Jump to content
Jace Jerimoth

Иза брда (După dealuri)

Rate this topic

Recommended Posts

Добитник „Златне палме“, румунски редитељ и сценариста Кристијан Мунђију („4 месеца, 3 недеље и 2 дана“) представља узбудљиву драму о егзорцизму на европском тлу у XXI веку. Филм „Иза брда“ заснован је на књизи новинарке Татјане Никулеску Бран која је документовала случај младе монахиње у Молдавији која је преминула 2005. после извођења ритуала егзорцизма.

После неколико година проведених у Немачкој, Алина се враћа у Румунију. У изолованом православном манастиру проналази пријатељицу са којом се зближила још као дете у сиротишту. Жели да је поведе са собом у Немачку, али пријатељица одбија. Пронашла је уточиште у вери, а породицу у заједници монахиња и њиховом игуману. Алина то не разуме и у жељи да поново придобије љубав своје пријатељице супроставља се старешини манастира. Када је одведу у болницу, житељи манастира почињу да верују да је у Алину ушао ђаво.


На овогодишњем Филмском фестивалу у Кану, „Иза брда“ је освојио награду за најбољи сценарио, а глумице Космина Стратан и Кристина Флутур проглашене су за најбоље глумице.

Аутор Кристијан Мунђију причао је свом делу:
„Ово је за мене, пре свега, филм о љубави и слободној вољи, о томе како љубав може да преокрене концепт добра и зла у врло релативне појмове. Једна од највећих грешака на овом свету прави се у име вере и са апсолутним убеђењем да се чини са добрим разлогом. Филм, у извесном смислу, говори о доживљају религије. Одувек ме је забрињавало колико пажње верници полажу у поштовање религиозних обичаја и правила, а колико мало примењују суштину и мудрост хришћанства на њихов свакодневни живот. Припремајући се за снимање филма, пажљиво сам прочитао листу грехова које је сакупила православна црква. Има их прилично много (464) и читајући их, не можете а да не се запитате над многим од њих. Ипак, постоји грех који није на листи, а који је међу најважнијим темама о којима филм говори – грех равнодушности. Или то можда није грех, пошто се не налази на списку. Али, шта је онда? Да ли је опасан или не? Филм говори и о различитим начинима на које ђаво може да манипулише људима и о суптилним начинима на које се то може манифестовати. Питам се, да ли је равнодушност један од њих. Дубоко у себи, надам се да Иза брда говори о опцијама и изборима у животу који произилазе из образовања или недостатка образовања и о томе колико много ствари произилази из нечег на шта не можете утицати или за које нисте криви, као и из тога где сте рођени, ко вас је донео на свет и у којој заједници. Филм говори и о једном региону у свету који је, као многи други, дуго био изложен бескрајним несрећама и зверствима свих врста, што је створило инертне људе који су изгубили нормалне реакције. То није неопходно њихова грешка, то је само природни механизам преживљавања, али онај који се доживљава као додатни терет за оне који још живе међу њима“. (danubeogradu.rs)

Share this post


Link to post
Share on other sites

БУКУРЕШТ - Румунски свештеник Даниел Петру Корогеану осуђен је средином фебруара на 14 година затвора због извођења егзорцизма услед којег је преминула млада монахиња Ирина Маричика Корници из манастира Светог тројства.

Суд у Васлиу је осудио и главну монахињу манастира Светог тројства у селу Танаку, на севеистоку Румуније, на осам година робије, а на по пет година затвора још и три монахиње које су помогле 31-годишњем свештенику Даниелу у чину истеривања ђавола, јуна 2005. године.

Жртва егзоцизма, 23-годишња монахиња, боловала је од шизофреније и веровала је да јој се обраћа ђаво. Када јој се после терапије болест повратила, свештеник Даниел и четири монахиње из манастира Светог тројства применили су егзорцизам. Млада монахиња је била ланцима везана за крст, данима остављена без воде и хране, са пешкиром у устима. Аутопсија је показала да је умрла од дехидратације и недостатка кисеоника. Свештеник Даниел и монахиње су оптужени за лишавање слободе и убиство. Случај је привукао велику пажњу локалне и стране штампе, а Корогеану је описиван као "свештеник убица" и "џелат". Касније је откривено да није ни завршио теолошке студије, које трају до пет година, и да је на положај постављен на инсистирање једног бизнисмена који је обезбедио средства за изградњу манастира.

