре о сугестији и аутосугестији у јеванђелским чудима - Ова смирена и намучена жена нема ни смелости ни наде да би изашла пред Христа и објаснила Му своје муке и потражила помоћи. Како би то она и могла од стида учинити пред толиким народом? Њена проклета болештина такве је природе, да кад би је јавно исказала изазвала би гађење, и осуду, и подсмех. Зато она и прилази одостраг ка Господу, и дотиче се Његове хаљине.

И одмах престаде течење крви њезине. Откуд је она могла знати да је престало течење крви? Јер осети у телу да оздрави од болести. Као живи црв што несустало врви по гнојавој рани, тако је ова жена морала стално дотле осећати немиран покрет своје крви. Но дотакнувши се хаљине Христове она је осетила, да се крв умирила; управо није осетила да крв у њој постоји као што то здрав човек не осећа. Здравље је ушло у њу, као магнетизам са магнета, као светлост у мрачну одају. Ово није био једини случај исцелења болесних једино од додира са хаљином Господа Исуса. На другом месту саопштава се, да многи жељаху да се дотакну скута Његове хаљине, и који се дотакоше оздравише (Мат. 14, 36). Колико је и колико таквих нечујних и незаписаних чуда Господ Исус учинио на људима! И то не само од Своје тридесете године кад је пошао да јавља спасоносно Јеванђеље људима, него од самога дана и часа кад се зачео у пречистој утроби Мајке Своје! Златоуст вели: "Чудеса Његова својом множином превазилазе и број кишних капљица". Колико се тајанствено изменила сва твар од Његовог телесног присуства у свету! И колико и дан-данас бива тајанствених чуда и дивних промена у бићу свих оних верних који се дотичу устима својим у причешћу Његовог тела и крви! То је све неизбројиво, неизмериво и неизразиво. Ова жена се није дотакла Његовог тела но само његове хаљине, и тренутно се исцелила од дуготрајне болести, од које су је дуго и трудно лечили толики лекари светски. Она је дала све своје имање лекарима светским, да би је излечили. Лекари су њено имање узели, но здравље јој нису дали. Но ево Господа, безмездног Лекара, који јој није узео ништа а дао јој све што је желела; и то без труда, без мучења, без одлагања. Тако је потпун и савршен сваки дар одозго, од оца светлости (Јак, 1, 17).

И рече Исус: ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: учитељу, народ те опколио и гура те, а ти кажеш: ко је то што се дотаче мене? А Исус рече: неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене. Зашто Господ пита кад зна - кад зна ко се Њега дотакао, и кад зна да то не могу знати они које Он пита? Зато, да би се вера исцељене жене објавила, и тиме утврдила заувек и код ње и код осталих, а и зато да би се и ради присутних и ради нас свију очитавала божанска моћ Његова. Да не би изгледала светотатка, жена треба сама да јави шта јој Бог учини. Није добро да се неко крадимице користи светињом, јер макар се тело његово тиме тренутно и користило, душа остаје без користи, и често због тога може да пропадне. Човек треба са чистотом и благодарношћу да прима сваки дар што му од Бога долази. Господ хоће да истакне веру женину, да би нас научио, да је вера погодба под којом Бог учини људима свако добро. По Својој бескрајној милости, истина, Бог често чини људима добро и без вере људи; али тражећи веру од људи Бог тиме узвишава достојанство људи као слободних и разумних бића. Зашто је човек слободан и разуман, ако он од своје стране није вољан допринети своме спасењу? А Бог од човека тражи нешто најмање што се може тражити, наиме: веру у живога Бога, у Његову љубав према човеку и свагдашњу готовост да да и да учини човеку све што служи његовом добру. Објавивши веру те жене Господ хоће да утврди у вери и Јаира; и да му покаже, да није нужно било захтевати да он уђе у кућу и метне руку на умрлу девојку. Он је моћан да лечи на много начина, а не само полагањем руку: Он може помоћи хаљином Својом као и руком Својом, и из даљине као и из близине, са улице као и из куће. Још Господ хоће да упозна људе са Својом божанском моћи, не зато да би Га људи хвалили - ништавна је била за Њега сва похвала људска - него да би људи знали истину, и том се истином користили. Наиме: свако добро које људи добијају долази свесно од самога Бога. Није хаљина Христова дала исцелење крвоточној жени без Христовог знања и без Христове непосредне силе, која из Њега излази. Исто је тако свесна и жива Божја сила што долази на помоћ вернима кроз мошти светитељске и кроз иконе. Христова вера не зна за магију ни за гатарство. Никаква створена твар у природи не може својом сопственом силом бити од ма какве користи човеку, а да живи Бог није свестан да је то Његова благотворна сила што од Њега излази. То важи за сва земаљска лекарства као и за минералне воде. Бог није удаљенији од лекова и минералних вода више него што је Христос Господ био удаљен од Своје хаљине. И ко се дотиче лекова и минералних вода са оном вером и оним стидљивим и чедним страхопоштовањем, са којим се ова болесна жена дотакла хаљине Христове, бива исцељен. Ко се пак дотиче лекова и минералних вода мимо Бога, или чак и на супрот Бога, ретко добија исцелење. И ако га и добије, добије га по превеликој милости Божјој, и то зато да би познао и признао ту милост, и Бога прославио. Исцелио је Господ и суманутог лудака у Гадари, без вере и знања овога; пошто као луд нити је могао знати ни веровати - па да би показао због чега је исцелио - као и због чега уопште Бог даје исцелење неверујућим болесницима - рекао му је: иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова (Марк. 5, 19). Гле, многи из оне гомиле народа дотицали су се Христа, но нису осетили ону корист коју је осетила болесна жена, која Га се дотакла са вером и страхом. То исто и данас бива многима који целивају иконе, или мошти светитељске, или часни Крст и Јеванђеље, као што је било и са оним многобројним светом, радознала ума и залеђена срца, који се дотицао Христа. А са истинским верујућим бива оно што је било и са овом женом болесном што оздрави. Ко има очи да види нека види; и ко има уши да чује нека чује!

