Jump to content

Прва Божанска Литургија на знаковном језику служиће се у Никозији

Оцени ову тему


Препоручена порука

На позив Митрополије Тамасоса и Ориниса, један богослов допутоваће из Грчке да симултано преводи Литургију на знаковни језик за глуве људе. Служба ће се одржати у недељу 19. новембра у цркви Светог Јована Златоуста у Лакатамији, у предграђу Никозије.

Према речима пароха при цркве о. Киријака Каспариса, у прво време Митрополија ће доводити богослова једном месечно, па ће број оваквих служби уредити на сваких четрнаест дана или на све веће црквене празнике.

„Ово је осмишљено с циљем да се задовоље потребе глувих верника који никад нису имали могућност да прате Литургију или имали некога да им објасни њено дубље значење на њиховом језику,“ рекао је о. Киријак Сајпрус Мејлу.

Ово је први пут кад ће глуви људи моћи учествовати још активније у божанским литургијама. Он је додао да ће богослов стајати на подијуму тако да га сви виде и одатле ће симултано преводити на знаковном језику. До сада је 17 лица изразило интересовање за овом службом, али сесматра да ће бројка расти.

Истовремено, Митрополија је позвала једну Кипранку која је стручњак за знаковни језик да проучи како  богослов из Грчке преноси проповеди и богослужење, тако да једнога дана она преузме његово место када он не буде могао долазити на Кипар.


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Камо лепе среће да се наши угледају на њих.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Лапис Лазули рече

:aplauz:dobro su se setili.

 

пре 56 минута, Драгана Милошевић рече

Камо лепе среће да се наши угледају на њих.

 

пре 53 минута, Лапис Лазули рече

prv put da ce se sluziti tako...2000 godina do sada nikome nije palo na pamet...stvarno no coment.

Нажалост, са жаљењем морам да констатујем да је уредник сајта СПЦ одговоран за постављање ове вести НЕПИСМЕН и што је још горе, НЕОБАВЕШТЕН о дешавањима у сопственој Цркви!? 

На прво читање (и свако следеће читање за оне који нису у материји), из наслова се може закључити (и текста наравно) да ће се у кршћанској васељени, први пута, и то на Ципру, у Никозији, служити Литургија на знаковном језику.

То се уосталом види и из ваших коментара....

То наравно није тачно!

Јесте тачно за Ципар и за Никозију, односно Православну цркву Ципра, али није никаква новост нпр. за нашу Цркву...

http://www.eparhijabanatska.rs/liturgijski-znakovni-jezik/

 

На Крстовдан 2013. године је служена Литургија (на такав начин) први пута у СПЦ

 

http://www.novosti.rs/вести/србија.489.html:456104-Крагујевац-Литургија-на-знаковном-језику

Итд, итд...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

http://eparhijaniska.rs/projekti/liturgijski-prirucnik

Литургијски приручник за особе са оштећеним слухом“ који је Епархија нишка издала са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Господина др Јована настао је као помоћно средство за оне који желе узети учешћа у Светој Литургији која би била служена језиком геста. Оваква богослужења су новост у СПЦ али нису новина у Православљу и присутна су више десетина година у неким другим помесним Црквама па је та пракса делимично и консултована при неким недоумицама у изради.

Сам ДВД је трајања 78 минута и подељен је у два поглавља. Прво поглавље одухвата око 400 појмова које текст Литургије Светог Јована Златоустог садржи и још неких који би се у одређеном контексту могли употребити на самом богослужењу. Поред гестова који су стандардни у гестовном говору у Србији појављују се и гестови за појмове са којима ће се глуви и наглуви људи по први пут срести. Стручни консултант за гестовни говор при осмишљавању ових нових гестова био је господин Милосав Јовановић, председник Савеза глувих и наглувих Србије а са теолошке стране је то био ђакон Огњен Станковић, теолог и вишегодишњи вероучитељ Специјалне школе са домом ученика Бубањ у Нишу. При том послу трудили су се да што мање „измишљају“ нове гестове већ да се колико је год то могуће користе већ постојећим изразима и њиховим комбиновањем. Друго поглавље представља како би то у пракси могло да изгледа и приказује у сегментима готово целу Свету Литургију.

