Jump to content

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 1 сат, Bokisd рече

Ali, to su reci od starca Porfirija ( koje je neko drugi citirao ).

Проблем је у томе што старац Порфирије када је говорио ни на ум му није падало ово о чему ми овде причамо него је говорио универзалним језиком цркве о оваплоћењу Сина Божијег по предању отаца. Нама остаје непознато шта би он одговорио када бисмо га питали да ли би се Христос могао јавити Мојсију као оваплоћени. Ми немамо конкретну тему где оци гооре о томе и стога ти цитати нису релевантни јер нити негирају нити потврђују ово о чему ми причамо него су изречени у потпуно другом контексту.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 8.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1409

  • Volim_Sina_Bozjeg

    1106

  • Zoran Đurović

    1107

  • Bokisd

    697

пре 1 минут, Матусал рече

Проблем је у томе што старац Порфирије када је говорио ни на ум му није падало ово о чему ми овде причамо него је говорио универзалним језиком цркве о оваплоћењу Сина Божијег по предању отаца. Нама остаје непознато шта би он одговорио када бисмо га питали да ли би се Христос могао јавити Мојсију као оваплоћени. Ми немамо конкретну тему где оци гооре о томе и стога ти цитати нису релевантни јер нити негирају нити потврђују ово о чему ми причамо него су изречени у потпуно другом контексту.

Kako šta bi ti rekao, el imaš neku njegovu besedu o Tavorskom dogadjaju, šta on veli, el to bila vizija ili su Mojsije i Ilija videli dan Njegov?

Dan bi značio da li su videli Hrista Isusa izistinski na Tavoru a ne na platnu u nekoj dimenziji.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

Kako šta bi ti rekao, el imaš neku njegovu besedu o Tavorskom dogadjaju, šta on veli, el to bila vizija ili su Mojsije i Ilija videli dan Njegov?

Dan bi značio da li su videli Hrista Isusa izistinski na Tavoru a ne na platnu u nekoj dimenziji.

Наравно да су видели реалност и немамо проблем то да докажемо јер имамо мноштво беседа на преображење које то потврђују и на основу њих изводимо закључак а на основу тог и других таквих закључака видимо ванвременску димензију у Писму и једино нам преостаје такав метод, јер још нико није навео неко дело или беседу која се директно бави преегзистенцијом оваплоћеног,мада сам израз преегзистенција није правилан за ову тему јер има временско одређење, прикладније је би било да говоримо ванвременском или есхатолошком Исусу Христу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Матусал рече

прикладније је би било да говоримо ванвременском или есхатолошком Исусу Христу.

O njemu i govorimo.

Preegzistencija se tiče Njegovog Tela.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Матусал рече

Наравно да су видели реалност и немамо проблем то да докажемо јер имамо мноштво беседа на преображење које то потврђују и на основу њих изводимо закључак а на основу тог и других таквих закључака видимо ванвременску димензију у Писму и једино нам преостаје такав метод, јер још нико није навео неко дело или беседу која се директно бави преегзистенцијом оваплоћеног,мада сам израз преегзистенција није правилан за ову тему јер има временско одређење, прикладније је би било да говоримо ванвременском или есхатолошком Исусу Христу.

Амин. С тим што бих ја добио алергију кад би га неко назвао ванвремени или есхатолошки Исус Христос. Као да има неки други осим Овај који све испуњава. Зато будите милостиви. :))

То ме много асоцира на оне разне врсте тројица које су на менију. 

Према томе, може се говорити о Његовој ванвременскости :))), а не о ванвременском Христу. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

O njemu i govorimo.

Preegzistencija se tiče Njegovog Tela.

Акценат је на томе да је оно вечно и ванременско будући да је сједињено са ипостасју Логоса па тиме се може пројавити у свакој тачки историје, када кажемо преегзистенција имамо утисак да је био пре неке тачке времена у којој би ми очекивали да треба да буде али он није био ,,пре,,  него он свагда јесте.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Матусал рече

Проблем је у томе што старац Порфирије када је говорио ни на ум му није падало ово о чему ми овде причамо него је говорио универзалним језиком цркве о оваплоћењу Сина Божијег по предању отаца. Нама остаје непознато шта би он одговорио када бисмо га питали да ли би се Христос могао јавити Мојсију као оваплоћени. Ми немамо конкретну тему где оци гооре о томе и стога ти цитати нису релевантни јер нити негирају нити потврђују ово о чему ми причамо него су изречени у потпуно другом контексту.