А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. А он јој рече: не бој се кћери; вера твоја помаже ти; иди с миром. Жена је осетила из гласа и из речи Христових, да Он зна њену тајну, и да се од Њега не може сакрити. И стала је дрхтати од страха, стојећи лицем у лице са Оним који зна и најтајнија дела људска, и најскривеније тајне срца људског. Она је осетила једну моћ Христову - чудотворну моћ лечења. И притом је она морала уздрхтати од страха пред Свемогућим. Но када је сада чула да Господ Исус зна њену најтајнију тајну, она је двоструким страхом уздрхтала пред Свезнајућим. Поред свемоћи Господа Исуса њој се открило и Његово свезнање. Она се јави, и исповеди све. Њен стид обратио се био у страх. Стид од ове болести био је ишчезао, јер је оздравила; а страх је дошао на место стида због Христове свемоћи и свезнања. Видећи је тако устрашену благи Господ је теши родитељским речима: не бој се, кћери! Има ли слаће утехе у овоме свету него чути ове две речи од бесмртнога Цара и Владике? Он је храбри, и Он је назива ћерком! Нема праве ни трајне храбрости док се човек Богом не охрабри. Не зна човек за неустрашивост док не зна за Бога, нити зна за утеху и сласт док не позна Бога као свога Оца и себе као Божје чедо. Ове две речи ниједан човек не чује духом својим све док се духовно не обнови и не препороди. А ова је жена била као новорођена и телом и духом; телом, јер је нечисто и полумртво тело њено постало здраво; и духом, јер је познала свемоћ и свезнање Господа Исуса. - Вера твоја помаже ти. И та реч је колико реч поуке толико и охрабрења. Да се Господ Исус није смиравао до гладовања и прања ногу људима, и да није приписивао Своју моћ некоме другоме - Оцу Свом небеском; и да није делио славу своју с људима, приписујући нешто од Свога њима - шта велите? не би ли земља била у сталном земљотресу од Његових божанских стопа? И не би ли се сав свет претворио у пламен од Његових речи? Ко би Му смео погледати у очи? Ко ли стати близу Њега и дотаћи Га се? Ко ли саслушати речи Његове и не растопити се? Но зато се Господ и обукао у тело људско, да би могао с људима општити као брат с браћом; зато Он себе толико смирава и понижава; зато храбри људе на сваком кораку; зато најзад и приписива Своја дела њиховој вери.

Док се Господ бавио око ове жене, деси се преокрет на горе по ствар Јаирову.

Док он још говораше дође неко од куће старешине зборничког и рече овоме: умре кћи твоја, не труди учитеља. А кад чу Исус одговори Му говорећи: не бој се, само веруј, и оживеће. Из овога се види, да кћи Јаирова још није била умрла онда кад је Јаир дошао и позвао Христа да уће у дом његов. Но била је на умору, на последњем издисају, тако да се о њој могло говорити као о умрлој. Не труди учитеља. Христа још схватају као учитеља и називају учитељем они који нису осетили непостиживу силу Његову. Но погледајте колико је благ и милостив Господ! Пре него је кнез Јаир зајаукнуо и изразио свој родитељски бол, Он га предухитрава са утехом и охрабрењем: не бој се! То не мења ствар ниуколико: полумртва или мртва, свеједно је. Моћи Божјој ништа се не може отети. Ти само продужи чинити оно што се од тебе тражи, и што ти једино можеш чинити: само веруј! Видео си сад на овој жени, шта је све Богу могуће. Онај који једном помишљу зауставља поток крви што дванаест година безпрекидно тече, може поново саставити душу и тело твоје кћери. Само ти веруј, и оживеће.

А као дође у кућу не допусти никоме ући осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери. Пет сведока је доста. Нису ли и два доста пред судовима земаљским? Он узима три Своја ученика који су доцније били сведоци и Његовог чудесног преображења на Тавору и Његове душевне борбе у врту Гетсиманском; именом оне који су у то време били духовно зрелији од остале деветорице, да могу поднети и схватити дубље тајне Његове моћи и Његовог бића. Ова тројица треба да виде ово прво васкрсење мртваца које је Господ Својом силом створио, па да причају осталој деветорици другова својих, те да би их тако научио да верују један другом. Доцније пак, при васкрсењу сина Наинске удовице и Лазара, биће присутни сви ученици. А зашто родитеље девојачке узима собом, то је јасно. Њихова мртва кћи треба да помогне васкрсењу њихових душа. Ко би и имао права више од родитеља да се духовно користе од детета?

При улазу у кућу Господ се обазре на оне што плакаху и нарицаху за умрлом. Јер сви плакаху и јаукаху за њом; а он рече: Не плачите, није умрла него спава. И подсмеваху му се знајући да је умрла. Матеј и Марко допуњавају ову слику. Ту су били и свирачи и нарочите нарицалице, најмљене у суседству, како је био тадашњи обичај код богатијих Јевреја, као и код незнабожаца. И била је врева, и плач и јаук велики. Јаир је био међу првима, ако не први човек у томе месту. А сем плаћених свирача и нарицалицама, морало је бити и много његове родбине, пријатеља и суседа, који су истински жалили за рано преминулом девојком. Но зашто Господ говори народу: није умрла него спава, кад Он добро зна да је умрла? Прво зато да би сви присутни потврдили да је девојка заиста умрла. А они нису могли то ничим боље потврдити него подсмевањем Њему због тобожњег незнања да је болесница умрла. Друго и зато да би показао да је смрт у присуству Његовом на земљи изгубила своју жаоку и своју власт над људима, и постала као сан. Смрт није уништење човека као што ни спавање не значи уништење човека. Него је смрт прелаз из овога живота у други. А један је Господар и над једним и над другим животом. За човека огрубелог од телесног живота престанак овог телесног живота значи престанак живота уопште. То јест: кад се сломе кола и зауставе на друму, неизбежно ломи се и путник из кола, и не може никуда да макне! Такво је лудо мишљење грубих, чувствених људи. А духовни људи гледају и виде, да кад се сломе кола, путник искаче из кола, оставља их и продужује свој пут и без кола. Не може ли мајстор који је саздао и кола и путника оправити кола и наредити путнику да се врати у кола? Такво је васкрсење из мртвих: онемоћало тело се лечи и душа се повраћа у тело. Да Господ нимало није преувеличао ствар кад је сравнио смрт са сном, Он је то доказао Својим сопственим васкрсењем после насилне смрти и тродневног пребивања у гробу, као и васкрсењем многих мртвих у часу Његове смрти на крсту, а и доцније кроз сву историју Цркве када су мртви повраћани у живот кроз молитве светитеља и богоугодника. То је Он доказао, уосталом, и овом приликом васкрсењем Јаирове кћери. Шта уради, дакле, Господ даље, пошто је узео био Собом довољан и одабран број сведока?

