Jump to content
  1. Аристарх

    Аристарх

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Slavni filmski i pozorišni glumac Šon Koneri, najpoznatiji po ulozi Džejmsa Bonda, preminuo je u 91. godini, prenose svetski mediji.
      Šon Koneri, rođen 1930. godine u Edinburgu, najpoznatiji je po ulozi Džejmsu Bondu, tajnom agentu 007, preminuo je na Bahamima, posle kraće bolesti, mirno i u snu, piše BBC prenoseći izjavu njegovog sina Džejsona.
       
      U decenijama dugoj karijeri osvojio je brojne nagrade, među kojima su i Oskar, dva Zlatna globusa i dve Bafte.
      Škotski glumac prvi je igrao Bonda na filmu u ostvarenju “Doktor No” (1962), a potom u još šest naslova iz ovog serijala.
      Mnogi ga i danas smatraju i neprevaziđenim filmskim Bondom, a u ovoj ulozi, osim u “Doktoru Nou”, publika ga je gledala i u filmovima “Iz Rusije s ljubavlju” (From Russia With Love, 1963), “Goldfinger” (1964), “Operacija Grom” (Tunderball, 1965), “Samo dvaput se živi” (You Only Live Twice, 1967) i “Dijamanti su večni” (Diamonds Are Forever, 1971) i “Nikad ne reci nikad” (Never Say Never Again, 1983).

