Jump to content

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • 5 months later...
  • Одговори 8.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1409

  • Zoran Đurović

    1107

  • Volim_Sina_Bozjeg

    1106

  • Bokisd

    697

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа   Пошто су се неки узбудили око Исусове преегзистенције препричаћу укратко шта износи велики Ладарија. Извор: Documenti 1969-2004, Volume 13

Блажен је Ава док га жене сањају!  Неки сумњају у постојање злих духова, ја у то не сумњам. Знам пак да смо сви умрежени преко Духа Светога. Зато се осећају те вибрације и наше мисли. Ево један интерм

Ја припадам једној, светој,саборној и апостолској цркви, то је група за коју ја знам. За мене ме православље везано за активан црквени живот у мојој парохији а у заједници са свима који једу и пију те

Постоване слике

пре 8 часа, Agnostik__ рече

Vidis li ikakvu raziliku izmedju onog i ovog prevoda? Onaj prevod ti u jn 1;1 ubacuje preegz Isusa, dok ovde je prevedno onako kako treba, govori se o pojmu logos, a sad dalje je pitanje da li ces ti prema Jn 1;14 to protumaciti na nacin da je u pitanju preegz Isus, ili ne.. o tome bolje da ne pocinjem, kao sto rekoh, jer cete se iznervirati. Ima raznih teorija, a vidim da napad na neke ideje shvatate vecinom licno, pa bih to prekskocio, a i ne zanima me, po tom pitanju vec imam formirnan stav.

Tamo ti stoji 'Preko njega je sve postalo' a ovde 'Preko nje (rijeci) je sve postalo' i ovo drugo je bukvalan prevod, a prvo prevod prema kontekstu koji zavisi od autorovog uvjerenja - u ovom slucaju, da se pojam logos odnosi na preegz Is.

 

пре 7 часа, Agnostik__ рече


Hocu da kazem da je ovo:

1) "Sve kroz Njega postade i bez Njega ne postade nista sto je postalo" (nas prevod)

drugacije od ovog:

2) "Sve kroz Nju postade i bez Nje ne postade nista sto je postalo" (ispravan prevod)

Objasnjenje:

Prvi prevod, odnosno nas, je prevod prema kontekstu. S obzirom da autor smatra da se pojam 'logos' odnosni na preegzistentnog Isusa, on automatski prevodi 'Sve kroz Njega (umjesto kroz Nju).."

Drugi prevod je bukvalni prevod, onako kako i pise na grckom 'Sve je kroz Nju postalo..' a dalje je na citaocu da sam utvrdi da li se pojam logos odnosi na preegz Isusa, ili na bozanski princip ili nesto trece.. jer postoje razne teorije o tome.

Nije u pitanju nikakva velika greska, mozda nije greska uopste, ali za one koji ne smatraju pod pojmom logos preegz Isusa, a danas imas takve pokrete, takav prevod bi bio nepravilan i oni ga ne bi prihvatili, jer tako ne pise na najstarijim manuskriptima.

ovo je sa druge teme, ali da tamo ne bi odlazio u off postavljam ovde pa ko hoće da odgovori.

dakle potpuno ne vezano za tamošnju diskusiju (da li je ispravan prevod u muškom ili ženskom rodu), @Agnostik__  navodi da je izbor prevoda izvršen u odnosu na ubeđenje o preegzistenciji IH. 

koliko razumem teorija preegzistencije IH je iznedrena iz aksioma da u Bogu nema promene te stoga ovaploćeni Sin postoji ustvari oduvek, a da bi se to održalo "samo" se nekakve vremenske dimenzije pomeraju/preklapaju/izmeštaju...itd.

pa je moje pitanje sledeće: neka je sve i tako, i neka se tim science fiction pomeranjima i preklapanjima vremenskih dimenzija postigne taj zahtev ne promenljivosti u Bogu odnosno preegzistencije IH, šta ćemo da radimo sa smrću? mi pravoslavni verujemo da je IH zaista u punim smislu te reči umro, kao što umiremo i mi, pa dakle kako onda pomiriti teoriju preegzistencije (gde u Bogu nema promene) sa evidentnom promenom koja je morala objektivno da se desi (smrt IH) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Видите, ја на овој теми уопште нисам учествовао, дапаче, тек сам је сад видео. И сад ће доћи онај луди Иван Ивановић из покрета НАШИ што промовира Максима за рачун Ђилаша и с правом ће рећи да Поуке личе не порно сајт.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 3.12.2019. at 8:29, dragisa рече

 

ovo je sa druge teme, ali da tamo ne bi odlazio u off postavljam ovde pa ko hoće da odgovori.

dakle potpuno ne vezano za tamošnju diskusiju (da li je ispravan prevod u muškom ili ženskom rodu), @Agnostik__  navodi da je izbor prevoda izvršen u odnosu na ubeđenje o preegzistenciji IH. 

koliko razumem teorija preegzistencije IH je iznedrena iz aksioma da u Bogu nema promene te stoga ovaploćeni Sin postoji ustvari oduvek, a da bi se to održalo "samo" se nekakve vremenske dimenzije pomeraju/preklapaju/izmeštaju...itd.