А он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: девојко устани! Они који су били напунили собу покојнице видели су ову мртву, и уверили се да је мртва, те сад нису више били потребни ту. Они ће после чути о чуду и видети девојку живу, а за сада Господу је стало првенствено да утврди у вери једнога првака народног и три првака мећу апостолима. Његов метод при сваком чуду доводи човека до изумљења и усхићења због премудре промишљености и тактичности, показане у свакој појединости. Изгнавши, дакле, све из мртвачеве одаје, остаде њих седморо у одаји: петоро живих, један мртвац и Животодавац. Да ли се и у овој околности не скрива - или управо не открива - једна велика тајна душе људске? Кад душа у једнога грешника умре, он још живи са својих пет чувстава, живи животом телесним, празним, очајним, пружајући руке за помоћ на све стране око себе. То су такозвани материјалисти у данашње време - телесне сенке без душе; очајници који се својим чувствима -очима, и ушима, и осталим - хватају за овај свет, да би још бар за неко време сачували тело да не оде у гроб попут душе. Но када се неко од њих Божјим Промислом сусретне са Христом Он завапије Христу за помоћ. И Христос Господ прилази умрлој души, додирује је и васкрсава поново у живот, на велико изненађење и дивљење спољашњег, чувственог човека. Јеванђелист Марко наводи баш оне речи, на арамејском језику, које је Господ изговорио при додиру девојке руком: талита куми! Што значи исто оно што и јеванђелист Лука каже: девојко, теби говорим, устани! Шта се, дакле, деси с девојком после тих речи Христових? И поврати се дух њезин, и устаде одмах, и заповеди (Господ) да јој даду нека једе. Ето, видите да је смрт сан! Поврати се дух њезин. Дух се био раставио од тела, и отишао тамо где духови умрлих иду. Својим додиром и Својим речима Господ је овде учинио два чуда: прво, исцелио је тело; и друго, вратио је дух из царства духова у здраво тело. Јер да није исцелио тело, шта би било поможено девојци ако би се у њу болесну вратио дух њезин? Она би само оживела да поново продужи боловати, и поново умирати! Такво половно васкрсење било би не васкрсење него мучење. А Господ не даје половне дарове него целе, не несавршене него савршене. Он није слепцима повраћао вид само једнога ока него обадва, нити је глувима давао слух на једно уво него на обадва; нити је узетим исцељавао само једну ногу него обадве. Тако и овде. Он повраћа дух у здраво тело, а не у болесно, тако да цео човек буде здрав и жив. Зато Господ и заповеда да јој даду нека једе; да би се тиме показало одмах, да мртва девојка није само оживела него и оздравила. Други јеванђелист додаје: уста девојка и хођаше. Да се тиме што боље сви осведоче, да је девојка и телом оздравила. А да је она у истини оздравила требало је одмах да то она покаже што више и што очигледније. Зато девојка и уста, и хоћаше, и једе. Знао је Господ Исус с каквим неверним родом Он има посла, па је баш због тога увек при чудима нагомилавао што више очигледних и несумњивих доказа, и то зато да се види да је чудо било и потребно и људима корисно; а друго, опет да се види да је само Он могао то чудо учинити, Он и нико други; и још треће, да је чудо несумњиво и очигледно посведочено и утврђено као необорива истина. О, како је добро познавао Господ овај кварни и неверни род људски! И дивише се родитељи њени. А он им заповеди да ником не казују шта се збило. То јест, Господ хоће овом заповешћу да умудри родитеље васкрсле девојке, да пре свега и свачега одаду захвалност Богу. Није важно јурити сад пред светину и разглашавати чудо него је важно клекнути пред Богом Живим у најдубљем смирењу, и Њему Јединоме излити своју топлу благодарност. Чуће се то чудо само собом и без вас. Не брините се ви зато! Но није ваше у овом свечаном тренутку, да се прво одужујете радозналости светској, него да се одужите Господу Богу. И тако исцеливши крвоточну жену, и васкрснувши мртву девојку, Господ продужује одмах нов посао, продужује да исцељује душе људске од опаке радозналости. Опака је радозналост у истини, јер она одваја човечју душу од Бога и потапа је у море пролазних ствари и догађаја светских. Опака је и преопака радозналост, Јер често губи тело, а често и душу људи. Многи телесни греси и многе душевне страсти зачињу се у радозналости. Као што лепи цвет маков крије отров, тако и радозналост носи собом тешки отров што разорава и тело и душу. Није Бог створио овај свет да задовољи радозналост људску, него да спасе душе људске. Премудри цар говори: око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати (Пропов. 1, 8 ). Није Господ дао исцељење крвоточној жени зато што се ова из радозналости дотакла Његове хаљине, него зато што је у муци и невољи својој притекла к Њему с вером. Узалуд радознали ишту чудо од Бога; неће им се дати; а и ако се да због неке потребе људске, неће се радознали њиме ништа користити. Мртви ће се користити чудесима Божјим више него ли радознали. Иде ли лекар у посету онима који мисле да су здрави, који су задовољни сами собом, и који не зову лекара? Зар је Господ мање мудар од лекара земаљских, да би ходио по вашару и показивао Своју моћ и Своју вештину? Не брини ти, дакле, кнеже Јаире, ко ће разгласити чудо васкрсења твоје кћери! Не брини ни ти, грешниче, ко ће разгласити чудо васкрсења твоје душе и твога тела! Знао је Бог за бежичну телеграфију и телефонију пре него што су људи знали отворити уста и језиком саопштити један другом ма какву новост. И зна Господ за поузданије и савршеније објављивање свету корисних новости, него што се то постиже физичком телеграфијом и телефонијом. Створитељ гласа, и језика, и ваздуха, има и Своје начине духовног општења са сваком створеном твари, начине који испуњују сав простор и све време. Него се ти сећај свога дуга према Богу, Дародавцу свију добрих дарова, и жури да Њему принесеш молитву благодарности у дубокој послушности вољи Његовој светој. - Господу и Спасу нашем Исусу Христу слава и хвала, са Оцем и Духом Светим - Тројици једнобитној и неразделној, сад и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.
 
 
 

View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 3. маја 2021. године, на Васкршњи понедељак и дан молитвеног спомена Светог владике Николаја Охридског и Жичког, свету архијерејску Литургију у цркви посвећеној том Божјем угоднику у Реснику.
        - Шта је друго историја људскога рода кроз све своје аспекте деловања, и кроз науку, и кроз уметност, филозофију, кроз све оно што човек мисли, што говори, што јесте, него покушај да човек покида окове смрти, да победи смрт, да заправо дотакне живот вечни. Без обзира на све људске домете, свако ко се родио и дошао на овај свет, он је из овога света отишао. Ми, православни Срби, знамо добро да је вера у Бога, православна вера, у прошлости обликовала и градила наш народ, отварала путеве и давала смисао постојању свакога човека, смисао и онда када није било једноставно и није било лако. Вера православна је заправо темељ, извор нашега идентитета, без ње, готово сам сигуран, да наш народ у најмању руку у овом облику, у овој форми – не би данас постојао и не би оставио све оне лепоте стваралаштва свога које су многе од њих украсиле и светску културу и постале део светске баштине, беседио је патријарх Порфирије.
      - Та вера не треба да буде само спољашње исказивање наше припадности Православној Цркви, не треба да буде формална. Она треба да буде буквално преведена у наш живот, треба да постане наш живот, треба да буде извор наде, спознаја да смо створени као иконе Божје за вечност и спознаја да сами ту вечност досегнути не можемо, али да нам је дата као на длану, љубављу и промислом Божјим. Љубављу која иде дотле и да саму себе распиње и жртвује за нас, а ми треба да васкрсавамо у сваком добру и врлини али пре свега у јединству, у изграђивању међусобног разумевања. Неспоразум доноси немир и буру, зато је важно да негујемо међусобну љубав, разумевање, прихватамо једни друге и градимо јединство, јер је то заповест Божја –да сви једно буду. А то је могуће, то је реалност само ако је Крст Христов али и Васкрсење Његово – извор нашега живота, нагласио је патријарх Порфирије који је подсетио на подвиг Светог владике Николаја "апостола који је баш Васкрслога Христа проповедао и сведочио својим животом и позивао на непрестано исправљање свакога од нас“.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 2. маја 2021. године, на Васкрс, свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару.

