Jump to content

Како прихватати и користити се правдом овде?


Guest Гајић

Препоручена порука

  • Гости

Верујем да је ово једна од битнијих животно Хришћанских тема, а управо у злоупотреби правде и лежи свако зло овде и свугде? 

Нећу бити опширнији, јер желим Ваша виђења и животне примере.

Изволите љубљени :-)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Гајић рече

право у злоупотреби правде и лежи свако зло овде и свугде? 

kad kazes ovde, mislis na ovaj forum ili gde?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
пре 11 минута, Sofija_ рече
kad kazes ovde, mislis na ovaj forum ili gde?

На све, јер "овде" је СВЕ! 

Управо си уздизањем и подсмехом показала како је рабиш!

Послато са PRA-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

1 Jov. Glava 05

5:17  Svaka je nepravda greh; i ima greh ne k smrti.
5:18  Znamo da nijedan koji je rođen od Boga, ne greši, nego koji je rođen od Boga čuva se, i nečastivi ne dohvata se do njega.
5:19  Znamo da smo od Boga i sav svet leži u zlu.
5:20  A znamo da Sin Božji dođe, i dao nam je razum da poznamo Boga Istinitog, i da budemo u istinitom Sinu Njegovom Isusu Hristu. Ovo je Istiniti Bog i Život večni.
5:21  Dečice! Čuvajte se od neznaboštva. Amin. 

2 Pet. Glava 03

Ali čekamo po obećanju Njegovu novo nebo i novu zemlju, gde pravda živi.

Isa. Glava 59

59:8  Put mirni ne znaju, i na putevima njihovim nema pravde; načinili su sebi krive staze; ko god ide po njima, ne zna za mir.
59:9  Zato je sud daleko od nas, i pravda ne dolazi do nas; čekamo videlo, a ono, eto mrak; svetlost, a ono hodimo po tami.
59:10  Pipamo kao slepci zid, kao oni koji nemaju očiju pipamo; spotičemo se u podne kao u sumračje; u obilju smo kao mrtvi.
59:11  Ričemo svikoliki kao medvedi, i jednako učemo kao golubice; čekamo sud, a njega nema, spasenje, a ono je daleko od nas.
59:12  Jer se prestupi naši umnožiše pred Tobom i gresi naši svedoče na nas; jer su prestupi naši kod nas i bezakonja svoja znamo,
59:13  Da neveru učinismo i slagasmo Gospodu, i odstupismo od Boga svog, govorismo o nasilju i odmetu, da, sastavljasmo i iznosismo iz srca reči lažne.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, Гајић рече

На све, јер "овде" је СВЕ! 

Управо си уздизањем и подсмехом показала како је рабиш!

Izvini brate, ja te stvarno nisam razumela, i nisam se podsmevala, ja sam u svemu sto pisem samo direktna i iskrena, a umori me ona tema o pederima, oprosti ako sam te povredila :):mahmah::mazenje:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Izvini brate, ja te stvarno nisam razumela, i nisam se podsmevala, ja sam u svemu sto pisem samo direktna i iskrena, a umori me ona tema o pederima, oprosti ako sam te povredila :mahmah::mazenje:
Ниси ме увредила :-)
Жеља ми је да темом изградимо огледало?!
Чак је спекулација и преко потребна овде, не би ли смо је исказали и дочарали?
Цитате знамо :-)
Живо, би је требало конверзацијом исказати :-)