Укратко, овај ДВД садржи све оно шта је релативно искусном преводиоцу довољно како би Свету Службу учинио разумљивом глувом човеку у мери у којој ову Тајну над тајнама могу објаснити речи и појмови.

Као демонстратор гестовног говора у другом поглављу се поред ђакона Огњена појављује и протојереј Ненад Микић, парох „Куће глувих“ у Нишу, од кога је, као од ревносног пастира, сама идеја оприсутњивања оваквих Богослужења у СПЦ и потекла. Снимање видео материјала и комплетну монтажу урадио је господин Бојан Тошић, као појац је учешће узела госпођа Наташа Тасић а аудио снимак је урађен у студио радија Глас Епархије нишке. Дизајн сајта и програмирање урадио је господин Бојан Марковић.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Касније се сетих, ал је воз већ отишао.

Искрено, реакција је била на прву лопту.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 27. марта, служењем Свете Литургије и парастоса у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву, обележено је годину дана од упокојења блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина, првог и досада јединог архијереја обновљене Епархије ваљевске од 2006. године. 



      Свету Литургију је су служили свештенослужитељи из свих ваљевских намесништава предвођени оцем Георгијем, игуманом манастира Лелић, а сабрао се велики број верника који су волели и ценили Епископа. За непуних четрнаест година, колико је духовно водио верни народ једне од најпобожнијих Епархија, оставио је неизбрисиве трагове у материјалном и духовном смислу, што је у пригодној беседи подвукао отац Георгије, игуман манастира Лелић.
      Отац Георгије се у својој проповеди осврнуо на монашки пут Владике Милутина, од манастира Каона, преко Америке и Аустралије, до епископске службе у родном крају и међу народом који је волео и над којим се молио непрестано. „Васкршњом радошћу и надом у живот вечни, живео је Владика Милутин“, закључио је у проповеди након одслуженог парастоса отац Георгије. Поред великог броја свештенослужитеља и верника, у литургијском сабрању је молитвено учествовао др Милета Радојевић, саветник министра просвете и бивши директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије.
       
      Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пречистом лику Твоме поклањамо се Благи, просећи опроштај грехова наших, Христе Боже, који си благоизволио да се телом узнесеш на Крст, и да избавиш оно што си саздао од преваре ђаволске. Зато Ти благодарствено кличемо: Са радошћу си испунио све, Спасе наш, дошавши да спасеш свет. (тропар)

       
      Из Триода: Синаксар прве недеље поста - поука Светог Теодора Студита   О недељи победе Православља   Синодик који се чита у Недељу Православља (из 843. године)   Свети Владика Николај: Еванђеље о Господу Свезнајућем и о човеку без лукавства   Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа у недељу Православља   Патријарх Иринеј у Недељу Православља: Сви смо ми икона и лик Божји   Митрополит Амфилохије у недељу Православља: Вера је основа свега у Хришћанском животу   Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије: Свете Иконе и победа Православља (видео)   Епископ новосадски и бачки Иринеј: Беседа на Недељу православља 2017. године   Епископ новосадски и бачки Иринеј: Беседа на Недељу православља 2015. године   Епископ Атанасије: Историја и богословље светих икона   Беседа блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима у недељу Православља, 2016. године, Саборни храм у Новом Саду   Недеља Православља у Ватопеду (видео)
      Протонамесник Слободан Алексић о Недељи Православља: Црква почива на Богочовеку!
        Презвитер Велимир Врућинић: Недеља Православља   Предавање катихете Бранислава Илића: Богослужење прве седмице Великог поста и недеља Православља   Катихета Бранислав Илић: Прва недеља Великог поста – Православља   ТВ Храм: У сусрет Васкрсу - Недеља Православља   Радио Беседа: Недеља Православља   Радио Светигора: Недеља Православља
       Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Као што се биљке и дрвеће у пролеће поново рађају и препорађају, тако се душе наше за време Свете четрдесетнице препорађају од огреховљености, због тога и једна богослужбена химна период Свете четрдесетнице назива духовним пролећем и светим временом. И ваистину, по примеру Спаситељевог четрдесетодневног поста, ми кроз пост и молитву преображавамо душе своје, како бисмо што спремнији дочекали Празник над празницима. Како би овај свештени период године био саображен са нашим духовним и телесним подвигом Црква нам је као брижна мајка подарила великопосна богослужења која су заодевена покајним карактером. Центар или срце великопосних богослужења чини Литургија пређеосвећених Дарова.
       