pa je moje pitanje sledeće: neka je sve i tako, i neka se tim science fiction pomeranjima i preklapanjima vremenskih dimenzija postigne taj zahtev ne promenljivosti u Bogu odnosno preegzistencije IH, šta ćemo da radimo sa smrću? mi pravoslavni verujemo da je IH zaista u punim smislu te reči umro, kao što umiremo i mi, pa dakle kako onda pomiriti teoriju preegzistencije (gde u Bogu nema promene) sa evidentnom promenom koja je morala objektivno da se desi (smrt IH) 

Оно што Агностик говори је нешто далеко опасније. Он понавља јеховистичку причу у којој се негира постојање Логоса. Сама његов приговор женски/мушки род је плод његовог незнања. Пиговор је бесмислен. Вук преводи именицу Логос на српски именицом "Ријеч", самим тим све именице које се односе на ово су у женском роду. Синодска комисија оставља грчку ријеч, сада у мушком роду. Сходно томе све замјенице су у мушком роду.

 

On 3.12.2019. at 8:29, dragisa рече

pa je moje pitanje sledeće: neka je sve i tako, i neka se tim science fiction pomeranjima i preklapanjima vremenskih dimenzija postigne taj zahtev ne promenljivosti u Bogu odnosno preegzistencije IH, šta ćemo da radimo sa smrću? mi pravoslavni verujemo da je IH zaista u punim smislu te reči umro, kao što umiremo i mi, pa dakle kako onda pomiriti teoriju preegzistencije (gde u Bogu nema promene) sa evidentnom promenom koja je morala objektivno da se desi (smrt IH) 

Заправо, проблема нема. Као прво, мислим да преегзистениција баш и није најпогоднији термин за проблем о коме се дискутује. Можда би било боље рећи пуно поистовјећивање Логоса и Христа.

Ако почнемо од Символа вјере, већ ту исповиједамо ово постовјећивање :

"И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног, прије свих вијекова"

У противном, западамо у монофизитство. Код Севира, што се тиче Христологије, појам физис се изједначава са нашим појмом ипостас... Неко би сад рекао супер... све је терминолошка забуна... али не лези враже, Севир инистира на томе, да прије Оваплоћења, можемо говорити о двије природе, а послије Оваплоћења већ говоримо о једној сложеној природи састављеној од двије. Дакле имамо потпуно конфузан систем, који у Тријадологији постовјећује ипостас са личности, а Христологији поситовјећује физис и ипостас.

Са друге стране, у Православном учењу, Христос је сложена ипостас, али нема сложене природе. У своју Божанску ипостас, Господ прима људску природу, заједничку са свима нама. При томе не долази до промјене Божанске природе, ни у ком погледу. Постоји communicatio idiomatum, тј. ми можемо рећи, Бог је пострадао, али овдје се мисли на то, да је Христос који је Бог, пострадао по својој људској природи.

  Одломак из Тачног изложења Православне Вере Св. Јована Дамаскина:

Цитат

Када говоримо, дакле, о божанству Христовом, не приписујемо му својства човечанства; јер божанство (божанску природу Христа) не називамо страсним (подложним страдању, страсти) или створеним; нити Његовом телу, односно Његовом човечанству, приписујемо својства божанства; јер тело, односно човечанство, не називамо нествореним. Међутим, када говоримо о ипостаси, било да је називамо именом произашлим из обе природе, било именом произашлим из једног од њених чинилаца, придодајемо јој својства обеју природа. Јер се и Христос, који је обоје, назива и Богом и човеком, и створеним и нествореним, и страсним и бестрасним. A када се Син Божији и Бог назива именом произашлим из једног од чинилаца, прима и својства друге себи спрегнуте природе, односно тела; те бива назван Богом страдалним и распетим Господом славе, не због тога што је Бог већ због тога што је Он исти и човек, а када се назива човеком и Сином човечијим, прима својства и красоту божанске природе; бива назван предвечним младенцем и човеком беспочетним, не због тога што је младенац и човек већ због тога што је, иако Бог предвечни, у последња времена постао младенац. А то је начин узајамног општења двеју природа: да свака од природа, кроз поистовећивање ипостаси и кроз властито узајамно прожимање, подари оној другој властита својства. Према томе, можемо рећи за Христа: То је Бог наш, који се на земљи јави, и са људима поживе као и: Човек је тај нестворен и бестрасан и неописив.

Да опет кажем нешто на тему смрти Христове, има и црквена пјесма, гдје је све ово укратко речено:

Во гробе плотски, во аде же с душею яко Бог,  в раи же с разбойником, и на Престоле был еси Христе, со Отцем и Духом,  вся исполняяй, неописанный.

У гробу тјелесно, у аду с душом као Бог, у Рају с разбојником, и на Пријестолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњујући, Неограничени.

Укратко, промјена је својствена људској природи. Самим тим смрт се тиче људске природе Христове.

