Jump to content
  1. Milan Nikolic

    Milan Nikolic

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У уторак, 27. Августа, уочи празника Успења Пресвете Богородице, Епископ западноамерички Максим угостио је у Сан Франциску преосвећену господу Епископе: рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, бихаћко-петровачког Сергија, захумско-херцеговачког Димитрија и Епископа стобиског Давида из Охридске Архиепископије.     Српски Епископи окупили су се у Храму Светог Јована Крститеља у ком је служено празнично вечерње које су за певницом пратили ученици Призренске Богословије,   који су у Сан Франциско допутовали у пратњи Епископа Теодосија.     Епископ западноамерички Максим пожелео је својој браћи Архијерејима добродошлицу у град Светог Јована Шангајског и захвалио им се у име свих епархијота што ће узети учешће у прослави Епархијских дана и великог јубилеја 8 векова аутокефалности Српске Православне Цркве које ће Епархија западноамеричка прославити током предстојећег викенда.   Након вечерње службе, у свечаној сали парохијског дома Цркве Светог Јована Крститеља приређена је вечера у част Српских Архијереја. Вечери су присуствовали и бројни парохијани који су имали прилике да уживају у сјајном наступу Призренских Богослова који су премијерно извели песме са новог музичког издања Призренске Богословије на ком су сабране најлепше песме из Старе Србије.     Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      Поводом завршеног састанка предстојатеља свих хришћанских Цркава у сиријском граду Дамаску, у манастиру Светог Јефрема Сирина, учесници овог сусрета су издали заједничко саопштење у којем је изражена нада да ће хришћанско становништво – упркос тешким друштвеним околностима – остати и опстати у земљи својих предака.     Међу учесницима састанка био је Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован, предстојатељ славне, богочуване и од апостола Христових основане Антиохијске Цркве, историјски друге, а у диптисима аутокефалних помесних Цркава треће по реду.    Саговорници су заједнички промишљали о општој ситуацији у региону, као и кризи коју је изазвао вишегодишњи рат. Последице те кризе највише осећају хришћани, чији се број смањује услед честих миграција. Такође, хришћански представници жале због трајног и најдубљег ћутања поводом отмице двојице митрополита, Павла Јазигија из Антиохијске Патријаршије и Григорија Јохана Ибрахима из Сиројаковитске Цркве. Већ дуже од шест година свет као да је заборавио овај значајан хуманитарни случај.      Извор: Romfea.gr. (приредила Информативна служба Епархије бачке)   Заједничка изјава поглавара хришћанских Цркава у Дамаску -аутор емисије: БЕСЕДА | Радио Беседа
      BESEDA.RS  
    • Од Логос,
      Он није био обично име, већ велико име за свет архитектуре и црквеног градитељства као и за његове пријатеље, колеге, поштоваоце, ученике…     Давне 1985. године наши путеви су се сусрели у манастиру Каона, када сам на препоруку преосвећених епископа Господина Амфилохија и Господина Атанасија ангажовао архитекту Предрага – Пеђу Ристића за израду и пројектовање крстионице која је рађена по узору на крстионицу града Тебе Тесалијске. Он је пројектовао и језеро и мост на њему у манастиру Каона, као и цркву у Белотићу и Мровској у веома тешко време, због чега је и бивао привођен на саслушање у полицијску станицу. Иако је био на сваки начин ометан он је био неустрашив.   Несвакидашњи човек из кога је исијавала снага карактера. Представљао је појам рада и енергије, љубави према архитектури и општег знања. Задивљен његовом личношћу често сам са о. Арсенијем, потоњим игуманом манастира Каона, посећивао предавања која је држао у Београду, на којима смо много научили о архитектури, црквеном градитељству, а поготову о византијској архитектури коју сам тада још више заволео, а данас, у својој епархији, примењујем поштујући њене најстрожије каноне. Од њега сам се научио старим занатима, изради крстова и окулуса…   Када је пре неколико месеци стигла вест да је Предрагу здравље попустило, посетио сам га и питао да ли жели да пошаљем архимандрита Михаила, игумана манастира Јовања, да га исповеди и причести, на шта ми је он одговорио: „Мислим да је то неопходно. Хришћанин сам био, хришћанин и остао“. Убрзо га је игуман Михаило посетио, исповедио и причестио, а потом безмало три сата провели у разговору чији би се садржај могао исцрпети једном Пеђином реченицом: „Ја сам у цркви живео и у цркви радио“.   Предраг Ристић је био велики човек и геније за архитектуру. На крају његовог животног пута могу се поменути речи васељенског апостола: „Добар рат ратовах, трку сврших и веру одржах“(2 Тим 4,7). У мом памћењу остаће сећање на његову личност целога живота, а мислим да и у вечном неће бити заборава. Покој његовој племенитој души и Царство му небеско!     Епископ ваљевски  + Милутин     Извор: Епархија ваљевска
    • Од Родољуб Лазић,
      Изгледа да смо сви ми у поприличном незнању шта се организационо-административно десило и дешава са нашом Црквом у Америци, тј. у САД, и то почев од 1998. године.
      Наишао сам на Саопштење Председника Црквеног сабора (потписан од стране еп. Лонгина, Иринеја и Максима) од 5. августа 2019. године у којем се објашњавају измене о којима се говори у писму еп. Кирила. 
      Цитирам:
      "1) Our name has changed from the Serbian Orthodox Church in North and South America to Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America for the following reasons:
      a. First and foremost, we updated our name to accurately reflect our geographical reach, and to make it unequivocal, that we are an integral part of the Serbian Orthodox Church-Patriarchate with its See in Belgrade, as we are Dioceses of the Serbian Orthodox Church, and not a separate “Church”;
