Jump to content

Катихета Бранислав Илић: Древна Литургија Светог Апостола Јакова, брата Господњег

Оцени ову тему


Препоручена порука

У богослужбеном животу наше Свете Цркве поред Свете Литургије Светог Јована Златоуста, Светог Василија Великог и Пређеосвећених Дарова, у одређене дане у току богослужбене године служи се и древна Литургија Светог Апостола Јакова, брата Господњег првог Епископа јерусалимског. 
 
Повезано:
 
 
 
%25D0%259B%25D0%25B8%25D1%2582%25D1%2583%25D1%2580%25D0%25B3%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B0%2B%25D0%25A1%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25B3%2B%25D0%2590%25D0%25BF%25D0%25BE%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25BB%25D0%25B0%2B%25D0%2588%25D0%25B0%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B02.jpg
Литургија Светог Апостола Јакова припада Антиохијском литургијском типу. У многобројним богослужбеним изворима она носи назив ЈЕРУСАЛИМСКАЛитургија, што свакако указује на Светог апостола Јакова који је био први Епископ Светог града Јерусалима. Као таква она се може назвати и древном Литургијом Јерусалимске Цркве – Мајке Свих Цркава. Настала је у Јерусалиму током четвртог века. Овај период њеног настанка на неки начин њу повезује са петом мистагошком  Катихезом Светог Кирила Јерусалимског где Свети Кирил управо њу и тумачи. Ова древна Литургија из јерусалимске Цркве бива проширена на крајеве Антиохијске Патријаршије и преведена на сиријски језик. По сведочанству Епископа Атанасија (Јевтића) изворни језик јаковљеве Литургије јесте свакако грчки, али она је касније ради богослужбене употребе преведена на многобројне језике. 
 

Вредно је напоменути да се текст Јаковљеве Литургије на српски језик први пут појавио благословеним трудом блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића). О богатом литургијском издаваштву почившег владике Хризостома подробније пише протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић. Владика Хризостом је познат као велики љубитељ богослужења и богослужбеног благољепија, а своју љубав према богослужењу исказао је делатно управо у богатом литургијском издаваштву. Када је у питању Литургија Светог Апостола Јакова Владика је најпре као хиландарски јеромонах припремио и уредио чин ове Литургије за презвитерско служење и тај чин је из штампе изашао 1982. године. Такође као хиландарски јеромонах 1985. године издаје превод ове Литургије на црквенословенском језику са српским рубрикама, док касније као Епископ банатски 1992. године издаје чин јаковљеве Литургије на српском језику. 
 
Литургија Светог Апостола Јакова, према данашњој богослужбеној пракси служи се два пута у току године. Служи се на празник Светог Апостола Јакова (5. новембра), као и у недељу по празнику Рођења Христовог - Светих Богоотаца. 
 
Кратак преглед поредка и специфичности:
 
%25D0%259B%25D0%25B8%25D1%2582%25D1%2583%25D1%2580%25D0%25B3%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B0%2B%25D0%25A1%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25B3%2B%25D0%2590%25D0%25BF%25D0%25BE%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25BB%25D0%25B0%2B%25D0%2588%25D0%25B0%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B01.jpg
Презвитер и ђакон се облаче у потпуно одјејаније не изговарајући притом молитве. Напомена приликом облачења ђакона указује да се ђакон одмах опасује ораром и тако остаје приликом савршавања Литургије. Битна напомена је и да се проскомидија не врши пре Свете Литургије (као што је случај са Литургијом Светог Јована Златоуста и Светог Василија Великог), већ је време савршавања у склопу Свете Литургије и то за време певања херувимске песме (нека умукне свако тело човечије). Када се презвитер и ђакон обуку у свештено одјејаније, ђакон излази из олтара и стаје испред царских двери, а презвитер испред часне трпезе чита молитву у којој се моли да Господ благослови његово свештенослужење и да по Његовој неизмерној доброти ниспошље благодат Светога Духа која ће га укрепити за предстојећу службу. Након неколико уводних молитава долазимо до првог кађења пре кога се чита посебна молитва за благосиљање кâда као миомирисног приноса Богу:
 
Боже, Ти си примио Авељеве дарове, Нојеву и Авраамову жртву, Ароново и Захаријино кађење, прими из руку нас грешних ово кађење као пријатан мирис за опроштај грехова наших, и свеколиког Твог народа. Јер си благословен и Теби припада слава, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова Амин. 
 
