Jump to content
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Александар Милојков,
      Сајт "Борба за веру" објавио је измишљени интервју са непостојећим. "др Србољубом Петровићем из САД" - пљување по епископима, СА Синоду и Патријаршији са циљем прављења раскола. Фотографија "др Србољуба" је заправо фотографија неког америчког професора. Ко год да стоји иза сајта "Борба за веру", није много промишљен - гуглање по задатој фотографији је могуће и овакве ствари се лако провале.
      Ширење лажних вести је кривично дело по КЗ Републике Србије, а о крађи туђег идентитета да и не говорим.




    • Од Поуке.орг инфо,
      Слава Богу, бивши клирик секте екскомуницираног лаика Марка Радосављевића (некада владике Артемија), брат Жељко Јовановић, вратио се из раскола у Христову Цркву.
      Наиме, после духовног разговора са епископом Шумадијским Г. Јованом, Жељко се искрено и дубоко покајао за свој некадашњи живот у секти размонаха Артемија и вратио се Мајци СПЦ. Он је пре два дана канонски рукоположен у чин ђакона у храму преподобног Јоаникија Девичког у Крагујевцу, а данас је у храму свете Петке у Крагујевцу од стране владике Јована рукоположен у чин свештеника.

        Отац Жељко ће од данас служити Богу и роду у истинској Цркви Христовој у духу љубави, смирења, послушности, поста и молитве.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Слава Богу, бивши клирик секте екскомуницираног лаика Марка Радосављевића (некада владике Артемија), брат Жељко Јовановић, вратио се из раскола у Христову Цркву.
      Наиме, после духовног разговора са епископом Шумадијским Г. Јованом, Жељко се искрено и дубоко покајао за свој некадашњи живот у секти размонаха Артемија и вратио се Мајци СПЦ. Он је пре два дана канонски рукоположен у чин ђакона у храму преподобног Јоаникија Девичког у Крагујевцу, а данас је у храму свете Петке у Крагујевцу од стране владике Јована рукоположен у чин свештеника.

        Отац Жељко ће од данас служити Богу и роду у истинској Цркви Христовој у духу љубави, смирења, послушности, поста и молитве.

