Jump to content
PravoslavljeHrvatska

Православна мисија у Хрватској

Recommended Posts

Пре неког времена покренули смо мали, за сада незванични експериментални пројекат представљања православне вере Хрватима римокатолицима и осталима, на њиховом језику и писму, уз коришћење њихове верске терминологије, а у пуној сагласности са канонским православљем и СПЦ. Покренули смо то имајући у виду пре свега интерес извесног броја Хрвата за православну духовност и богослужење, која се огледа како у посећивању храмова и манастира, тако и у праћењу православне литературе, а неретко се заврши и пуним верским прелазом у православље. Наравно, ту је и деловање одређених група које се лажно представљају као православне, а које се хране управо негативним осећањима према СПЦ, па је важно поручити хрватској јавности како наша Црква нема ништа против њих. Настојаћемо да вас обавештавамо о нашим писанијама и догађајима, а слободни сте и да упитате ако вас нешто интересује.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, PravoslavljeHrvatska рече

Пре неког времена покренули смо мали, за сада незванични експериментални пројекат представљања православне вере Хрватима римокатолицима и осталима, на њиховом језику и писму, уз коришћење њихове верске терминологије, а у пуној сагласности са канонским православљем и СПЦ. Покренули смо то имајући у виду пре свега интерес извесног броја Хрвата за православну духовност и богослужење, која се огледа како у посећивању храмова и манастира, тако и у праћењу православне литературе, а неретко се заврши и пуним верским прелазом у православље. Наравно, ту је и деловање одређених група које се лажно представљају као православне, а које се хране управо негативним осећањима према СПЦ, па је важно поручити хрватској јавности како наша Црква нема ништа против њих. Настојаћемо да вас обавештавамо о нашим писанијама и догађајима, а слободни сте и да упитате ако вас нешто интересује.

Dobro nam dosli! Gospod I Mati Bozija da vas stite I osnazuju za misionarsku delatnost I ljubav na tim prostorima. Kad kazete "pokrenuli smo", predpostavljam da je sa blagoslovom Mitropolita Porfirija. 

Ako zelite, stupite u vezu sa nasom Dijasporom na cijim prostorima preovladjuju inoslavni, radi plodotvornijeg nacina misionarenja, zbog visedecenijskog iskustva. Svako dobro od Darodavca svih dobara! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@PravoslavljeHrvatska Све што сам до сада видио код Вас било је на изванредном нивоу. Да Вам добро не досади, како рече велики Апостол Народа.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У раду са римокатолицима посебно је важно истаћи јединство и наднационално усмерење Православне Цркве. Православне епископске конференције: https://orthodoxhr.blogspot.hr/2017/11/pravoslavne-biskupske-konferencije.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

У случају парацрквених организација попут ткз. "Хрватске православне цркве" битно је да се ствари прикажу строго црквено, богословски и канонски, без примеса дневне политике: http://orthodoxhr.blogspot.hr/2017/03/analiza-fenomena-tzv-hrvatske.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Православље у северној Хрватској - кратка историја Митрополије загребачко-љубљанске: http://orthodoxhr.blogspot.hr/2017/10/pravoslavlje-u-sjevernoj-hrvatskoj.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

U Češkoj je pravoslavlje predstavljeno i ovako: 

https://www.facebook.com/CePraCiPaKa/

http://www.orthodoxiachristiana.cz/

Još ispade da sam ja najkorektniji nepravoslavni predstavljač pravoslavlja u Češkoj, na Moravi i Slezsku, u Slovačkoj i Poljskoj. Italiji i šire. :D 

https://www.facebook.com/groups/slavlit/

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 11/19/2017 at 9:02, Zayron рече

U Češkoj je pravoslavlje predstavljeno i ovako: 

https://www.facebook.com/CePraCiPaKa/

http://www.orthodoxiachristiana.cz/

Još ispade da sam ja najkorektniji nepravoslavni predstavljač pravoslavlja u Češkoj, na Moravi i Slezsku, u Slovačkoj i Poljskoj. Italiji i šire. :D 

https://www.facebook.com/groups/slavlit/

 

 

 

Нисам разумео о чему се ради на овим сајтовима, не причам чешки. Да ли је то канонска Црква?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, PravoslavljeHrvatska рече

Нисам разумео о чему се ради на овим сајтовима, не причам чешки. Да ли је то канонска Црква?