IMG_24701.jpg
 
Након овог благосиљања кадионице и кађења пева се Јединородни Сине и Слове Божји… и за време појања ове химне презвитер даје ђакону у десну руку Еванђеље, а у леву руку Апостол (Посланице Светих Апостола), док презвитер узима Паримејник. Носећи ове свештене књиге они чине вход и стају на амвон и на већ припремљене налоње постављају књиге (Еванђеље на средини, Апостол са десне стране, а Паримејник са леве). Након молитве Боже Сведржитељу, Преславни Господе… ђакон са амвона произноси велику јектенију (шест прозби). Потом следи појање Трисвете песме, и одмах чтец почиње са читање Старозаветних одељака у виду читања из пророштава. После Старозаветног чтенија чита се одељак из Посланица и за време појања алилујарија ђакон узевши благослов од презвитера врши кађење. Овде постоји једна специфичност да презвитер не благосиља кадионицу изговарајући претходно наведену молитву кадионице, већ изговара следећу молитву:
 
Теби који си испуњен сваком добротом и весељем, Господе Боже наш, приносимо ово кађење пред Тобом, и за све што си нам даровао, и молимо ти се нека се узнесе из наших бедних руку, на пренебесни Твој жртвеник као пријатан мирис ради опроштаја сагрешења наших и васцелог народа Твог. Милошћу, милосрђем и љубављу, за људе Јединородног Твог Сина, са којим си благословен, са Пресветим и добрим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова Амин.  
 
За разлику од Литургије Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог, након читања Апостола и кађења, следи јектенија са читањем молитве пред Еванђеље:
 
Запали у срцима нашим Човекољубиви Владико, непролазну светлост Твога богопознања и отвори очи ума нашега, да бисмо победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Теби угодно. Јер си Ти просветљење душа и тела наших и Теби славу узносимо са Безпочетним Твојим Оцем, и Пресветим и добрим и Животворним Твојим духом, сада и увек и у векове векова Амин. 
 
v-njegovo-preosvestenstvo-episkop-dioklijski-kirilo-odsluzio-je-jakovljevu-liturgiju-u-sabornom-hramu-hristovog-vaskrsenja-u-podgorici-1478371009-.png
 
 
Следи читање Еванђеља које не почиње добро познатим узвиком пазимо  којим нас позива ђакон да пазимо на читање, већ речима: Обратимо пажњу на Свето читање! Када се заврши читање еванђелске перикопе ђакон са амвона произноси прозбену јектенију, а презвитер потом чита молитве за оглашене и за оне који се припремају за свето просветљење. На месту херувимске песме на Литургији Светог Апостола Јакова поје се химна Нека умукне свако тело човечије која се пева и на Литургији Светог Василија Великог на Свету и Велику суботу. За време појања ове химне презвитер изговара молитву херувимске песме предухитривши Твој страшни улазак, дивимо се изгледом твоје светле трпезе… у којој моли јединог истинског свештенослужитеља, Господа нашег Исуса Христа, да му подари духовну крепост да са сваком пажњом и страхом Божјим приступи савршавању овог свештенодејства, али и да му подари непорочно свештенослужење. Ова молитва је по свом садржају слична са молитвом херувимске песме коју литург изговара на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, у којој се на крају наглашава управо онај свештени моменат да је Господа наш онај који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје. Презвитер благосиља кадионицу речима следеће молитве:
 
Заједно са кађењем Арона и Захарије, Твојих угодника, молитву као духовни мирис, кађење ово као жртву паљеницу, прими од нас грешних ради опроштења грехова наших и очишћења васцелог Твог народа, од овоземаљског световног смрада и удостоји нас да приступимо Твоме Светом жртвенику. Јер је благословено пресвето Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове, векова амин. 
 