      Oskara je dobio za sporednu ulogu irskog policajca u filmu “Nesalomivi” (1987).
      Koneri je poznat i po ulogama u filmovima “Čovek koji je želeo da bude kralj” (1975), “Ime ruže” (1986), “Indijana Džons i poslednji krstaški pohod” (1989), “Lov na crveni oktobar” (1990), “Stena” (1996)…
      Napustivši školu sa 14 godina, Koneri je radio ka mlekar, a potom se posvetio bodibildingu. Titula Mister Univerzum dovela ga je i na film i televiziju.
      Na velikom platnu prvi put se pojavio u trileru “Nema puta nazad” (1957), a sa filma se povukao nakon “Lige izuzetnih džentlmena” (2003).
      Glumcu je 2000. godine britanska kraljica dodelila titulu viteza, “Sandej herald” 2004. proglasio ga je “najvećim živim Škotom”, a nedavno je proslavio 90. rođendan.
      “Ništa ne može da se uporedi sa izazovom čoveku da izvuče najbolje iz sebe”, rekao je jednom Koneri govoreći o svom životu i radu.
      Koneri je poznat i po svom političkom angažmanu, kao član i jedan od finansijera Nacionalne partije Škotske, koja se zalaže za otcepljenje od Engleske. Preselio se na Bahame, zaričući se da će se vratiti u Škotsku kada ona postane nezavisna zemlja.
      Odlazak prvog Bonda - Preminuo Šon Koneri
      NOVA.RS Glumac Šon Koneri preminuo je u 91. godini, preneo je BBC.  
    • Од JESSY,
      SMA je najčešća retka neromišićna progresivna bolest koja vremenom dovodi do gubitka osnovnih životnih funkcija. U najtežem kliničkom obliku koji se javlja još nakon rodjenja, dovodi do gubitka spontanih voljnih pokreta, nemogućnosti samostalnog disanja i gutanja hrane, kao i zavisnosti od aparata za disanje i veštačke ishrane. Kod onih srednje teških oblika postepeno dovodi do teškog invaliditeta i potpune zavisnosti od druge osobe.
        Lazar boluje od tipa 2 spinalne mišićne atrofije, Foto: Privatna arhiva Skoro polovina naših saboraca još uvek sedi kod svojih kuća, ograničenih mogućnosti da se bore sami za sebe, neprepoznati od društva, poluvidljivi od strane sistema i nevidljivi od strane naroda. Izmučeni dugogodišnjom borbom za goli život, na izmaku snaga, bez velikih mogućnosti da se i njihov glas čuje, da se i njihovo nasmejano lice vidi.
      Zato smo mi koji možemo, koji imamo snage da stojimo na svojim nogama, koji imamo snage u svom srcu da nastavimo dalje za njih, tu da neprekidno radimo ZA SVE NAŠE OBOLELE I ZA JEDNAKO PRAVO NA LEČENJE I DOSTOJANSTVEN ŽIVOT SVIH. Snagu nam daju oni, uvek prisutni u svim našim aktivnostima i stremljenjima.
      Mateja ima slab tip 2 ove bolesti, FOTO: Privatna arhiva Ovaj mesec je poseban još po nečemu. Po tome što je 07. avgusta 2020. godine od strane Američke Agencije za hranu i lekove ( FDA) odobrena još jedna, treća po redu terapija za SMA – Evrysdil ( Risdiplam) http://events.curesma.org/site/R?i=uV6F0VxImbeq-uQOLAa0iA
      Terapija se upotrebljava u vidu sirupa koji se pije svakodnevno tokom celog života. Tokom kliničkih ispitivanja na obolelima svih uzrasta i težine kliničke slike, pokazala je značajno poboljšanje motoričkih funkcija, čime je omogućeno obolelima obavljanje svakodnevnih životnih potreba nesmetano. Kod najtežih kliničkih oblika bolesti, gde nije bilo zamislivo disati i hraniti se samostalno, gde ni spontani pokreti nisu bili mogući, ova terapija omogućila je da do ovoga ne dodje ukoliko se primeni što ranije nakon postavljanja dijagnoze. Posebno smo srećni jer je odobrena za sve tipove uzraste od 2. meseca starosti, kao i činjenice da su ovim putem šansu za lečenje dobili i oni koji nisu zbog teških deformiteta kičme, mogli, iz medicinskih razloga, da budu lečeni Spinrazom koja se aplikuje u kičmeni kanal.