Послато са PRA-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

U rl-u jedina pravda koju pokušavam da izguram, je vezana za klijente koji koriste usluge iz moje branše. Diskrimišu ih, optužuju i osuđuju, i sve to zbog stava i izgleda. Borim se na sve moguće načine, i svaki dijalog ili bilo kakvo medijsko pokazivanje, koristim isključivo u te svrhe. Nije lijepo osuđivati ljude samo zato jer su drugačiji. Nije korektno vršiti procjenu radne sposobnosti na osnovu stava i izgleda. Neko je debeo, neko mršav, neko ćelav, a neko tetoviran... i sve to ne utiče na njihovu radnu sposobnost, ukoliko su kvalifikovani za određeni posao. 
Virtuelno, teško da se može istjerati pravda, pa se tu i ne trudim previše. Dam do znanja da nisam saglasna, ali trudim se da budem oprezna, jer ne znamo ko stoji iza nika. Možda neka ranjena ili usamljena duša samo virtuelno ima snagu koju pokazuje, i ne bi je valjalo dodatno gurati u crnilo...osjete se ti i takvi, i tužno je preko njih dolaziti do svoje pravde ili kakve druge pobjede.
Ukoliko sam sigurna kakvo je biće, ali ono apsolutno sigurna,  ukoliko takva osoba ne pokazuje toleranciju prema drugima...upire prstom i proziva, degradira i podsmijeva se, čekam. Kad dođe momenat, upotrijebim metak koji šalje drugome ili meni...i eto rikošet. Stojim iza onoga što kažem, i vrlo ozbiljno upozorim. Da li je korektno, ne znam, ali da je djelotvorno, jeste.
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Што више " разумем неправду", мање је осећам. Не дотиче ме. 

..а зло које изађе из злоупотребе правде, или било чега, све чешће прође не дотичући ме се. Заболи, али се Сетим и све док се Сећам, пролазиће мимо ме.

Учим се да игноришем, али да не изгубим осећај.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Нема правде овде. Постоји само субјективно постављено и/или законски прописано шта се под правдом мора подразумевати, што не значи нужно нити да она то јесте, нити да се доследно спроводи. Практично, "правда" је тамо где се налази појединац или група која управља и/или одлучује, с тим што ту правду представљају субјективни доживљај и став појединца, усаглашеност ставова појединаца у групи или усвојена правна акта у заједници,  с тим што ни једно ни друго ни треће не искључује клопку да истерујући правду с једне стране чине неправду на другој. Објективно, правда не постоји овде, односно постоји формално или субјективно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

Зар Правда није живе? Дала се "на" употребу, зар не?

Служе Нам Бог беспоговорно и ћутећи све извршава, нестаће и људског века?!

Послато са PRA-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, Гајић рече

Зар Правда није живе? Дала се "на" употребу, зар не?

Служе Нам Бог беспоговорно и ћутећи све извршава, нестаће и људског века?!

Послато са PRA-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

Isto pitanje, ali da ponovim, na interesantan način doživljavaš pravdu....veliko slovo (Pravda), ona za tebe ima život, dušu, a dala nam se da raspolažemo sa njom.
Moj opis je plastičan, i baziram se na nju u mojoj službi. Tjeraš me da osjetim sram, jer postavljam sebe i svoje potrebe u prvi plan, dok je ona samo instrument u mom svijetu.
Da li sam te pogrešno shvatila?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Isto pitanje, ali da ponovim, na interesantan način doživljavaš pravdu....veliko slovo (Pravda), ona za tebe ima život, dušu, a dala nam se da raspolažemo sa njom.
Moj opis je plastičan, i baziram se na nju u mojoj službi. Tjeraš me da osjetim sram, jer postavljam sebe i svoje potrebe u prvi plan, dok je ona samo instrument u mom svijetu.
Da li sam te pogrešno shvatila?
Ево Ти за почетак:
Па и Реч којом се користимо није Наша :-) То је Он, али све Тебе ради чини :-)
Колико распећа, а у ствари је једно централно, свуда присутно?

Послато са PRA-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
U rl-u jedina pravda koju pokušavam da izguram, je vezana za klijente koji koriste usluge iz moje branše. Diskrimišu ih, optužuju i osuđuju, i sve to zbog stava i izgleda. Borim se na sve moguće načine, i svaki dijalog ili bilo kakvo medijsko pokazivanje, koristim isključivo u te svrhe. Nije lijepo osuđivati ljude samo zato jer su drugačiji. Nije korektno vršiti procjenu radne sposobnosti na osnovu stava i izgleda. Neko je debeo, neko mršav, neko ćelav, a neko tetoviran... i sve to ne utiče na njihovu radnu sposobnost, ukoliko su kvalifikovani za određeni posao. 
Virtuelno, teško da se može istjerati pravda, pa se tu i ne trudim previše. Dam do znanja da nisam saglasna, ali trudim se da budem oprezna, jer ne znamo ko stoji iza nika. Možda neka ranjena ili usamljena duša samo virtuelno ima snagu koju pokazuje, i ne bi je valjalo dodatno gurati u crnilo...osjete se ti i takvi, i tužno je preko njih dolaziti do svoje pravde ili kakve druge pobjede.
Ukoliko sam sigurna kakvo je biće, ali ono apsolutno sigurna,  ukoliko takva osoba ne pokazuje toleranciju prema drugima...upire prstom i proziva, degradira i podsmijeva se, čekam. Kad dođe momenat, upotrijebim metak koji šalje drugome ili meni...i eto rikošet. Stojim iza onoga što kažem, i vrlo ozbiljno upozorim. Da li je korektno, ne znam, ali da je djelotvorno, jeste.
 