Након кађења презвитер са ђаконом одлази до проскомидије где врши проскомидију. Извадивши агнец, жртву је га и полаже на дискос, без изговарања молитава, а потом улива вино и воду у путир, такође без изговарања молитава. Овде је занимљиво нагласити да се не ваде честице, већ се на дискос поставља само агнец. У српском преводу ове Литургије блаженопочивши Владика Хризостом у рубрици напомиње да је ово древна пракса Цркве, али ако литург жели да вади честице као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, он то може учинити и овде. Дискос и путир се овде не покривају покровцима, већ тако са њима чине велики вход, изашавши на северне двери и ушавши на царске двери. Презвитер одмах изговара молитву предложења:
 
Боже, Боже наш који си послао Небески Хлеб, храну целоме свету, Господа нашег и Бога Исуса Христа, који нас благосиља и освећује; Ти сâм благослови ово предложење и прими га у свој наднебески жртвеник. Помени као добар и човекољубив, оне који принесоше, и оне за које принесоше, и нас неосуђене сачувај у свештенодејству божанствених тајни Твојих. Јер се свети и прославља Пречасно и величанствено Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова Амин. 
 
Ова молитва предложења иста је и на Литургији Василија Великог и Јована Златоустог. Након краће јектеније сабрана литургијска заједница једним устима и једним срцем изговара исповедање вере, а тек након исповедања вере врши се целив љубави, не само свештенослужитеља, већ и међу сабраним народом. После исповедања вере и целива љубави долазимо до централног дела Свете Литургије. Свеобухватност и обимност ове Анафоре нам не дозвољава да дубље проникнемо у њен садржај. Она заиста одише не само молитвеним духом, већ посебном песничком лепотом. Након освећења дарова литург се до појединости моли да Господ помилује све јерархијске службе, помињући све понаособ, народ и све хришћане. Значајно је напоменути да се верни народ на овој Светој Литургији причешћује под оба вида. Ова пракса причешћивања под оба вида јесте присутна у поретку јаковљеве Литургије, али у пракси наше помесне Цркве често се избегава из практичних разлога, већ се причешће верног народа врши кашичицом као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог. После благодарствених литургијских молитава након речи ОТПУСТИТЕ СЕ У МИРУ, презвитер чита молитву отпуста којом у виду благослова отпушта народ. 
 
%25D0%2591%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B8%25D1%259B%2B%25D0%25B8%2B%25D0%2598%25D0%25BB%25D0%25B8%25D1%259B%252C%2B%25D0%25BD%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B1%25D0%25B0%25D1%2580%2B2017..jpg
 
Опширније о овој древној Литургији можете да ПОСЛУШАТЕ у разговору вероучитеља Мирјане Бановић са аутором овог текста који је реализован и емитован у оквиру јутарњег програма Радија Беседа, Православне Епархије бачке.
 
 
катихета Бранислав Илић
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Светом архијерејском литургијом, резањем славског колача и славском трпезом љубави, празник Светог Василија Острошког прослављен је у острошкој светињи у сриједу 12. маја 2021. љета Господњег.
      -ФОТОГАЛЕРИЈА-

