Jump to content

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 1 минут, Ведран* рече

А када исповедамо кажемо "и који се вазнео на небеса, и СЕДИ са десне стране Оца", а не "који се вазнео и који је сео са десне странце Оца". Него СЕДИ. 

Као и који долази, а не који ће доћи!

Лудило нас је опхрвало, тако да не читамо сопствене текстове. Одрекли смо се самих себе и то нећемо да видимо. Као кад кажем: Јешћу хлеб на литургији, а не једем га! Као кад кажемо оглашенима да приклоне главе, а њих нема! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 8.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1409

  • Volim_Sina_Bozjeg

    1106

  • Zoran Đurović

    1107

  • Bokisd

    697

пре 8 минута, Zoran Đurović рече

Као и који долази, а не који ће доћи!

Kakav je ovo temporalni momentum za svako stvorenje koje prilazi Čaši Bog te video.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Као и који долази, а не који ће доћи!

Да, само што у Синодском званичном преводу Вјерују не стоји тако него: "који ће ОПЕТ доћи". Што је ипак боље од само "који ће доћи", али је двозначно. Већ смо о овоме говорили. У ц-словенском је боље, тамо стоји "грјадушчаго" = долазећег.

пре 6 минута, Zoran Đurović рече

Као кад кажем: Јешћу хлеб на литургији, а не једем га!

Да ово је повећи проблем. Али он је везан за још доста ствари. Ми смо нелитургијски везали Причешће за исповест и пост. И онда су то, опет нелитургијски, постали "услови" за Причешће. Чак и за оне људе који и посте и исповедају се и живе црквено. Међутим, не може се очекивати од људи да ће да се искрено исповедају сваких неколико дана да би приступили Чаши, а да та исповест буде искрена. А још мање да поврх прописаних постова посте додатне дане. То није могуће ни у манастирским условима, а камоли у мирским. Зато смо на тај начин искварили не само праксу Причешћивања, него и саму свету тајну исповести и потпуно изопачил пост. Могао бих и да објашњавам како, али то је широка тема. О којој можемо некад на новој теми ако буде расположења. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, Zoran Đurović рече

Добро је да си схватио (?) да је у питању озбиљан проблем и да је реч о парадоксу, који се среће и код мене, јер је моје само један другачији лик истог проблема, који си ти хтео да негираш да постоји. Решење, али које је апстрактно и омогућава овим свецима да тверде како смо беспочетни и нестворени је у разликовању 2 нивоа вечности, а то је онај Тројице по себи и други везан за енергије (трећи да не помињем, али који је неодвојив од овог енергијског). Врати се поново на Христуа, узми бојицама испиши на 2-3 папира основне тезе и дистинкције које се тамо праве (природа-подобије; кретање-енергија итд.). 

Данас бих дао када се вратим и превод текста из Максима, као и још један текст.  

Naravno, pa, to sam vec odmah i rekao  na pocetku ove price, kada sam naveo Majendorfa, koji kaze, ( drugim recima ), da je za njega izraz, ... po blagodati bespocetni,....po ljudskom razumu, kontradiktorni termin.

Zbog cega je paradoks i kontradiktorni termin ?

 Stvoreni smo u vremenu i pre stvaranja nismo imali postojanje i bice. Bog stvara iz nicega, iz nebitija, nijedno bice i stvorenje zbog toga ne poseduje bespocetnost. To je neki prvi problem koji uzrokuje paradoks, jer, ne posedujemo bespocetnost po prirodi stvari, po nasem bicu i postojanju.  Drugi problem je u tome sto je Bog bice koje je jedino bespocetno i nestvoreno i to po sustini i prirodi. Jedini uzrocnik svega i zbog toga i stvoritelj svega sto postoji, Koji  upravo iz nebica i nebitija stvara sva stvorenja. Maksim je objasnio da ,...„удаљеност и разлика између нествореног и створеног је бесконачна"....Nepremostiva razlika je po prirodi i bicu izmedju nas i Boga. Ne postoji neacin da se takvo stanje prevazidje. ...."Ограничавајући своје указивање само на човјека, он  ( Maksim ) означује ову удаљеност као несамјерљиву, као „ процјеп" [зјап], као „понор": „постоји стваран 'процјеп', трепетан и велики, између Бога и човјека".....