ПС

Да не буде забуне,  оно о чему ја пишем је идентификација између Логоса прије Оваплоћења и Оваплоћеног Логоса, са једне стране, а са друге како то да је Христос умро, без промјене у Његовом божанству.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@ekdikos_apomahis 

hvala na iscrpnom odgovoru.

ovo mi deluje potpuno logično i ispravno ali mi onda nije jasno čemu uopšte teorija o preegzistenciji ovaploćenog Sina i ovolika rasprava. 

dakle, ako posmatram gore navedeno po analogiji,

- preegzistencija jedne od priroda: Božanske, nije upitna niti sporna i to mi je sasvim logično,;

- preegzistenciji druge od priroda: Čovečanske ne postoji i to mi je sasvim logično;

sledstveno svemu tome: nema potrebe za bilo kakvim SF izmišljotinama o preklapanju, pomeranju, presecanju "vremenskih dimenzija" kako bi se na silu ostvarila navodna ne promenljivost u Bogu, jer se on tako i ne posmatra.

da li dobro rezonujem?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, dragisa рече

@ekdikos_apomahis 

hvala na iscrpnom odgovoru.

ovo mi deluje potpuno logično i ispravno ali mi onda nije jasno čemu uopšte teorija o preegzistenciji ovaploćenog Sina i ovolika rasprava. 

dakle, ako posmatram gore navedeno po analogiji,

- preegzistencija jedne od priroda: Božanske, nije upitna niti sporna i to mi je sasvim logično,;

- preegzistenciji druge od priroda: Čovečanske ne postoji i to mi je sasvim logično;

sledstveno svemu tome: nema potrebe za bilo kakvim SF izmišljotinama o preklapanju, pomeranju, presecanju "vremenskih dimenzija" kako bi se na silu ostvarila navodna ne promenljivost u Bogu, jer se on tako i ne posmatra.

da li dobro rezonujem?

Истини за вољу, ја сам кренуо да одговорим пошто сам учествовао у оној теми. Пробаћу да подијелим своја мишљења, и да их поткријепим тамо гдје могу, било светоотачким текстовима, било литургијским текстовима.

Што се тиче Христовог свезнања/незнања, у стихирама Лазареве Суботе се говори о овом

Цитат

 

Прежде от не сущих привед всяческую тварь, / и ведый сердечная сокровища / предглаголеши яко Владыка учеником Лазарево успение.

Человека естеством осуществовавыйся Христе от Девы, / Лазарево Ты погребение навыкнути вопрошал еси яко Человек, / не неведый яко Бог, идеже лежаше.

 

 

 

 

Ја отприлике мислим да је Христос наравно био свезнајући, али да је допустио да се Његова људска природа покаже кроз незнање, кроз кенозу. Шта и како, то је наравно тајна за нас.

Што се тиче саме преегзистенције, Сада, са Божанског плана, вријеме је творевина, из наше перспективе, Оваплоћење је догађај у Времену, али Христо је ванвремен. Логички, нетварно мора да претходи тварном.

Да се опет обратимо Дамскину:

Цитат

Када говоримо, дакле, о божанству Христовом, не приписујемо му својства човечанства; јер божанство (божанску природу Христа) не називамо страсним (подложним страдању, страсти) или створеним; нити Његовом телу, односно Његовом човечанству, приписујемо својства божанства; јер тело, односно човечанство, не називамо нествореним. Међутим, када говоримо о ипостаси, било да је називамо именом произашлим из обе природе, било именом произашлим из једног од њених чинилаца, придодајемо јој својства обеју природа. Јер се и Христос, који је обоје, назива и Богом и човеком, и створеним и нествореним, и страсним и бестрасним. A када се Син Божији и Бог назива именом произашлим из једног од чинилаца, прима и својства друге себи спрегнуте природе, односно тела; те бива назван Богом страдалним и распетим Господом славе, не због тога што је Бог већ због тога што је Он исти и човек, а када се назива човеком и Сином човечијим, прима својства и красоту божанске природе; бива назван предвечним младенцем и човеком беспочетним, не због тога што је младенац и човек већ због тога што је, иако Бог предвечни, у последња времена постао младенац. А то је начин узајамног општења двеју природа: да свака од природа, кроз поистовећивање ипостаси и кроз властито узајамно прожимање, подари оној другој властита својства. Према томе, можемо рећи за Христа: То је Бог наш, који се на земљи јави, и са људима поживе као и: Човек је тај нестворен и бестрасан и неописив.