To moras da pitas onoga koji je prvo postavio njegove reci, jer je, ( onaj koji je i postavio citate od Porfirija ), logicno mislio da je on i upravo pricao u kontekstu ove teme. 

Kako drugacije i shvatiti Porfirijeve  reci, .....da u misli i ljubavi i sveznanju Bozijem mi postojimo pre vremena...

U toj istoj besedi u kojoj je ovo rekao, Porfirije dalje kaze ,....""Оваплоћењем Јединороднога Сина Божјег опет је људима откривен предвечни план Божји о спасењу човека. О томе Апостол пише: "И заиста, велика је тајна побожности: Бог се јави у телу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповеди се незнабошцима, верова се у свету, вазнесе се у слави" (1.Тим. 3,16). Речи апостола Павла јесу речи препуне смисла, божанствене, небеске речи."....

Predvecni plan Bozji o spasenju coveka ? Kako ? Ovaplocenjem Jedinorodnog Sina Bozijeg. To je i jeste, taj univerzalni jezik kojim su govorili oci crkve o ovom pitanju. Zar tako i apostoli ne govore, kao o predvidjenom Jagnjetu  i predrodredjenoj tajnu sakrivenoj kao premudrost Boziju,....kojom nas,..... " предодредивши нас себи на усиновљење кроз Исуса Христа",...kako kaze apostol .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ведран* рече

Према томе, може се говорити о Његовој ванвременскости :))), а не о ванвременском Христу. 

добро, о томе нисам мислио.....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 24 минута, Матусал рече

Наравно да су видели реалност и немамо проблем то да докажемо јер имамо мноштво беседа на преображење које то потврђују и на основу њих изводимо закључак а на основу тог и других таквих закључака видимо ванвременску димензију у Писму и једино нам преостаје такав метод, јер још нико није навео неко дело или беседу која се директно бави преегзистенцијом оваплоћеног,мада сам израз преегзистенција није правилан за ову тему јер има временско одређење, прикладније је би било да говоримо ванвременском или есхатолошком Исусу Христу.

Matusal, preegzistenca Tela nije u vremenskoj odrednici nego u Sili, u Slavi, u prirodi bespočetnih i nestvorenih energija a ne u vremenskoj distanci.

Šta ću reći...

Svi mi koji smo Telo Sina Božjeg po blagodati dobijamo silu rođenja od Oca Nebeskog.... kako je to Jovan i naveo u Pismu.

Maksim, Palama i Augustin su nezaobilazni u tumačenjima, pa Maksima i Palamu sada povezju i govore da su logosi tvari Maksimovi povezani sa Palaminim nestovorenim i bespočetnim energijama.... Augustin koji govori da je Telo pre vremena ...... sve ukazuje na atemporalnost venavremeno Telo.

Preegzistenciju gledam ja lično u tome, što smo mi prvo stvoreni, ovde u vremenu i tu se primajući Sina Božjeg Isusa Hrista rađamo od Oca Nebeskog vanvremeno...

Šta to znači, da smo rođeni u sili bespočetnih i nestvorenih energija po blagodatnom daru, te samim tim realno postojimo i pre početka kojeg prvo imamo ovde...

Dakle ovde više možemo uzeti silu i prirodu tih energija za preegzistenciju, nego vremensku odrednicu, jer prvo smo stvoreni, prvo imamo duševna tela, pa tek posle duhovna tela i nisu prvo duhovna pa duševna pa opet duhovna...

Ali je taj duhovni dar, to rođenje od Oca tolika sila, da ona realno preegzistira pre stvorene prirode i kad se ti rodiš u tim nestvorenim energijama preegzistiraš po sili i Slavi tih energija a ne po vremenu u kojem dobijaš, nego JE TO UZROČNO OD DAVAOCA KOJI TI DAJE. Zato preegzistira nesliveno nedeljivo....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Bokisd рече

To moras da pitas onoga koji je prvo postavio njegove reci, jer je, ( onaj koji je i postavio citate od Porfirija ), logicno mislio da je on i upravo pricao u kontekstu ove teme. 