      Литургија пређеосвећених Дарова служи се само за време Свете четрдесетнице, и то: у сваку среду и петак првих шест седмицâ Великог поста; у четвртак пете седмице, на Велики понедељак, Велики уторак и Велику среду. Може се служити и у понедељак, уторак и четвртак, друге, треће, четврте, пете и шесте седмице Великог поста, у случају да се у те дане догоди празник светог који у типику има знак +, или, пак, храмовни свети. Према древном типику Цркве, у седмичне дане током свете Четрдесетнице, од понедељка до петка, забрањено је служити потпуну Литургију (изузев ако се у те дане догоди празник Благовести), јер је радост евхаристијског славља неспојива са покајним карактером Великог поста и великопосних богослужења. Према сведочанству протојереја Александра Шмемана: „Можемо да разумемо зашто је Евхаристија неподударна са постом, јер је пост, као што можемо даље видети - главни израз Цркве у стању путешествија, и то само док је она на свом путу према Небеском Царству. А „синови Царства", каже Христос, „не могу да посте док је са њима Женик". Ово нам потврђује 49. канон помесног сабора у Лаодикији којим се забрањује приношење бескрвне жртве у време Свете четрдесетнице, осим суботом и недељом. Касније овај канон бива проширен на Пето-шестом трулском сабору и он гласи: „У све дане поста Свете четрдесетнице, осим суботе, недеље и светлог дана Благовести, нека бива само Литургија пређеосвећених Дарова“.
       
      Литургија пређеосвећених Дарова води порекло од првих векова, док је њену коначну редакцију сачинио Свети Григорије Двојеслов, епископ римски. Бројни су називи ове литургије; неки од њих су: Литургија четрдесетнице, Литургија освећења чаше, а неки је називају Службом причешћа. Ова света служба је покајног карактера сходно времену у коме се служи, а самим тим богослужи се у тамном одјејанију. Она није евхаристијско славље, и не можемо је назвати Литургијом у правом смислу те речи, јер не садржи анафору. Најједноставније речено, можемо је назвати великопосним вечерњем са причешћем. Према сведочанству Светог Јустина Мученика и Философа, видимо да хришћанима тога времена није било страно издвојено причешћивање, будући да су ђакони по кућама причешћивали оне који из оправданих разлога нису били на Литургији. Слободно се може рећи да је претеча Литургије пређеосвећених дарова управо ова поменута пракса издвојеног причешћивања верних, које је, више или мање, било заступљено у свештеној историји Цркве. Неизбежно је нагласити да је пост у првим временима подразумевао потпуно не узимање хране до деветог часа (око 15 часова по нашем рачунању времена), а не желећи да прекидају пост, видимо да су се причешћивали тек након деветог часа, те је из тог разлога Литургија пређеосвећених Дарова вечерња служба са причешћем и служи се увече, након деветог часа. Овакав вид поста се није односио на суботе и недеље, када је 55. каноном Пето-шестог Трулског сабора, овакав вид поста забрањен, изузев само једне - Велике суботе.
      Сâм појам „пређеосвећени Даровиˮ указује да се Свети Дарови за њено служење припремају и бивају освећени на потпуној недељној Литургији Светог Василија Великог. Приликом проскомидије пре недељне Литургије, презвитер поред редовног вади још два или више Агнеца (у зависности колико ће се Литургија пређеосвећених Дарова служити током те седмице). Агнец који бива освећен на потпуној Литургији, чува се за пређеосвећену Литургију у за то одређени кивот (дарохранилицу).
       