Θεότητα μὲν οὖν λέγοντες οὐ κατονομάζομεν αὐτῆς τὰ τῆς ἀνθρωπότητος ἰδιώματα· οὐ γάρ φαμεν θεότητα παθητὴν ἢ κτιστήν· οὔτε δὲ τῆς σαρκὸς, ἤτοι τῆς ἀνθρωπότητος κατηγοροῦμεν τὰ τῆς θεότητος ἰδιώματα· οὐ γάρ φαμεν σάρκα ἤτοι ἀνθρωπότητα ἄκτιστον. Ἐπὶ δὲ τῆς ὑποστάσεως, κἂν ἐκ τοῦ συναμφοτέρου, κἂν ἐξ ἑνὸς τῶν μερῶν ταύτην ὀνομάσωμεν, ἀμφοτέρων τῶν φύσεων τὰ ἰδιώματα αὐτῇ ἐπιτίθεμεν. Καὶ γὰρ ὁ Χριστός, ὅπερ ἐστὶ τὸ συναμφότερον, καὶ Θεὸς καὶ ἄνθρωπος λέγεται, καὶ κτιστὸς καὶ ἄκτιστος καὶ παθητὸς καὶ ἀπαθής. Καὶ ὅταν ἐξ ἑνὸς τῶν μερῶν καὶ Υἱὸς Θεοῦ καὶ Θεὸς ὀνομάζηται, δέχεται τὰ τῆς συνυφεστηκυίας φύσεως ἰδιώματα, ἤτοι τῆς σαρκός, Θεὸς παθητὸς ὀνομαζόμενος καὶ Κύριος τῆς δόξης ἐσταυρωμένος, οὐ καθὸ Θεὸς ἀλλὰ καθὸ καὶ ἄνθρωπος ὁ αὐτός· καὶ ὅταν ἄνθρωπος καὶ Υἱὸς ἀνθρώπου ὀνομάζηται, δέχεται τὰ τῆς θείας οὐσίας ἰδιώματα καὶ αὐχήματα, παιδίον προαιώνιον καὶ ἄνθρωπος ἄναρχος, οὐ καθὸ παιδίον καὶ ἄνθρωπος, ἀλλὰ καθὸ Θεὸς ὢν προαιώνιος γέγονεν ἐπ ̓ ἐσχάτων παιδίον. Καὶ οὗτός ἐστιν ὁ τρόπος τῆς ἀντιδόσεως· ἑκατέρας φύσεως ἀντιδιδούσης τῇ ἑτέρᾳ τὰ ἴδια διὰ τὴν τῆς ὑποστάσεως ταυτότητα καὶ τὴν εἰς ἄλληλα αὐτῶν περιχώρησιν. Κατὰ τοῦτο δυνάμεθα εἰπεῖν περὶ Χριστοῦ· «Οὗτος ὁ Θεὸς ἡμῶν ἐπὶ τῆς γῆς ὤφθη καί τοῖς ἀνθρώποις συνανεστράφη», καί· «Ὁ ἄνθρωπος οὗτος ἄκτιστός ἐστι καὶ ἀπαθὴς καὶ ἀπερίγραπτος».

Шта заправо покушавам рећи? Христова Божанска природа је нестворена и предвјечна. Личност Христова прапостоји (преегзистира). Опет Дамаскин (Кажемо, дакле, да божанска ипостас Бога Логоса прапостоји безвремено и вечно, Προεῖναι μὲν οὖν ἀχρόνως καὶ ἀϊδίως φαμὲν τὴν θείαν τοῦ Θεοῦ Λόγου ὑπόστασιν) Христос прима у своју ипостас људску, створену природу, ограничену временом, простором. У Христу постоји communicatio idiomatum, тј. можемо за Њега рећи да је предвјечни човјек, али зато што је он уједно Бог и човјек. Сам појам преегсистенције људске природе у Христу, је помало бесмислен. Акт стварања јесте изван времена (атемпоралан), а природа не постоји без Ипостаси. Ипостас, тј. Христос прапостоји, те са те стране можемо рећи да је Христос вјечни човјек. Но, са друге стране не постоји неко људско биће сједињено са Логосом, које прапостоји, постоји само Ванвремени Логос који је у времену примио људску природу.

Људска природа је ограничена простором и временом тј. тварна. Цјелокупан смисао оваплоћења ја да се човјек обожи, тј. кроз заједницу са Богом, "подигне" на други ниво постојања, да постоји на начин постојања Бога. У Христу, ми имамо Човјека који живи као Бог, тј. превазилази сва ограничења своје природе. Он то превазилази зато што је уједно Бог, а у Цркви, даје нам да се учествовањем у Тајнама, кроз божанске енергије и сами уздигнемо до тога да постојимо као богови. (обожење).

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@ekdikos_apomahis 

opet zahvaljujem na strpljenju. moram reći da meni lično ovo deluje sasvim prihvatljivo jer bilo kakvo uvođenje preegzistencije ljudske prirode kao što kažeš bilo bi zaista besmisleno.

obzirom da nje nema u tom slučaju i sva trućanja o vremenskim dimenzijama padaju u vodu.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 5 months later...

Poceo malko da citam ponovu ovu legend temu :2hf007n: ....... malo mi 'dosadno' Just_Cuz_19 jer nema nesto u poslednje vreme na forumu slicnih tema i eto nema mi nesto vise ni Erazma da malo :svadja: ... :D ... (mozda malo da 'cacnem' Avocado u vezi TE.... taj je uvek spreman za tu pricu....:stadaradim: ) .... poceo i da lajkujem neke stare komentare na temi ... bas very cool ....:smeh1:,..... i gledam, nema vise na forumu skoro cele ove ekipe sa ove teme , samo ostalo jos nas par mohikanaca...:i6d1r8:  .