Kako drugacije i shvatiti Porfirijeve  reci, .....da u misli i ljubavi i sveznanju Bozijem mi postojimo pre vremena...

U toj istoj besedi u kojoj je ovo rekao, Porfirije dalje kaze ,....""Оваплоћењем Јединороднога Сина Божјег опет је људима откривен предвечни план Божји о спасењу човека. О томе Апостол пише: "И заиста, велика је тајна побожности: Бог се јави у телу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповеди се незнабошцима, верова се у свету, вазнесе се у слави" (1.Тим. 3,16). Речи апостола Павла јесу речи препуне смисла, божанствене, небеске речи."....

Predvecni plan Bozji o spasenju coveka ? Kako ? Ovaplocenjem Jedinorodnog Sina Bozijeg. To je i jeste, taj univerzalni jezik kojim su govorili oci crkve o ovom pitanju. Zar tako i apostoli ne govore, kao o predvidjenom Jagnjetu  i predrodredjenoj tajnu sakrivenoj kao premudrost Boziju,....kojom nas,..... " предодредивши нас себи на усиновљење кроз Исуса Христа",...kako kaze apostol .

Па и мене неко сада да пита о томе ја му сигурно не би трубио о преегзистенцији него би исто одговорио класичним језиком отаца, проблем је што не разликујеш ова два приступа. Говорио је онолико колико је нама потребно да разумемо и  верујемо, ово о чему ми причамо излази из тих оквира.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Bokisd рече

Da se nasalim,....morate da se dogovorite, ....kako sve to ide sa,....povratkom u buducnost....i tim, ....proslom - sadasnjim - buducim dogadjajima....:stadaradim:

Kako tebe Otac nebeski rađa?

Šta lupa Jovan u Pismu kad veli da oni koji primiše Hrista jesu sinovi Božji, koji se ne rodiše od krvi i tela za to sinovstvo nego od Oca Nebeskog?

Kako tebe Otac Nebeski može da rodi ako te ne rodi Bespočetnim i Nestvorenim energijama?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, Матусал рече

Па и мене неко сада да пита о томе ја му сигурно не би трубио о преегзистенцији него би исто одговорио класичним језиком отаца, проблем је што не разликујеш ова два приступа. Говорио је онолико колико је нама потребно да разумемо и  верујемо, ово о чему ми причамо излази из тих оквира.

Ali, trebao si da pogledas celu tu' besedu od starca Porfirija :

http://crkvaub.rs/crkva/novosti/item/3236-velika-je-tajna-poboznosti-sveti-porfirije-kavsokalivit

"Другим речима, и ми, верни хришћани, призвани смо да постанемо несаздани по благодати, да постанемо заједничари бoжанских енергија, да уђемо у Тајну Божанства, да превазиђемо наш светски начин умовања, да умремо као стари човек (Кол.3,9 , Римљ.6.6 , Еф.4.22 ) и да постанемо обожени или убожени. Када живимо у Цркви, живимо Христом. Ово су веома истанчани духовни и богословски појмови. Само Дух Свети може да нас научи свему овоме."

Opet se vracamo na pricu, koliko su, kako kaze duhovni starac,....ovo veoma istancani i duhovni i bogoslovski pojmovi i samo Duh Sveti moze da nas nauci svemu ovome....

Samo par recenica ranije,  kaze, da smo mi postojali pre vekova u Svetoj Trojici, ....u misli i ljubavi i sveznanju Bozijem....i, da postoji predvecni plan Boziji o spasenju coveka kroz ovaplocenje  Jedinorodnog Sina Bozijeg.

