Jump to content

Тоталитаризам: да ли ће човек уопште моћи да буде 'блудни син' (Лк 15)?

Оцени ову тему


Препоручена порука

А пропо актуелне ситуације и скорије будућности... Шта мислите и колико хришћани (на првом месту протестанти, католици и православни) имају удела у овоме? Изволите. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Интересантна идеја за тему. Блудни син у Лукином јеванђељу је устао против јеврејске традиције и пошао млад у свет из кога се вратио научен. То је природно да Отац прихвати Сина, као што би свако урадио према вољеној особи. Та поука говори о Богу као Оцу који опрашта грехе и чини чуда, везано је и за Цара Давида. 

Мимо тога идеја да човек можда неће моћи да буде блудни син је апстрактно питање. То није постигао ни Тибет у коме је по традицији морао сваки други становник да буде монах или монахиња. Вероватно неће имати потребу човек да буде блудник у неком узившеном стању које се очекује да ће наступити, јер блудност је обично последица слабости и траума од болести, смрти, пролазности, вишка енергије за коју околина нема простор...

Историја је глобално у врло ретким ситуацијама људске историје имала тоталитаризам. То не треба мешати са периодима глади, епидемија, криза, недостатка интелекта... Имали смо аутократе, милитаристичка друштва која су живела од рата; робовласничка друштва која су живела од робова, верске (имагинарне) фанатизме који су радили свашта... Али су људи увек смењивали диктаторе или монархије, ми Срби то добро знамо по свом искуству:))). Да би се тоталитаризам данас постигао. Потребан би био неки био-инжењеринг или Hi-Tech контрола људи. 

Ја верујем у еволуцију људи, не из мајмуна у човека. Већ у развој, таленте, хуманизам, просветитељство, борбу... Тако да је једини тоталитаризам, који може неку групу људи да подреди и натера да раде себи о глави је заправо туђинска елита која спроводи неку врсту окупације са мисијом рецимо  "Комунизма или Демократије", уствари је неоколонијализам и мешање у туђе домаћинство. 

Било је мрачно доба европе које је трајало од 1900 до 2000 године. То је доба ратова у којима су јевреји имали јаке позиције. После сваког рата су имали водеће позиције, када је у питању култура, наука, политика (комунизам и капитализам) и економија. Али тоталитаризми су тада били вештачки и уништили су једни друге на дуже стазе.

Монтескје и Жан жак русо су по мени оставили писаније као примере неке позитивне смернице за европско-хришћанску политичку мисао. 

Иначе неко нео-мрачно доба се неће догодити, барем на глобалном нивоу. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 часа, Џуманџи рече

А пропо актуелне ситуације и скорије будућности... Шта мислите и колико хришћани (на првом месту протестанти, католици и православни) имају удела у овоме? Изволите. :)

Šta je tema?ne_shvata

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Mиљан Л. рече

 

Ne znam sta bih rekla... Deluje mi da se uopste ne slazemo ni po jednom osnovu, tako da bolje da iskuliram. :)

пре 32 минута, kopitar рече

Šta je tema?ne_shvata

Pa totalitarizam cije smo temelje armirali poprilicno kvalitetno. :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, kopitar рече

Šta je tema?ne_shvata

Па Лука говори о опросту. О сину који је дрско отишао из куће својих предака и прошао свет где је био сведок свачега. Након чега се вратио кући и затражио опрост код Оца, рекавши да није достојан равноправности са осталима, већ да треба да буде слуга осталима. Отац га је прихватио и опростио му... То је прича која аналогијски говори о човеку и Богу.

Практично тема се може сагледати у политици која се спроводила над народима у комунистичку Југославију. Где човек није смео да греши у очима система, ако би сагрешио. Био би, заједно са потомцима својим санкционисан из свих друштвених активности па и политике. Ако је био ван онога што систем сматра подобним, завршио би на голи оток и бавио се сизифовим занимањем. 

1 hour ago, Џуманџи рече

Ne znam sta bih rekla... Deluje mi da se uopste ne slazemo ni po jednom osnovu, tako da bolje da iskuliram. :)

пре 1 сат, kopitar рече

По чему се не слажемо?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, kopitar рече

Luka govori o ljubavi Očevoj prema nama , koji smo i " mlađi i stariji sin".

Да и притом психолшки избацује Каина и Авеља из главне сцене. Јер јевреји су за сваки непријатељски народ говорили да су каинови потомци. Али алегорија о блудном сину, када се повеже са поуком о Марији блудници добија неку друштвену тежину.

Мени пада на памет, да човек без јасних правила не може да буде карактерисан као блудни син. На шта да се угледа у супротном. Пошто смо друштвена бића са заједницама.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, Mиљан Л. рече

Да и притом психолшки избацује Каина и Авеља из главне сцене. Јер јевреји су за сваки непријатељски народ говорили да су каинови потомци. Али алегорија о блудном сину, када се повеже са поуком о Марији блудници добија неку друштвену тежину.