Адвокат осуђених планира да уложи жалбу јер сматра да је казна превише строга и за свештеника и за монахиње. У септембру прошле године је обављена ексхумација ради изводења нове аутопсије и прикупљања доказа могуће у корист оптужених.

Суд у Васлуи био је тесан да прими на дестине присталица свештеника Даниела. Испунили су судницу молећи се за њега, а многима су са сузама пропратили изрицање пресуда. Румунска црква, која се после свргавања Николаеа Чаушеског опоравила и добила на утицају, реаговала је оштро, описујући егзорцизам као "ужасан". Корогеануови методи су оцењени као претерано брутални. Њему је одузето свештеничко звање, а калуђерице су избачене из манастира. Такође је обећано увођење психолошких тестова за теологе који улазе у манастире. Црква сматра да је то био несрећан случај, а такво објашњење су прихватили многи румунски верници. Портпарол цркве Константин Стојка тврди да догађај није уздрмао веру, већ је "само покренуо корисне дебате".

Румуни спадају у најрелигиозније народе на Балкану, а православна црква којој припада више од 90 одсто становништва, и даље је институција која ужива највише поверења у земљи.

У време комунизма власти нису одобравале одласке у цркву, а режим Чаушескуа је планом урбанизације уништио 18 цркава само у главном граду Букурешту. Али, број цркава је у прошлој деценији нагло порастао. У извештају невладине организације "Солидарност за слободу савести" процењује се да је од пада комунизма подигнуто око 2.000 цркава, а још 1.000 се налази у изградњи. Највећа тек треба да буде изграђена, ‘’Спас нације’’ у Букурешту, која ће бити подигнута на плацу од шест хектара, иза Народне куће, друге зграде по величини на свету, у којој се налази румунски парламент.

Радио Телевизија Војводине

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Иванушка987
      NEODGOVORNO NOVINARSTVO O PRAVOSLAVNOM PAROHU DARUVARSKOM – IPA
      IPAPRKC.ORG Na jučerašnjoj press konferenciji Nacionalnog stožera civilne zaštite...  Необзирност новинара се зна нашироко и надугачко. Њихова жеља да праве што већи тираж нема мере у маштовитости и измишљотинама, непреза ни од чега... Али, шта се дешава када маштовитост пређе границе укуса...? Хоће ли ко истински и одговарати за ово...? Смирење не значи да си чивилук на који се свако качи... Има ли ово мере...?
    • By Поуке.орг - инфо
      Услед ширења пандемије у Украјини појачане су карантинске мере. Стога ће се од овог тренутка до званичног окончања карантина сва богослужења у Успенској Кијево-печерској лаври савршавати иза затворених врата (уз пренос путем интернета и причешће Христовим светим Тајнама  само у порти и у близини цркве). То је известило Одељење за информисање и образовање УПЦ, позивајући се на прес службу манастира.     Напомиње се да манастирска сабраћа и даље уздижу сугубе молитве у манастирским храмовима „током губитељне куге“,  и свакодневно се моле за оне који већ имају ову болест и за лекаре који се боре за животе наших суграђана.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Milan Nikolic
      Епископ бачки Иринеј: Светски моћници циљају православље и блага иза Урала
      29. децембар 2019. У нашој помесној Српској православној цркви све док на сцену нису ступили комунисти - титоисти, није никада било раскола, каже епископ бачки

      НИСАМ сигуран да ли силе које владају светом - или бар верују да владају светом - више нишане православље или силна блага иза Урала, и то не само гас и нафту него и руде, а поготову питку и чисту воду, најважнији и најдрагоценији ресурс будућности. Не знам ни да ли им је стало да униште исламски свет, или да подстичу сукобе и управљају сунитско-шиитским антагонизмима ради владања над изворима нафте и гаса. Ово последње већ отворено говоре: Трамп, изјављује, искрено, без камуфлаже: "Ми контролишемо нафту, запамтите! Ми желимо да je задржимо." Ради се о похлепи гигантских размера.

      Овако, у традиционалном божићном интервјуу за недељник "Печат", чије изводе "Новости" преносе, говори Његово преосвештенство епископ бачки Иринеј Буловић. У разговору са Милорадом Вучелићем и Љиљаном Богдановић, промишља и коментарише актуелне догађаје, али и многа питања важна за будућност српског народа.

      На констатацију да аналитичари кажу како религија игра водећу улогу у новом хладном рату између Запада и Русије, Његово преосвештенство каже:

      - Западу вероватно највише смета снажна веза Цркве са руском војском. Морам да признам да и ми у Србији негујемо присуство Цркве и у војсци и у свим установама од јавнога значаја. Али, у Русији је то много наглашеније: сваки род војске има свога светитеља заштитника и нема касарне без храма и свештеника.