       
      Патријарху су саслуживали архимандрити Серафим и Прокопије (Тајар), протојереји- ставрофори др Саво Јовић, проф. др Владимир Вукашиновић и проф. др Драган Протић, декан Православног богословског факултета протојереј проф. др Зоран Ранковић, протојереј Ненад Стефановић, јеромонах Сава (Бундало), протођакон Младен Ковачевић, ђакон Радомир Врућинић и ипођакони Владимир Јелић, Његош Стикић и Дејан Накић.
      Пред свето причешће Васкршњу посланицу Српске Православне Цркве верном народу прочитао је јеромонах Сава (Бундало).
      Након свете Литургије, патријарх Порфирије је честитао верницима Васкрс поздравом: „Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!“ и том приликом указао на егзистенцијално значење које Васкрсење Христово има на живот:
      „Наша вера почива у речима тропара Васкрсења Христовог: „Христос Васкрсе из мртвих и онима у гробовима живот дарова“, и то  је вера која је обликовала нашу прошлост из које је израстао наш народ. То је вера којом живимо данас и то је вера којом ћемо живети до другог Христовог доласка“. Али веровати овим речима не значи само формално их изговарати, већ је неопходно провести их у живот. Да ове речи, које смо чули, буду заиста наш живот.
      Патријарх Порфирије је посебно напоменуо да се данас моли да се у срца наша усели Христова љубав, као и да онда, том љубављу, „ми загрлимо читав свет“.
      „Толико је око нас невоље, толико је око нас страдања, толико је потребно да будемо јединствени, да једни друге разумемо, да једни друге прихватамо“, а за тако нешто довољно је само да завиримо у сопствене породице. Какви су све то изазови и у каквим невољама и унутарњој духовној празнини се налази сваки појединац, а често и многе заједнице“, запитао се патријарх Порфирије указујући да је одсуство Васкрслог Христа у нашим срцима узрок таквом стању.
      Светој архијерејској Литургији присуствовали су надбискуп београдски мон. Станислав Хочевар и апостолски нунције монс. Лучано Суријани, председник Народне скупшитине Србије г. Ивица Дачић, министри у Влади Републике Србије,, заменик градоначелника Београда г. Горан Весић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. Владимир Рогановић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. Марко Николић и многоброни културни посланици, спортисти и јавне личности.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски Порфирије провео је најрадоснији празник, Васкрс, најпре са бескућницима са којима је заједно ручао у црквеној народној кухињи, а након тога је поделио пакете болесним малишанима у Универзитетској дечјој клиници “Тиршова”.
       
        У дворишту црквене кухиње Верског добротворног старатељства Патријарха је за столом сачекало 20 корисника, већина њих без крова над главом. “Бог нас воли. И Бог је данас показао бескрајну љубав према читавом људском роду…Нема оправдања за малодушност, нема оправдања за било коју врсту одустајања од живота, сви имамо фазе успона и пада…И овај данашњи дан показује, не само да нисмо изгубили наду, него да смо препуни ентузијазма и сигурности да можемо бити људи који су радосни. Радост нека буде оно што је наш циљ. Следећи пут да се нађемо да певамо народне српске песме, можемо и стране”, поручио им је Патријарх.
      Патријарх је азговарао са њима о њиховим животима, како су се нашли на улици, али и о томе на који начин може да им се помогне да имају “собу и купатило”.
      “Много ми је драго што је дошао патријарх Порфирије”, казала је за Танјуг волонтерка Драгица Атанасковић из Винче, мајка десеторо одрасле деце, којој је, како каже, недавно у пожару изгорео дом, па сада живи “приватно”. Kаже да су данас поделили 900 оброка, а храна им стиже на пет пунктова из Земун Поља. “Пошто је сада пандемија пакујемо им у кесе. Имамо људе који су на улици, има их око 150, они су нам приоритет, а подели се укупно око 2.000 оброка дневно”, каже Атанасковић.
      Након разговора са људима који су на маргини друштва, Патријарх је отишао у Дечју клинику “Тиршова”.
      “Видели смо да човек може доћи и у том безазленом узрасту у граничну ситуацију, између живота и смрти. Порука на Васкрс нама људима је да је љубав - не бити ограничен на себе, не ставити себе као једину важну вредност у свету, него то подразумева осећање да постоје и други и да ми постојимо само по мери наше спремности да се жртвујемо за другог, тада смо Христови и тада разумемо тајну Васкрсења Христовог”, рекао је патријарх Порфирије новинарима након обиласка.
      Kако је рекао, у болници се најбоље види та најдубља тајна, да љубав значи ставити све оно што имаш на располагање за радост, за живот, за лепоту другога.
      “Ја сам с једне стране био дубоко погођен током сусрета са децом која пате незаслужено од најтежих болести, али с друге стране и фасициниран љубављу, пожртованошћу и спремношћу свих оних који раде у овој болници да све што знају и имају ставе на располагање”, рекао је Патријарх.
      “Овде смо се уверили да љубав има смисла, да васкрсли Христос није узалуд васкрсао, да је показао да је добро и врлина жртва за ближњег, нешто што води у препород, у пут васкрсења. Веома је важно да на оваквим местима погледамо у себе, да погледамо у друге и колико смо спремни да јединствено наступамо за бољитак свих нас”, који је обраћање завршио поздравом: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
      Патријарху је захвалио директор Универзитетске дечје клинике “Тиршова” др Синиша Дучић.
      “У име особља пацијената и њихових родитеља желим да захвалим Патријарху српском господину Порфирију што је нашао времена да дође и обиђе пацијенте. Приредио нам је велику част. Имали сте прилику да видите како су деца реаговала када се појавио Патријарх, како реагују родитељи, ништа лепше нам се није могло догодити”, рекао је др Дучић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 1. маја 2021. године, на Велику суботу, светом архијерејском Литургијом у параклису Светог Јована Богослова на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