      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      Заточеници раскола
        Аутор: Радош Бајић недеља, 01.12.2019. (Душан Лудвиг)     Кад смо 2012. године у Крагујевцу и околини снимали телевизијску серију „Равна гора” сељаци из брдовитог гледићког села Аџине Ливаде негодовали су што серију у којој се појављује Дража снимамо у њиховом атару. Једног дана док смо снимали сцене са сада покојним Небојшом Глоговцем – ратоборно и свађалачки су упали на наш сет и запретили да ће нам бомбама разнети камионе и технику уколико иједан члан наше екипе стане ногом на њихова имања. А на неких пар километара низ Гледић према Краљеву – друга прича.
      Домаћин и кафеџија Зоран Тијанић из истоименог села три дана нас је гостио и нуткао с молбом да неке секвенце снимимо на територији његовог села. По могућству – баш са Дражом. Он, чланови његове породице и комшије водили су нас по забитима, утринама и вододеринама којима пролазе само дивље звери и убеђивали да би било најбоље да баш ту снимимо пуковника Михаиловића и његов брзи одред који се априла 1941, године, одбивши да се преда и положи оружје немачком окупатору, повлачио кроз источну Босну према Србији. Преко плаховите Дрине, све до Равне горе која ће постати митско ходочасно место отпора српског народа.
      Слично су се понашали и сељаци из села Љубичевац, Страгаре, Доње и Горње Грбице, из Борача и Десимировца – лепог разуђеног шумадијског села недалеко од Крагујевца на путу према Тополи.
      Памтим дирљиве сусрете с мештанима тих села који су глумцима и многобројној екипи износили из својих кућа со и хлеб, сир, кајмак, суво месо… Нудили су и понеку чашицу којој иначе за време рада и битке за сваки кадар нема места у мојој екипи. Јер  у нашим околностима снимање филма или серије најчешће је равно одсудној исцрпљујућој борби – да се скромним и недовољним средствима сними оно што је замишљено. Тим пре кад је реч о епохи Другог светског рата… Одавно је он завршио, али се –како видимо ових дана – и даље води у Србији. На свим фронтовима.
      Епској међусрпској мржњи никако да дође крај. Чини се да кости партизана и војника Југословенске војске у отаџбини или, да удовољим онима који ту реч изједначују са издајом, четника – ратују и дан-данас. Ненадано, битка која има обрисе драме са трагикомичним заплетом распламсала се ових дана баш у поменутом Десимировцу. „Једногласна одлука одборника крагујевачке скупштине да улица у приградском насељу Десимировац понесе име генерала Драгољуба Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини, продрмала је успавану политичку сцену у Крагујевцу. Сви одборници СПС-а гласали су за овај назив улице, али после критике СУБНОР-а, председник локалних социјалиста јавно се извинио антифашистима и левичарима. После најаве социјалиста да ће скинути табле са називом улице чим буду постављене, монархисти тврде да ће својим телима бранити Дражину улицу.„ Тако је то изгледало по једном од цитата са лица места који су ових дана преплавили медијску сцену у Србији.
      Дакле, нови рат је на видику? Борачка организација Субнор којој нико не спори право да негује тековине Народноослободилачке борбе, која што смо даље од Другог светског рата има све више бораца и чланова у својим редовима(?) – поново је постала савест читавог друштва. Поново је стала у одбрану револуционарних постулата сопствене идеологије и показала да не поштује легитимне одлуке српских правосудних органа? Или су заборавили да су Драгољубу – Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске војске у отаџбини правоснажном судском одлуком враћана сва људска и грађанска права, а пресуда преког комунистичког суда из 1945. године проглашена ништавом. Нисам држао свећу па да знам, али пустимо мало машти на вољу? Слутим да је мом дугогодишњем пријатељу председнику Социјалистичке партије Србије Ивици Дачићу упућена дипломатским речником речено нота, то јест демарш у виду протестног писма, с питањем: Шта раде ови твоји у Крагујевцу? Иду избори, ако овако наставите да се понашате нећете добити ниједан наш глас…? Свакако, допуштам себи да мало импровизујем – али, чврсто верујем да импровизација није далеко од истине?
      Какву је то клетву ђаво бацио међу Србе? Нисмо ми једини народ који се у ратовима који су иза нас клао међу собом? Сличне националне трагедије са проливањем братске крви догодиле су се и у Француској, Шпанији, Мађарској, Грчкој, Италији… готово у свакој европској земљи. Разлика је само у томе што су ти народи у цивилизованом процесу националног помирења окренули лист, што су реципрочно опростили једни другима и одали пошту свим страдалницима у међусобним сукобима који су однели на стотине хиљада живота. А ми? Ми остајемо заточеници једног од најцрњих и најгорих периода у нашој националној историји.
      Не видим разлог због кога би се сељанима Десимировца оспорило право да један свој сокак назову именом ђенерала Михаиловића? Хоћемо ли се призвати памети и послушати Бојана Радосављевића сељанина Десимировца који је ових дана изјавио: „Моје је мишљење да људи треба да се помире и да опросте једни другима. Све политичке партије и сви борци на Балкану, из нових ратова, из бивших, да опросте једни другима, да се изљубе и да оду негде и попију нешто”. Очигледно – овом младом човеку је до будућности. У којој ми овакви какви смо – немамо шта да тражимо.¶
      Глумац, сценариста и редитељ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Опет ја о „другосрбијанцима“ и њиховим прикљученијима, мада ми је та подела мрска јер на толико Србија поделисмо ову нашу милу мученицу као да је вазда има за корак превише и ових што је професионално презиру и ових што је професионално воле, до бољег ухлебљења, но… Силно се, дакле, порадовала та клика некаквом расколу у цркви, наричући како то више није њихова светиња и како су изгубили веру, а све након доделе Ордена Светог Саве- Вучићу!     Шта сам имао да кажем о томе- рекох, но морам их разочарати што се раскола тиче, јер тако шта као раскол у цркви не постоји, постоји само раскол у човеку…   Нисам ја православни фанатик, како ми спочитавају, верујући да ће ме љутнути, већ само православац, светосавац, Србин, грешник и покајник који се небројено пута распао на комаде али вазда знао где ће те крхотине наново сабрати у човека- у цркви, вазда и само у њој!   И, нема у пресветоме православљу ничега фанатичног, напротив, ничега до чисте и непатворене љубави!   Љубави према Господу и Господње љубави према своме грешнику, ма колко непокајан био.   Фанатична је само та ваша отужна жеља да се потре црква, заблудела браћо и сестре, јер гнушајући се пламена кандила- гнушате се оног пламена који вас вазда разгорева да наставите даље и када се чини да је мрак поробио све путеве.   Зовите то како вам воља, али то јесте пламен кандила и то јесу путеви Господњи, јер колико год ви не веровали у Бога заправо не верујете у себе, а Бог у вас вазда вере има!   Зато и велим да раскола може бити само у човеку, јер што је даље од олтара није ближи суштини већ себи којег неће познати кад се са собом мимоиђе.   Нисте се ви, господо, изгубили веру већ сте збацили крст са плећа а не схватате да сте лакши за човека а не за терет…   Ако света Српска православна црква више није ваша- која је онда?!   Ципеле се истроше па се замене, али чиме се то замени црква кад се истроши човек, вајкајући се како се то више није оно у шта је веровао?!   Јесте ли то веровали у владике и првог међу њима, или Господа?!   Шта су они до и сви ми: грешни, смртни, овоземни, покајни, непокајни…   Ако вам је вера у њих мера вере у Господа онда вас, понављам, није разочарала црква но заблуда да вам се ваља равнати са грешнима, смртнима, овоземнима, покајнима, непокајнима…   Црква је, барем за мене, она милост да увек имам где сабрати себе када се расплинем и распаднем у комаде.   Када ми се нико не осмехне- иконе ми се смеше.   Када не знам куда бих- знам одакле сам пошао па ћу полако стићи где ми ваља бити.   Када се немам с киме разговорити вазда имам с киме благовесно оћутати…   Све ваљано што сам учинио- учинио сам у име Господње, а сваки пасјалук који починих- починих у заблуди да је пад- лет…   Ништа бољи ни лошији од вас нисам, али сам тога свестан и то је света Српска православна црква у мени и ја у њој!   Питаћете, знам: „Па, јеси ли кад видео Бога кад толико верујеш у њега?!“   Нисам, али јесам милост његову небројено пута!   Но, јесам видео зло у људима, сушто зло, разбило ме је на комаде онолико пута и увек сам се сабрао и наставио за пламеном кандила.   Да је то зло од Бога не бих изнова у цркви проналазио оно најбоље од себе!   Да није од безвере у људима пламен воштанице би пржио грђе од погана језика и мртвих душа!   Тамо где најречитије оћутим- тамо суштински постојим.   Где се у „слепилу“ Симонидиног вида скријем од јарости погледа- ту сам трошан а вечан.   Не постоји раскол у цркви, заблудела браћо и сестре, но у човеку!   Црква је пут, но ви јурите за пречицама ћорсокака…   Михаило Меденица     Извор: Два у један

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...