      b. St. Mardarije established our administrative center in Libertyville, Illinois and therefore we are subject to the laws of the United States of America, where the legal, tax, and insurance realms have become more and more hostile to religious entities. Continuing to operate with a name that references North and South America opens the U.S. Dioceses to legal obligations for all of the activities of our Dioceses in Canada, South and Central America. Similarly, the Canadian, South and Central American Dioceses could be held legally responsible for the activities in our U.S. Dioceses;
      c. The name Serbian Orthodox Church in the United States of America and Canada ceased to exist in 2007, when it was succeeded by the name Serbian Orthodox Church in North and South America. More importantly, in 1995, the Canadian Diocese enacted its own governing document, called a Statute, required by Canadian law and approved by the Holy Assembly of Bishops. Since then, the Canadian Diocese has only sporadically participated in our Church Assemblies, and has minimally participated in the Central Church Council. Since 1995, the Canadian Diocese has been forbidden by Canadian law to pay its Diocesan assessments to the Central Treasury here in the United States;
      d. The Serbian Orthodox Diocese of Buenos Aires and South and Central America is now legally registered in Argentina, pursuant to Argentinian law, and will thereby, be operating under its own Statute.
      https://serborth.org/news_190805_1
      Остатак текста можете прочитати на горњој адреси, помињу се још неке измене у оквиру Устава Српских православних епархија у САД (СПЕСАД).
      Само кратко да прокоментаришем ово:
      a. First and foremost, we updated our name to accurately reflect our geographical reach, and to make it unequivocal, that we are an integral part of the Serbian Orthodox Church-Patriarchate with its See in Belgrade, as we are Dioceses of the Serbian Orthodox Church, and not a separate “Church”;
      1. Значи, све до сада, док је постојао назив "Српска Православна Црква у Северној и Јужној Америци, то је била нека засебна Црква (separate Church)?
      2. Како се нису сетили да мало другачије и боље нагласе припадност Српској Цркви? Па да се назову нпр.  "Епархије Српске Православне Цркве у САД"? У том случају би било много јасније да припадају СПЦ, него ово како се сада зову.
      Оно што је занимљиво јесте да одлуке које доноси Црквени сабор мора да одобри СА Сабор СПЦ, (члан 18, тачка 11, алинеја 3 Устава СПЕСАД) )  али се у овом Саопштењу, ако добро разумем, каже да је то све већ одобрено на СА Сабору СПЦ одржаном 2018. године. (This was done in accordance with the May 7/24, 2018, HAB No. 45/MIN.171 decision of the Holy Assembly of Bishops of our Mother Church, the Serbian Orthodox Church, to whom we are and shall forever remain faithful). То пише и у чл. 34. Устава, који доноси и историјат доношења Устава, почев од1998. године, са накнадним изменама. Ако је то тачно (а да ли је, треба видети шта тачно пише у трој одлуци Сабора СПЦ из 2018. године), онда је еп. Кирил закаснио са реакцијом или је необавештен. 
      Устав СПЕСАД је овде: 
      https://serborth.org/documents
      У сваком случају, кад се прочита тај Устав, јасно је да је то практично Устав Архиепископије са три епархије, а та Архиепископија је врло, врло аутономна по свему. Има свој Црквени сабор који се одржава сваке 5. године, а може и ванредно, има Епископски савет, који је пандан СА Синоду, има Централни црквени савет итд...
      Једноставно, давно је требало да међу линковима на званичном сајту СПЦ стоји и линк према овој Архиепископији (сајт СПЕСАД је, иначе, потпуно на енглеском(!!!), без опције за српски и без икаквог линка према СПЦ).
      Оно што је добро, јесте да све одлуке ове Архиепископије морају бити одобрене од СА Сабора СПЦ, што ће рећи да евентуална одлука (о којој се инсинуира у појединим круговима) о стављању под омофор Истанбулске патријаршије би се завршила рашчињењем (и последично, нажалост - расколом, ако се остане упорно у тој одлуци). С тим што би та одлука морала бити донета на Црквеном сабору, већином гласова, а чланови сабора су, осим тројице епископа још и и свештенство оба реда, чланови Централног црквеног савета и епархијских савета, два делегата црквено-школских општина и епархијских Кола сестара (нису више српске), па је и то отежавајућа околност (ваљда?).
    • Од Логос,
      Васељенски патријарх Вартоломеј изражава осуду и дубоко жаљење због оружаног напада у Ел Пасу у Тексасу, кад је убијено 20, а рањено 26 лица, али и због напада у Дејтону, у Охају, кад је убијено и рањене много грађана САД. Патријарх Вартоломеј је изјавио да оштро осуђује сва дела мржње, било да су расна, религијска или друштвена, али и било који облик насиља и фундаментализма, без обзира на то одакле долазе.     „Мржња и насиље“, нагласио је, „изазивају много бола и страха, а понекад изазивају и даље насиље у виду освете. Суочавајући се са овом све присутнијом и опасном појавом, сваки човек добре воље мора показати снажни духовни отпор “. Патријарх Вартоломеј је такође позвао све „да кроз дијалог и у духу међусобног поштовања раде на очувању мирног саживота и сарадње, а против пракси које подстичу страх и деле друштво“.    Света Христова Црква, сходно учењу нашега Господа, улаже велике напоре у том правцу. Црква се такође моли за покој душа жртава и изражава своје искрено саучешће њиховим породицама, желећи брз опоравак повређенима. Истовремено, Црква изражава жаљење и подршку локалној заједници Ел Пасо и Дејтона, америчкој влади и људима у САД.   Васељенски патријарх је замолио архиепископа Елпидофора да ову поруку Васељенске Патријаршије пренесе локалним и националним властима и народу Сједињених Држава.     Извор: Српска Православна Црква

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...