I, opet ga ne sprecava da kaze da smo po blagodati nesazdani i da postajemo obozeni i ubozeni. itd.....filosofija i realnost darovana nam sa Visine....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Bokisd рече

Ali, trebao si da pogledas celu tu' besedu od starca Porfirija :

http://crkvaub.rs/crkva/novosti/item/3236-velika-je-tajna-poboznosti-sveti-porfirije-kavsokalivit

"Другим речима, и ми, верни хришћани, призвани смо да постанемо несаздани по благодати, да постанемо заједничари бoжанских енергија, да уђемо у Тајну Божанства, да превазиђемо наш светски начин умовања, да умремо као стари човек (Кол.3,9 , Римљ.6.6 , Еф.4.22 ) и да постанемо обожени или убожени. Када живимо у Цркви, живимо Христом. Ово су веома истанчани духовни и богословски појмови. Само Дух Свети може да нас научи свему овоме."

Opet se vracamo na pricu, koliko su, kako kaze duhovni starac,....ovo veoma istancani i duhovni i bogoslovski pojmovi i samo Duh Sveti moze da nas nauci svemu ovome....

Samo par recenica ranije,  kaze, da smo mi postojali pre vekova u Svetoj Trojici, ....u misli i ljubavi i sveznanju Bozijem....i, da postoji predvecni plan Boziji o spasenju coveka kroz ovaplocenje  Jedinorodnog Sina Bozijeg.

I, opet ga ne sprecava da kaze da smo po blagodati nesazdani i da postajemo obozeni i ubozeni. itd.....filosofija i realnost darovana nam sa Visine....

Па све лепо каже старац Порфирије, говори што и Палама и уопште сви светогорци чији је Палама представник а и потпуно се уклапа у ову причу овде.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког
      Повезан садржај: 
      Свети Владика Николај – проповедник Васкрслог Христа (први део)

       
      По завршетку Великог рата, док је још био у Енглеској, јеромонах Николај изабран је (12/25. марта 1919. године) за Епископа жичког, одакле је убрзо, крајем 1920, премештен на Охридску епископију. Тек као Епископ охридски и жички, Николај развија своју пуну и праву делатност у свим правцима црквеног и народног живота. Нови српски Златоуст био је не само по речи и беседништву, него и по делању и пастирствовању, по апостолском сведочењу Христа.
      У другом делу специјалне емисије, посвећене јубилејима Владике Николаја, говорили смо о  његовом богословско-књижевном раду; раду са нашим побожним народом и посебно са богомољцима; обнављању многих порушених, запуштених или полупразних манастира; обнављању и подизању гробаља, споменика, чесама и других добротворних народних установа и задужбина; раду са сиромашном децом и ђацима.
      У бурним историјским догађајима Владика Николај је делио тешку судбину свога народа, од хапшења, заточеништва у злогласном логору Дахау, до трновите стазе емиграције, увек у срцу и души носећи топлу љубав према своме народу и отаџбини. У Америци је Владика Николај наставио свој мисионарски и црквени рад. Упокојио се мирно у Господу, 18/5. марта 1956. године у манастиру Светог Тихона у Саут Канану, у Пенсилванији, а сахрањен у манастиру Светог Саве у Либертивилу, 27. марта. Његове свете мошти данас почивају у родном Лелићу.
      Круна другог издања емисије је, поред сведочења блаженопочившег архимандрита Јована Радосављевића, химнографија и молитва светом Владици Николају.
       
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког

       
      Великим јубилејима светога Владике Николаја Велимировића – сто четрдесет година од рођења, шездесет пет година од упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева, посвећена је специјална емисија Радио-Беседе у којој се говори о животном путу, препуном искушења и страдања, великог српског светитеља.
      Од малих ногу, Владика Николај се припремао да целог себе преда на службу Васкрслом Господу. Када сагледамо његово горостасно дело, можемо рећи да је био изузетан теолог, философ, архијереј, дипломата, мисионар и песник. Све то не би било значајно да није био истински молитвеник и ревнитељ светога живота.
      У првом издању специјалне емисије говорили смо о рођењу, детињству, образовању и монашком путу Николаја Велимировића, све до избора за Епископа жичког, 1919. године.
      Прво издање емисије крунисали смо сведочењeм блажене успомене архимандрита Јована Радосављевића о светом Владици Николају.
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић 

