Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
Милан Ракић

Отворена Конференција "Старе и нове границе Европе: идентитетска истраживања"

Recommended Posts

Институт за културу сакралног „Монс Хемус“ и Институт за литургику и црквену уметност ПБФ Универзитета у Београду организују Међународну конференцију „Старе и нове границе Европе: идентитетска истраживања“ на Православном богословском факултету у Београду, под покровитељством Фондације „Конрад Аденауер“, у трајању од 3. до 4. новембра текуће године. 

stare-i-nove-granice-evrope.jpg

Институт за културу сакралног „Монс Хемус“ и Институт за литургику и црквену уметност ПБФ Универзитета у Београду организују Међународну конференцију „Старе и нове границе Европе: идентитетска истраживања“ на Православном богословском факултету у Београду, под покровитељством Фондације „Конрад Аденауер“, у трајању од 3. до 4. новембра текуће године. 

program.jpg

Конференција је отворена данас у Великом амфитеатру Факултета у 10 часова. Током дводневног рада конференције, који ће се састојати из четири сесије и једног округлог стола, своја саопштења ће изложити двадесет еминентних учесника из земље и иностранства.

%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE_%D0%9F%D0%91%D0

 

View full Странице

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Врло занимљива и актуелна тема, и изгледа озбиљно припремљен скуп, срце ме вуче да га послушам, али истовремено и жали, што су те "границе" и "идентитети" толико битни данас у Европи. Чак мислим да је актуелност теме показатељ да је Европа ( а ту мислим и на нас а не само на неке "западњаке" ) потпуно дехристијанизована. Да смо се о Оваплоћени Логос сви огријешили.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 минута, александар живаљев рече

 што су те "границе" и "идентитети" толико битни данас у Европи. 

Te "granice" a posebno "IDENTITETI", ako se na njima bude insistiralo preko svake mere, vratiće Evropu stotinu godina unazad. No, poslije katastrofe (koje nije neizbežna) lupićemo se (Evropljani) sedeći na ruševinama đuture po čelu i (za)pitaćemo se đe smo bili, šta smo radili. :(

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ево шта је, донекле, на ову тему рекао Мухамед Филиповић:

Цитат

U mom životu, kako sam to nekom prilikom i napisao, još od ranog djetinjstva posebno mjesto je imala česta uzrečica, zapravo upit koji je moj rahmetli otac postavljao mojoj rahmetli majki, a koji glasi: “Šta ti misliš, Đula, šta će biti s nama, muslimanima?!”

U znaku tog pitanja odvijao se moj život jer su svi događaji koji su se odigrali još od vremena dolaska Austrije na ovaj prostor, a pogotovo za vrijeme obje Jugoslavije bili obilježeni antimuslimanskim idejama, mišljenjima, stavovima i aktivnostima gotovo sa svih strana, kad se radilo o onima s kojima su dolazili u dodir.

Kada sam svojim studijima i proučavanjima pokušavao odgonetnuti tajnu ponavljanja ovakvih stavova, shvatio sam da se radi o inercijama određenih historijskih ideja i političkih shvatanja koja su nastala na temelju osnovne ideje koja je formirala Evropu, a to je ona koja potječe još od Karla Velikog, a koja je glasila da Evropa mora ostati kršćanska i da nikakva druga vjera i narod koji je nosi ne smije prebivati na evropskom tlu.

https://web.archive.org/web/20170305233438/http://www.avaz.ba/clanak/279792/kud-plovi-ovaj-brod

Европа мора да нађе нову равнотежу, да старе хришћанске вриједности постави чврсто и у секуларни простор. Ту постоји проблем са двије стране - са једне су они вјерници који тврде да нема моралности, поготово не хришћанске, без вјере у Бога и Христа, а са друге су атеисти и секуларисти који на религију генерално, а поготово хришћанство, гледају као нешто застарјело и непотребно. И то је уско везано са овом експлозијом десничара и националиста по Европи. Превише и пребрзо се почело кретати ка наднационалноме и ишло се ка погрешној варијанти мултикултурализма ( оног сегрегационистичког, умјесто америчког интеграционистичког ) и сада када су људи видјели да због хира једне државе или чак једног политичара, историјских комплекса који су данас нерационални, читава Европа може претрпјети, почели су се враћати корјенима гдје имају једино упориште и сигурност.

Занимљив ми је феномен, са овог стајалишта, "атеистичког хришћанина" за којег сам чуо пар пута, а који је везан за оног Џордана Питерсона. Својим предавањима од неких секуларних атеиста створио је људе који се више отварају религијским, а поготово хришћанским, учењима и узимају хришћанску моралност као добру и оправдану без нужне вјере у Бога. И то ме јако подсјећа на мене када сам тек дошао на ЖРУ, па сам пар пута говорио како сам више "културни православац него прави вјерски". 