      Светом службом Божијом на платоу испред Горњег манастира началствовао је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије, са архијерејима преосвећеном господом епископима рашко-призренским Теодосијем и бихаћко-петровачким Сергијем, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва.
      После читања Светог јеванђеља, сабранима се ријечима празничне бесједе обратио владика Сергије који је казао да док славимо Васкрсење Господа Исуса Христа, васкршњу радост употпуњује прослава Светог Василија Острошког Чудотворца, угодника Божијег који изнова сабира народ са свих страна свијети, доводећи га к себи да би се поклањајући се њему, поклонили Васкрслом Христу.
      – Навршило се 350 година како је Свети Василије прешао из времена у вјечност, са земље на небо, али упркос томе он је и даље са нама, у нама, сабира нас још и више него што је то чинио за живота. То могу само свети људи са којима данас без сумње живимо. Светог Василија није прекрио заборав, нису га скрили минулу вјекови у понор непостојања. Напротив, Свечева земаљска смрт приближила га је покољењима, потомцима, сабраћи са којима је патио и страдао, носећи крст Христов. И ту је парадокс који хришћанство чини посебним у односу на све друге овоземаљске вјере, философске системе и друга учења – казао је владика Сергије и нагласио да хришћани славе дан смрти светитеља као дан када је он угледао лице Божије.
      Замислимо на трен ондашњу Стару Херцеговину, данашњу Црну Гору, сиромашни манастир Острог у којем један изморени тијелом монах, учитељ и епископ Свети Василије напушта овај свијет, рекао је о. Сергије.
      – Неколико година након Светитељевог упокојења, Господ прославља његово тијело, које након неколико виђења у сну, људи ваде из земље нетрулежно, свето и миомирисно. Свети Василије опет собом прославља Бога, враћајући се својим чедима да их тјеши као некад, да их кријепи, благосиља преко својих светих моштију. Од тада до данас прошла су три вијека, кроз која су рођене и умрле генерације наших предака. У тих 350 година збили су се многи ратови, буне, устанци, много се крви пролило и наше и туђинске, а државе су у међувремену и нестале и настале. Све је било и прошло, само је Свети Василије присутан како тада, тако и данас и на земљи и на небу. Због тога му хрлимо, да бисмо заједно са њим завапили васкрслом Господу да и нас грешне избави из смрне трулежи, да нас сачува за вјечност – рекао је Преосвећени Епископ Сергије.
      И народи других вјера, који долазе, знају да је Свети Василије светац Божији коме ниједна тајна није непозната, али и коме ниједна болест није неизлечива, истакао је владика Сергије.
      – Усправимо се из блата гријеха, очистимо се од сопствене духовне прљавштине, умијмо своју душу искреним кајањем и пригрлимо Светитеља као родитеља, затражимо опроштај за сваки гријех, а он ће нас благословити, укријепити, оснажити и подржати на нашем земаљском друму. Мало је таквих духовних уточишта као што је Острог – закључио је владика Сергије и рекао да смо народ Божији, народ Светог Саве, Светог Василија и Светог Петра Цетињског, као и нашег Митрополита Амфилохија.
      Славски колач који су поводом славе Светог Василија Острошког, а у име Божије припремила острошка братија, благосиљао је и пререзао владика Теодосије.
      Епископи и свештенство благосиљали су и пререзали славске колаче бројних свечара, које су принијели поводом празника Острошког Чудотворца.
      Епископ Јоаникије заблагодарио је владикама, свештенству и вјерном народу који се на 350 година од упокојења Светог Василија, сабрао у његовој светињи.