      Zorica, Foto: Privatna arhiva Podsetićemo i da je Spinraza, kao prva terapija za obolele od SMA, na osnovu dugogodišnjeg praćenja obolelih u svetu pokazala kontinuiranu efikasnost, sigurnost bez značajnih neželjenih efekata i dobru toleranciju od strane pacijenata. Kao takva postala je standard lečenja u mnogim zemljama. Naša iskustva i očekivanja su i više od ispunjenih, jer smo svedoci da oboleli u Srbiji nakon dve godine čine svoje prve korake. Posebno je veliki uspeh postignut ranom dijagnostikom najtežih kliničkih obika, tzv, tipova 1, koji samostalno dišu, hrane se samostalno i imaju sve spontane pokrete već nakon prvih meseci nakon terapije Spinrazom. Podsetićemo da je bez terapije, smrtnost kod najtežeg oblika bolesti do 2. godine života, kao i gubitak osnovnih životnih funkcija i potpune zavisnosti od veštačke ventilacije i ishrane u prvih godinu dana života.
      Maja meseca 2019. odobrena je od strane FDA i dugo očekivana genska terapija za obolele od SMA – Zolgensma, dok je maja meseca 2020. odobrena i od strane Evropske agencije za lekove (EMA). https://investors.avexis.com/news-releases/news-release-details/avexis-receives-ec-approval-for-zolgensma
      Ovaj vid terapije prima se samo jednom u vidu infuzije. I ovaj vid terapije je pokazao u kliničkim studijama na deci starosti do 6 meseci, nezamislive motorne pomake. U poslednjih godinu dana Zolgensma se primenjuje na deci do 2. godine starosti u SAD i deci do 21 kg telesne težine u Evropskim zemljama. Medjutim, podaci o efikasnosti i sigurnosti još uvek su predmet praćenja i istraživanja, dok je efekat terapije za sada prisutan tokom 5 godina od aplikacije leka. Svedoci smo medijskih kampanja širom sveta gigantskih razmera, pa i u našoj zemlji, gde se prikuplja novac za ovu terapiju putem humanitarnih donacija sa parolama da je ovo izlečenje, da dovodi do normalnog motornog razvoja deteta, sa različitim saopštenjima kojima se umanjuje i nipodaštava efikasnost terapije Spinrazom koju svi oboleli koji je dobijaju, jasno i vide.
      Lazar, FOTO: Privatna arhiva Udruženje SMA Srbija želi da u ovom mesecu podizanja svesti o SMA kao bolesti, izrazi svoje duboko žaljenje zbog netačnih podataka na osnovu kojih se vode medijske kampanje i dovodi u pitanje terapija koja mnogima pomaže, dok više od polovine obolelih samo sanja za sada da dobije terapiju. Iz tog razloga, grupa eminentnih naučnika iz Evrope, neurologa dala je smernice i stavove po pitanju lečenja obolelih od SMA Zolgensmom (https://www.ejpn-journal.com/article/S1090-3798(20)30142-2/pdf) gde se jasno navde sledeće najznačajnije činjenice i preporuke:
      - Kod davanja terapije deci starijoj d 6 meseci ili obolelim sa teškom kliničkom slikom i u odmaklom stadijumu bolesti, treba pažljivo proceniti opravdanost davanja terapije u smislu efikasnosti kao i procene neželjenih efekata koji su prisutni
      - Potrebno je roditeljima objasniti da i pored date terapije nakon 6. meseca starosti ili teško uznapredovale bolesti, postoji veliki rizik da dete živi i dalje sa teškim invaliditetom
      - Da davanje genske terapije kod dece iznad 13,5 nosi velike rizike za neželjene efekte, tako da se preporučuje drugi vid terapije
      - Da kombinovana terapija Spinrazom ili Risdiplamom sa Zolgensmom nema bolje efekte u odnosu na pojedinačno primenjenu terapiju.
      SMA Srbija je zato u saradnji sa eminentnim lekarima - neurolozima i državnim institucijama pokrenula inicijativu stvaranja protokola lečenja za obolele od SMA, jer svaki vid terapije nije podjednako odgovarajuć, niti efikasan za svakog obolelog, a što zavisi od genetske osnove koja se razlikuje, uzrasta obolelog i njegovog trenutnog funkcionalnog statusa i motoričkih mogućnosti u trenutku primanja terapije.
      Za najteže oblike bolesti izumiranje nervnih ćelija je skoro 95% u prvih 6 meseci života, nakon čega ni jedan vid terapije ne može dovesti do izlečenja, dok su sva tri vida terapije pokazala skoro normalan motorni razvoj kod najvećeg broja ispitanika, ukoliko se terapija primeni odmah po rodjenju, što je moguće samo uz sistematsko uvodjenje neonatalnog skrininga (testiranja beba na prisustvo SMA po rodjenju).
       