I, posto nema vise ovih drugih forumasa da mi odgovore (da iskoristim tu situacion....:smeh2:), i samo da zakljucim temu sa ovim :

"U Gospodu Isusu Hristu mi ne dvojimo čoveka od Božanstva, piše sveti Grigorije Bogoslov Kledoniju, nego ispovedamo da je Jedan i isti ranije ne čovek već Bog i Sin jedini prevečni, koji nije imao tela niti ičeg telesnog, ali koji je u poslednje dane postao čovek radi našeg spasenja...."

https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom2/9/?pismo=lat#_ftnref28

"For we do not sever the Man from the Godhead, but we lay down as a dogma the Unity and Identity of Person, Who of old was not Man but God, and the Only Son before all ages, unmingled with body or anything corporeal; but Who in these last days has assumed Manhood also for our salvation;..."

https://www.newadvent.org/fathers/3103a.htm .... (To Cledonius the Priest Against Apollinarius. (Ep. CI.))...

( al sam isaro poruku sa osecancima'.... :)))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Толико пута чујемо неки текст на Богослужењу и не слушамо пажљиво.... ево баш прошлу Недељу на Литургији читан је текст из Јовановог Јеванђеља и има детаљ (о преегзистенцији) који каже:

"И пролазећи видје човјека слијепа од рођења. И запиташе га ученици његови говорећи: Рави, ко сагријеши, овај или родитељи његови, те се роди слијеп?" (Јован 9, 1-2)

 

Како је слепи могао да сагреши пре него што је рођен? те је зато рођен слеп...?

Да неко није нашао можда неко тумачење у текстовима из ране Цркве - шта кажу оци?

Поздрав за све људе добре воље

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, uomo del Ve.Te. рече

Толико пута чујемо неки текст на Богослужењу и не слушамо пажљиво.... ево баш прошлу Недељу на Литургији читан је текст из Јовановог Јеванђеља и има детаљ (о преегзистенцији) који каже:

"И пролазећи видје човјека слијепа од рођења. И запиташе га ученици његови говорећи: Рави, ко сагријеши, овај или родитељи његови, те се роди слијеп?" (Јован 9, 1-2)

 

Како је слепи могао да сагреши пре него што је рођен? те је зато рођен слеп...?

Да неко није нашао можда неко тумачење у текстовима из ране Цркве - шта кажу оци?

Поздрав за све људе добре воље

Pa, ima tumacenja, treba pronaci, recimo :

http://bible.optina.ru/new:in:09:start

https://ekzeget.ru/bible/evangelie-ot-ioanna/glava-9/

Ovako na prvu loptu (nisam jos procitao tumacenja svetitelja), meni deluje da su apostoli ovo pitali onako vise 'automatski', po nekom ocecaju, jer su bili vaspitani i kroz SZ gde su se bolesti tretirale na poseban i specifican nacin.

Jer, Isus u 3.stihu kaze da nije sagresio ni slepi od rodjenja, niti njegovi roditelji.....itd...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 26.5.2020. at 14:08, Bokisd рече

Poceo malko da citam ponovu ovu legend temu :2hf007n:

, stigo do 80.strane,....i, auuu, :smeh1:.... kakva tema, sta sve nije predjeno u ovih 80.strana,.... a ima 500 i nesto,... ima da skapam do kraja :0228_hot:  ... (inace, gledam nesto i da se samopohvalim girl_smiley zasad do 80 strane .....nisam ispo nesto lose,.... 0512_music  ... :D)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 26.5.2020. at 15:42, uomo del Ve.Te. рече

Како је слепи могао да сагреши пре него што је рођен? те је зато рођен слеп...?

Аух. Нешто слично сам се за богослужбене текстове и сам питао ових дана. Како нам то прођу кроз уши, да толико тога не видимо? Изгледа да нам треба џојстик за те текстове, да вратимо причу у контекст. Односно, ако апостоли постављају то питање о слијепом, да у тај исти контекст вратимо причу. Па из те перспективе, апостола који очекују одговор, и сами примимо Христову ријеч, не, као одговор фарисејима, већ апостолима и Цркви. А тако би ваљда и требало читати Јеванђеље, не, као Христов обрачун с фарисејима, већ као ријеч апостолима.

Елем, гдје се ту тачно помињу апостоли у Јеванђељу, прије него што су поставили то питање о рођеном слијепцу? Одатле треба кренути, да би се разјаснило то питање. И мислим да си поставио изузетно озбиљно питање, везано за сам (онтолошки) проблем гријеха.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

...stigo do sto i trieste stranice',..... jos samo 400 ... men se cini da ovde treba malo onih Avgustinovih Retractationes i preispitivanja  - pomalo svakome ko je pisao na temi, :D..... (al' meni najmanje :))) .... salim se....)... i, onda bi svi na kraju pevali ko u jednom horu ...( 0516_music) ,.....i bilo bi manje nesuglasica izmedju nas samih....:pivo:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 26.5.2020. at 14:08, Bokisd рече

Gospodu Isusu Hristu mi ne dvojimo čoveka od Božanstva, piše sveti Grigorije Bogoslov Kledoniju, nego ispovedamo da je Jedan i isti ranije ne čovek već Bog i Sin jedini prevečni, koji nije imao tela niti ičeg telesnog, ali koji je u poslednje dane postao čovek radi našeg spasenja...."