      * Минула година била је пуна искушења не само за СПЦ, него и за свеукупно православље. Сведоци смо да се политика поново сурово меша у освештани црквени поредак.

      - О томе смо разговарали и уочи прошлог Божића. У међувремену се само разоткрива оно што смо претпостављали или наслућивали, јер протагонисти више не осећају потребу да ишта крију: на отвореној сцени, увек документовано и понеком фотографијом, високи чиновници америчке администрације посећују православне првојерархе и архијереје, срећу се са игуманима древних манастира, и отворено захтевају да се прикључе Цариградској патријаршији у несумњивом кршењу устројства и канонског поретка православне цркве. У томе, бар наизглед и засад, имају извесног успеха: Александријска патријаршија и Грчка црква су признале лажну цркву Украјине. Фанарским архијерејима је и то мало и споро, те на подручју Православне цркве чешких земаља и Словачке, оснивају тобожње удружење грађана које, вероватно, макар у прво време, треба да маркира прави циљ, а то је успостављање паралелне јерархије. Дакле, Кијев није коначни циљ, него тек успутна станица. Али то да једна помесна црква, иако заиста прва по части и рангу, која себе кити називима Васељенска патријаршија или чак Мајка свих цркава, угрожава организам неке од помесних цркава за које тврди да им је Мајка црква, заиста је небивала појава у хришћанској историји. Али, мада небивала, ни ова појава нас не сме обесхрабрити.
      * Траје бојазан да ће дух раскола још дуго поживети, чак да ће бити продубљен у православном свету.

      - У нашој помесној Српској православној цркви све док на сцену нису ступили комунисти - титоисти, није никада било раскола - никада, за безмало осам векова. И расколе у нашем исељеништву у Америци, Аустралији и Западној Европи, као, уосталом, и раскол у нашим јужним епархијама, на територији која се однедавно зове Северна Македонија, произвеле су комунистичке власти. О томе постоји веродостојна архивска документација. Сада имамо ситуацију да је цариградски патријарх доделио тобожњу аутокефалију расколничким групама, и то против воље Украјинске и Руске православне цркве, чија је Украјина канонска територија. Због свега тога наша Црква је упозорила - и даље упозорава - да нам прети раскол можда тежи од оног између Истока и Запада из 1054. године. Пред свима је избор. Наша светосавска црква је изабрала: ми нисмо против своје Мајке цркве, Цариградске патријаршије, а за Московску патријаршију из разлога словенске солидарности, или пак из интереса (како нас неки неправедно оптужују), него смо за безусловну верност канонском поретку Цркве и њеном учењу, без икаквих и ичијих варијација на тему некаквог "источног папизма". Дакле: не за Москву, а против Цариграда, ни за Цариград, а против Москве!

      * Колико је прихватљива иницијатива Јерусалимске патријаршије за свеправославно саветовања око украјинског питања?

      - Та иницијатива је буквално богонадахнута и спасоносна. Наша Црква је ту идеју од самог избијања кризе доследно и одлучно заступала. Већина цркава је за њу. Проблем је у томе што цариградски патријарх одбија да сазове такво саветовање, знајући да ће на њему остати у мањини, а неке цркве грчког језика - Јеладска и Кипарска, на пример - не желе да учествују на свеправославном скупу који није сазвао васељенски патријарх као први по рангу међу предстојатељима православних цркава.

      Ипак, постоји особено, духовно, благодатно првенство Јерусалима као Мајке свих цркава, једине цркве чији је непосредни оснивач сам Господ Христос, те стога сматрам да јерусалимски патријарх има и морално право и дужност да сазове све православне цркве на саветовање.

      * Да ли су у праву они који закључују да Америка покушава да ослаби супарничке цивилизације како би са савезницима успоставила "хиљадугодишњу хегемонију Запада"?

      - Сматрам, дакле, да Америка и сав Запад већ поодавно верују у своју цивилизацијску надмоћ над свима и да мисле, како се изразио њихов идеолог Фукујама, да је "крај историје" већ наступио и да ће њихова цивилизацијска и свака друга хегемонија трајати док је света и века.