      – Свети Василије је нови Свети Сава. И није чудо, Бог је тако устројавао да је одмах послије спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, Господ послао у овај свијет Светог оца нашег Василија, који ће предводити његов народ, учити га, тјешити и исцјељивати. Свети Сава послије спаљивања његових моштију је остао у свом роду. Није непријатељ иновјерник могао спалити његов спомен, него је баш од тада срспки народ још више пригрлио и у своје срце загрлио свога светитеља и многи су од тада управо почели или да славе Светог Саву као своје крсно име, или да га прислужују. Али, Свети Василије је преузео улогу да окупља народ око свога кивота, као што је Свети Сава раније окупљао српски род око свог кивота у манастиру Милешева – рекао је бладика Јоаникије.
      Он је истакако да Свети Василије не чудотвори само у острошкој светињи, него у цијелом свијету.
      – Свети Василије Острошки излива Божију благодат на свој народ који му приступа и који му се моли. Сви воле да дођу да се поклоне моштима Светитељевим, да га цјеливају, да га додирну и да се нађу баш на том мјесту поред ћивота Светог Василија, али и сви који не могу доћи, који се налазе на било ком мјесту земаљског шара, ако истински призову Светог Василија, он има ту благодат и ту слободу у Господу да свуда стигне и свуда помогне. Он тјеши, храбри, подиже и нарочито исцјељује болеснике – казао је владика Јоаникије.
      Епископ Јоаникије је објаснио како од кад је почела зараза коронавирусом, поред свих мјера народ приступа ћивоту Светог Василија.
      – Наравно, нико није луд, ни од наших власти, нити од свештенства, да брани било коме у ова времена када су иначе доста озбиљне мјере због ове заразе, да приступа ћивоту Острошког видара и исцјелитеља, Чудотворца, јер добро знамо за његова чудеса и чудесну исцјелитељску моћ. Многи су од оних које су љекари били оставили и саопштили да им више не могу помоћи, нашли лијека овдје код ћивота Светог Василија и то посвједочили својим примјером и остала су добра свједочанства. И наравно ми ништа не чинимо, не правимо никакву пропаганду, него Бог пројављује свога Светитеља, а ми благодаримо на Божијем дару и на благодатном заузимању пред престолом Божијим, Светом Василију Острошком – нагласио је владика Јоаникије и додао да је јубилеј 350 година од упокојења Светог Василија обиљежен скромно и научним скупом на коме је учествовало око 50 научника.
      Владика је казао да вјерује да ће Свети Василије помоћи и одагнати епидемију далеко од нас и протјерати је, да је више нема, само ако се сви поправимо.
      – Ове стеге и ове невоље које су нас сналазиле, помогле су нам на неки начин, да се вратимо једноставности, у којој је љепота и снага. Све наше свечаности смо прослављали, обиљежавали скромније, ништа суштински нисмо изоставили, позивајући народ да поштује мјере, јер је ово опака болест и не треба нико да буде неразуман, људи умиру. Онај ко мисли да ове заразе нема, треба да посјети болеснике на ковид одјељењима и љекаре који тамо раде, да виде којим су мукама подвргнути и болесници и љекари. Срели смо се са једним ужасом у нашем времену, али се нисмо уплашили, јер је наша вјера у Васкрсење и све што нас сналази прихватамо са вјером – закључио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије.
      Светој литургији су присуствовали и представници Владе Србије, министар Ненад Поповић, Јован Палалић, посланик у Народној скупштини Србије и директор Канцеларије за вјере Републике Србије, Владимир Рогановић.
      Сабрани народ је током цијелог дана приступао кивоту са моштима Светог Василија Острошког.
      Сабрање је настављено у манастирској трпезарији у Доњем Острогу за славском трпезом коју је припремила острошка братија.
      Обраћајући се сабранима, владика Теодосије је казао да је велика радост бити у дому Светог Василија на дан када прослављамо њега који је својим животом, подвигом и љубављу прославио Господа.
      – Само да слиједимо његов пут, пут и дјело Митрополита Амфилохија, чије се молитвено присуство осјећа овој светињи. Острог, Дечани, Девич, гдје су светитељи, мјеста су поклоника, мјеста гдје ми потврђујемо свој завјет, да знамо ко смо, ког смо опредјељења и да знамо куда ходимо – казао је Епископ рашко-призренски Теодосије.
       
