Jump to content
JESSY

Да ли хришћани славе рођендан?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Знате како,тај дан увек почињем Литургијом и резањем колача славског. Док се дошлепам из храма по кијамету, први гости већ стигну.

И све то чиним у част свог заштитника.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Поуке.орг инфо рече

То у Грчкој... али на пример Дејан, Милосав, Стојан... како они да славе дан по светитељу?

У сваком случају, онда се не треба радовати ни дану кад се дете родило, јер и то је рођендан...

 

Ваљда да тугујемо и да плачемо тог дана...

 

Наравно да се све може у Христу осмислити, па и рођендан. Није то никакав проблем, али свакако не би се требало препуштати баханалијама и пировањима.

Ako neko ima drugo krsteno ime, ono je verovatno po svetitelju. Ali ako neko nema, pronasla sam da ako zeli moze da obelezi kao imendan, dan Svih Svetih. To je u stvari nedelja Svih Svetih i ona se racuna u odnosu na praznik Duhova, dakle svake godine pada drugog datuma. Prvi nedeljni dan posle praznika Duhovi je nedelja Svih Svetih.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Стварно не видим накав проблем у обележавању рођендана. Нама то дође као повод да спремимо леп ручак и проведемо дан заједно. Наравно дође и понеко од најуже породице и пријатеља. Тако да то буде један леп дан са блиским људима.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Lady Godiva рече

Стварно не видим накав проблем у обележавању рођендана. Нама то дође као повод да спремимо леп ручак и проведемо дан заједно. Наравно дође и понеко од најуже породице и пријатеља. Тако да то буде један леп дан са блиским људима.

Па не видиш ти секо. 

Ал виде талибани!?

Тј. ови што би тели да нас оправослављују!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa zbog tih talibana polupismenih ljudi ne dolaze u hramove. Pravoslavlje je ljubav i sloboda

Послато са E6653 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

E!

У инат свима - Срећан вам рођус!

И упркос свему - Срећна вам (наступајућа) Нова Година!

Untitled.jpg

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Милан Ракић рече

E!

У инат свима - Срећан вам рођус!

И упркос свему - Срећна вам (наступајућа) Нова Година!

Која Нова Година? Није ваљда ова папистичка, грегоријанска? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Lady Godiva рече

Која Нова Година? Није ваљда ова папистичка, грегоријанска? 

NARAVNO!

Počev od te, sa varijantama "u 13 dana", kao da 14-ti neće doći nakon 2100. godine npr. 

Pa onda "dođe" kineska...

Pa uz NovuŠolskuGodinu, taman!"dođe" i Crkvena.

Al ova što pomenuh, to je za ove PREPODOBNE da se SETE večeras kada se budu bičovali po leđima zbog POMISLI na svoj rođendan, te PRIMISLI kako su ONI kao OBIČNI CRVI BOŽIJI pomislili da mogu sebi da dopuste takvu EKSPLOZIJU GREŠNOSTI kao što je SLAVLJENJE SEBE, tj. SVOG SOPSTVENOG ROĐENDANA!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Милан Ракић рече

E!

У инат свима - Срећан вам рођус!

И упркос свему - Срећна вам (наступајућа) Нова Година!

Untitled.jpg

 

 

Što mi reče jedan prepodobni pre neki dan: Moraš ti još da radiš na sebi :))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Док си дете,роситељи, стрине и тете некако управљају тим рођенданима. Код бабе је било под обавезно Слава, Бадњи дан, Васкрс...не знам ни сама какве све успомене носим из детињства, и шта је све утицало на моје мишљење о рођенданима,на пример.

Има већ доста година откако се увек захвалим на честиткама, кад се сети когод. Пазим да не промашим да честитам рођендан онима којима је до тога стало...Немам неку представу о свом рођендану, признајем.

Свако претеривање није на корист никоме. Ухватим себе како пазим да ме погрешно не протумаче. Све више ћутим. Чудновато ово време, хватамо се за реч буквално.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја лично не правим неке нарочите приреме за тај дан али се можда молитвено другачије осећам. Не браним ни деци ни фамилији било шта, ко се сети сети и како год то покаже ОК је. Ужасан сам са датумима али ако случајно сазнам за нечији рођендан онда честитам ако смо блиски.