To su oni, Hrvatska Pravoslavna Crkva je njihova "sestrinska Crkva":

http://www.ecclesiagoc.gr/

Imaju i eparhiju moravsku (Morava, Češka, Slovačka i Poljska) pod svojom jurisdikcijom:

http://www.orthodoxiachristiana.cz/moravska_eparchie

I svoj crkveni sajt.

http://www.orthodoxiachristiana.cz/

A taj ikonopisecki seminar u Češkoj organizuju takodjer oni:

Vyrobte si vlastní ikonu! :) 

http://www.christnet.eu/zpravy/28855/ikonopisecky_seminar_bude_otevreny_vsem_zajemcum_organizatori_ale_odmitaji_ekumenismus.url

http://www.orthodoxiachristiana.cz/3-rocnik-seminare-pravoslavneho-ikonopisectvi-c279

U sasradnji s ovima, učitelj ikonopisanja je Grk

http://www.ecclesiagoc.gr/

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, PravoslavljeHrvatska рече

Нисам разумео о чему се ради на овим сајтовима, не причам чешки. Да ли је то канонска Црква?

U Češkoj/Slovačkoj se kanonska pravoslavna Crkva praktično raspala na dva ili tri dijela, tako su oni iskoristili priliku i šansu:

http://www.ob-eparchie.cz/2017/09/20/porada-biskupu-a-dopis-jeho-blazenstvu-metropolitovi-rostislavovi/

http://www.christnet.eu/clanky/5395/cesti_pravoslavni_chteji_zalozit_kvuli_sporum_uvnitr_cirkve_novou.url

http://katakomby.net/deni-v-ppe/rozkol-v-cirkvi/

http://infokuryr.cz/news.php?item.17958.2

http://katakomby.net/

Ostali linkovi:

http://tinyurl.com/yd8l9l3s

VIDEO

https://www.youtube.com/watch?v=6GeuSZ7vdLI

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ствар је у томе да оба ова "епископа" ткз ХПЦ немају верника ни у Хрватској, а камоли да би их имали у Чешкој. Вероватно је реч о некој сарадњи, једнако као што је овај "епископ" Андрија тврдио да има епархију у Африци, да би испало да се ради о старокатоличком бискупу који је занијекао било какав однос са њиме. Углавном, пуно муљања, које се своди на бившег римокатолика Андрију Шкулића и рашчињеног Бугарина Александра Иванова, који са својих рачунара глуме "Цркве". Уз спонзорство хрватске деснице.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, PravoslavljeHrvatska рече

Мало статистике о Хрватима православне вере: http://orthodoxhr.blogspot.hr/2017/06/hrvati-pravoslavne-vjere.html

Ostaje nam dakle još ova jedna jedina kategorija – 16 647 pravoslavnih Hrvata. Malen je to broj – za katoličke čitatelje, to je jedna veća ili dvije prosječne zagrebačke župe, također raspršene po cijeloj državi i teško skupljive. Njihovo postojanje je novost, pošto u prošlosti takvog izjašnjavanja nije bilo, tek 2001. iskaču u javnost s brojkom od 11 000 ljudi. Ne postoji nikakva tradicija njihovog okupljanja, organiziranja, liturgije. 

No, zavisi odakle se na to gleda, tih pravoslavnih Hrvata je samo o 4000 manje nego članova kanonske Autokefalne pravoslavne Crkve u Češkoj, 20 533 ako poredimo to prema oficijalnom češkom cjelodržavnom statističkom popisu od 2011 godine. Za manjinske Crkve u rasijanju (dijaspori) ili enklave u odnosu na stanje u tradicionalno i istorijski pravoslavnim zemljama te brojke obično nisu baš mnogo velike, prije se može reci da su očekavane i uobičajene. Slično tako je malo katolika na Istoku u tradicionalno pravoslavnim zemljama, za mnoge takve dijasporne crkve je to karakteristično da ih je tamo statistički vrlo malo, razlomak u odnosu na vecinsku populaciju, desetina, petnaestina ili dvadesetina. Ali pravno, zakonski pred državom su sve crkve jednake i imaju isti položaj i bez obzira na statistiku i broj svojih članova tj. imalo bi to danas tako biti u svim normalnim savremenim demokratskim evropskim državama. Pravo na ispovijedanje vjjere i crkveno organizovanje, okupljanje danas vrijede svuda. Drugi problem je kanonska i jurisdikcijska valorizacija takvih nekanonskih "crkvi", no, država s tim nema ništa niti u tako nešto može da se mješa.