       
      Саслуживали су архимандрит Прокопије (Тајар), декан Православног богословског факултета протојереј др Зоран Ранковић, јеромонах Сава (Бундало), протонамесник Драган Поповић, јереј Бориша Шањић, ђакони Радомир Вручинић и Владимир Антић, ипођакони Владимир Јелић и Његош Стикић.
      „Сви који су слушали реч Христову и пратили га увидели су је Он нешто што није уобичајено и очекивали су много од Њега. Међутим, Он је пострадао и умро на крсту. Сви су се разбежали, сви су га оставили, осталo je само неколико жена. То су управо оне жене којима ће се Васкрсли Господ првима јавити, оне које ће бити благовеснице Васкрсења Његовог“, рекао патријарх Порфирије закључујући:
      „На Велику суботу ми ишчекујемо испуњење Његових речи, а оне су се већ испуниле. Јер он је сишао у ад, заправо, нечастиве демонске силе су прогутале мамац, узеле су у своје чељусти Онога који ни на који начин није сужањ времена и простора, пролазности, па ни смрти, који ни на који начин не може бити подређен нечистим силама. А Он ушавши у ад већ сада са собом кида окове ада и све оне од Адама и Еве до наших дана праведнике који су чезнули за истином за вечношћу за љубављу узима у своје наручје и уноси у тајну Царства Небеског“.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг инфо,
      Акатист Лазаревом васкрсењу чита се у знак сећања на дан када је Господ Исус Христос васкрсао четвородневног Лазара. Празник Лазарево васкрсење у народу је познатији као Лазарева субота - Врбица, јер увек пада у суботу шесте недеље Великог поста.
      Акатист Васкрсењу Лазаревом.pdf
       