Имам људе око себе због којих сматрам да сам богат човек и не обраћамо пажњу на рођендане али ако се погоди да се сетимо или видимо пар дана пре и после онда честитамо и пожелимо свако добро од Бога, испричамо се... За децу послужење у цркви и играоница или слично. За туђу децу како родитељи одлуче у то се уклапам колико могу.

Сада има нека мода овде да се на рођендане зову деца и из претходне групе/одељење и из новог (зову се другари и из 4. и 5. разреда, обе групе из вртића приликом преласка). То за мене значи, ако сви славе и сви иду и дођу, куповина 180 поклона годишње и добијање исто толико непотребних поклона назад, плус уништење цимањем...

Наравно не пада ми на памет да уђем у тај пакао и испуштујем ту нову моду осим у изузетним случајевима и за стару и за нову групу и одељење.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Негде прочитах ових дана,можда и овде,да се данас вера појављује  као фанатизам или либерализам.Али за фанатике је свако онај ко није фанатик припадник либерализма,који није пожељан.

Вероватно неки имају упитан однос и према дану сопственог рођења,у смислу неког обележавања.Од датума рођења и не би требало правити култ,али честитати некоме рођендан,поклонити нешто,почастити неког,јесу мали,љупки гестови којима у ствари славимо живот,који је за хришћане дар од Бога,а за неке друге неки други начин.