      Када је реч о последовању (поредку) Литургије пређеосвећених Дарова, њен први део јесте великопосно вечерње, с тим што не почиње свакодневним „Благословен Бог наш…“, већ литургијским возгласом: „Благословено Царство…“ Након возгласа чтец чита 103. предначинатељни псалам, који на леп и сликовит начин описује стварање света и величанствена дела Божја који је све премудрошћу створио, а презвитер за то време испред часне трапезе чита Светилничне молитве почев од четврте. После велике (мирне) јектеније читају се три антифона из 18. катизме. Посебан моменат у овом првом делу Литургије пређеосвећених Дарова јесте читање старозаветних одељака, које следи после Малог входа и појања песме „Свјете тихиј“. Прва паримија се чита из Књиге постања, а то символизује човеков грехопад и његове последице. Друга паримија се чита из Прича Соломонових; ово читање има за циљ да поучи верне мудрости и побожности. Из ових читања видимо потребу поуке, својеврсне катихезе, и на овом богослужењу. Овај свештени тренутак указује да се и на Литургији пређеосвећених Дарова хранимо са две трпезе – најпре са трпезе речи Божје у виду старозаветних чтенија, а потом и са трпезе Царства Небеског, пређеосвећеним Даровима. Између ова два старозаветна читања налази се специфичан и јединствен  возглас: „Светлост Христова просветљује све“. Знаменити тумач светог богослужења, Свети Симеон архиепископ Солунски говори да благослов између два старозаветна читања на Литургији пређеосвећених Дарова има следећи смисао: „Постање говори о почетку, о стварању бића и паду Адамовом, а друга паримија из Прича Соломонових, поучава тајанствено о Сину Божјем, а тог Сина називају мудрост и кажу да ће мудрост себи саградити дом, тј. Пресвето тело Његово. Мудрост је, дакле, сâм Син Божји који нас просвећује и освећује.ˮ Помињање светлости Христове налазимо још у 4. веку и ови спомени се односе на дочекивање вечерње светлости, односно, на паљење светлости приликом вечерњег богослужења. Свети Симеон Солунски доноси важно сведочанство о богослужбеној пракси дочекивања вечерње светлости, и по њему: „Паљење вечерње светлости указује да је нама који смо у сенци греха, засијала Светлост истинита и светлошћу своје благодати испунила васељену.ˮ
      Други део Литургије пређеосвећених Дарова, после јектеније  и молитве за оглашене, или јектеније и молитве оних који се припремају за Свето просветљење (ова јектенија и молитва за оне који се припремају за Свето просветљење произноси се само од среде четврте недеље Великог поста, све до Свете и Велике среде), следи део који можемо назвати  припремом за причешће пређеосвећеним Даровима. Након прве и друге молитве верних по возгласу „По дару Христа твога…“ поје се песма:
      „Сада небеске силе са нама невидљиво служе: јер ево долази Цар славе; ево већ принесена тајанствена Жртва долази, свечано праћена. Са вером и љубављу приступимо да причасници вечнога живота постанемо. Алилуја, Алилуја, Алилуја.“
       
      За време ове песме врши се преношење пређеосвећених Дарова са светог Предложења на свети престо, а за време кога сав народ преклонивши колена клечи. Ово преношење подсећа нас на Велики вход, који бива на потпуној Литургији. У праксу је доста касније ушло изговарање великопосне молитве Светог Јефрема Сирина, коју презвитер изговара након полагања пређеосвећених Дарова на Свету Трпезу и приликом изговарања ове молитве сâм презвитер и сав народ чине три метаније. Посебну пажњу привлачи нам и молитва после полагања божанствених пређеосвећених Дарова на Свету Трпезу „Боже неизрецивих и невидљивих тајни…“, коју са слободом можемо разумети као централну молитву ове свете службе. (прочитати молитву у целости)
      Кроз ову дивну молитву можемо сагледати да причешће Светим Тајнама Тела и Крви Христове јесте суштина нашег духовног живота, јер у нашем опитном сусрету са Господом у причешћу Светим Тајнама, постајемо удеоничари Богочовечанског Тела – Цркве, актуализујући притом наше хришћанско назначење и делатно испуњавајући Господњу заповест на коју нас наведена молитва и подсећа: „Ко једе моје Тело и пије моју Крв у мени обитава и ја у њему…ˮ Дакле, у речима ове молитве сагледан је и сâм смисао служења Литургије пређеосвећених Дарова, а то је интензивирање активног литургијског живота или, боље речено, активно причешћивање између две недељне потпуне Литургије. Централна мисао која треба да се роди у срцима нашим јесте савршена чежња за причешћем и сусретом са Господом нашим у Светој Чаши. Да закључимо, Литургија пређеосвећених Дарова, њен чин, њено порекло и потреба за њом се не могу схватити без љубави и без срдачне чежње према Светим Тајнама Тела и Крви Господње, као и без практиковања честог, или боље речено, активног (редовног) причешћивања.
      За време причешћа, поје се причастен „Окусите и видите, јер је добар Господ, Алилуја, Алилуја, Алилуја.“ Након позива ђакона да са страхом Божјим, вером и љубављу приступимо, уместо свакодневног: „Благословен који долази у Име Господње…“, појци поју специфичну песму на Литургији пређеосвећених Дарова: „Благосиљаћу Господа у свако време; прослављање Њега је у устима мојим.“ Док, након благослова презвитера, појци поју: „Хлеб небески и чашу живота окусите и видите, јер је добар Господ. Алилуја, Алилуја, Алилуја.“ Заамвона молитва на Литургији пређеосвећених Дарова представља сликовит  и врло леп приказ пречасних дана Свете четрдесетнице у којој се налазимо. Молитва наглашава да нас је Господ својом добротом увео у пречасне дане ове који нам служе за очишћење како душе, тако и тела. У молитви се, са друге стране, молимо да нам Господ дарује да се добрим подвигом подвизавамо и да ток поста завршимо сачувавши веру, да се као победитељи греха јавимо и да се након овог свештеног времена подвига и поста удостојимо поклонити се Христовом славном Васкрсењу. Са слободом можемо рећи да ова молитва представља један вид путоказа којим правцем су хришћани усмерени у периоду Свете четрдесетнице, показујући нам на крају и циљ нашег подвига и великопосног путовања. Након отпуста чита се 33. благодарствени псалам „Благосиљаћу Господа у свако време“, који је вид благодарења за ову службу која нам је дарована и у којој се причестисмо светим тајнама Тела и Крви Господње, укрепљујући се духовно како бисмо издржали ток поста и подвига, предокушавајући радост Празника над празницима.
       