      АКАТИСТ ЛАЗАРЕВОМ ВАСКРСЕЊУ
      МОЛИТВЕ ПРЕ ЧИТАЊА АКАТИСТА - кликните и прочитајте
      Кондак 1.
      Изабрани Војводо и Победитељу пакла, победивши смрт, Ти си четвородневног Лазара из мртвих подигао и свима радост, светлост и васкрсење јавио. Приносећи благодарење Твоме снисхођењу нас ради, ми недостојни Ти од душе кличемо:
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Икос 1.
      Ангелске силе радосно устрепташе гледајући, Исусе, Твој долазак у Витанију. Овде си, не имајући где главу склонити и злобом јудејском стално гоњен, увек после труда на проповеди налазио покој, душевни мир, љубав и тишину код Твог пријатеља Лазара, кога си и сам до краја заволео заједно са његовим сестрама Мартом и Маријом. Јер, они Ти стално са вером и љубављу служаху, слушајући код ногу Твојих Реч Твоју. Сећајући се Твог човекољубивог снисхођења, са срдачним умилењем Ти кличемо:
      Исусе, Љубави Превечна, који си се због љубави према људима до краја понизио!
      Исусе, Милости неизмерна, који си Лазара и његове сестре љубављу Својом прихватио!
      Исусе, Ти си благословени дом Лазарев у дане свог пребивања у телу са љубављу посећивао!
      Исусе, тамо си Својом божанственом Речју душе које Те љубе много пута сладошћу наситио!
      Исусе, Ти си Витанију, отечество Лазарево, за место Свог покоја изабрао!
      Исусе, тамо си велика и силна дела љубави пре Крста Свога показао!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 2.
      Када Лазареве сестре Марта и Марија видеше да њихов брат од опаке болести много страда, не предадоше се малодушности, не падоше у очајање, него по Тебе, Господе, Исцелитељу болести, са уздањем послаше, са вером говорећи: ,,Господе, ево болује онај којег љубиш.” Њихов пример следећи, ни ми се у искушењима и тузи не предајмо, него са уздањем Господу завапимо: Алилуја!
      Икос 2.
      Чист разум имађаху ученици Твоји, Господе, али ипак не разумеше зашто Ти, примивши вест о љутој болести пријатеља Лазара, не крену одмах у Витанију да га исцелиш, него рече посланима од Марте и Марије: ,,Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу”. Знајући сада да си хтео да им скривену дубину вере и љубави покажеш и још веће чудо пре Својих страдања учиниш, ми Ти са љубављу кличемо:
      Исусе, љубављу испуњени, Ти испита срца светих сестара Лазаревих које Те љубљаше!
      Исусе, Свеблаги, Ти си их братовљевом болешћу на чекање велике Славе Божије обратио!
      Исусе, велики у чудесима Својим, који си желео да на Лазару Своју славу читавом свету објавиш!
      Исусе, дивни у саветима Својим, Ти си одредио Витанију да у њој велика дела Своја извршиш!
      Исусе, који смрт ниси створио, Ти жалосним сестрама Лазаревим заповеди да се смрти братовљеве не боје!
      Исусе, Ти у смрт вољно пође, желећи да колебљивим ученицима победу над смрћу покажеш!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 3.
      Свеблаги Господе, Ти си силом божанства знао да Ти пре Крста предстоји да на Лазару силу Своју покажеш, да се ученици Твоји не уплаше страдања Твојих и да Твоје Васкрсење из мртвих разумеју. Тога ради, чувши да Лазар, пријатељ Твој, болује, ниси журио да га исцелиш, оставши на месту на којем си био још два дана, да би богољубиве сестре његове и пред лицем смрти брата свога гореле вером и љубављу, појући: Алилуја!
      Икос 3.
      Имајући божанско предзнање, Ти си, свеблаги Господе, рекао Својим ученицима: ,,Хајдемо опет у Јудеју” и затим: ,,Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим.” А када ученици не разумеше, мислећи да говориш о починку сна, Ти им рече отворено: ,,Лазар умре. И мило ми је због вас што нисам био онде, да верујете; него, хајдемо њему.” Онда Тома, видевши да се ученици плаше да иду у Јудеју, јер Јудејци већ искаху како би Те камењем погубили, смело рече: ,,Хајдемо и ми да помремо са њим” учећи и нас да без страха идемо за Тобом и овако кличемо:
      Исусе, пријатељу Лазарев, Ти идеш да Свог пријатеља из мртвих подигнеш!
      Исусе, похвало Витаније, који Лазару радост и васкрсење носиш!
      Исусе, Љубави неизрецива, Ти си плач и ридање Лазаревих сестара услишио!
      Исусе, Бескрајна милости, изволео си да Своју беживотну овцу оживиш!
      Исусе, погреби са Лазарем у Витанији и моја љута сагрешења!
      Исусе, прими са Мартиним и Маријиним сузама и моје тешке уздахе због греха!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 4.
      Имајући у себи буру сумњичавих помисли, Марта и Марија горко проливаху сузе над Лазаревим гробом, сећајући се са тугом обећања Твога, да болест Лазарева није не смрт, него на славу Божију. Оне већ изгубише пређашњу наду, гледајући свога брата у гробу и како се његово тело распада и заудара. А Ти си, Исусе, ходећи са друге стране Јордана, рекао Својим ученицима: ,,Радујем се, пријатељи моји, вас ради, јер нисам био онде, да верујете да све могу, као Бог. Јер, идем да га оживим, да смрт јавно осети да је побеђена и уништена, да са свима вернима кличете: Алилуја!”
      Икос 4.
      Света и праведна Марта, чувши да, Господе, у Витанију долазиш, пошто је Лазар већ четири дана био у гробу, изиђе пред Тебе, док је Марија кући остала, и говораше, тражећи утеху: ,,Господе, да си Ти био овде, не би умро брат мој. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће Ти Бог.” Видевши овакву веру Лазареве ожалошћене сестре у великој тузи, са умилењем у души кличемо:
      Исусе, који си Своје кораке ка четвородневном мртвацу управио, посети и мене у гробу очајања!
      Исусе, Ти си у Витанију дошао да Својом љубављу ожалошћене сестре прихватиш, прими и мене заблуделог!
      Исусе, Ти си Марту својом претешком беседом утешио, утеши и мене који сам због грехова жалостан!
      Исусе, Ти ниси заборавио Марију која је код куће седела и са надом Те очекивала, не заборави ни мене у малодушност палог!
      Исусе, који си смрт, која поче да дрхти, Својим доласком у Витанију устрашио, не предај ме смрти вечној!
      Исусе, од звука Твојих корака којим си се Витанији приближавао горки ад се страхом испуни, избави ме паклених мука!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 5.
      Богом посланој звезди која ноћни мрак разгони беше слично предсказање Твоје, Господе, које си, као Владика живота и смрти, изрекао Марти, говорећи: ,, Васкрснуће брат твој.” А она, будући још слаба у вери, колебаше се да поверује да њен брат може одмах Твојом речју из мртвих устати и рече: ,,Знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан”. Ми, пак, недостијни Теби, Победитељу смрти, са вером кличемо: Алилуја!
      Икос 5.
      Видео си, Господе, да срце свете Марте, погођено тугом због Лазареве смрти, још увек не може поверовати да и сада имаш моћ да га из мртвих васкрснеш. Стога, желећи да је пренеш из жалости, Ти јој рече као онај који власт има и који животом и смрћу управља: ,,Ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре, живеће.” Пазећи на ово божанствено обећање и желећи да вечни живот примимо, са надом Ти кличемо:
      Исусе, који си у Витанију дошао да Васкрсење проповедаш, васкрсни мене, свог у страстима иструлелог!
      Исусе, ти си Марти Лазарево васкрсење предсказао, дозови мене који због многих грехова заударам!
      Исусе, који си Мартину веру у Васкрсење обновио, обнови и моју душу умртвљену гресима!
      Исусе, који си нас све призвао да се надамо за мртве, просветли наш живот страстима помрачен!
      Исусе, који живима и мртвима владаш, не дозволи горкој смрти да нада мном у паклу вечно овлада!
      Исусе, који си нам вечни живот даровао, дај ми да добро наслеђе на небесима примим!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 6.