      https://direktno.rs/zivot/294456/koliko-znamo-o-spinalnoj-misicnoj-atrofiji.html
       
    • Од Милан Ракић,
      Povodom obeležavanja 50 godina od sletanja posade Apolo 11 na Mesec i njihove posete Beogradu, od 18. do 20. oktobra 1969. godine, Muzej Jugoslavije u četvrtak 17. oktobra u 18 časova organizuje tribinu Apolo 11 – Misija Beograd, u objektu Muzej 25. maj. Ovom prilikom biće izložen i kamen sa Meseca, odnosno fragmenti mesečevog tla, koje je misija Apolo 11  donela na Zemlju, a koje je Ričard Nikson poklonio Josipu Brozu Titu.

      Tribina se organizuje u okviru stalnog programa Razgovori o Jugoslaviji: uvod u postjugoslovenske studije (Razgovori 24). U njoj učestvuju: dr Radina Vučetić, istoričarka i dr Simona Čupić, istoričarka umetnosti, profesorke Filozofskog fakulteta i članice Centra za američke studije, kao i Bojana Andrić, urednica i autorka „Trezora“. Razgovorima će moderirati Tatomir Toroman, kustos Muzeja Jugoslavije. Tokom trajanja tribine publika će biti u prilici da vidi i brojne fotografije iz fonda Muzeja Jugoslavije i Arhiva Jugoslavije, kao i arhivske televizijske snimke RTS-a.
      Radina Vučetić će govoriti o samom toku posete posade Apola 11 Beogradu i značaju koji je ta poseta imala u hladnoratovskom smislu, ali i šta je ona značila za građane Beograda. Svemirska trka je obeležila šezdesete godine 20. veka, a svoj vrhunac dostigla je spuštanjem Apola 11 na Mesec 1969. godine, što je i odlučilo konačnog pobednika u ovoj trci. U želji da što bolje iskoristi planetarni uspeh svojih astronauta, američka administracija poslala ih je na svetsku turneju, prilikom koje su obišli 22 zemlje. Jugoslavija je bila jedina komunistička zemlja koju su posetili, a držanje jugoslovenskih zvaničnika i oduševljenje masa u susretu sa astronautima, pokazali su da je u balansiranju između Istoka i Zapada, kada je svemir u pitanju, Jugoslavija naginjala jednoj strani – američkoj. Ovo je prilika da se setimo gde smo bili nekad u svetskoj politici, kako su idoli celog sveta samo tri meseca posle sletanja na Mesec sleteli i u Beograd, kako su doneli „komadić Meseca“ za druga Tita, a i zaigrali srpsko kolo u Grockoj.

      Bojana Andrić govoriće o  tome kako se 20. jula 1969, Televizija Beograd uključila u Evrovizijski direktan prenos spuštanja “prvih ljudi na Mesec”. Potom sledi  komentar arhivskih snimaka boravka  trojice astronauta Beogradu: doček na aerodromu, prijem kod predsednika Tita, poseta  Domu pionira, gde su dočekani pesmom Ljubivoja Ršumovića „Dragi Edvine, Majkle i Nile, dobro nam došli, baš ste sile“,  i dalje do ispraćaja na aerodromu . Televizijska ekipa “Trezora” snimaće Tribinu u celini, kao i specijalne goste – učesnike u događaju od pre 50 godina.
      Simona Čupić osvrnuće se na to kako projekat „trke za svemir“ nije promovisao samo novu profesiju astronauta, već je i oblikovao interesovanje za nove javne ličnosti čije živote su američka i svetska publika predano pratili. Otvoriće i pitanja: Kako su popularnost astronauta videli umetnici? Kako ih je prigrlila popularna kultura? Da li su u Beograd pre pola veka zapravo doputovali prvi „stvarni” superheroji i šta su u Beograd doneli, a šta su na Mesec odneli? Govoriće i o Plejboj zečicama i Supermenu, Rokvelu i Raušenbergu, o skafanderima i Luju Vitonu – koji su, svako na svoj način, stigli do Meseca.
      Program se realizuje u saradnji sa Centrom za američke studije i Ambasadom SAD u Beogradu.
      Ulaz je slobodan za publiku, a učesnici tribine otvoreni su za sva pitanja nakon završetka oficijelnog dela.
      https://tumagazin.rs/2019/10/15/apolo-11-misija-beograd/
    • Од Милан Ракић,
      Tačno pre 40 godina, 12. oktobra 1979.  zgrebačka izdavačka kuća Suzy objavila je prvi singl grupe Azra s pesmama Branimira Štulića “A šta da radim” i “Balkan” i s ovim izdanjem, po mnogima, počeo je da se rađa takozvani novi talas u bivšoj Jugoslaviji.