Vreme je stvorenje. Tako vaskrsli Hristos postaje alfa i omega, pre vremena i posle svršetka vremena.

Pošto je u pitanju vreme, onda dolazimo do toga da se Hristos istom lakoćom vraća i postoji u vremenu koji tek dolazi do samoga njegovog kraja.

Tada se ne ostvaruje istorija, već se dešava Telo vaskrslog koji je van istorije i van svakog vremena.

Kao takav,mi ne možemo govoriti kad je i kako telesni izvršio volju očevu, već govorimo o Bogočoveku koji se rađa, Sin Božji jedino rodni pre bilo kakvog kada.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: ГЛИКЕРИЈА НА АРТЕМИЈЕВОЈ САХРАНИ
      Мој интересантан осврт на Гликеријин излет!
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У навечерје празника Светог Апостола Јакова, брата Господњег, 4. новембра 2020. Лета Господњег емитовано је двадесет и четврто издање емисије "Живе речи". Специјални гост емисије био је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије. Са преосвећеним владиком разговарао је катихета Бранислав Илић.


      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије, своје казивање у нашој емисији почео је сведочанством преподобног Порфирија Кавсокаливита који је, по Богом дарованој мудрости и прозорљивости, у своје време говорио да ће рачунари бити од велике помоћи у мисији Цркве. Према речима владике Фотије истинитост речи светога старца Порфирија потврђујемо нашом емисијом трудећи се да реч Божја дође до срдаца многих. 
      Предстојатељ Цркве Божје у Епархији зворничко-тузланској нас је упознао са црквеним животом у повереној му епархији, посебно нагласивши да је света Литургија једини и основни покретач сваког богоугодног дела. Владика је говорио и о богатом издаваштву Епархије зворничко-тузланске: Потребно је да све људе поучавамо правом и истинском знању по Богу, то је јеванђелски принцип, у томе је сагледан непроцењиви значај квалитетног издаваштва које ми у нашој епархији негујемо, истакао је владика Фотије. 
      Веронаука је од изузетног значаја јер деца стасавају учећи се речи Божјој и теорију задобијену у учионици примењују конкретно у храму Божјем на светој Литургији која је увек сагледана као велика катихеза, речи су епископа Фотија о значају православног катихизиса. У овом сегменту емисије говорили смо и о уџбеницима за веронауку које је приредио преосвећени владика. 
      Будући да је Епископ Фотије имао посебан животни благослов и дар да упозна два велика и света светогорска старца - преподобног Порфирија кавсокаливита и преподобног Пајсија светогорца - владика је са нама поделио сећања на сусрете са овим Божјим људима нашег времена. Према сведочанству нашег уваженог госта, сусрет са овом двојицом светогорских стараца оставило је велики и неизбрисиви траг у његовом срцу, јер сусрет са светим људима јесте истинско опитовање љубави Божје. 
      Претходних неколико дана били смо учесници радосне туге због упокојења његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Преосвећени владика Фотије је са нама поделио своја сећања из дана када је био ученик знаменитог митрополита Амфилохија, који је сваку своју реч потврђивао делом, поставши тако човек јеванђеља. Ми смо га као студенти одушевљено слушали, заиста је био велики човек наше Цркве. Посебно се сећам његових предавања из Увода у богословље, јер је митрополит био теолог исихазма, из те области је и његов докторат "Учење Светог Григорија Паламе о Светој Тројици". Та његова предавања су била жива и искуствена, слушали смо га као једног светогорца који нам говори оно што је животом својим проживео. Доживљавали смо га и као једног од ученика преподобног Јустина Ћелијског, и бивали одушевљени његовим беседама у београдским храмовима. Касније се пројавио његов дар за свештено служење. Као архијереј он је својом љубављу успео да препороди обезбожену Црну Гору, да оживи храмове и манастире, да оживи народ чинећи од њих истинске боготражитеље, истакао је Епископ зворничко-тузлански Фотије говорећи о блаженопочившем митрополиту Амфилохију. 
      У другом делу емисије владика је говорио о љубави према поезији, поучивши све нас да ослушкујемо глас Божји и препознамо дарове којима нас Господ награђује очекујући да их у погодно време умножимо и да на тај начин послужимо Цркви. Поред тога, владика Фотије је указао да је од изузетног значаја поучавати верни народ да прави разлику између канонских и неканонских свештеника, јер живимо у времену великих искушења када неканонски самозвани свештеници смућују многе и спутавају их са јединог и истинског пута спасења. 
      На самом крају емисије преосвећени владика Фотије је упутио архипастирску поруку указујући да смо сви призвани да свој живот темељимо на светотајинском животу, трудећи се да у љубави служимо Богу и ближњима. 
       