Мени пада на памет, да човек без јасних правила не може да буде карактерисан као блудни син. На шта да се угледа у супротном. Пошто смо друштвена бића са заједницама.

Luka 24,45 Tada im otvori pamet da razumiju Pisma
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Mиљан Л. рече

Интересантна идеја за тему. Блудни син у Лукином јеванђељу је устао против јеврејске традиције и пошао млад у свет из кога се вратио научен. То је природно да Отац прихвати Сина, као што би свако урадио према вољеној особи. Та поука говори о Богу као Оцу који опрашта грехе и чини чуда, везано је и за Цара Давида. 

Мимо тога идеја да човек можда неће моћи да буде блудни син је апстрактно питање. То није постигао ни Тибет у коме је по традицији морао сваки други становник да буде монах или монахиња. Вероватно неће имати потребу човек да буде блудник у неком узившеном стању које се очекује да ће наступити, јер блудност је обично последица слабости и траума од болести, смрти, пролазности, вишка енергије за коју околина нема простор...

Историја је глобално у врло ретким ситуацијама људске историје имала тоталитаризам. То не треба мешати са периодима глади, епидемија, криза, недостатка интелекта... Имали смо аутократе, милитаристичка друштва која су живела од рата; робовласничка друштва која су живела од робова, верске (имагинарне) фанатизме који су радили свашта... Али су људи увек смењивали диктаторе или монархије, ми Срби то добро знамо по свом искуству:))). Да би се тоталитаризам данас постигао. Потребан би био неки био-инжењеринг или Hi-Tech контрола људи. 

Цитат

Ја верујем у еволуцију људи, не из мајмуна у човека.

Већ у развој, таленте, хуманизам, просветитељство, борбу... Тако да је једини тоталитаризам, који може неку групу људи да подреди и натера да раде себи о глави је заправо туђинска елита која спроводи неку врсту окупације са мисијом рецимо  "Комунизма или Демократије", уствари је неоколонијализам и мешање у туђе домаћинство. 

Било је мрачно доба европе које је трајало од 1900 до 2000 године. То је доба ратова у којима су јевреји имали јаке позиције. После сваког рата су имали водеће позиције, када је у питању култура, наука, политика (комунизам и капитализам) и економија. Али тоталитаризми су тада били вештачки и уништили су једни друге на дуже стазе.

Монтескје и Жан жак русо су по мени оставили писаније као примере неке позитивне смернице за европско-хришћанску политичку мисао. 

Иначе неко нео-мрачно доба се неће догодити, барем на глобалном нивоу. 

Izvini Miljane, molim te najiskrenije za oprost, al` ti se nalupa ovde k`o cela divizija Maksima po drugoj diviziji. 

:)))

Цитат

Ја верујем у еволуцију људи, не из мајмуна у човека.

Mis`m, bolan.. ah & oh! 

Цитат

Тако да је једини тоталитаризам, који може неку групу људи да подреди и натера да раде себи о глави је заправо туђинска елита која спроводи неку врсту окупације са мисијом рецимо  "Комунизма или Демократије", уствари је неоколонијализам и мешање у туђе домаћинство. 

Ovakvu "upečatljivu" zbrku opšte zbrke ne videh poodavno, brate Miljane.

 

itd., itd.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Iulianus 

Образложи ми молим те, шта је за тебе појам тоталитаризам? Како би повезао са аналогијом блудног сина? 

Па онда у чему сам ја скренуо са те теме или написао неистину:)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Човек је човеку постао непријатељ, а ми смо браћа, различити по безброј ствари, од идентитета, националних, државних, полних, много тога је различито међу нама, али много више је идентично, рекао је патријарх Порфирије у интервјуу за Радио Београд 2, који је водио главни и одговорни уредник Радоман Кањевац. Говорећи о Косову и Метохији, истакао је да дубоко верује да ће се пре или касније наћи нека додирна тачка и могућност за заједнички живот Албанаца и Срба, и других народа на КиМ.