      Тешко народима и културама уколико мисле друкчије! Јер, у том случају ће им једини и незаменљиви модел бити силом наметнут, а њихов аутохтони духовни свет и из њега проистичућа организација друштва и јавног живота биће искорењена или, док се то не оствари, маргинализована и сатанизована. То се већ примењује на муслимански свет и на кинески духовни "пут свиле" у друштву и култури, али и на свет православља, нарочито на руски свет.

      * Чини нам се да су верници СПЦ више него икада раније узнемирени због стварне или умишљене неслоге међу нашим владикама. Има ли повода за озбиљну зебњу?

      - Велики је проблем то што већина оних који код нас уобличавају јавно мњење, а под њиховим утицајем и многи други, међу којима и један број недовољно обавештених или заведених верника наше Цркве, не праве разлику између стварних чињеница црквеног живота и произведених (читај: исфабрикованих, измишљених, лажних) медијских вести и коментара о црквеном животу. Сама Црква није у том медијском огледалу приказана онаквом каква јесте - а јесте богочовечански организам - него као пирамидално устројена, и то на одређени начин милитаризована, тоталитарна, простор у коме нема слободног изражавања мишљења нити отклона од некакве "генералне линије" или "директиве са врха". Живот Цркве се представља као лоша копија или карикатурални одраз живота појединих политичких странака и невладиних организација.

      Дакле: и патријарх Гаврило, и патријарх Герман, чак и патријарх Павле, имали су један број неистомишљеника - па и опонената - у Сабору архијереја, али све дискусије су се завршавале у Сабору, а не у таблоидима. Увек је тражено решење које ће бити најбоље за Цркву. Метод су били дуги разговори све до постизања консензуса. Ако тако није ишло, одлучивало се гласањем. Резултат гласања је био светиња. Њега су се сви држали и никад нико није јавно причао о свом личном неслагању са ставовима и одлукама већине. Тако су, ето, поступали одговорни архипастири Цркве.

      * Јавност је пратила ваше полемике са епископом западноамеричким Максимом. Да ли је на проби јединство наше Цркве у Америци?

      - Јединство наше Цркве је свагда и свуда на проби, а не само у Америци. Неке исхитрене потезе наших епископа у САД Свети синод је ставио ван снаге. Замисли и предлоге по питању организације наших епархија на америчком континенту размотриће Свети архијерејски сабор и донети коначне одлуке.

      * У минулој години било је неколико важних сусрета државног и црквеног врха који су изазвали много јавних и медијских спекулација, а понекад и критичких коментара.

      - Једни говоре о "пресудном и наметнутом" утицају политике, у првом реду државне власти, на Цркву, а други о малигном утицају Цркве на државу. Ко ту да буде паметан? Сматрам да је однос Црква - држава у принципу коректан и конструктиван, заснован на њиховој институционалној одвојености и истовременој потреби за сарадњом у областима у којима је она природна и потребна, као што је стање нашег народа свугде где је угрожен, првенствено на КиМ, затим просвета, култура, социјална делатност и слично.

      * Српска друштвена и интелектуална елита тема је честих јавних критичких промишљања. Шта недостаје, откуда та слабост наше елите захтевним приликама света у епохалним променама?

      - Ми, нажалост, немамо елиту. Имамо само остатке негдашње елите, елитне појединце и неке елитне установе. Наша елита је уништавана - и готово уништена - за време балканских ратова и Првог светског рата, за време Краљевине Југославије, у току Другог светског рата и после њега, све донедавно. Обнова елите у српском народу представља императив наших дана за нашу Цркву и за читаво наше друштво.

      Али пошто је, како рекосте, друштвена и културна елита, ма колика и ма каква била, тема критичких промишљања, значи да има ко да промишља. То је, за почетак, више него довољно. Право питање гласи: Ко данас игра улогу елите? Ко су ти изабрани? Да ли су изабрани они који су, стицајем ратних околности, уз туђе станове и куће у центру Београда, на Сењаку и на Дедињу, од својих родитеља и дедова наслеђивали, с колена на колено, уредничка места, катедре на Универзитету и слично? Наследили су и борбу против "српског национализма", заправо против било чега српског, само што су њихови дедови то чинили у име бољшевизма и Коминтерне, очеви у име братства и јединства и социјалистичког самоуправљања, а они, унуци и синови, то чине данас у име демократије и неолиберализма.

      Црква православна, поготову зато што је српска, за њих је била и остала црвена марама у арени за кориду.

      УЈДУРМА МИЛА ЂУКАНОВИЋА

      * Колико је угрожена СПЦ, посебно Митрополија црногорско-приморска?

