Jump to content
Sign in to follow this  
александар живаљев

У подгоричком Саборном храму представљена књига Комнена Бећировића „Борба за спас Мораче“

Rate this topic

Recommended Posts

14. новембра 2017.

DSC_2869-e1510657441583-720x375.jpg

Књига „Борба за спас Мораче“ аутора Комнена Бећировића, књижевника и публицисте из Париза, рођеног у Љевиштима на извору Мораче , која је објављена у издању „Светигоре“, промовисана је 12. новембра пред многобројном публиком у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије подсјетио је да је Комнен Бећировић један од најзначајнијих бораца за одбрану, не само Мораче и њене немањићке лавре, него и ловћенске цркве Светог Петра Цетињског, те да је управо он својевремено подигао на ноге најзначајније људе Европе против тог непочинства ондашњих властодржаца.

Казао је да је данашња Црна Гора све мање његошевска Црна Гора, а све више Монтенегро.

„Повратак истинских Црногораца биће онда када буду учествовали у спасавању немањићке лавре Манастира Мораче и морачког кањона, који је запамћен и записан у историји свијета, у историји човјечанства, да не говорим о историји немањићког народа српскога, црногорскога… Записана је лавра морачка, записана је од ових руских изасланика који су у своје вријеме долазили. Дај Боже да они долазе и у временима после ових наших времена и да нађу и лавру морачку, и морачки кањон, једиствен у Европи, а да са њима нађу и нас онаквим какви смо били у вријеме Петра Првог и Петра Другог Петровића“ рекао је Митрополит Амфилохије.

Аутор књиге Комнен Бећировић је рекао да се Морача брани од зла које јој пријети већ више деценија.

Додао је да је доласком познатог свјетског еколога Франца Вебера борба за њен спас попримила међународни карактер.

„Ова књига садржи моје текстове настале током последњих седамнаест година. У питању су моје реакције, обраћања, вапаји против потапања Мораче од стране власти. Она је одговор, колико је то било могуће и у мојој моћи, на вишедеценијску острвљеност власти на Морачу“ казао је Бећировић.

Академик Матија Бећковић је казао да је Комнен Бећировић већи дио свог живота посветио одбрани Мораче од потопа.

„Бећировић има сабрата Косту Радовића који оплакује потопљену Пиву. И ја ћу им се придружити. Нема у Црној Гори ништа што би се смјело потопити. Почело је иза Другог свјетског рата причом да се исуши Скадарско језеро. То је била велика прича, да нестане језеро које постоји, а завршило се да се направе језера тамо где их никада није ни било. И што је најгоре, нијесам приметио у овим нашим брдима, да су се људи против тога бунили, него као да су у потопу видели једину наду, да ће их негде због тога преселити и да ће добити неки други завичај. Нада у потоп била је једина перспектива. Црна Гора је Нојев ковчег испливао из косовског потопа“, казао је, између осталог, Бећковић.

Проф. др Мило Мркић истакао је да је Бећировићева борба за Морачу за похвалу и од међународног значаја.

Књижевник Коста Радовић говорио је о многобројним негативним последицама потапања ријеке Пиве.

„Тридесет и пет година пишем и говорим о потопу Пиве. Више сам и занијемио од апсурда који сам доживио. Пива је примјер како не треба радити. Пивљани су добили потопом сеобу. Та мука чека и Морачу, ако се власт не освијести“ поручио је Радовић.

Др Будимир Алексић је подсјетио да је Бећировић своју борбу за одбрану Мораче започео једним чланком у „Политици још далеке 1987. године. Додао је да је власт која је 1991. године прогласила Црну Гору за еколошку државу, управо те године спријечила уврштавање Мораче на листу Унеска.

„И то је велики парадокс. Други парадокс на који Бећировић указује у овој књизи јесте да једна власт која се куне у европске вриједности васкрсава најпогубнији пројекат из тоталитарног режима, а то је потапање Мораче са свим њеним природним и културним богатсвима“ закључио је Алексић.

Народни гуслар Ставан Вујачић пјевао је стихове Комнена Бећировића о Морачи.