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког

       
      Великим јубилејима светога Владике Николаја Велимировића – сто четрдесет година од рођења, шездесет пет година од упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева, посвећена је специјална емисија Радио-Беседе у којој се говори о животном путу, препуном искушења и страдања, великог српског светитеља.
      Од малих ногу, Владика Николај се припремао да целог себе преда на службу Васкрслом Господу. Када сагледамо његово горостасно дело, можемо рећи да је био изузетан теолог, философ, архијереј, дипломата, мисионар и песник. Све то не би било значајно да није био истински молитвеник и ревнитељ светога живота.
      У првом издању специјалне емисије говорили смо о рођењу, детињству, образовању и монашком путу Николаја Велимировића, све до избора за Епископа жичког, 1919. године.
      Прво издање емисије крунисали смо сведочењeм блажене успомене архимандрита Јована Радосављевића о светом Владици Николају.
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић 

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У педесети дан од Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник Силаска Светога Духа на апостоле – Света Педесетница, празник који васељенски радио „Светигораˮ прославља као своју славу. О богослужбеним особености наведеног празника, као и о његовом смислу и значају разговарамо са катихетом Браниславом Илићем.   Звучни запис разговора     *Будући да празник Свете Педесетнице своје коријене налази у Старом Завету, упознајте нас са старозаветном Педесетницом.   Ако је Празник над празницима – Васкрс круна и испуњење оних духовних и спасоносних најава старозаветне Пасхе, да Јагњетова крв спасава од смрти и изводи из поробљености у слободу, онда је Тројичиндан (Духовдан) испуњење и остварење оног сабрања ког је Израиљ имао на Синају, у педесети дан после Изласка.   Као и празник Пасхе, празник Свете Педесетнице своје корене и почетке темељи у истоименом Старозаветном празнику. У педесети дан након јеврејске Пасхе у Старом Завету прослављан је „празник седмицаˮ, јер се прослављао у седмој недељи (седмици) по Пасхи и он је био празник почетка жетве пшенице. У Синаксару  Свете Педесетнице стоји записано: „И овај празник примисмо из јеврејских књига. Јер као што Јевреји светкују своју Педесетницу зато што поштују број седам и што примише Закон када прође педесет дана од Пасхе, тако и ми после Пасхе светкујемо педесет дана и примамо Светога Духа Законодавца који нас води на пут сваке истине и који заповеда шта је Богу угодноˮ. Старозаветна и новозаветна Педесетница нераскидиво су повезане јер и Старозаветна и Новозаветна Педесетница свој врхунац добијају у завршетку оснивања Цркве Христове. Праобразни смисао Педесетнице је очигледан у догађајима на дан Педесетнице забележеним у Делима апостолским. Управо као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница била рођендан  Хришћанске цркве. Црква Христова као жива Богочовечанска заједница може се окарактерисати као вечна Педесетница јер Дух Свети благодаћу својом „дише где хоћеˮ и богатим даром благодати своје укрепљује Цркву своју. Силазак Светог Духа на Апостоле можемо окарактерисати као својеврсну антиципацију другог доласка Христовог, јер је  Педестнички доживљај Цркве дубоко повезан са тајном Оваплоћеног Логоса Господа нашег Исуса Христа.   *У педесети дан након Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник силаска Светог Духа на Апостоле – Света Педесетница. Замолила бих Вас да приближите суштину и спасоносни значај овог пресветлог празника?   Бог ствара свет и човека из љубави са циљем да човек постане што сличнији Њему, да се обожи и да сву творевину приведе Творцу како би се спасао и задобио вечни живот. У овој тајни спасења света и човека учествују сва Три Лица Свете Тројице – Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух. Дела апостолска нам доносе конкретно сведочанство о свештеном догађају Силаска Светога Духа на Апостоле. Празник који претходи догађају Педесетнице је Вазнесење Господа нашег Исуса Христа – дан када се Господ вазнео на небо. Христос управо тада, пре свога Вазнесења, најављује ученицима Свој одлазак речима „…ако Ја не одем, Утешитељ неће доћи“, а затим и „Умолићу Оца да вам дâ другог Утешитеља који ће бити са вама заувек“.    