Све чешће видим како људи деле неке цитате неких стараца,а ретко неку Христову поуку,изгледа да је ово друго превише либерално :mahmah:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц, свечано је прослављен у Саборном храму у Крагујевцу у суботу 16. новембра 2019. године.   Звучни запис беседе протопрезвитера-ставрофора др Зорана Крстића   Звучни запис беседе Епископа браничевског др Игнатија   Звучни запис беседе Епископа шумадијског Јована     Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење високопреподобног архимандрита Прокопија, госта из Антиохијске патријаршије, као и свештенства и монаштва Епархије шумадијске. У славу и част светог великомученика Георгија освећен је и пререзан славски колач Владике Јована, за чије здравље и спасење су се сви присутни помолили Господу.   Након прочитаног Јеванђеља, протојереј – ставрофор др Зоран Крстић је на почетку своје беседе честитао славу Епископу Јовану:   “Наш Владика Јован предстоји евхаристијском заједницом у Шумадији и моли се за све нас. Па тако исто да и ми данас њему пожелимо да се његов заступник и заштитник пред Господом, свети Георгије, непрестано моли за њега. И оно што бих могао ја, а и сигурно у име свих вас и у име свих свештеника, да му пожелим јесте добро здравље, а надасве да му пожелим да правилно управља речју истине Очеве. То је оно, браћо и сестре, што је нама највише потребно. Дакле, да пројављујемо сви ми вољу Божију, не нашу вољу и не онако како бисмо ми то желели, него, како то у Господњој молитви кажемо, да буде воља Очева”.   У наставку беседе прота Зоран је говорио о правим јунацима и узорима и начину на који је Црква њих истакла. “Желео бих да вам нешто кажем о јунацима, херојима и узорима. Свако време их има, и човек не може да одрасте, не може да сазри ако нема узоре. Свако од нас има једног, или више, или много узора у животу са којим се поитовећује. Али данас када молитвено славимо светога Георгија, да ли можемо да се запитамо да ли наши светитељи, пре свега свети Георгије, спада у такву групу. Свети Георгије је свакако јунак хришћанске вере. Али ако бисмо се даље запитали да ли је свети Георгије узор са којим можемо да се поистоветимо, одговор од стране Цркве би и ту био потврдан. А онда би уследило и треће питање, да ли неко од нас заиста жели да буде мученик? И ту би одговор вероватно био негативан. Све је то лепо, али кад треба крв пролити и у тој ситуацији исповедити Христа, онда то није узор са којим можемо да се поистоветимо.    У том случају морамо се запитати какви су наши животни приоритети јер узори управо зато и постоје, да нам покажу шта ми то у животу желимо. Оно заправо где се огледа наша вера и што јесте камен спотицања, јесте да ли смо спремни да живот свој положимо за Христа. Васкршње радости нема без страдања и патње. Као што знамо браћо и сестре, свети Георгије се на иконама често слика са неким оружјем, најчешће копљем. Какво је то копље? Можемо и то копље символички да тумачимо као хришћанску врлину коју смо управо чули у данашњем Јеванђељу.    Каже нам свети апостол Лука: “Трпљењем својим спасавајте душе своје”. Дакле, не постоји моћније оружје за савладавање зла од трпљења. То ће за свет увек изгледати парадоксално, јер прва наша реакција јесте да се супротставимо злу. Али ни прва реакција светог Георгија није била да се супротстави цару или да побегне од цара, да се склони, да било шта тако уради да сачува свој живот. Његова једина реакција је била да исповеди Христа и да трпи, шта год да му се деси. Он је свакако пристајао на све што ће му се десити. То је копље које морамо следити. Посебно је важно браћо и сестре да се научимо да друге људе трпимо, да носимо њихова бремена, јер уколико ми друге не трпимо, нико неће ни нас да трпи. Трпљење исто тако подразумева стрпљење.    Данашњи човек је некако брз, све би желео одмах да уради, па је исто тако брз и на осуди, брз на одбацивању, брз на раскидању свих могућих заједница, а неке од тих заједница се после никада више не успостављају. Лек за све то који нам препоручује свети Георгије, а и Јеванђеље свакако, јесте трпљење. То је тај мач светог Георгија, мач или копље, који ми треба да подигнемо и на тај начин да покажемо да нам је свети Георгије узор, да би нам онда он био заштитник и молитвеник пред Господом. Амин”.   У наставку свете Литургије Владика је са присутним верницима преломио славски колач.   У складу са древном традицијом, у поподневним сатима Епископ је приредио трпезу љубави за своје госте међу којима су били и Епископ врањски Г. Пахомије, Епископ браничевски Г. Игнатије, архимандрит Алексеј (Богићевић), игуман манастира Светог Луке у Бошњану.   Топлини славске трпезе допринео је и Епископ браничевски Господин Игнатије који је добром домаћину честитао крсну славу и том приликом нагласио да је дивна трпеза, коју је Епископ Јован приредио, проистекла из јеванђељских обичаја и да је то суштина славе – угостити другог човека, угостити путника, угостити Господа.     “Заиста, немам речи да изразим захвалност нашем домаћину. Желим му дуг живот и благослов Господњи, да и идућа година буде берићетна и благословена. Благодарим Господу преко нашег домаћина. Желим вам дуг живот и свако добро од Господа. Живели Владико на многаја љета”, биле су речи благодарности Епископа Игнатија.   “Браћо и сестре, од срца се захваљујем Епископу Игнатију, мом комшији, а наш народ каже да је комшија пречи него ли брат на страни. Хвала и Епископу врањском Господину Пахомију и свима вама који сте дошли. Поновио бих ону народну изреку: “Тешко кући којој нико не долази”. Радујем се што сте ви данас дошли овде у средиште Цркве Божије у Шумадији. Мислим да треба што чешће да се састајемо, наравно и на ручку и уопште у разговорима, јер где има разговора има и разумевања. Нека нам свима свети Георгије помогне, а вама од срца хвала, јер надам се да нисте волели не бисте дошли, а ја вас од срца све поздраваљам и волим вас. Бог вас чувао”, поручио је Епископ Јован на крају овогодишње прославе Ђурђица.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Вече уочи празновања спомена на Обновљење храма Светога великомученика Георгија, 15. новембра 2019. године, одржана је свечана академија у Позоришту младих, у организацији Црквене општине новосадске.     Присутне је поздравио и славско сабрање благословио Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј.   Звучни запис поздравног слова Епископа бачког Иринеја   Академији су присуствовали Епископ мохачки г. Исихије, свештенство Епархије бачке, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, представници Прве бригаде Копнене војске Србије и благоверни народ Новог Сада, а славску беседу је изговорио др Милан Бандобрански.   Звучни запис беседе др Милана Бандобранског   У уметничком делу програма учествовали су хорови: Свети Јован Дамаскин, Свети Стефан Дечански, Дечји хор Црквене општине новосадске, а посебан доживљај присутнима су пружили чланови Културно-уметничког друштва Божидар Мицић из Велике Хоче. Беседу преподобног Јустина Ћелијског изговорио је г. Милош Станковић, директор Народног позоришта у Суботици.   Празнично славље ће бити настављено у суботу, 16. новембра, у Саборном храму у Новом Саду, где ће бити служена света архијерејска Литургија са почетком у 9 часова. У 12 часова, у Градској кући ће бити благосиљани славски дарови – колач и кољиво.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      (Текст је упућен хришћанима, ако неко није схватио по наслову (дешавало се), остали нека верују у шта год и како год желе.)     „Деца се забављају, маскирају, радосна су, какво је зло у томе?“ „Зашто не бих отишао на Хелоувин журку, ја не верујем у то, идем само да се зезам.“   Мислим да је један од већих разлога зашто је православни етос све слабији тај што га многи узимају здраво за готово. Ако и верују у Бога смтрају га неком „Добрицом“ која ће опростити све њихове пропусте.   „Чему осуђивање, Бог је љубав, знате?“   Бог је Љубав али Бог није хипик.   Не може неко бити и православни хришћанин и прихватати синкретизам („вероваћу у Христа и све што ми се понуди“). Поштујемо друге религије и њихове обичаје, али их не усвајамо као своје. Прихватање туђих обичаја би било могуће уколико се они не косе са Јеванђељем. Такозвани празник „Ноћ вештица“ се суштински коси са свим у шта хришћани верују. Ево како то објашњава Свети владика Николај:   «Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај „маскирања“ у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у „мистичну“ заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку (гасила би се ватра огњишта). Према веровању, душе мртвих које би долазиле у „посету“ биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити. Уколико неко од живих не би угостио душе умрлих, стигла бих их освета бога Самхаина.»   Данас већина не верује у овај пагански обичај али га, гле чуда и нелогичности, упражњава. Маскирање и тумарање по мраку је својеврсно богослужење у складу са поменутим  веровањем. И можда Келти нису веровали у Сатану, али Самхаин би, по својој функцији и својствима, овде био њихова верзија истог.   Тако да не би било изненађење уколико би у будућности деца похитала насмејана од уха да сакупљају ноћу слаткише, са пентаграмом исцртаним на прсима, вештачком крвљу по целом телу и осталим морбидностима који овај празник изискује.   Ми смо као деца сакупљали јаја и слаткише на Васкрс. Преко дана. Успут се куцали јајима и забављали. За Божић бих кренуо у својеврсну турнеју као положајник. И опет би било пуно слаткиша и забаве. Био сам обучен уобичајено, нисам осећао никакав притисак друштва да треба да купим одређену маску или одећу, нити је од мојих домаћина очекивано да имају купљене слаткише. Носио сам исту мајицу као сваки дан, за Божић своју карирану кошуљицу (мало свечаније), а домаћини би ме понудили воћем, домаћим колачима, јајима, пршутом и соком од вишње.   Али данас то није довољно. Не можеш стрпати детету тек неку јабуку или јаје у торбу, нити печен колач, дај му раније купљен слаткиш. Награди његову раније купљену маску. Млади, дајте новац на журку која се одржава невезано за викенд, ипак је то кул и забавно.  