Модератор вечери био је свештеник Предраг Шћепановић.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

DSC_2859.jpg
DSC_2860.jpg
DSC_2863.jpg
DSC_2865.jpg
 
DSC_2866.jpg
DSC_2871.jpg
DSC_2907.jpg
DSC_2920.jpg
 
DSC_2921.jpg
DSC_2927.jpg
DSC_2930.jpg
DSC_2933.jpg
 
DSC_2950.jpg
DSC_2957.jpg
DSC_2974.jpg
DSC_2992.jpg
 
DSC_2995.jpg
DSC_2999.jpg
DSC_3016.jpg
DSC_3051.jpg
 
DSC_3064.jpg

 

 
© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска
 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      На интернет страници Преосвећеног Епископа моравичког Антонија, старешине Подворја СПЦ у Москви и викара Патријарха српског, 24. марта 2020. је објављено да је на дан празновања чудотворне иконе Пресвете Богородице Државне, у недељу 15. марта 2020. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит екатеринбургски и верхотурски Кирил началствовао служењем Свете Литургије у Спомен-храму на Крви, уз саслужење архијереја екатеринбургске митрополије, као и представника Помесних православних цркава.    Бденије уочи празника чудотворне иконе Пресвете Богородице “Државна”     Испред Српске православне цркве на свечаностима је присуствовао Владика Антоније. Тога дана је Митрополит Кирил обележио и 22. годишњицу своје архијерејске хиротоније. У суботу 14. марта 2020. године, на навечерје празника посвећеног чудотворној икони Пресвете Богородице “Државна”, у истоименом храму мушког манастира Светих царских страстотерпаца, Његово Високопреосвештенство Митрополит екатеринбургски и верхотурски Кирил је началствовао служењем свеноћног бденија. Високопреосвећеном Митрополиту је том приликом саслуживао велики број архијереја – представника Помесних православних цркава, који су допутовали у Екатеринбург како би узели учешће у обележавању празника Државне иконе Пресвете Богородице.    Испред Српске Православне Цркве, радост празника је поделио Преосвећени Епископ моравички Антоније, старешина Подворја СПЦ у Москви и викар Патријарха српског.     Извор: Епископ моравички Антоније (Пантелић)
    • By Логос
      Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан викара Патријарха српског и настојатеља храма Светог Саве, служио је 20. марта 2020. године Литургију пређеосвећених даровау у храму Светог Јована Владимира у београдском насељу Медаковић. Повод литургијског сабрања били су исповест и братски састанак свештенства архијерејског намесништва београдског другог.      Саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Павловић и Драган Предић, јереји Ђорђе Љубинковић и Игор Грацун, протођакон Младен Ковачевић и ђакони Мирослав Митровић и Милојко Топаловић. Свештенике и ђаконе архијерејског намесништва београдског другог исповедали су протојереји-ставрофори Драгомир Убипариповић и Слободан Аксентић.     Извор: Храм Светог Јована Владимира
    • By Логос
      У цркви Свете Петке у Будви данас је одржано редовно годишње братско сабрање свештенства Барског и Будванског протопрезвитеријата. Свету литургију пређеосвећених дарова и помен страдалима у Мартовском погрому 2004. године на Косову и Метохији служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   Звучни запис беседе   Након Литургије Владика је рекао да онај који се одриче Христа, који је сишао са неба и даровао себе као хљеб живота, несумњиво воли смрт и у пролазност.   “Јер се храни оним што је смртно и пролазно, живи оним што је мртно и пролазно одричући се Њега бесмртнога, непролазнога, живоноснога и животворнога. Свио безбожници овога свијета су по самој природи ствари обоготворитељи смрти, јер се клањају и служе и хране се само оним што је смртно, што је пролазно и што је ништавно”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Рекао је да је Христово васкрсење једина сила, једина нада и једини спас за човјека и човјечанство.   “Једини лијек од смрти, пролазности и од ништавила. Зато Црква кроз вјекове призива све људе и све земаљске народе, поклонике и обоготворитеље смрти да се врате Богу вјечноме животу, да не мрзе Бога дародавца живота и да не обоготворавају смрт, него да се поклоне живоме Богу и да примају њега као хљеб живота примајући његову истину, Његову мудрост, Његову правду, његову доброту”, рекао је Владика.   Владика Амфилохије је додао да није случајно да је све пропало што је градио претходни безбожни богоборачки систем.   “Јер је на смрти грађено и смрћу било затровано. То се догодило и са Совјетским Савезом и његовом идеологијом, то се догодило и са нама овдје који смо били бољшевички ученици. Чак и они који су то градили у своје вријеме, њихови потомци, они су и уништили то затровани тим безбожништвом и лакомошћу и обоготворењем земаљских добара, пролазних и ништавних добара. Они који се смрти клањају и обоготворавају оно што је смртно, што је пролазно, одричу се вјечнога и непролазнога живота, вјечног и непролазног људског достојанства и Онога који даје то достојанство”, поручио је Митрополит црногорско-приморски.   