      Катихета Бранислав Илић
       
       
      Вашој пажњи препоручујемо и филм о Литургији Пређеосвећених Дарова у коме ову центарлну великопосну службу објашњава Архиепископ Цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије:
       
      Вашој пажњи препоручујемо и разговор о Литургији Пређеосвећених Дарова:
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Сада небеске силе са нама невидљиво служе: јер ево долази Цар славе; ево већ принесена тајанствена Жртва долази, свечано праћена. Са вером и љубављу приступимо, да причасници вечнога живота постанемо. Алилуја, Алилуја, Алилуја.“     Документарни филм о Литургији Пређеосвећених дарова   Протојереј Василије Потапов: Литургија Пређеосвећених дарова   Архиепископ Аверкије (Таушев): Литургија Пређеосвећених дарова   Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић: Литургија Пређеосвећених дарова   Протојереј Александар Шмеман: Литургија Пређеосвећених дарова   Протојереј Александар Шмеман: Вечерње причешће   Протојереј Андреј Ткачов: Литургија Пређеосвећених дарова   Протојереј Мирчета Шљиванчан: Литургија Пређеосвећених дарова   Презвитер Жељко Латиновић: Литургија Пређеосвећених дарова   Презвитер Слободан Јаковљевић: Литургија Пређеосвећених дарова   Презвитер Петар Бикар: Литургија Пређеосвећених дарова   Јерођакон Јеротеј Ковиљац: Литургија Пређеосвећених дарова   Протојереј Жељко Ћалић: Светлост Христова посветљује све!   Ђакон Вељко Васиљев: О Литургији Пређеосвећених дарова   Катихета Бранислав Илић: Литургија Пређеосвећених дарова - срце великопосних богослужења   Катихета Бранислав Илић: О Литургији Пређеосвећених дарова (аудио запис емисије)   Катихета Бранислав Илић: Светлост Христова просветљује све!   Литургија Пређеосвећених Дарова у вождовачком храму, 2016. Лета Господњег (видео)   Појачки састав Св. Јован Дамаскин: Да исправитсја - стихови са Литургије Пређеосвећених дарова   ТВ Храм: Појање из Литургије Пређеосвећених дарова (Сада небеске силе... и Окусите и видите...)   Радио Светигора: Литургија Пређеосвећених дарова   Радио Светигора: Тримирје и Литургија Пређеосвећених дарова (аудио)   ТВ Храм: Шта је Литургија Пређеосвећених дарова?     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
×
×
  • Креирај ново...