      Извор: Манастир Острог
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Сергије, читао је у поноћ, 12. маја 2021. љета Господњег, Акатист Светом Василију Острошком Чудотворцу, поред његових Светих моштију, у  цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Острогу.

      Читању акатиста присуствовало је бројно свештенство, монаштво и вјерни народ.
      Након узношења похвалних пјесама и молитве Острошком Чудотворцу на дан када се обиљежава 350 година од његовог представљења Господу, Владика Сергије се поздрављајући сабране радосним поздравом Христос Васкрсе, Ваистину Васкрсе, обратио Светом Василију.
      – Богоносни, велики светитељу Божији. Као што смо ти пјевали сад ове похвалне пјесме из уста прљавих и грешних, говорећи најчешће ријеч – Радуј се, ево и ми данас поред свих својих слабости, својих жеља и обавеза којих је више него молитава и покајања, дошли смо да обиљежимо и прославимо твој великии свети дан, којим нам пројављујеш и објављујеш управо ону незалазну свјетлост Христовог васкрсења из гроба Његовога. Овај твој свети гроб и твоје свето тијело, управо сисјају Христовим Васкрсењем. Зато и ми данас поред свих својих немоћи и слабости које овдје приносимо са жељом покајања и нашег усправљања, наше ријечи, ако можемо да је одржимо као завјет – казао је Владика Сергије и нагласио да се код Светитеља долази како бисмо се дотакли извора из кога извире незалазна Свејтлост Христовог Васкрсења, преко његових светих, нетрулежних моштију које су знак нашег васкрсења.
      Ми Свети оче Василије страхујемо од гријеха, који нас је оптеретио, па смо овдје дошли да видамо своје ране, бесједио је Владика Сергије.
      – Дошли смо јер смо слијепи због својих слабости и грјехова овдје да се увјеримо да је Христос васкрсао и да Он овдје с тобом лежи, односно ти у Њему и Он у теби. Да нам видаш ране. Ми смо и тужни због слабости, јер ти не доносимо дарове којима ћеш се обрадовати. Наши даорви су слаби и немоћни, зато их учини да буду моћни, да наше тијело ојача без гријеха, да се наша душа очисти покајањем и молитвом пред тобом, а ти умоли бога за сав род православни и род људски – рекао је Владика Сергије и нагласо да се поред свих слабости у острошку светињу долази са великом радошћу.
      Обраћајући се Светом Василију, Владика Сергије подсјетио је на велики значај блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
      – Овдје када долазимо, не можемо заборавити никад блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је 30 година ишао путем твојим Свети оче Василије, носио бреме које си и ти носио, бреме свога народа и лио зној, а његов зној је његова крв мученичка. Вјерујемо да се и он данас са тобом моли за нас – нагласио је Владика Сергије.
      Вјерници су током цијеле ноћи приступали на поклоњење моштима Острошког Чудотворца.
      Прва празнична литургија служена је у цркви Воздвижења Часног Крста сат након поноћи. Потом је јутрос у 5 сати служена Литургија у цркви Ваведења поред Светитељевих моштију, а два сата касније у параклису Преподобног Исаије Острошког.
      Свечано бденије уочи празника Светог Василија Острошког на платоу испред Горњег манастира, синоћ, 11. маја, служио је Његово преосвештентво Епсикоп рашко-призренски Г. Теодосије са свештенством.
       
      Извор: Манастир Острог
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У навечерје Празника, у овом селу, на мјесту светитељеве родне куће, гдје је током претходних мјесеци изграђен манастирски конак Метоха Петропавловог манастира, служено је Празнично бденије, на којем је предстојао Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије. који је том приликом рекао: Ваистину Христос васкрсе и окупи нас у овој Светој обитељи … Хвала игуманији, сестрама и свима вама што сте дошли на ово чудесно мјесто светости и љепоте, које ће сваким даном бити све љепше и животније.., и ми ћемо се овдје учити побожности и љубави, како би нас наш Свети отац Василије срео и препознао као своје праве истинске потомке, не само по крви и тијелу, него и по духу, љубави и вјери.
      Слава и милост Божија – окоснице личности Светог Василија

       
      На сам дан Спомена Светог Митрополита херцеговачког и чудостворца тврдошког и острошког, на овом мјесту окупило се мноштво вјерних требињског краја, међу којима и политички представници Републике Српске и Града Требиња, као и других ентитетских и градских институција, а међу мноштвом ходочасника, који су током вечери ноћи и јутра пристигли нашли су се и неимари обновљене и новосазидане светиње… Литургијским сабрањем началствовао је Епископ Максим, уз саслужење Епископа наше Домаће цркве, свештенства, монаштва и вјерног народа, а Црква Божија, сабрана на овом мјесту овим поводом, рукоположила је досадашњег тврдошког јерођакона Теофила у чин презвитера, односно јеромонаха.
       
      Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свети и богоносни отац наш Василије Чудотворац, исцелитељ острошки и тврдошки, предивни је украс Цркве Христове, а његове нетљене и целебне мошти које небеским сјајем обасјавају душе наше и својом љубављу греју хладне острошке стене, сведочанство су наше вере у Васкрсење.

       
      Свети Василије родио се недуго након спаљивања моштију Светога Саве. Бог је промишљао и подарио нам светог Василија. Како се некад наш народ сабирао крај кивота Светога Саве у Милешеви, данас то чини крај кивота светога Василија. Свети Сава се, као светогорски монах, често повлачио у Карејску испосницу, потом у Студеницу, непрестано тежећи подвигу. Својој пастви враћао се обновљеног духа. Свети Василије одлазио би у тада неприступачне острошке греде ради молитвеног тиховања. Свети Василије имао је пред собом лик преподобног Исаије, а био је у данима искушеништва у манастиру Завали, надахнут исихастичком духовношћу Светогораца, поред чувеног иконописца Георгија.
      Светитељ острошки и највећи чудотворац наших времена без престанка чудотвори, а то нам сведоче и безбројна исцељења и чуда која се свакодневно, благодаћу Божјом, догађају у острошкој обитељи, која, ваистину, постаде нова бања Витезда. Манастир Острог са слободом можемо назвати духовним и молитвеним центром и местом безбројног ходочашћа. Великим трудом и љубављу блаженопочившег митрополита црногорско-приморског и игумана острошког Амфилохија, острошка светиња је у последњих неколико година доживела велику обнову, а врхунац те обнове је обретење моштију ђакона светог Василија Острошког, чије име нам није познато. Према предању, светитељев ђакон је мученички пострадао (а то сведоче и зрна која су пронађена са његовим моштима) и сахрањен је од стране светог Василија Острошког.
      Многа чуда светитеља острошког објављена су у књигама и предочена нама ради укрепљења и сведочанства, али много је важнија истина коју свако од нас носи у своме срцу, да се из острошке светиње сви враћамо исцељени, утешени, укрепљени, препорођени и, светитељевом љубављу, озарени. Светитељ острошки је сведок васкрсења јер је својим животом нама показао да је наш живот динамизам који подразумева реалност распећа, али увек врхуни и завршава се у радости Христовога Васкрсења, које је постало догађај над догађајима, чудо над чудима и једини истински смисао људскога живота и делања, јер ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша (1 Кор 15, 14).
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић


       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свеноћним бденијем и светом Литургијом у храму Преноса моштију Светога Саве у Новом Саду, у недељу, 9. маја 2021. године, отпочеле су свечаности под називом „Светосавски дани”. Свеноћно бденије је служио протонамесник Велимир Врућинић, а светом Литургијом је началствовао јеромонах Јеротеј (Петровић), уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке. Молитвено сабрање увеличао је хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин.

       

      На здравље и на спасење учешће у овом свеноћном бденију и Причешће свима вама који сте се причестили Телом и Крвљу Господњом. Овим прелепим сабрањем ноћас смо отпочели „Светосавске дане”. Желим да, у име братства Светосавског храма, упутим искрену благодарност и срдачне поздраве оцу Јеротеју и оцу Велимиру, ђаконима, појцима који су на прелеп начин са нама овде заједно прославили име Светога Саве, обележили спомен на Спаљивање његових часних моштију и допринели да, у овом Дому Божјем, се помолимо Господу кроз овако прелепу молитву – молитву која све нас уздиже до небеса и дарује нам нову снагу и нову енергију да будемо ти који ћемо свагда истински служити Господу и бити на стази Његовој, на стази спасења, мира, љубави и правде Његове, казао је настојатељ храма, протојереј Бранислав Мркић.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...