      Као проповедница Твог божанства показа се, Христе, света Марта, равна по свом исповедању Петру, врховном апостолу Твоме; јер, када си је упитао да ли верује да ће свако ко верује у Тебе, ако и умре, живети, она рече: ,,Да, Господе! Ја верујем да си Ти Христос Син Божији, који долази у свет.” Сећајући се са страхопоштовањем овог исповедања, са вером и љубављу Ти кличемо: Алилуја!
      Икос 6.
      Нова светлост вере и наде засија у светој праведној Марији, која је кући у жалости седела, када к њој дође њена сестра Марта и тајно је од Јудејаца који су дошли да је утеше, извести о Твоме доласку, Господе Свети, говорећи: ,,Учитељ је дошао и зове те.” А она, чувши ово, устаде и брзо дошавши паде пред Тебе, поклони се, целива Твоје пречисте ноге и тражећи утеху, говораше са сузама: ,,Исусе, Началниче живота, да си Ти био овде, не би умро брат мој.”
      Исусе, Уништитељу смрти, да си само дошао, не би четвородневни Лазар у гробу лежао!
      Исусе, Утешитељу добри, утеши у жалости душу моју!
      Исусе, Учитељу благи, научи ме творити вољу Твоју!
      Исусе, Наставниче безнадежних, научи ме да са трпљењем носим крст свој!
      Исусе, Прибежиште сиротих, дај ми да код Твојих ногу у својој несрећи пронађем покој Твој!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 7.
      Марија хтеде да у подножију ногу Твојих излије сва осећања због губитка Лазара и љубав према Теби. А Ти, Господе, када је виде где плаче и где плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди, показујући људскост Своју. И сам си заплакао, да бисмо Ти и ми немоћни у жалости са смелошћу припадали, у слабости из дубине душе сузе изливали, и са умилењем Теби, који си због наше несреће заплакао, клицали: Алилуја!
      Икос 7.
      Ново и неисказиво снисхођење и крајње човекољубље показао си, Преслатки Исусе, када си, гледајући Маријине сузе, и сам заплакао. Видевши како за Лазарем плачеш, неки Јудејци говораху: ,,Гле, како га љубљаше!” А други, у окамењености душе и срца, не желећи да разумеју Твоје божанствено састрадавање слабостима нашим, мислише да си Ти сам немоћан и говораху, подсмевајући се: ,,Не могаше ли овај који отвори очи слепоме учинити да и овај не умре.” Прослављајући човекољубље Твоје, из душе ти кличемо:
      Исусе, који си због Лазара и његове сестре сузе источио, потоцима суза очисти грехе моје!
      Исусе, Који си Мартине и Маријине сузе зауставио, утоли Својим плачем тугу моју!
      Исусе, који повијене трске ниси поломио, немој срушити од Бога саздани храм душе моје!
      Исусе, који лан који се димио ниси угасио, немој угасити ни светилник вере и љубави који у мени гори!
      Исусе дуготрпељиви, Ти си са нашом слабошћу до краја састрадавао, укрепи ме у немоћи мојој!
      Исусе човекољубиви, који си се чак до ожалошћења и суза због нас спустио, избави ме од вечног плача!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 8.
      Чудно беше питање Твоје, Христе Спасе, када си оне који плакаху упитао за Лазара: ,,Где сте га метнули?”. Јер будући да си, као свезнајући Бог, његову смрт прорекао, како да сада Ти, бездан знања, не знаш где је погребен пријатељ Твој? Али, тада ниси питао из незнања, желећи да сазнаш, него као човек, људски говорећи, желећи да ожалошћене сестре Лазареве утешиш и тога ради гроб његов посетиш. Славећи такво Твоје човекољубиво снисхођење, певамо Ти: Алилуја!
      Икос 8.
      Сав си љубав, сав си жеља наша, Господе Исусе! Дошавши на Лазарев гроб, узгнушавши се у себи због окамењености срца оних који су тамо били, заповедио си да се склони камен са гроба, да се заударањем смрти затворе уста неверних. А Марта, показујући опет слабост људске природе, говораше: ,,Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.” Но, опет си је укрепио у малодушности њеној, рекавши: ,,Не рекох ли ти да, ако верујеш, видећеш славу Божију?” А Марија, видевши камен одваљен од гроба, испуњена трепетом ишчекиваше, чувајући веру ћутањем, а само у срцу говораше:
      Исусе, који си на гроб пријатеља Лазара дошао, очисти ум мој од неверних сумњи!
      Исусе, који си желео да славу Божију јавиш, сачувај моје срце од похота нечистих!
      Исусе, који си заповедио да се камен са гроба Лазаревог склони, одвали камен неосетљивости са гроба душе моје!
      Исусе, који си речима из уста Својих све силе адске устрашио, немој ме уплашити јављањем обећане славе Твоје!
      Исусе Најкроткији, који си кротко пред гроб Лазарев стао, удостој ме да кротком душом долазак Твој осетим!
      Исусе, Преслатки, који си угледао мртваца који је из гроба заударао, дај ми да смиреним срцем Твоју благодат лице у лице гледам!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 9.
      Сва природа ангелска смете се када Ти, Чудотворче Господе, јављајући Своју славу као Јединородног од Оца, пред многим народом узнесе хвалу Оцу Небескоме, говорећи: ,,Оче, благодарим Ти што си ме услишио!”. И рекавши ово, викну громким гласом: ,,Лазаре, изађи напоље!” И тада мртвац, послушавши Твоју заповест, поново оживљен устаде и изађе увијен по рукама и ногама погребним повојима, да, видевши ово чудо, сва колена на небу, на земљи и у аду пред Тобом, Победитељу смрти, на колена падну, кличући: Алилуја!
      Икос 9.
      Богоглагољиви проповедници, иако много говоре, не могу достојно да прославе велико и страшно чудо Твоје, Господе, када си Четвородневног Лазара подигао, да би Марту и Марију и са њима и све нас у вери и нади у Васкрсење и бесмртност душе утврдио. Тога ради, многи од Јудејаца који бејаху дошли Марији, видевши шта си учинио у Витанији, повероваше да си Ти Син Божији и радосно Ти принесоше овакве похвале:
      Исусе, који си Четвородневног мртвог Лазара васкрсао, васкрсни и мене умртвљеног страстима!
      Исусе, који си Свог пријатеља, увијеног у погребне повоје, разрешио, раздреши и мене свезаног узама греховним!
      Исусе, који си мртваца који је заударао из гроба ослободио, изведи и мене из гроба очајања!
      Исусе, који си љубљено јагње из пропасти адске избавио, и мене од вечне и крајње таме сачувај!
      Исусе, који си заповешћу живоносног гласа Свога подигао оног који је заударао, и мене од страсти иструлелог Својом Речју оживи!
      Исусе, који си свемоћном снагом Својом Четвородневног Лазара подигао, покажи и мене учесником Твог тридневног Васкрсења!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 10.
      Пожелео си да све спасеш, Христе Спасе, али ипак синови таме, видевши да си умрлог Лазара из трулежи подигао, не хтедоше да поверују у Тебе, због окамењености срца свога. Неки, пак, од њих отидоше првосвештеницима и фарисејима и казаше им шта Ти учини у Витанији. Не предајући се безумљу њиховом, него у свеопште Васкрсење, од Тебе обећано верујући, ми Теби, Животодавцу и Спаситељу нашем, велегласно кличемо: Алилуја!
      Икос 10.
      Царе Превечни, Исусе! Као непомични камени зидови бејаху првосвештеници јудејски, јер, чувши какво си страшно чудо учинио у Витанији, они се сабраше против Тебе, говорећи: ,,Шта да радимо? Овај човек чини многа знамења”. А један од њих, Кајафа, који оне године беше првосвештеник, рече да је боље да један човек умре за народ, а не да сав народ пропадне. И од тога, дакле, дана договорише се да убију Тебе, Христа свога и Владику, заједно са Лазарем, јер многи од Јудејаца због њега долажаху и вероваху у Тебе. Тога ради, овако Ти кличемо:
      Исусе, Бесмртни сине Божији, који си због Лазара као кротко јагње на заклање припремљен!
      Исусе, Спасе наш, од људи осуђен, за Тебе Кајафа предсказа да ћеш за људе умрети!
      Исусе, који си на безаконом сабору заједно са Лазарем на смрт осуђен, не осуди нас на суду Твоме!
      Исусе, који си у верној Витанији, дому Лазаревом тугу у радост обратио, помени нас у Царству Своме!
      Исусе, Ти си почетак Крста у Витанији учинио, сачувај нас силом Крста Свога!