      Svoje prve pesme Azra je snimila u junu ’79. u studiju MM u Zagrebu sa snimateljem Petkom Kantardžijevim i producentom Huseinom Hasanefendićem.
      Budući da bend, zapravo, još nije bio konačno uobličen i činili su ga samo gitarista/pevač Džoni Štulić i bubnjar Srđan Sacher, u studiju su im pomogli Zlatko Miksić Fuma, basista Parnog valjka, Mladen Jurčić kao prateći vokal i Hus koji je svirao gitaru.
      Pesmu “Balkan” Štulić je napisao godinama ranije, najverovatnije 1974. i u prvoj verziji je imala sevdah prizvuk. Posle zagrebačkog koncerta Pankrta dobila je novu energiju i promenjeni tekst, koji dokumentuje koliko je upravo taj nastup slovenačkih punkera bio inspirativan za Džonija: “Brijem bradu brkove, da ličim na Pankrte, još da imam Fendera vidio bi svirke, Balkane, Balkane, Balkane moj…”.
      Prema nekima pesma je bila tek sirovi nebrušeni dijamant, drugi su je – pogotovo s vremenskim odmakom – slavili kao ključno delo novoga talasa, ali publika je odmah reagovala i “Balkan” je postao hit. Nedugo posle snimanja Azra je dobila i basistu. Član grupe je postao Mišo Hrnjak i sada su već bili spremni da nekoliko meseci kasnije opet uđu u studio i počnu snimanje debiki albuma.
      Ako niste znali: Jedne večeri u jesen ’79. u jednom društvu je Jasenko Houra Jajo, koji je već bio zvezda jer je Prljavo kazalište objavilo prvi album, rekao Štuliću da će on trčati nag od Zvečke (čuvene birtije u centru Zagreba) do Zdenca ispred HNK ako “taj njegov Balkan ikad postigne bilo kakav uspeh”. Pesma je postala hit, ali Jajo se nije skinuo i trčao go. Tako, barem, kaže zagrebačka urbana legenda…
      A “Balkan” je i danas – Balkan:
       