Као да Европа се титра између двије крајности, покушавајући сазнати ко је она у суштини и гдје јој се данас налази равнотежа.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Но ако би неко мене питао "Шта је Европа", рекао бих само ово:

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Ћириличар рече

хришћанску моралност

Sta podrazumjeva ta hriscanska moralnost, mislis na etiku koja proizilazi iz hriscanske vjere i koja je primjenjiva na vecinu realnih situacija. Kakvo je tvoje misljenje o konsekvencijalizmu ili Singerovskom pristupu opisanom u Prakticnoj etici?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, Ronald рече

Sta podrazumjeva ta hriscanska moralnost, mislis na etiku koja proizilazi iz hriscanske vjere i koja je primjenjiva na vecinu realnih situacija. 

Да, али и на неке основне поставке хришћанства које се прихватају "at face value" - тј. став да је сваки појединац јединствен и да сваки појединац има неку себи својствену, инхерентну вриједност и да због тога заслужује поштовање; као и да је сваки човјек слободан да прави изборе у свом животу као што је слободан и да сноси посљедице својих одлука и дјела. Тј. сви смо ми "прављени по лику Божјем" и ми бирамо да ли ћемо ићи путем гријеха и смрти или путем Истине и Живота. Из тих основних ставова могу изаћи само одређени ставови који не излазе ван тог етичког оквира. Тако се друштво "социјалне правде" заснива на хришћанском учењу о љубави и бризи за ближњег свог, а друштво "слободе" на личној одговорности за сопствене слободне одлуке, друштво традиције у поштовању дотадашњих успостављених закона и супротстављању рушилачким елементима који ништа не граде итд. итд. Али из тих основа не могу изаћи идеологије или ставови у којима је неко доминантан или у којима људи требају да се раздвајају по људски измишљеним категоријама, или које на прво мјесто стављају било какав израз себичности или тираније. То је оно што рекох на теми "Да ли је Исус био конзервативац" - лакше је рећи шта није био, а није био комуниста, нациста, фашиста, расиста, националиста, шовиниста... 

пре 26 минута, Ronald рече

Kakvo je tvoje misljenje o konsekvencijalizmu ili Singerovskom pristupu opisanom u Prakticnoj etici?