Подржи тренд који је туђ и вештачки јер је то данас модерно и пожељно.   Хришћани у прва три века: "Нећу учествовати у паганском богослужењу јер би то било одрицање од мојих веровања и од љубави којом ме је Бог први заволео. Радије ћу умрети." И умирали су због тога.   Хришћани у 21. веку: "Учествоваћу у журци поводом старог паганског обичаја, свакако у њега не верујем, па се не рачуна. Или ћу децу усмерити да у томе учествују, важно да је нама лепо."    И то чине јер им представља превелику жртву да то вече остану кући и разликују се од већине.   Кажу, нема то везе са Ноћи вештица, него са маскама или са журкама. У реду, зашто се то онда ради баш 31. октобра? У већини школа постоји маскенбал за време Дечије недеље. Не види нико ништа лоше у томе да се деца забаве. Не морају се маскирати у серијске убице из филмова, нити обележавати туђи празник. Исто и за журке. Ако нема везе са Хелоувином, зашто је журка тог датума?   Помпа за Ноћ вештица је још једна у низу доскочица великих трговинских ланаца и кафића да што боље продају своје производе. То уједно користи и да се православни обичаји и празници замене туђим. Неколико генерација касније то ће се и десити.   Да се разумемо, сличне доскочице да продају свој производ маркети и кафићи користе и за православне празнике, те данас није ником чудно ако може у маркету да купи «освештан бадњак», или да дочека православни Божић у дискотеци уз промоцију куване ракије и го-го плесачице.   То је тек наша срамота.    Почевши од оних који освештавају бадње дрво да би га други купили као амајлију или било какву ствар невезану и за Христа и за смисао празника (зар заиста освештавају или је то лаж?).    Преко оних који хришћанске празнике своде на још један повод за опијање, без икакве повезаности и са вером, и са Црквом, и са Христом, некад и са сопственом породицом - напију се с друштвом и крај.   Хришћанима је Ноћ вештица прихватљива као лекција страног језика у којој се упознаје са туђим обичајима. Било какво маскирање, обилажење хелоувин журки где се не плаћа улазак ако носиш маску, или било каква митологија која се испреда око Ноћи вештица и подржавање исте, коси се са вером у радосну вест о Васкрсењу, а самим тим и са хришћанством.   Занемарујемо ћирилицу, заборављамо наше старе песме и фолклор, одбацујемо хришћанске вредности, гнушамо се патриотизма и упиремо прстом у њега као да је нацизам, а на сваки позив Цркве како су неке стваре неспојиве са нашом вером – згражавамо се зашто је она тако ускогруда и нетолерантна.   Или буди хришћанин или немој да будеш хришћанин.   Са неким стварима морамо раскрстити или ћемо нестати као народ, а све мање нâс има уопште право да се назива православнима. Не можеш служити и Богу и мамону. Одлучи се. Буди Христов следбеник а не потрошач робе коју ти потурају.    Ко год и како год је потурао.     Извор: Авденагом
    • Од .............,
      (Текст је упућен хришћанима, ако неко није схватио по наслову (дешавало се), остали нека верују у шта год и како год желе.)   „Деца се забављају, маскирају, радосна су, какво је зло у томе?“ „Зашто не бих отишао на Хелоувин журку, ја не верујем у то, идем само да се зезам.“ Мислим да је један од већих разлога зашто је православни етос све слабији тај што га многи узимају здраво за готово. Ако и верују у Бога смтрају га неком „Добрицом“ која ће опростити све њихове пропусте. „Чему осуђивање, Бог је љубав, знате?“ Бог је Љубав али Бог није хипик. Не може неко бити и православни хришћанин и прихватати синкретизам („вероваћу у Христа и све што ми се понуди“). Поштујемо друге религије и њихове обичаје, али их не усвајамо као своје. Прихватање туђих обичаја би било могуће уколико се они не косе са Јеванђељем. Такозвани празник „Ноћ вештица“ се суштински коси са свим у шта хришћани верују. Ево како то објашњава Свети владика Николај: «Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај „маскирања“ у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у „мистичну“ заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку (гасила би се ватра огњишта). Према веровању, душе мртвих које би долазиле у „посету“ биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити. Уколико неко од живих не би угостио душе умрлих, стигла бих их освета бога Самхаина.» Данас већина не верује у овај пагански обичај али га, гле чуда и нелогичности, упражњава. Маскирање и тумарање по мраку је својеврсно богослужење у складу са поменутим  веровањем. И можда Келти нису веровали у Сатану, али Самхаин би, по својој функцији и својствима, овде био њихова верзија истог. Тако да не би било изненађење уколико би у будућности деца похитала насмејана од уха да сакупљају ноћу слаткише, са пентаграмом исцртаним на прсима, вештачком крвљу по целом телу и осталим морбидностима који овај празник изискује.     