      - Главна опасност није више секта Мираша Дедеића, него претња Мила Ђукановића, човека некрштеног и неверујућег, да ће он "створити" неку нову "црногорску" цркву. Најновија ујдурма г. Ђукановића и његове камариле јесте намера да се озакоњеним безакоњем, упереним само и искључиво против наше Цркве, забрани њено постојање, поништи њено биће и преотму њене светиње и њена имовина. Не обазире се ни на кога и ни на шта - ни на међународно право, ни на став Венецијанске комисије, ни на апеле римског папе, ни на протесте сопствених грађана, ни на извесност да ће насилничким понашањем према СПЦ изазвати још дубље поделе и сукобе у својој земљи. Упркос свему, надам се да ће се зауставити пред зјапећим амбисом.

      БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ

      * Богословски факултет нашао се, због смене декана, у центру пажње јавности.

      - Мислим да је овај излишни проблем већ прошлост. Ван сваке памети је била пропаганда да за Богословски факултет Црква уопште није надлежна и да је он тек један од факултета Београдског универзитета. Ко уопште може да тврди да је теологија могућна мимо Цркве, без Цркве, ван Цркве или, Боже ме сачувај, против Цркве?
       
      https://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:838707-Епископ-бачки-Иринеј-Светски-моћници-циљају-православље-и-блага-иза-Урала
       
    • By Ћирило
      На нету постоји нешто антиекуменистичких сајтова православне оријентације. Неки од њих су отворено расколнички а неки и нису:
      http://antimodern.ru
      http://budiveren.com
      Код Србаља је сигурно најпознатији сајт "Борба за веру". Зна ли ко ко стоји иза наведеног сајта БЗВ?
      Лично не знам ко све чини фамозно неименовано уредништво сајта "Борба за веру". По броју тамо објављених текстова претпостављам да би публициста и скрибоман Владимир Димитријевић могао бити један од чланова, као и бар један свештеник СПЦ сличан о. Жарку Гавриловићу али млађи по годинама. То су све претпоставке. Наш авва Зоран претпоставља да иза сајта БЗВ стоје какви удбашки и ездебеовски остаци остатака из Милошевићевог времена. Шта мислите о овоме сајту и ко би могао стајати иза њега!
      Иначе на нету су се могле срести најразличитије претпоставке о БЗВ, па чак и такве фантастичне претпоставке да иза њега стоји умировљени епископ Атанасије (Јевтић)  :.mislise.
    • By Поуке.орг - инфо
      На празник Воздвижења Часног и Животворног Крста, 14/27. септембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј началствовао је Евхаристијским сабрањем у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија, протојерејâ: Миладина Бокорца, архијерејског намесника жабаљског и Петра Тривуновића, пароха у Чуругу, јерејâ: Драгана Јеремића из Епархије шабачке и Немање Дишића из Епархије браничевске, братства Саборног храма и новосадских ђакона.       У свом архипастирском обраћању владика Иринеј је, између осталог, истакао: Данас света Православна Црква слави Празник који наш народ једном речју назива Крстовдан. Пуни назив гласи нешто другачије, проширен и конкретизован, будући да је више празника и дана у току Црквене године посвећено Часном и Животворном Крсту Господњем, а Крст се спомиње и у скоро свакој богослужбеној химни. Данашњи Празник Уздизања Часног Крста, као и сваки празник, има две димензије – историјску и духовну. Нема Васкрсења без Распећа, а и Распеће нема никакав смисао ако иза њега не следи Васкрсење. Господ је неправедно осуђен и бива предан римском намеснику Понтију Пилату да Га разапне на Крст, али Његовим Распећем Крст више није знак срамоте, него постаје оживотворавајућа сила, знак и оруђе нашега спасења. Господ говори: ,,Ко хоће да иде за Mном, нека узме Крст свој и иде за Мном”. Сама и најсветија Тајна Евхаристије врши се знаком Крста и благодаћу Духа Светог, навео је владика Иринеј у беседи по прочитаном јеванђелском одељку.   У току свете Литургије, владика Иринеј рукоположио је ђакона Живка Рајиновића из Жабља у свештени презвитерски чин, а владика Исихије рукоположио је у свештени ђаконски чин ипођакона Слободана Ђурђића, вероучитеља из Новог Сада.      После отпуста свете Литургије, владика Иринеј је честитао Празник свима присутнима, призивајући благослов Божји, Животворну силу Часног Крста Господњег и Спасоносну благодат његову, на све људе овога света.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...