https://cs.wikipedia.org/wiki/Pravoslavná_církev_v_českých_zemích_a_na_Slovensku

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      У наставку вам доносимо ауторски есеј свештеника Православне Цркве Америке, о. Лоренса Фарлија. Ситуација о којој о. Лоренс говори свакако је нешто другачија од оне у нашој Епархији. За разлику од његове црквене заједнице у Канади, и даље смо у прилици да служимо Свету Литургију, премда не уз присуство вјерног народа. Међутим, и ова наша ситуација у којој се „два или три сабирају“ у име Христово служећи Свету Евхаристију, након чега се вјерни причешћују, представља изузетак од уобичајеног правила. О томе како из оваквих ванредних ситуација можемо да извучемо важне поуке за наш хришћански живот говори овај текст који препоручујемо Вашој пажњи.     Док пишем ове ријечи, на снази су мјере изолације због ширења Корона вируса, званог још и COVID-19. У тренутном недостатку вакцине, здравствена одјељења разних влада, овдје у Канади, одлучила су да је једини начин да се ширење болести успори  тзв. „друштвена дистанца“ (social distancing), тј. да се од осталих удаљимо на одстојање од неколико стопа. Ово очигледно представља проблем  за оне који се окупљају на јавним скуповима, попут спортских догађања,  одлазака у биоскопе, ресторане – и цркве. Због тога су наши епископи, свакако нерадо, одлучили да за сада затворе храмове како би сарађивали са властима и били добри грађани, будући да чак и када дезинфекујемо зидове, столове, столице и иконе, напросто не може да се задржи довољна удаљеност међу вјерницима.   Ово питање  се, наравно, тиче љубави према ближњима. И у случају када неко не брине за сопствено здравље он жели да избјегне могућност да угрози здравље другога. Просто речено, „имај повјерење у Бога“, није одговор. На више мјеста заповијеђено нам је да слушамо секуларне власти које је Бог поставио над нама (Мт 22, 21; Рим 13, 1-2; 1Петр 2, 13-15). Божанским примјером смо такође поучени да не скачемо са крила храма, уздајући се да ће нас Бог прихватити и спасти нас од посљедица наше глупости. Бог нам је свима дао мозак, и очекује да га држимо прикопчаног и укљученог.   Ова садашња криза учи нас мноштву важних лекција, чак и мимо оне да треба да будемо послушни секуларним властима и својим епископима. Учи нас важности усрдне молитве. Поучава нас врлинама стрпљења и истрајности. И на крају, поучава нас важности Цркве и њеној истинској природи, а то је заједница.   Већ смо уочили да привремена одвојеност од црквене заједнице може да послужи као дјелотворна великопосна дисциплина. Ова одвојеност од заједнице Цркве је ефективна дисциплина управо стога што је привремена и несвакидашња.  Она то бива на исти начин као и друге врсте великопосног уздржања, као што је рецимо уздржање од меса дјелотворна пракса баш зато што је уобичајено да се од меса не уздржавамо. (Претпостављам да вегани налазе додатне начине да испуне форме великопосног уздржања). Раздвајање од наших пријатеља из парохије на богослужењима је, у овом случају, одлика поста баш зато што се у већини недеља налазимо у њиховој близини. Постоји јасна разлика између наше тренутне праксе и норми по којима би ту праксу претворили у правило.   Уочавамо да примање свете Евхаристије не може разборито бити одвојено од нашег заједничког сабрања као Цркве. Заиста, и сама ријеч „Црква“ – ekklesia на грчком – значи „сабрање“. Сваки хришћанин појединачно бива прибројан недељном сабрању Цркве, и резултат овога дјела је сабрање, заједница, ekklesia, Црква. Христос је обећао да ће бити међу својим народом када се они сабирају на овакав начин, чак и у случају да је то сабрање веома мало, састављено само од двојице или тројице (Мт 18,20). Ово чини  Цркву Тијелом Христовим – Христос је дакле присутан у овом сабрању и кроз њега, као што и дјелâ кроз њега на исти начин на који смо ми присутни у своме тијелу и кроз њега, а кроз њега и дјеламо.   