      Звучни запис првог дела разговора
      Звучни запис другог дела разговора
       
      Извор: РТС
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На изненађење свих Месија је дошао не уз трубе и фанфаре него на скромном магарету. Тиме је Господ Христос показао да је Бог створио човека по својој слици и прилици као слободно биће да би човек слободно одговорио на бескрајну љубав и милосрђе Божје, поручио патријарх Порфирије.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 25. априла 2021. године, на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети, свету архијерејску Литургију у Саборној цркви у Београду.
      - Господ Исус Христос није био очекивани месија који је велики војсковођа и владар, јер благодат Божја не мења свет споља, а Бог не жели робове и покорне себи људе. Господ Исус Христос иде победоносно и тријумфално кроз Галилеју ка Јудеји и пролази кроз Витанију. И кроз ту причу видимо да у животу Христовом ништа није случајно, а исто тако ни у нашим животима ништа није случајно, рекао је патријарх Порфирије, нагласивши да је у Витанији Господ вратио у живот Лазара који је већ четири дана био поробљен смрћу:
      - Христос је намерно сачекао четири дана док није дошао ка свом пријатељу који је већ био умро. Циљ тог чина био је у томе да се сви увере да је он заиста мртав да неко не би посумњао у тај чин. А Господњи плач над умрлим пријатељем потврда је нама да смрт није нешто што је природно, није нешто што нам је од Бога дато, поучио је патријарх Порфирије.
      - Прошавши кроз Витанију, Господ улази у Јерусалим где га дочекује мноштво народа. Дошли су сви у одушевљењу сматрајући да је то онај Месија којег су чекали. Али они су чекали великог војсковођу да покори све народе света. Очекивали су Месију као земаљског цара. Уз помоћ кога они треба да управљају светом. Међутим, на изненађење свих дошао је Месија не уз трубе и фанфаре него на скромном магарету. Тиме је Господ Христос показао да је Бог створио човека по својој слици и прилици као слободно биће да би човек слободно одговорио на бескрајну љубав и милосрђе Божје. На тај начин човек одговара на љубав која спасава читав свет и спасава све људе, али не насилно. Не тако што се спасење намеће, него тако што се оно љубављу и вером усваја, закључуо је патријарх Порфирије.
      Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију саслуживали су јеромонах Сава (Бундало), јереј Арсен Миловановић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Радомир Врућинић, ипођакони Владимир Јелић и Његош Стикић, као и чтечеви Андреј Јелић и Павле Јовановић.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У пету недељу Часног Поста, када се наша Српска Православна Црква молитвено сјећа Свете Марије Египћанке, богослужио је наш Преосвећени Епископ Фотије у храму Воздвижења Часног Крста у Лончарима, архијерејско намјесништво брчанско. 
       

      Ово је прва канонска посјета Епископа Фотија од како је у парохију лончарско-вучиловачку дошао нови парох, протојереј ставрофор Никола Пекић, али истине ради, треба нагласити да су Лончарци увијек са великом радошћу дочекивали свог Епископа.
      У Христовој оданости и братској љубави Епископу Фотију су саслуживали протојереј-ставрофор Драган Ћирковић; архијерејски намјесник брачански, протојереј-ставрофор Илија Филиповић -  свештеник који је 26 година службовао на овој парохији прије оца Николе, а сада је, по потреби службе, на парохији у брчанском насељу Српска Варош - и протођакон Богдан Стјепановић.
      ''Житије свете Марије Египатске, којој је посвећена ова 5. Недеља Часног поста је заиста чудесно.Треба га читати и учити се из њега. Поготово, рекао бих, наше генерације би могле много да науче. Људи смо. Слаби смо. Грешни смо. Несавршени смо. И што се човек више пење на лествици духовног живота, он себе види мање савршеним, јер се огледа у Богу а ми други се огледамо у људима. Зато су свети људи смирени. Смирени су јер они непрестано имају пред собом Божија савршенства – колико је Бог добар, милостив, свемоћан, свеправедан и свесвети. Загледани у лице Божије они виде своје несавршености.''
      Својим благољепијем уљепшали су ово свето сабрање и наше гошће Хилда и Ивана, које су појале на Светој Литургији, а иначе су дио етно пјевачке скупине ''Дар'' из Бањалуке коју води управо Хилда Хрекес, иначе родом из Алепа, Сирија.
      Захваљује се вјерни народ Лончара, на челу са протом Николом, свом духовном оцу, Епископу Фотију, што нас у ова смутна времена не заборавља и што је својом посјетом и молитвама које је узнио Свеблагом Господу окријепио народ овог краја – На многаја љета Преосвећни Владико!
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 11. априла 2021. године, у четврту недељу Великог поста - Недељу средопоснуа, свету архијерејску Литургију у параклису Светог Јована Богослова на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

       
      Његова Светост Патријарх је изразио велико задовољство и радост што је у прилици да богослужи на Православном богословском факултету: - Факултет је једна од најважнијих тачака живота наше Цркве. Богословски факултет је корен из којег расте стабло и рађају плодови мисије наше Цркве. Факултет је наша кућа и место где се трудимо да учимо аутентично богословље, богословље које није само стерилна философска, макар и најсавршенија, мисао, а није ни само реч о Богу, него богословље које је истовремено живот у складу са оним у шта верујемо.
      Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију су саслуживали архимандрит Прокопије (Тајар) из Антиохијске Патријаршије, јеромонах Нектарије (Ђурић), протонамесник Драган Поповић, јереј Бориша Шањић, јерођакон Сава (Бундало) и ђакон Здравко Јовановић. 
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од JESSY,
      Митрополит Антоније Блум ДАНАШЊИ ЧОВЕК ПРЕД БОГОМ
×
×
  • Креирај ново...