      Катихета Бранислав Илић
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Јереј др Зоран Ранковић, декан Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду, у разговору за Радио "Слово љубве" појашњава начин битисања Факултета у оквиру Универзитета и улогу Светог Архијерејског Синода СПЦ у животу и раду ове образовне институције. Питамо нашег госта како гледа на живот ПБФ када је реч о искушењима кроз која је пролазио током свог стогодишњег трајања, па и данас, да ли нови захтеви и изазови који се стављају пред Цркву Христову данас могу да угрозе њену мисију и која би порука била садашњим и будућим студентима и професорима.

       
      Звучни запис разговора
       
      Декан ПБФ подсећа да живот Факултета данас истовремено има једну двојност – не одваја се из окриља Цркве, а опет припаја се и прилази у окриље академске заједнице познате као Универзитет у Београду. "Та двојност је препозната и са том двојношћу, двоструким покровитељством и улогом, ПБФ функционише на Универзитету у Београду", рекао је наш гост.
      Говорећи о плејади изузетних Срба који су у прошла, а и ова наша времена светлели целокупном друштву и оставили, а и још увек остављају, неизбрисив траг у српском народу, о. Зоран Ранковић је закључио да „академски начин живота без духовне димензије на ПБФ не може да опстане – претвара се у празан академизам“ и подсетио на речи св. Аве Јустина о тумачењу Светога Писма, да је „потребно ући у дух Светога Писма да би га тумачили“, дакле, "потребно је да тим учењем живимо" наглашава Декан ПБФ.
      "Наш живот у Цркви почива на љубави", каже Декан ПБФ и да ако то имамо у виду онда његова порука свим студентима али и свима онима који би икада желели да се упознају са учењем Цркве гласи - "живећи у љубави приближавамо се Богу".
      "Основа тога да ми испуњавамо Јеванђеље и тај начин живота који је Господ пред нас поставио јесте послушност" наглашава Декан ПБФ и појашњава да "из послушања Цркви проистиче и та могућност да ми на тај начин живимо, јер када улазимо у Цркву прихватамо Христово учење и наше умовање прилагођавамо Јеванђељу и искуству Цркве". "Свакодневно читање Јеванђеља, Псалтира и учешће у богослужењима јесте нешто што наш ум преображава и доводи га у сагласје са Јеванђељем", рекао је о. Зоран Ранковић дајући као својеврсну поуку и живописан пример на самом крају емисије.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од александар живаљев,
      Danas, 20.10.2020.
      Uspon i pad Instituta Tolak
      Zoran Radovanović
      Ne treba mnogo pronicljivosti za zaključak da je Institut „Torlak“ sticao ugled kada su ga vodili priznati stručnjaci (virusolog Ljubinko Stojković i njegovi saradnici), a da je tonuo tokom poslednjih četvrt veka, kada su mu političari, uz jedan izuzetak, nametali svoje nestručne i nekvalifikovane kadrove, poput ginekologa (JUL), hirurga (DS) i, tokom poslednih 8 godina, fizijatra (SNS). Jasno je da vlast radi protiv interesa naroda kada svojim nesposobnim i, često, nezainteresovanim poslušnicima poveri vođenje ustanova od nacionalnog značaja. Moguće je da pljačka nije jedini motiv za tako nerazumne odluke „s vrha“, ali ostajemo uskraćeni za neko drugo iole logično objašnjenje.
      Institut je vremenom prestao da proizvodi vakcine protiv dečje paralize, difterije i velikog kašlja, jer nije pratio tehnološki razvoj, a protiv gripa zato što je posle 2006. izgubio licencu. Svet je štedro pomagao da se stvore uslovi za bezbednu proizvodnju vakcine protiv gripa (hladna soba, centrifuga itd.), ali su optimistička obećanja torlačkog rukovodstva: „Evo, upravo krećemo“ godinama ostajala izjalovljena.
      Izgledi da se dođe do domaće vakcine bledeli su uporedo sa šikaniranjem, otpuštanjem ili bežanjem pedesetak najboljih stručnjaka koji su pre 5-6 godina čak stupili i u štrajk. Čitavi pogoni su kadrovski opusteli, pa je prošle godine kao nagoveštaj kakve-takve obnove doživljena vest da je napravljena dugo očekivana vakcina.
      Ovaj hroničar stanja u našem zdravstvu pozvao se tada na propise o dostupnosti informacija od javnog značaja i tražio osnovne podatke od Instituta „Torlak“ i Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). Indikativno je da je ostao bez odgovora. Na konspirativnost celog poduhvata ukazuje i ponašanje pojedinih stručnjaka sa Torlaka koji su spremni da „otvore dušu“ u razgovoru po parku, ali izbegavaju kafić, telefon i elektronsku poštu.