Евхаристија подразумијева ово сабрање, и одржава га. Свети ап. Павле учи да када хришћани појединачно примају евхаристијски Хљеб, они се изнова присаједињују Христу у Његовом Тијелу. На овај начин Црква сваке недјеље бива реконституисана на Евхаристији. Ријечима апостола Павла: „јер један је хљеб, једно смо тијело многи, пошто се сви од једнога хљеба причешћујемо“ (1Кор 10, 17). Другим ријечима, постајемо једно Тијело Христово будући да дијелимо један евхаристијски Хљеб. Евхаристија је оно што хришћани чине када се заједно окупе у Име Господње, те служење Евхаристије претпоставља претходно сабрање.   Из овог разлога нико Евхаристију не може служити сам. Свештеник не може да служи Евхаристију сам за себе, јер Евхаристија подразумијева окупљање свих вјерних, па макар то значило окупљање не више од двоје или троје људи. Из истог разлога нико сам за себе не може примити Евхаристију уз помоћ ТВ пријемника. Сјећам се дана своје младости када сам гледао на телевизији Рекса Хумбарда који је себе називао „ваш ТВ парох“. Понекад би обављао службу Причешћа у својој телевизијској емисији позивајући оне који су код својих кућа да се причесте заједно с њим узимајући комадић хљеба и гутљај вина (заправо, радило се о соку од грожђа), сви у исто вријеме. Они нису тиме били дио Цркве нити сабрања зато што у ствари и нису били то – сабрање. Гледање телевизије код куће није окупљање, већ напросто сједење и гледање. Бити дио јутарње ekklesia подразумијева да такав мора напустити свој дом и доћи на окупљање. То ова ријеч значи.   Како да се, у том случају, односимо према древној пракси (поменутој од стране св. Јустина мученика у 67. гл. његове Апологије) по којој ђакон носи Евхаристију онима који у недјељно јутро нису присутни на сабрању? Ово је изузетак који потврђује правило. Они који нису присутни нису изостали зато што су одлучили да спавају или што држе да је сабрање неприлично. Са друге стране, ђакони њих нису причешћивали напросто како би им удијелили св. Тајну, као да је Црква напросто дистрибутер Тајни, која свима индивидуално чини св. Тајне доступним. Разлог је био  тај да се сачува њихово јединство са заједницом од које их је на неко вријеме одвојила болест. Примање дарова из Евхаристије такве није ујединило само са Христом, као да је посриједи био неки духовни витамин који је по себи дјелатан и када је одвојен од сабрања. Евхаристија коју су из ђаконових руку примали уједињавала их је са заједницом у којој је она служена. Другачије речено, сједињавала их је са Христом који је себе пројавио у сабрању вјерних. Евхаристија тиме објављује централним значај Црквенога окупљања.   Ово је једна од  лекција коју нам нуди COVID 19. Док постојећа криза траје, постимо од сабрања на исти начин као што постимо од одређене хране у периоду Великог Поста. Као што правила поста повећавају наш апетит у односу на оно што не једемо, и након четрдесет дана поста од меса и млијечних производа радујемо се што ћемо се свим тим почастити на Пасху, када се Велики Пост оконча. Пропуштамо, дакле, да једемо ове врсте хране и осјећамо ревност уздржавајући се.   На исти начин, сада очекујемо да се наново саберемо када криза буде превазиђена, тако што  ћемо ревносно гајити осјећај да нам Евхаристија недостаје. Не недостаје нам напросто само примање Причешћа, већ нам недостаје и да се видимо са пријатељима. Уколико подвиг поста чини (барем у мом случају) чак и Мекдоналдсове хамбургере примамљивим, можда ће подвиг пропуштања одласка у Цркву, то Сабрање учинити примамљивим у очима неких наших парохијана који су раније налазили да је то тежак задатак.   У међувремену, настављамо са постом, постећи од Евхаристије и црквеног сабрања. Хајде да у том периоду апстиненције узрастемо ближе Христу кроз усрдну молитву и дозволимо да она изоштри наш апетит према Евхаристији. Захваљујући Корона вирусу, можда никада више недјељну Литургију нећемо узимати здраво за готово.   Превод:   братство Саборне цркве, Требиње     Извор: Епархија захумско-херцегвачка и приморска
    • By Логос