Мислим да требам сазнати шта је то прво :smeh1:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Молебан за спас светиња у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, 23. фебруара, служио је и литију градским улицама предводио протосинђел Андреј, сабрат манастира Високи Дечани са Косова и Метохије. У крсном ходу је учествовао велики број Барана, међу којима је традиционално био велики број дјеце.       Испред Саборног храма Светог Јована Владимира вјерном народу благослове косовско-метохијских светиња и Епископа рашко-призренског г. Теодосија је пренио протосинђел Андреј. Он је подсјетио да владика осјећа шта је суштина борбе у Црној Гори и свесрдно је подржава. Говорећи о везама Дечана и Црне Горе, исказану и кроз химну Онамо, ‘намо коју је написао краљ Николе, о. Андреј је казао да су  Дечани имали игумане из Паштровића, и дан данас монахе који су родом из Црне Горе, „и сви као један се молимо за вас и вашу борбу.“   „Увјеравам вас да се за вас моле и сестре из Грачанице и Пећке патријаршије, да се испред кивота новопројављене светице Босиљке мученице, моле свештеници и сва народ. Једно смо у Христу, а кад је нама било најтеже долазио је, прије свих, Митрополит Амфилохије да нас посјети и укријепи.“   Он је казао да је 1998. године дечанска обитељ била забарикадирана и у сталној неизвјесности шта би се могло догодити, а први који их је посјетио био је Митрополит Амфилохије, који је на тај начин посвједочио своју вјеру која не тражи ништа, а којом се човјек предаје у руке Божије. Његов примјер слиједили су и владика Јоаникије, свештенство и вјерни народ. Позвао је све који нијесу долазали да буду гости манастира „да једни друге тешимо заједничком вјером и тиме покажемо и свједочимо да смо једно у Христу.“   Примјетивши да је у Бару копија Пећке Краснице, отац Андреј је подсјетио да је народ ову чудотворну икону из Пећке патријаршије у тешким, али и добрим временима, носио литијски кроз град и да су се тада дешавала чудесна исцјељења:   „Пећка Красница, као некада у Пећи, поново благосиља литију и поново је благослов Пресвете Богородице над људима. А благослов Мајке Божије се познаје по томе каква је ово литија и какви су њени учесници. Познаје се по достојанству и жељи, не да се некоме науди или да се увриједи, него да достојанствено покажемо да нас има и да нећемо дозолити да неко насрће на оно што је сама сржа нашега бића.“   Литија је отворена за све и има мјеста за свакога јер Господ је дошао да спаси све људе и сва колена, казао је протосинђел Андреј, сабрат манастира Високи Дечани, и поручио:   „Истрајте овако како сте почели, останите достојанствени и мирољубиви, одлучни и истрајни и одбранићемо светиње.“     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Дана 18. фебруара 2020. године, у просторијама Црквене општине Врање одржана је конференција за штампу, а поводом обележавања јубилеја 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског.     Уз присуство представника штампаних и електронских медија, конференцију је одржао Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије. На конференцији су, такође, говорили игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског архимандрит мр Методије (Марковић) и професор Философског факултета у Београду господин Влада Станковић.   Конференцији су присуствовали: представници Радио Телевизије Врање, Врањске Плус ТВ, Фокус телевизије, представници штампаних и електронских медија: ОК радио и портал, Блиц, Информер, Ало и Телеграф, затим Југ медиа портал и интернет портал Врање Њуз.     950 ГОДИНА МАНАСТИРА ПРЕПОДОБНОГ ПРОХОРА ПЧИЊСКОГ     Прве активности поводом јубиларне годишњице манастира Преподобног Прохора Пчињског почеле су 01. 11. 2019. године, када је у манастиру Преподобног Прохора Пчињског одржан састанак Организационог одбора за обележавање јубиларне 950. годишњице. Састанку су присуствовали многи представници црквених, друштвених, научних, културних и других институција у земљи, укључујући и господина Николу Селаковића, генералног секретара председника Републике Србије, господина Александра Вучића, покровитеља манифестације. Одлучено је да медијски покровитељ буде Радио Телевизија Врање.   На састанку су утврђене активности које ће се одвијати током целе године. Том приликом изабрани су чланови Извршног одбора и Програмског савета.   - Највећа свечаност поводом јубилеја биће уприличена средином маја месеца, тачније 14. маја, када ће, по одлуци Светог архијерејског Синода Српске Православне Цркве, започети редовно заседање Светог архијерејског Сабора у манастиру Преподобног Прохора Пчињског и трајаће 15. и 16. маја 2020. године.   Свечана прослава 950-годишњице манастира Преподобног Прохора Пчињског биће обележена у недељу 17. маја 2020. године Светом саборном архијерејском Литургијом, којом ће началствовати Патријарх Српски Господин Иринеј. У наставку ће бити пригодни културно-уметнички програми, на којима ће учествовати значајни уметници и фолклорне групе из земље и региона.   Издвојићемо део активности којима ће бити обележена јубиларна 950. годишњица манастира Преподобног Прохора Пчињског:   - Од 11-13. јуна биће одржан Међународни научни скуп на тему „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу“. За овај Научни скуп одазвало се око 50 истраживача са многих научних и образовних институција из земље и иностранства.   - Поводом славе Св. Прохора Пчињског, 1. новембра, у манастиру ће бити организован Симпозијум на тему “Монаштво кроз векове“;   - Свечана академија поводом Светог Краља Милутина, обновитеља манастира Преподобног Прохора Пчињског пре 700 година, биће одржана поводом славе Манастира 12. новембра. Тиме би се и окончало обележавање јубилеја 950 година Манастира;   - До краја новембра 2020. године у плану је објављивање неколико пригодних публикација, међу којима издвајамо монографије о Преподобном Прохору Пчињском. Већ је објављено фототипско издање веома ретке кратке монографије аутора Архимандрита Методија Ж. Миловановића, Манастир Св. Оца Прохора Пчињског,из 1924. године. Припремљено је, такође ретко издање монографије аутора Јована Хаџи-Васиљевића, Свети Прохор Пчињски и његов манастир, из 1900. године. У току је припремање рукописа превода Монографије о Светом Прохору Пчињском од групе аутора, на енглески и руски језик. У плану је објављивање још неколико наслова и другог пратећег материјала (каталога, календара, флајера, плаката, икона и иконица, спотова, филма, итд).   Треба напоменути да ће се током целе године одвијати многа ликовна, литерарна и друга такмичења на тему о Преподобном Прохору Пчињском, на којима ће учествовати деца и ученици основних и средњих школа. Такође, и друге секције и друштва ће својим активностима обележити овај значајан јубилеј, најпре Свеправославно друштво Св. Јустин Ћелијски и Врањски, Коло српских сестара, Јустинова омладина и други.   Молимо медије да прате наше активности и свечаности, доприносећи и својој професији и своме манастиру који вековима осветљава наше национално биће и душе свих нас!     Извор: Епархија врањска