      Koje to neobičnosti vape za razjašnjenjima?
      Prvo, za tehnologiju pravljenja vakcine protiv gripa koja se koristi kod nas potrebno je mnogo stotina hiljada kokošijih jaja. Postoji li neki trag o takvoj javnoj nabavci proletos, kad joj je bilo vreme?
      Drugo, tek 5, oktobra (!) o.g. direktorka „Torlaka“ je po Zakonu o javnim nabavkama sklopila ugovor sa firmom „Spasić-Farm“ iz Ćićevca u vrednosti od oko devet miliona dinara (ako su korišćene maloprodajne cene, a to bi bio loš posao, naručeno je 900.000 jaja).
      Treće, pošto je rok isporuke „14 dana od dana pisanog zahteva Naručioca“, to znači da su jaja stigla uoči oslobođenja Beograda, u vreme kada je obećano da će vakcine već biti razaslate zdravstvenim ustanovma (!). Kako su onda pravljene? Postoji li kajgana bez jaja?
      Četvrto, odvukli bi nam pažnju logički kalamburi u tom ugovoru, ali pomenimo samo jedan: kriterijum za izbor jedinog (!) ponuđača bila je „ekonomski najpovoljnija ponuda“, što podseća na nekada popularnu dečiju šalu o božjoj zapovesti Adamu: „Biraj sebi ženu!“.
      Peto, više stručnjaka iz „Torlaka“ tvrdi da je vakcina protiv gripa nedavno uvezena „in bulk“, tj. u velikim posudama i, kako se to žargonski kaže, kao gotov međuproizvod. Zašto bi se svi ti ljudi udružili da opanjkavaju kuću koja ih hrani, osim ako nije u pitanju savest?
      Šesto, dobra proizvođačka praksa upućuje na neprekidnost proizvodnog procesa sve do razlivanja vakcine u pojedinačne doze (primarno pakovanje). Zašto je u ovom slučaju pravljena pauza? Da li je rizik bio neminovan zato što je razlivan proizvod iz dalekog sveta?
      Sedmo, da je vakcina zaista domaća, morala je da se odredi stabilnost novog proizvoda, tj. postojanost delovanja u određenim vremenskim razmacima. Kada i kako je ispunjen taj neophodni uslov?
      Osmo, za koju i čiju vakcinu je ALIMS izdao neophodni setifikat? Da li tajanstveni stvarni proizvođač ima dozvolu Evropske agencije za lekove iz Londona?
      Deveto, zašto je za razlivanje i pakovanje vakcine 17 radnih ljudi iz „Torlaka“ izdvojeno od ostatka kolektiva, uz strogu zabranu da ostalima pominju šta su i kako radili?
      Deseto, ako je prošlogodišnja probna proizvodnja testirana na radno aktivnoj populaciji (mahom na vojnicima i policajcima) i, sledstveno, bila odobrena za populaciju 18-65 godina, koja će uzrasna ograničenja važiti za ovu vakcinu?
      Bilo bi još pitanja i nedoumica, ali željno očekujemo odovor na bar neka od 10 nabrojanih dilema.
    • Од Иван Ивковић,
      Провизорни текст из Јерминог Пастира:
      Десета заповест
      I. - Уклони сву тугу од себе, јер је она сестра сумње и гнева...
      Зар не схваташ да је туга најзлобнији од свих духова и најштетнији за слуге Божије? Она уништава човека као ништа друго и избацује из њега Духа Светога...
      II. Слушај сада, будало, како туга изгони Духа Светога и како опет спасава. Када сумњивац због своје сумње не нађе успеха ни у једном послу, тада туга улази у срце такве особе, загушује Духа Светога и протерује га. А када гнев и јако огорчење преплаве човека из неког разлога, онда опет туга уђе у срце, он тугује због свог дела, каје се што је лоше направио. Чини се да је ова туга спасоносна јер подразумева покајање. Али у оба случаја туга растужује Духа Светога... Туга због нервирања због лошег поступка није лоша туга, али такође вређа Духа Светога. Зато уклони тугу од себе и не вређај Духа Светога који живи у теби, да не би гунђао против тебе Господу и повукао се од тебе. Јер Дух Божји који пребива у овом телу не трпи тугу... Зато се обуци у радост, која увек има благодат пред Господом и Њему је угодна, и у њој уживај. Свака радосна особа чини добро и размишља добро, презирући тугу. Тужна особа увек мисли зло. Прво, јер жалости Духа Светога, који је радосан дат особи; и друго, јер тако чини безакоње, не молећи се Господу и не исповедајући му се. Молитва тужне особе никада не досеже престо Божји.
      И упитах га: - Зашто се, господине, молитва тужног човека не уздиже до жртвеника Господњег?
      „Јер,“ одговори, „туга пребива у његовом срцу. Туга помешана са молитвом не дозвољава да чист дође до престола Божјијег. Као што вино помешано са сирћетом више нема исту пријатност, тако ни туга помешана са Духом Светим нема исту молитву. Стога се очисти од зле туге и живећеш с Богом, и сви ће живети с Богом, само ако одбаце тугу од себе и обуку се у радост.

×
×
  • Креирај ново...