Значи:
Возим ауто, излеће ми човек са споредног пута, ја имајући времена не заустављам и косим га?!
Дивно :-(

Послато са PRA-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Једном је учитељ питао своје ученике:

      "Зашто људи вичу кад су љути?"
      Ученици су размишљали неко време:
      "Зато што изгубимо стрпљење - зато вичемо" - рече један
      " Али, зашто би викао ако је особа поред тебе?" - пита учитељ
      "Зар није могуће говорити тихо и лагано?"
      Ученици су давали неке одговоре, али ни један није задовољавао учитеља.
      На послетку је објаснио:
      "Када су две особе у свађи, љутите, њихова срца се јако удаље. Зато морају викати једно на другога, да њихов крик премости удаљеност и да се могу чути. Што су љући, гласније морају викати, јер је удаљеност међу њима све већа."
      "Шта се догоди када се две особе заволе?
      Не вичу један на другога, већ говоре тихо и нежно. Зашто? Њихова срца су веома близу. Удаљеност међу њима је веома мала.
      "А шта се догоди када се још више заволе?
      Не говоре. Само шапућу и још више се зближују у својој љубави.. Коначно, не требају више ни шапат. Само се гледају и то је све. Такве су две душе које се воле."
      Онда је рекао:
      "Када се свађате, немојте дозволити да се ваша срца удаље, не изговарајте речи које би вас могле још више удаљити, јер ће доће дан кад ће удаљеност бити тако велика, да више никад неће бити пута назад"

      Патријарх Павле

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Једном је учитељ питао своје ученике:

      "Зашто људи вичу кад су љути?"
      Ученици су размишљали неко време:
      "Зато што изгубимо стрпљење - зато вичемо" - рече један
      " Али, зашто би викао ако је особа поред тебе?" - пита учитељ
      "Зар није могуће говорити тихо и лагано?"
      Ученици су давали неке одговоре, али ни један није задовољавао учитеља.
      На послетку је објаснио:
      "Када су две особе у свађи, љутите, њихова срца се јако удаље. Зато морају викати једно на другога, да њихов крик премости удаљеност и да се могу чути. Што су љући, гласније морају викати, јер је удаљеност међу њима све већа."
      "Шта се догоди када се две особе заволе?
      Не вичу један на другога, већ говоре тихо и нежно. Зашто? Њихова срца су веома близу. Удаљеност међу њима је веома мала.
      "А шта се догоди када се још више заволе?
      Не говоре. Само шапућу и још више се зближују у својој љубави.. Коначно, не требају више ни шапат. Само се гледају и то је све. Такве су две душе које се воле."
      Онда је рекао:
      "Када се свађате, немојте дозволити да се ваша срца удаље, не изговарајте речи које би вас могле још више удаљити, јер ће доће дан кад ће удаљеност бити тако велика, да више никад неће бити пута назад"

      Патријарх Павле
    • Од Поуке.орг инфо,
      Митрополит Антоније (Паканич) о новом карантину и човечности.
      Карантинска искушења која смо већ преживели у пролеће и рано лето ове године враћају, се, као што је и предвиђено. Многи од нас су сада у страху, збуњености и страху за будућност. Неко се плаши смртоносног вируса, неко се плаши да остане без посла услед карантинских мера изазваних њим. Све смо то већ прошли и сада бих желео да говорим о нечем другом. О томе колико је важно очувати човечност у данима искушења.
       