    • Од Логос,
      У петак, 21. фебруара 2020. године, са благословом Епископа бачког др Иринеја, у организацији Српске православне Црквене општине Ветерник, Основне школе Марија Трандафил из Ветерника, Сретењског манастира из Москве и студија Руски цар, у дворани Основне школе Марија Трандафил свечано је отворена изложба фотографија „У СУСРЕТ РУСКОМ ЦАРУˮ.     На самом почетку изложбе присутне је поздравила госпођа Милијана Граховац Проле, директорка школе, рекавши да је наведеној институцији припала изузетна част да учествује у организацији изложбе фотографија породице Романов, која на упечатљив начин говори о величини цара Николаја и његове породице.   У уводном делу програма посетиоци су могли да чују две етно песме и једну мелодију на фрули, у извођењу чланица Културно-уметничког друштва Железничар – ансамбла Вила из Новог Сада, и два рецитала у извођењу ученика ОШ Марија Трандафил.   У име Црквене општине Ветерник и братства храма верни народ је поздравио протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма, заблагодаривши најпре Богу, а потом  директорки Основне школе Марија Трандафил, која је са радошћу прихватила идеју и пружила могућност да овом прелепом изложбом отпочне прослава храмовне славе.   Отац Бранислав је нагласио да је ово прилика да се сви подсете на жртву последње царске породице Романов и да им захвале на великој љубави исказаној српском роду. Символика и веза руске царске породице и свих оних догађаја везаних за Први светски рат је та што је само насеље Ветерник добровољачко насеље, и овом изложбом Ветерник се свештено сећа предака, српских добровољаца који су после Голготе и Васкрса на Солунском фронту, пре непуних 100 година, дошли у наведено новосадско насеље.     Господин Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, истакао је историјске чињенице које говоре о осведоченој љубави свете царске породице Романов, и подсетио је присутне на речи цара Николаја упућене 1914. године Краљу Александру: „Сви моји напори биће усмерени на очувању достајанства Србије. Ни у ком случају Русија неће бити равнодушна према судбини Србијеˮ.   Указујући да изложбу чине црно-беле фотографије из историјских архива и личних албума породице Романов, које су подељене у неколико тематских целина, господин Ђурђев је изнео да је породица Романов веру у Бога Живога сведочила делима, о чему говоре и фотографије изложене у дворани Основне школе Марија Трандафил.   Изложба ће бити отворена до 28. фебруара 2020. године, радним данима од 10 до 18 часова.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Међународна научна конференција „Црква мученикâ: прогони вере и Цркве у 20 веку”, у организацији Кијевске духовне академије, отпочела је у четвртак, 6. фебруара 2020. године.      У раду ове дводневне конференције, која је уприличена поводом 20-годишњице прослављања светих новомученика и исповедника 20. века, учешће ће узети око стотину научника из 17 земаља. Пленарну седницу водили су Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније, управитељ администрације и организације Украјинске Православне Цркве, и Епископ белгородски г. Силвестар, ректор Кијевске духовне академије.   На отварању конференције поздравне речи упутио је Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. У свом обраћању, митрополит Онуфрије је нагласио да је историја Православне Цркве у совјетском периоду истовремено и трагична и величанствена страница прошлога века, заливена крвљу невино пострадалих православних хришћана. Совјетска власт је, почев од 1918. године, поставила за циљ искорењивање религије и изграђивање новог, атеистичког друштва. Прво средство бољшевичке власти, помоћу којег су остварене корените измене у односима са Црквом, било је совјетско законодавство. Следећи деструктивни корак у односу према Цркви био је физичко истребљивање свештенства и православних верника.   Ми смо се данас сабрали на научној конференцији не само да бисмо се још једампут осврнули на трагичну страницу историје прошлога века, него да бисмо разумели и поново се уверили да силе зла, „врата паклена” не могу надвладати Цркву (Мт. 16, 18). Наша Црква је Црква мученикâ, а њихова проливена крв је сведочанство непоколебиве вере у Бога, навео је Предстојатељ Украјинске Православне Цркве.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      По благослову Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, 6. и 7. фебруара 2020. године у Кијевској духовној академији (КДА) одржаће се међународна научна конференција на тему „Црква мученикâ: прогон вере и  Цркве у 20. веку“. Конференција је организована поводом прослављања светих новомученика и исповедника 20. века, а организују је КДА и Центар за изучавање наслеђа новомученика и исповедника 20. века.     Научна конференција ће се бавити излагањем и систематизацијом сведочанстава и историјских извора о прогону Православне Цркве, репресијом против православног свешенства у совјетско време, истраживањем архивских докумената о прогоњеном свештенству; бавиће се рехабилитацијом и овековечењем спомена жртви репресије, осмишљавањем исповедничког пута Православне Цркве у времену богоборства.   До сада су се пријавили учесници из 17  земаља, и то: Украјине, Немачке, Италије, Француске, САД, Велике Британије, Пољске, Румуније, Србије, Естоније, Литваније, Грузије, Русије, Белорусије, Молдавије, Израиља; примљено је 98 радова, од којих ће њих 60 бити прочитано на овом скупу.     Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...