Ми смо као деца сакупљали јаја и слаткише на Васкрс. Преко дана. Успут се куцали јајима и забављали. За Божић бих кренуо у својеврсну турнеју као положајник. И опет би било пуно слаткиша и забаве. Био сам обучен уобичајено, нисам осећао никакав притисак друштва да треба да купим одређену маску или одећу, нити је од мојих домаћина очекивано да имају купљене слаткише. Носио сам исту мајицу као сваки дан, за Божић своју карирану кошуљицу (мало свечаније), а домаћини би ме понудили воћем, домаћим колачима, јајима, пршутом и соком од вишње. Али данас то није довољно. Не можеш стрпати детету тек неку јабуку или јаје у торбу, нити печен колач, дај му раније купљен слаткиш. Награди његову раније купљену маску. Млади, дајте новац на журку која се одржава невезано за викенд, ипак је то кул и забавно.  Подржи тренд који је туђ и вештачки јер је то данас модерно и пожељно. Хришћани у прва три века: "Нећу учествовати у паганском богослужењу јер би то било одрицање од мојих веровања и од љубави којом ме је Бог први заволео. Радије ћу умрети." И умирали су због тога. Хришћани у 21. веку: "Учествоваћу у журци поводом старог паганског обичаја, свакако у њега не верујем, па се не рачуна. Или ћу децу усмерити да у томе учествују, важно да је нама лепо." 
      И то чине јер им представља превелику жртву да то вече остану кући и разликују се од већине. Кажу, нема то везе са Ноћи вештица, него са маскама или са журкама. У реду, зашто се то онда ради баш 31. октобра? У већини школа постоји маскенбал за време Дечије недеље. Не види нико ништа лоше у томе да се деца забаве. Не морају се маскирати у серијске убице из филмова, нити обележавати туђи празник. Исто и за журке. Ако нема везе са Хелоувином, зашто је журка тог датума? Помпа за Ноћ вештица је још једна у низу доскочица великих трговинских ланаца и кафића да што боље продају своје производе. То уједно користи и да се православни обичаји и празници замене туђим. Неколико генерација касније то ће се и десити. Да се разумемо, сличне доскочице да продају свој производ маркети и кафићи користе и за православне празнике, те данас није ником чудно ако може у маркету да купи «освештан бадњак», или да дочека православни Божић у дискотеци уз промоцију куване ракије и го-го плесачице. То је тек наша срамота.  Почевши од оних који освештавају бадње дрво да би га други купили као амајлију или било какву ствар невезану и за Христа и за смисао празника (зар заиста освештавају или је то лаж?). Преко оних који хришћанске празнике своде на још један повод за опијање, без икакве повезаности и са вером, и са Црквом, и са Христом, некад и са сопственом породицом - напију се с друштвом и крај. Хришћанима је Ноћ вештица прихватљива као лекција страног језика у којој се упознаје са туђим обичајима. Било какво маскирање, обилажење хелоувин журки где се не плаћа улазак ако носиш маску, или било каква митологија која се испреда око Ноћи вештица и подржавање исте, коси се са вером у радосну вест о Васкрсењу, а самим тим и са хришћанством. Занемарујемо ћирилицу, заборављамо наше старе песме и фолклор, одбацујемо хришћанске вредности, гнушамо се патриотизма и упиремо прстом у њега као да је нацизам, а на сваки позив Цркве како су неке стваре неспојиве са нашом вером – згражавамо се зашто је она тако ускогруда и нетолерантна. Или буди хришћанин или немој да будеш хришћанин. Са неким стварима морамо раскрстити или ћемо нестати као народ, а све мање нâс има уопште право да се назива православнима. Не можеш служити и Богу и мамону. Одлучи се. Буди Христов следбеник а не потрошач робе коју ти потурају.  Ко год и како год је потурао. (M.R.)
    • Од мирођија,
      Јевреји славе Јом Кипур
      Јевреји широм света славе Јом Кипур, празник покајања и помирења. Велики број људи у синагогама проводи дан у молитвама које позивају на праштање и подсећају да нико није безгрешан.
      Са заласком сунца, за јеврејски народ почиње Јом Кипур, Дан покајања. Двадесет пет сати потпуног поста, без јела и пића, и посвећености молитвама трајаће до сутра увече.
        Toком овог празника постоји и обичај симболичног преношења грехова на живину У јеврејском календару, Јом Кипур сматра се највећим празником који је врхунац десетодневног периода започетог Рош Ха-Шаном – јеврејском Новом годином.
      Уочи и на дан празника, људи се мире, рукују, моле једни друге за опроштај ако су им раније учинили нешто нажао.
      У кућама се пали свећа за живе која ће горети цео дан, колико траје и празник. У синагогама бројни верници пале другу свећу за душе покојних.
      Постоји и обичај симболичног преношења грехова на живину. Молитвом се изражава жеља да смрт живине буде откуп за дуг, миран и срећан живот. Заклана живина се затим поклања сиротињи, многи дају прилог у новцу.
      Носи се бела одећа, кожна обућа је забрањена. Обредни део празника завршава се последњим отварањем светог ормана у којем се држе свици Торе, молитвом и оглашавањем традиционалног рога, софара.
      Домови су јарко осветљени, и, обично чајем или соком, почиње вечера. Једе се лагана храна, нема празничне атмосфере ни ритуала и живот се враћа у нормалу.
      Јевреји славе Јом Кипур
      WWW.RTS.RS Јевреји широм света славе Јом Кипур, празник покајања и помирења. Велики број људи у синагогама проводи дан у...  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...