Десети дан након Вазнесења, апостоли су окупљени у јерусалимској горњици (у којој је Спаситељ пред своје добровољно страдање и животворну смрт савршио Тајну вечеру, установивши Свету Евхаристију), и чује се шум и хука ветра и огњени језици се спуштају на сваког од ученика. Дух Свети силази у виду огњених језика, Дух Утешитељ којег је Христос најављивао се свима подједнако раздаје. Тада ученици почињу да говоре другим језицима које до тад нису разумевали. Све ово се дешава за време јеврејског празника Педесетнице, када су многи људи из дијаспоре дошли, те су и они изненађени када су чули проповед апостолâ, сваки на свом језику. На овај начин Господ шаље апостоле да проповедају и благовесте реч Еванђеља Његовог по васцелом свету, свим народима.   После Вазнесења, Дух Свети нас сабира у једно Тело. Ученике Господње – Дух Свети је учинио причасницима Једног Тела. Учинио их је члановима, честицама Једног мистичног Тела Цркве, односно  Тела Христовог. Управо у свему наведеном налази се  тајна празника, тајна овог свештеног и спасоносног догађаја који се историјски једном догодио, али се увек и изнова понавља, он је непрестано на свакој Светој Литургији делатан.   *Каже се да је празник Силаска Светога Духа на апостоле рођендан Цркве Христове. Шта то значи?   Црква Христова није музеј, а свештеници и верни народ нису некакви кустоси… Црква Христова је живи организам, она је богочовечански организам који је увек жив, делатан, благодатан и спасоносан. Формулација „рођендана Цркве” није поетска слика, већ суштинска, а можемо рећи и догматска порука, она благословена порука да Црква почиње тамо где су људи сабрани око свога Господа и загледани у Небо.   *Рекли сте да је педесетнички доживљај срж литургијског живота, шта ово конкретно значи?   Свети Григорије Богослов у једној од својих беседа на празник Свете Педестнице, учи да је у истој јерусалимској Горњици било и установљење Свете Евхаристије на Велики Четвртак и Силазак Духа Светога на Апостоле – све са циљем да људи узиђу к Богу и да настане заједница Бога са људима. Ова дубока мисао великог Светог Григорија Богослова указује да свака Литургија, као Тајна над тајнама представља Педесетничку и Светодуховску реалност. Два основна литургијска тока први анамнетички – спомен историјских спасоносних догађаја из Живота Христовог; и други епиклетички који помиње и будуће догађаје, Свети Дух у евхаристији чини истински могућим. У Цркви Христовој готово да нема прошлости која није истовремено садашњост, али са друге стране, нема садашњости која већ није сагледана очима вечности и будућега века. Конкретно речено, нешто што се некада збило (нпр. Рођење Христово), и нешто што ће се тек збити  (нпр. Други долазак Христов), у Литургији постају стварни садашњи феномени у којима се може учествовати и опитно заједничарити.   *Које су богослужбене особености празника Свете Педесетнице?   После пасхалног богослужења које представља славље над слављима, богослужење Свете Педесетнице обилује посебним благољепијем, дивном химнографијом, али и јединственим особеностима. Најстарија сведочанства о Педесетничком богослужењу потичу из седмог века и налазимо их у јерусалимском канонару, и посебан моменат овог богослужења чине литије које спомиње и Етерија. Већ у осмом и деветом веку налазимо кристалније богослужење са много богатијом химнографијом, као и потпуни поредак богослужења који налазимо у богослужбеном уставу Велике Цркве. Једна од посебних богослужбених особености јесте такозвано вечерње Свете Педесетнице. На овом вечерњем у великој јектенији се додаје шест нарочитих прозби. Након вечерњег входа и великог прокимена читају се три Духовске молитве које обилују песничком лепотом. У вечерњим стихирама на стиховње црквени песник изражава усхићење душе која се испунила благодаћу Духа Светога, истом оном Светодуховском благодаћу која је у дан Свете Педесетнице богато изливена на апостоле. Завршавајући духовним усхићењем ову духовну радост црквени песник наставља веома лепом стихиром, која је међу нашим појцима једна од омиљенијих, а то је чувена