      Као што показују дискусије на друштвеним мрежама и билтени вести о криминалу, људи се не само плаше. Људи су постали агресивни и нестрпљиви. Већ смо рекли колико је страх деструктиван. Али сада је важно схватити шта можемо учинити упркос овом страху.
      Постоје људи који су слабији од нас, они који оштрије реагују на стрес. Управо ти људи су предиспонирани за прекомерне емоције. Реаговање на такве емоције биће још оштрији емоционални изливи других. И тако у круг. Нажалост, медиjи само загреваjу котао универзалних страхова, срџбе и незадовољства.
      Дужност хришћана је да не учествују у овом притиску. Миротворство је једно од наших позива. То значи да на нама, хришћанима, предстоји овај врло често незахвални рад — да се смиримо, утешимо, помогнемо.
      Ми имамо главно и најјаче оружје — поуздање у Бога. Али немају сви такав алат, што значи да би требало да га делимо са слабијима.
      На први поглед задатак изгледа тежак. Али, у ствари, ако се макар једном макнемо од расправе, смиримо уплашеног, утешимо сумњичавог, помогнемо страдалнику (речју или делом), ово ће бити једна од цигле веома важне зграде. Зграде миротворства.
      Искушења попут садашњих су наш тест за истинску веру, за нашу хришћанску мисиjу. Покушај мо да будемо достојни ове мисиjе, и Господ нас неће оставити.
      Записала Наталиjа Горошкова
      Извор: Православнаја жизањ (са украјинског превела Јелена Бујевић)

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Митрополит Антоније (Паканич) о новом карантину и човечности.
      Карантинска искушења која смо већ преживели у пролеће и рано лето ове године враћају, се, као што је и предвиђено. Многи од нас су сада у страху, збуњености и страху за будућност. Неко се плаши смртоносног вируса, неко се плаши да остане без посла услед карантинских мера изазваних њим. Све смо то већ прошли и сада бих желео да говорим о нечем другом. О томе колико је важно очувати човечност у данима искушења.
       
      Као што показују дискусије на друштвеним мрежама и билтени вести о криминалу, људи се не само плаше. Људи су постали агресивни и нестрпљиви. Већ смо рекли колико је страх деструктиван. Али сада је важно схватити шта можемо учинити упркос овом страху.
      Постоје људи који су слабији од нас, они који оштрије реагују на стрес. Управо ти људи су предиспонирани за прекомерне емоције. Реаговање на такве емоције биће још оштрији емоционални изливи других. И тако у круг. Нажалост, медиjи само загреваjу котао универзалних страхова, срџбе и незадовољства.
      Дужност хришћана је да не учествују у овом притиску. Миротворство је једно од наших позива. То значи да на нама, хришћанима, предстоји овај врло често незахвални рад — да се смиримо, утешимо, помогнемо.
      Ми имамо главно и најјаче оружје — поуздање у Бога. Али немају сви такав алат, што значи да би требало да га делимо са слабијима.
      На први поглед задатак изгледа тежак. Али, у ствари, ако се макар једном макнемо од расправе, смиримо уплашеног, утешимо сумњичавог, помогнемо страдалнику (речју или делом), ово ће бити једна од цигле веома важне зграде. Зграде миротворства.
      Искушења попут садашњих су наш тест за истинску веру, за нашу хришћанску мисиjу. Покушај мо да будемо достојни ове мисиjе, и Господ нас неће оставити.
      Записала Наталиjа Горошкова
      Извор: Православнаја жизањ (са украјинског превела Јелена Бујевић)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Здравствено стање митрополита Амфилохија је стабилно, налази уредни као и сви витални параметри, информација је која нам овог јутра стиже из Клиничког Центра гдје се Митрополит налази на болничком лијечењу од коронавируса.

       
      Доктори су изразили задовољство динамиком опоравка. Чињеница да Митрополит већ неколико дана нема повишену тјелесну температуру као и да од самог почетка лијечења нема потребу за додатним кисеоником, још више охрабрује све и указује да ће опоравак наставити да се креће у добром смјеру.
      Митрополит је 6. октобра, примљен на болничко лијечење на одјељење пулмологије Клиничког центра Црне Горе након што је тест показао да је позитиван на коронавирус.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...