    • Од Blaža Željko,
      Upravo odgledah po N-ti put film "Crimson Tide" sa Denzil Vošingtonom i Džin Hekmanom u glavnim rolama ..te mislim da film po genijalnosti i važnosti teme treba da se nađe i u teološkim školama (premda se Bog ne spominje implicitno .. ali ljudi su Njegove ikone!!). Puno puta sam razmišljao da je ovo delo napravio neko sa dubokim gledištima o pojmu hijerarhije i subordinacije kao prevažnim elemetnima svakog društva; svake zajednice, a tek nedavno doznah da je to ekranizovani i za nešto detalja modifikovani istiniti događaj sa ruske podmornice iz vremena kubanske krize 1962. godine! To se u filmu čak i spominje na jednom mestu. Naime, došlo je u ovoj ekranizaciji do pucanja lanca komande na američkoj nuklearnoj podmornici! Pojavile su se u vrhu između dva keptana (koji jedan bez drugog ne mogu da donesu izvršnu odluku) dva oprečna viđenja situacije na brodu, usled pucanja i prestanka komunikacije sa spoljnjim svetom, a trebalo je u kontekstu radnje filma da izvrše nuklerani udar na Moskvu i dalje širom Rusije. Posledice (prekrasno opisane na kraju filma) su bile te da se sistem urušio; da je u tren oka došlo do podvojenosti između posade broda na granici oružanog sukoba!
      Film je dakle zadro do same srži u pojmove, prevažne u Crkvenom svetu, hijerarhije, poslušnosti i subordinacije i otvorio pitanja na koja je teško naći odgovor .. tako da i film završava sa tom dilemom?! Ali ono što je nedvosmisleno kroz priču (što je vertikala u svakom smislu) je to da bez hijerarhije nema ničega zdravog ni u jednoj zajednici! Samo one zajednice ili kolektiviteti, od najmanjih što su manastiri, četa vojske ili policije do većih što su države, koji imaju jasnu "kičmenu strukturu", tj. hijerarhiju, opstaju i čine zdravu sredinu! Tamo gde je demokratija to razjela pojavile su se struje, stranke, usitnjavanja, apsolutna disharmonija .. jer hijerarhija je temelj harmonije. I u muzičkom svetu je to isto - dok stoje u hijerarhiji tonovi čine harmoniju, akorde i njihova kretanja. Kad svi tonovi krenu po svome ili pokažu težnju da budu "dominanta" dolazi do apsolutne buke besmisla; do, kako rekoh, bolne disharmonije. 
      Šta se to desilo na ruskoj podmornici davne 62. godine? Naime, besneo je hladni rat; Ameri razmeštali svoj raketni štit po Evropi i bliskom istoku! Hruščov pokušao da uzvrati i u nekoliko navrata već dopremio nuklerne rakete kod Kastra! Međutim ubrzo te akcije budu provaljene; Kenedi naredi tzv. karantin Atlantika oko Kube sa ciljem da spreči dalje dopremanje ovog oružja. U pratnji ruskih brodova bila je i spomenuta nuklearna podmornica no Amerikanci je nanjuše i manevarskim podvodnim bombama krenu da je primoraju da izroni. Tu je došlo do koplapsa i svet nikada kasnije kao tada nije bio na ivici nuklearnog armagedona. Naime, Amerikanci obaveste Moskvu da na podmornicu bacaju bombe koje nemaju snagu bojevih i mogu da naprave malu štetu na plovilu ali iz Moskve ta vest nikada nije stigla do mornara!!! Slušajući buku oko sebe i "slepi i gluvi" zbog nedostatka komunikacije, a u kontekstu odnosa koji su bili pred pucanje, osoblje podmornice je bilo ubeđeno da je počeo rat -  nuklearni! Prva naredba je bila da se jedna raketa (jača od hirošimske) pošalje na nosač aviona udaljen nekoliko kilometara; a zatim da se napadnu američki gradovi. 
      "Šta bi bilo kad bi bilo"!? Možemo ovde sada otpevati zahvalni tropar Gospodu i molitveno spomenuti Vasilia Arkipova (to ime dobro pamtiti), čoveka koji je (najdublje verujem uz neku Božiju intervenciju) sprečio najgora moguća stradanja širom planete! On je naime bio jedan od tri kapetana podmornice a protokol je nalagao da pristanak za lansiranje moraju dati sva tri visoka oficira! Dvojica su bila "za" ali on je iz istih razloga nedostatka komunikacije opisanih u filmu rekao "njet" .. i od tog se vojnog udara odustalo! Dalje je sve istorija! 
      Mnogi ljudi iz sveta se sa pijetetom sećaju Vasilia; blagodarni su mu jer je tog trenukta samo u njegovim rukama bilo na stotine miliona života američkih građana i gradova .. i naravno uzvratno kao odmazda stotine miliona što ruskih što evropskih života; u stvari kasnije zbog radijacije i života svega živog na svetu. Ja sam tada imao svega sedam meseci .. i evo molitveno blagodarim ovom čoveku, a mislim da bi ga se i Crkva na neki način morala sećati i posvetiti mu dan bar za neku vrstu pomeni bez obzira na njegovo životno opredeljenje .. jer Duh Božiji diše gde On hoće; npr. dan kada je umro u avgustu 1998. godine. Moramo se sećati ovakvih ljudi. 
      No ostaje dilema koju i spomenuti film postavlja na kraju: kako to da je narušen lanac komande spasao čovečanstvo teške patnje?! Odgovor je teško naći; projavljuje se odjednom u igri slobodno ljudsko uverenje koje se ne može prezreti .. ali u suštini i u filmu i ustvarnosti taj lanac i nije bio poptun. On je bez komunikacije već nepostojeći i Arkipov (kao i Denzil u Crimson Tide) nije hteo da potvrđuje nešto čega nema! Tako mala dilema a u srži je od velike istorijske važnosti. Nije dakle reč o pokidanoj vertikali komande, o neposlušnosti ili pobuni, već o nepostojećoj stvari kojoj kao ljudi nisu dali pristanak premda suva slova zakona i pravila službe, kao čiste formalnosti, govore nešto drugo.
      Dakle najtoplija preporuka da se film "Crimson tide" krajnje ozbiljno pogleda i da se sa spoznajom drame koja se tu odvija (po slici stvarnih dešavanja) oda pošta onima koji pod pritiskom donose prevažne odluke.
       
      Vasilijeva fotografija iz tog perioda

×
×
  • Креирај ново...