стихира Лава Мудрог:   „Ходите, народи, поклонимо се триипостасному божанству …ˮ Ходите, народи, поклонимо се троипостасному божанству: Сину у Оцу са Светим Духом. Јер Отац ван времена роди Сина, вечна са њим и са њим на престолу. И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином. Једна је сила, једно биће, једно божанство. Клањамо се пред њим и велимо сви: свети Боже који све сагради кроз Сина делањем Светог Духа; свети Силни, којим познајемо Оца и Дух Свети дође у свет; Свети бесмртни, Душе Утешитељу, који исходиш од Оца и у Сину почиваш. Тројице, слава теби! (Слава и ниње на стиховње)   *Зашто се на празник Педесетнице уноси трава у храм и зашто плетемо венце?   Доношење траве и цвећа у свети храм на дан свете Педесетнице, представља нашу радост пред Господом, ону вечну радост којом је озарена васколика створена природа кроз човека, као и потврда благословене истине да човек као боголико, али у исто време и материјално биће, заједно са васцелом природом ступа у заједницу са Богом. Кроз овај принос траве и цвећа изражава се наша делатна литургијска свест, овим приносима ми узносимо благодарност Господу како за духовне дарове који врхуне у животу вечном, тако и за овоземаљска добра којима нас Господ свакодневно изобилно дарује. Преплитање траве и снопова, као наше међусобно преплитање и јединство различитости у Цркви, које се везује у нераскидив сноп. Венац који правимо од траве и цвећа је слика Божије благодати која долази одозго (свише). Овај венац представља награду за мучеништво, али и благодатни Божији дар и подршку. На крају, како је једном приликом отац Гојко Перовић рекао: Вијенац – као Његошев ”Горски вијенац”, као најљепша ријеч српског језика која изражава потпуни украс и посао довршен Божијом руком.   Духовски понедељак слава васељенског радија „Светигораˮ   Поштована и драга Слободанка, дозволите ми да Вама и Вашем дивном уредништву заблагодарим на указаној части и Светодуховској радости да будем Ваш гост баш на дан када Ваш радио прославља славу и двадесет и две године свога постојања. Ова празнична радост и част коју сте ми указали је већа јер се њоме продубљује истина да је наша вишегодишња сарадња дело љубави Божије и да је свако моје ново гостовање на таласима – где звук постаје Логос – увек нова радост.   Ваш радио више од две деценије сведочи Христа Бога и Његову вечну и увек нову реч, актуализујући ону заповест коју је Спаситељ упутио апостолима пославши их да васцелом свету проповедају реч љубави Божије.  Оно што не може увек свештеник на парохији, то чини Црква као брижна мајка путем својих медија, а радио Светигора је ову чињеницу пре свега потврдила састрадавајући са својим народом у најтежим данима, али и бивајући уз свој народ и у данима великих духовних радости.   Иако смо километрима удаљени ја се данас у Светодуховској радости ипак осећам као гост на Вашој слави радија, осећам се као део Ваше неуморне медијске породице која сведочи да прегаоцима Бог даје махове, и користим прилику да Вашем уреднику драгом проти Николи Пејовићу, али и свим медијским делатницима радио Светигоре упутим речи празничне молитвене честитке:   Следујући дивном савету великог Апостола Павла који громогласно саветује да се свагда „радујемо са онима који се радујуˮ, и ја се данас драги моји радујем са Вама и честитам Вам празник Силаска Светог Духа на Апостоле, празник који са љубављу прослављате као славу радија.   Протопрезвитеру-ставрофору Далибору Милаковићу (директору радија), протопрезвитеру Николи Пејовићу (уреднику радија) и свим сарадницима и сатрудницима радио Светигоре, желим свако добро духовно и телесно, молећи се Господу нашем да Вас благодат Пресветога Духа свагда надахњује, да напредујете из славе у славу, из силе у силу, изграђујући и себе и Ваше верно слушалаштво у меру раста висине Христове!   Остајем у братској љубави и радости са свима Вама, увек се у срцу своме осећајући као Ваш скромни брат у Христу и сарадник. Остајем са Вама делатној хришћанској љубави коју ћемо уз помоћ Тројединог Господа умножити дивном сарадњом на пољу ширења речи Божје!   НА МНОГА И БЛАГА ЛЕТА!     Разговарала: Слободанка Грдинић     Извор: Радио Светигора
×
×
  • Креирај ново...