      У овонедељном Храму о хришћанском образовању, некада,кроз историју и сада, мисији цркве, њеним циљевима, методима, месту у животу верника 21. века разговарамо са теологом Стеваном Јовановићем, вероучитељем у Петој београдској гимназији.   Звучни запис емисије   "У првим данима Цркве, када су се људи" као хришћани саздавали, а не рађали" (Тертулијан), оглашени је пре ступања у Цркву имао да прође кроз прилично дуго раздобље катихезе (поуке) ,тј. припреме за свету Тајну Крштења. Почетком другог столећа у Риму, на пример, катихетска поука трајала је две године. Тада се подразумевало да човек може да постане члан Цркве тек пошто упозна њена учења и усвоји их, истински разумевајући законе живота у њој. Током раздобља мисионарског ширења хришћанства преовладавало је крштавање одраслих, а када се то раздобље завршило и када је крштавање деце постало - правило, катихеза је постала очигледни облик послекрштењског поучавања чланова Цркве. У западним црквама катихеза остаје неопходни предуслов за "конфирмацију", тј. за свету Тајну Миропомазања, која се над дететом обавља на измаку детињства. Православна Црква, пак, одржала је предањску повезаност Крштења и Миропомазања као двоједине свете Тајне кроз коју верујући постаје-члан Цркве. Мада различите Православне помесне Цркве нису разрешиле неки општеобавезујући облик послекрштењске катихезе, опште је и једнодушно прихваћено да деци треба пружити хришћанску поуку и образовање. Ово опште уверење показује да је начело пре-давања правила вере и правила живота члановима Цркве органски и суштински део црквеног Предања." (Протојереј др Александар Шмеман)     Извор: РТС
    • By Логос
      Свештенству и вјерном народу Српске Православне Цркве у Републици Хрватској.     У складу с најновијим одлукама државних институција Републике Хрватске надлежним за сузбијање епидемије проузроковане ширењем корона вируса, обавјештавамо свештенство и народ Православне Цркве да се богослужења неће прекидати, али да ће се од 19. III, па све док надлежни органи не донесу другачију одлуку, обављати без присуства и учешћа вјерног народа. Такође, све друге црквене манифестације и окупљања се одлажу до даљњег. Храмови ће бити отворени за личну молитву уз придржавање свих неопходних мјера здравствене заштите.   Позивамо вјерни народ да се за све своје духовне потребе обрате својим парохијским свештеницима који ће их посавјетовати око свега и помоћи у свему, а првенствено у вези са причешћивањем у новонасталим околностима.   У потпуности подржавајући све мјере и напоре Владе како би се борба са заразом што прије окончала, молимо се Господу да подари свима, а прије свега здравственим радницима, снагу, добру вољу, стрпљење и међусобну љубав, знајући да ниједно искушење, па ни ово, није веће од духовних сила које нам је Бог подарио. Поготову нас кријепи сазнање да нас Бог никад не оставља.   Искористимо овај тренутак да се интензивније погрузимо у личну молитву и да, суочени са својеврсном изолацијом, посветимо новостечено вријеме својим породицама које често, оптерећени другим бригама, запостављамо.   У ишчекивању свијетлог Васкрсења Христовог,   С благословом Божјим,   Митрополит загребачко-љубљански Порфирије Епископ горњокарловачки Герасим Епископ славонски Јован Епископ далматински Никодим Епископ осечкопољски и барањски Херувим Епископ захумско-херцеговачки Димитрије     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • By Милан Ракић
      Четири тома књиге "Православна вера", аутора протојереја Томаса Хопка (1939-2015), некадашњег декана Академије Светог Владимира у Њујорку, представља незаобилазну литературу за све оне који се тек упознају са Православљем. Писана разумљивим и свима приступачним речником, ова књига (у 4 тома) је и препоручена литература за кандидате за упис на Православни Богословски факултет.
      Друга књига, "О богослужењу", има пет делова: храм, богослужбене одежде и символи; свете тајне; дневни круг богослужења; црквена година са постовима и празницима; Света Литургија.
    • By Милан Ракић
      Четири тома књиге "Православна вера", аутора протојереја Томаса Хопка (1939-2015), некадашњег декана Академије Светог Владимира у Њујорку, представља незаобилазну литературу за све оне који се тек упознају са Православљем. Писана разумљивим и свима приступачним речником, ова књига (у 4 тома) је и препоручена литература за кандидате за упис на Православни Богословски факултет.
      Трећа књига, "О Библији и историји Цркве", има део о садржају и тумачењу Библије, као и део о историји Цркве, са указивањем на главне богословске, литургијске и духовне токове кроз векове.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...