      Исусе, Ти си лукаве фарисеје Својим чудесима уплашио, обрадуј нас Васкрсењем Лазаревим!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 11.
      Свеумилно појање нека Ти принесе, Христе Спасе наш, верна и од Тебе вољена Витанија, јер си њену жалост у радост претворио, подигавши из гроба њено чедо Лазара, и нека не тугује што си за кратко време отишао у град звани Јефрем близу пустиње, где борављаше са ученицима Својим, јер првосвештеници бејаху издали заповест да Те ухвате. Дивећи се Твоме старању о ученицима пре страдања, певамо Ти: Алилуја!
      Икос 11.
      Велика и неописива светлост обасја Витанију када Ти, Преслатки Исусе, на шест дана пре Пасхе опет дође у њу, где ти љубљени Твоји зготовише преславну вечеру, сећајући се са радошћу и благодарењем Лазаревог васкрсења. Лазар беше један од оних који сеђаху за трпезом са Тобом, Марта Те са великом љубављу служаше, а Марија, преиспуњена радошћу и захвалношћу, узе литру правога нардова скупоценог мириса, помаза пречисте ноге твоје и косом их својом обриса, а кућа се испуни мириса од мира. А ми недостојни, желећи да осетимо радост оних који са Тобом сеђаху, са великим умилењем овако кличемо:
      Исусе, који са васкрслим мртвацем делиш трпезу, дај ми да се увек наслађујем Твојом вечном вечером на небесима!
      Исусе, који си Лазара после његовог васкрсења небеском радошћу испунио, удостој ме да небески мислим на земљи!
      Исусе, који си трудољубиву Марту удостојио да Те на вечери ваћ други пут служи, прими ме као слугу Свога!
      Исусе, који си Марију, која Божијом љубављу гораше, удостојио да Твоје ноге миром помаже, дај ми дух пламене љубави!
      Исусе, који си гостопримством на вечери Витанију много обрадовао, обрадуј ме предахом у мукама!
      Исусе, који си Мартине сузе и Маријин плач подизањем Лазара брзо утешио, утеши ме Твојом посетом у невољи!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 12.
      Велику благодат си, Христе, васкрсењем Лазаревим даровао Витанији, која Те је примила. Наредног дана ујутро срешће Те у Јерусалиму Крст, клевета, ругање злобних фарисеја, који завишћу дишу, а овде Те пре Крста дочека љубав, радост и мир у Духу Светоме. Стога, нека ти је вечна хвала, Витанијо, јер си се удостојила да Животодавца угостиш: припреми се, украси своје божанствене улазе, рашири капије своје, да и ми са тобом кличемо Господу који те прослави: Алилуја!
      Икос 12.
      Опевајући Твоје васкрсење Лазара из мртвих, клањамо се величанству дела Твојих, Христе, прослављамо сведржитељство Твоје и крајње снисхођење са неисказивим човекољубљем и верујемо са Мартом да си Ти ваистину Христос, Син Божији, који у свет долазиш, а са Маријом се спуштамо до ногу Твојих, служећи једино Божанственој Речи Твојој. Удостој нас молитвама праведног Лазара, пријатеља Твога, да Твоју светлу победу над смрћу и живоносно Васкрсење видимо, кличући ти овако:
      Исусе, Победитељу пакла, изведи ме са Лазарем Четвородневним из најдубље таме греха!
      Исусе, Уништитељу смрти, позови ме поново у живот и васкрсење са умрлим пријатељем Твојим!
      Исусе, који си Лазара на острву Криту од злобе фарисејске спасао, како сам знаш спаси ме!
      Исусе, који си га тамо преко апостола за епископа поставио, не одели ме од Цркве Своје!
      Исусе, Ти си му омофор, рукама Богомајке изаткан, уручио, сачувај ме под покровом Њеним!
      Исусе, Ти си Лазара удостојио да га Пречиста посети за време Њеног живота, не лиши ме Њеног заступништва!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 13.
      О, Преслатки исусе, Радости свих, Светлости тиха, Животе света и Васкрсење наше! Прими од нас, као од Марте и Марије овај мали захвални принос због васкрсења Лазаревог и удостој нас да будемо учесници његовог устајања из гроба. Свесилном Речју Својом подигни и нас из сваког пада греховног и вечне смрти, удостојивши нас да примимо непропадљиво наслеђе на небесима и тамо Ти са свима светима кличемо: Алилуја!
      (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
      МОЛИТВА ЛАЗАРЕВОМ ВАСКРСЕЊУ
      Господе Исусе Христе, Боже, Спаситељу наш, Непресушни бездане милости, милосрђа и љубави! Ти смрт и грех ниси створио, него си још у рају нашим прародитељима одредио да учесници вечног, светог и блаженог живота буду. А када, под дејством ђавола, древног човекоубице, кроз једног човека у свет са грехом смрт уђе, тада си по неизрецивом човекољубљу Своме одлучио да Крстом и Васкрсењем Својим грешне људе ослободиш од пропасти адске и вечне смрти. И када дође пуноћа времена, Ти сиђе у дане оне у телу да, као Пастир Добри, потражиш заблуделе овце Своје. Дошавши пре Крста Свога и вољног страдања у Витанију, Ти си једном речју Лазара, пријатеља Свога, умрлог и погребеног, из ада позвао и из мртвих васкрсао. Тако си овим великим и страшним чудом пре живоносне смрти Своје државу смрти потресао, објављујући унапред подизањем четвородневног Лазара Своје предстојеће тридневно васкрсење из мртвих, уверивши све нас да ћеш Својом силом тамно царство ада уништити и опште Васкрсење свих објавити, показујући Лазара као спасоносан почетак новог живота за нас. Радујмо се у сјају стога и ми недостојни са Мартом и Маријом и славимо са Витанијом, празнујући Твоје неизмерно снисхођење, јер Твојим плачем над Лазарем радосно поче утољење свих суза и умртвљење смрти. Удостој и све нас да чисте душе и неоскврњеног ума, кротког срца и смирене природе у Витанији Тебе, Кротког Владику, примимо и гордост нечастивог победимо. Отворивши врата срдаца наших, нека Ти са вером као Марија послужимо, окусивши Само Пречисто Тело и Саму Часну Крв Твоју на тајној вечери Твојој, на којој се обуци са нама и источи нам скупоцено миро молитве, суза покајања и миомирис целомудрености и чистоте, да тако дивно украшени и просвећени, чујемо Твој позив: ,,Ево, стојим пред вратима и чекам.” и да по Твоме гласу отворимо врата срца и начинимо Ти дом, увек Ти служећи и прослављајући Те са Беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
      МОЛИТВА СВЕТОМ И ПРАВЕДНОМ ЛАЗАРУ
      О, предивни и изврсни пријатељу Христов, Свети Праведни Лазаре, похвало Витаније и велико дивљење целога света! Благословен је дом Твој, који Господ наш Исус Христос у дане Свог пребивања у телу са љубављу посећиваше, видевши веру и доброту душе Твоје и богољубивих сестара твојих Марте и Марије, јер си Га заволео свим срцем, свом душом својом, свом мишљу и Он тебе до краја љубљаше. Дивне су тајне које је на теби божански Пријатељ твој и Господ наш показао, јер он изволе да пре Крста и Васкрсења Свога на теби целом свету славу Своју покаже и учини те весником Свог пресветлог тридневног Васкрсења из мртвих. Стога, као Владика живота и смрти, Он допусти да ти смртним сном заспиш и погребен будеш, и чак до адских дубина сиђеш, где виде безбројно мноштво мртвих од века који бејаху адским узама свезани у страшним ужасима. И тамо, када се твоје тело поче распадати, ти после четири дана чу божанствени глас Пријатеља свога, који на гроб твој дође: ,,Лазаре, изађи напоље!” И по речи Његовој ти опет из гроба устаде и тако Витанију обрадова и Мартине и Маријине сузе заустави, а окамењена срца фарисеја и књижевника страхом испуни. Заустави, стога, свети пријатељу Христов, и наше сузе, које због својих греха проливамо, оживи наше душе и тела, која од страсти и нечистота греховних заударају, подигни нас из гроба очајања и опасног унинија, све нас од вечне смрти избави, као што је и тебе Господ наш из смртног сна подигао. И умоли милостивог Бога да нас удостоји да учесници вечног живота будемо, којим се и ти због светитељских мука на острву Криту сада у рајским обитељима наслађујеш, прослављајући Свесвето име Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
       
       
      Објаву припремила
      Анђелка Кузмановић
      Извор: Црква Уб
×
×
  • Креирај ново...