Рекао је да Европа, која је била крштена Европа, на један модеран начин почиње да мрзи Бога.   “Да се одриче Бога и вјечнога људскога достојанства, као и претходне идеологије, нацифашистичке и бољшевичке и титоистичке.И да опет, на другачији и модеран начин обоготворавају прах земаљски, ништавило, земаљска добра и човјека коме је дах у носу, човјека без Бога и човјека који је против Бога. Шта су радили ови који су бомбардовали нас деведесетих година и који данас бомбардују људе наводно у име људских права? Којих људских права? Тих и таквих људских права која се одричу права на вјечни, на бесмртни живот, на вјечну и непролазну слободу”, рекао је он.   Објаснио је да онај који мрзи Бога, мрзи и човјека, икону Његову, свету и животворну.   “И ево, у ове наше дане, Бог је попустио поново тај вирус ове болести која се шири свијетом, који нје плод управо те богомржње и те братомржње прошлих времена, до недавних времена.И народ је оболио у наше вријеме и Европа оболијева од једног новог вируса који је прастари вирус, а то је страх од смрти. И природно је да се страше тако смрти они који се клањају смрти и ономе што је пролазно, и то обоготворавају. Па кад им то буде угрожено, онда они немају више наде. А ми, који се у Христа Господа крштавамо и са Њим сараспињемо, и који се причешћујемо Тијела и Крви Госпшода и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, ми сигурно увијек требна да имамо смрт пред собом, као мјесру свега што се на земљи догађа, али у исто вријеме треаба да се бојимо само Бога, да у нашим срцима само буде страх од Бога, страх од Божје светиње”, објаснио је Митрополит Амфилохије.   Владика се у својој бесједи присјетио и страдалника у Мартовском погрому из 2004. године   “Када су потпомогнути од савремених твораца новога човјека, безбожнога, разбојници на Косову и Метохији срушили поново, послије оних злочина из деведесетих година, преко 200 домова, побили велики број жена и дјеце која нијесу избјегла са Косова и Метохије. Тада су порушене и велике светиње – 39 нових храмова, поред оних стотинак порушених бомбардовањем НАТО пакта и насиљем шиптарских злочинаца који су стид и срам часнога и честитога патријархалног албанског народа. То су злочинци васпитани на идеологији брозоморе, на идеологији Енвера Хоџе, на идеологији Мао Це Тунга”, казао је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 11. марта 2020. године свету Литургију пређеосвећених дарова у храму Светог Марка у Београду.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Протојереј Марко Пантић објавио је Приручник за хришћанску етику, збирку предавања на Теолошкој школи у манастиру Светог Саве у Либертивилу. Књигу је аутор поделио у два дела: О хришћанској етици (појам, предмет и циљ, однос са догматиком, морални закон, савест и слободна воља) и О природи човека.     Ова публикација је врло корисна јер је хришћанска етика део етике, као науке, који је прожет хришћанским погледом на живот. Ова научна дисциплина је врло значајна за хуманистичке науке у целини јер није пуки скуп правила, већ показатељ учествовања у божанском животу. Христове заповести човеку откривају божански етос и негују етику сагласну са Богом и Божјим законима.   Христос је пуноћа Закона и Пророка, и Христово јеванђеље је допуна и давалац смисла етици и социјалном учењу Старог завета. Циљ етике је да помогне човеку у суочавању са етичким проблемима, обликовању правила понашања, као и да га усмери ка иправном избору. Мандазирис пише у својој књизи Хришћанска етика да човек није створен ради етике, већ етика ради човека. Међутим, човек наше епохе одстранио је етику од свакодневног живота, и сада је потребно да је се поново сети и врати јој улогу коју је увек имала, а не да створи нову етику. Зато аутор Приручника за хришћанску етику и пише други део: пририода човека, са посебним акцентима на грех и врлину.   Први део књиге доноси поглавља о хришћанској етици уопште, о односу догматике и етике, о историјском развоју хришћанске етике, о моралном закону, о савести, о слободи воље; док у другом делу аутор наводи поглавља о природи човека, о паду у грех и нарушавање образа и подобија по Светим оцима, о самољубљу, о развоју греха у човеку, о хришћанској врлини и њеним својствима, о хришћанским врлинама (о вери, нади, љубави, смирењу, трезвености), уз додатак о врлини (добродетељи) и стању воље.   Књигу Приручник за хришћанску етику препоручујемо свим ђацима и студентима богословских школа, свим свештенослужитељима и верницима.   ђакон др Ивица Чаировић     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...