To bi trebao da bude kao neki osnovni temelj na kome se mogu graditi ostale stvari u odnosu na coveka.

U tom smislu Maksim dalje kaze,...'По образу, дакле, као биће, Онога Који Јесте, и као бесмртно биће, Онога Који Вјечно постоји, премда и не беспочетно, него по бескрајности ( po beskrajnosti, verovatno kao bica koja imaju pocetak, ali, koja nemaju i kraj u buducem vremenu)' ..............Po obrazu i prirodi, kao bice, nismo bespocetni kaze Maksim. To je i mislio Majendorf u onoj konstataciji da ,....stvorenja nikada ne mogu postati nestvorena. Takva je osnovna postavka stvari.

Ne znam , kako, mozemo po prirodi i po nasem postojanju postati nestvoreni, kada je samo Bog jedini nestvoren. Kada bi bili po sustini nestvoreni, onda, zar ne bismo bili kao Bog ? Bili bismo kao sa - bespocetni sa Bogom, cak i pre postanka bilo kakvog bica. Samo su Sin i sv.Duh iako su rodjen i ishodi od Oca, sa - bespocetni sa Ocem, nisu imali pocetka, nije bilo vremena i trenutka kada nisu postojali. Mi nemamo takvo svojstvo i ne znam kako mozemo da ga dobijemo, a, da se ne narusi osnovna stvar , da je Bog jedini bespocetni uzrok svega.

Sad, opet, kaze Maksim, mi smo stvoreni i po podobiju Boga. U podobiju mozemo putem blagodati postati ono sto je Bog po sustini. I, Maksim daje primer. Bog je po prirodi Dobar i Premudar i mi smo po blagodati dobri i mudri. I, opet, nismo po prirodi kojom smo stvoreni, dobri i mudri kao sto je jedino Bog po sustini takav, nego, mozemo se putem blagodati upodobiti i postati slicni Bogu po dobroti i premudrosti.

Jedno od svojstava Boga je i bespocetnost. Ako primenimo gornju analogiju i mi mozemo imati beskonacost,  ali, opet, ne po prirodi i po nacinu postojanja, jer, bi na taj nacin postali bogovi, nego, samo po blagodati i po ucestvovanju, kao u spoljasnjosti,u onome sto Bog ima po sustini.

Recimo, tamo kod tumacenja o Melhisedeku stoji ,...Дакле, он је рођен Логосом у Духу по божанским, беспочетним, бескраjним и бесмртним суштаствима (substances) Божијим, и носи у себи истинско подобије Бога који га је створио ....( citiranje Maksima od strane Panajotisa ).

Opet Maksim pominje da imamo u sebi istinsko podobije Boga. Ali,  po podobiju dobijamo, ( ne po obrazu i prirodi ) ono sto Bog ima po prirodi.

"„Једино Богу припада савршенство и бестрашће и Он је циљ свега као пуноћа и непокретан и бестрасан. Онима који су пак створени потребно је ићи ка беспочетном циљу како би у овом и са овим савршеним циљем престала њихова енергија кретања и њихова жудња, али не да би постала нешто друго по природи, јер ништа од онога што је постало и створено неће се изменити (преиначити)"   (Περϊ διαφ. άπορ., PG 91, 1073B).

Pretpostavljam da je negde Maksim u nekim svojim tekstovima mozda i jasnije objasnio kako mozemo po podobiju ( ne po prirodi kako kaze gore, nema izmene nase prirode ), postati slicni Bogu u bespocetnosti. Takvo  je neko moje pocetno razmisljanje o ovoj stvari.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Ведран* 

Одлична тема, и за мене лично веома болна. Колико сам данас била срећна зато што сам се причестила, толико сам се осетила понижено и некако као лопов који узима нешто што му не припада, после придике свештеника, да ето пошто је божић неће никог одвраћати од чаше и ако се није исповедио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Снежана рече

@Ведран* 

Одлична тема, и за мене лично веома болна. Колико сам данас била срећна зато што сам се причестила, толико сам се осетила понижено и некако као лопов који узима нешто што му не припада, после придике свештеника, да ето пошто је божић неће никог одвраћати од чаше и ако се није исповедио.

Да, да. Разумем те потпуно. Знаш како, све што могу да ти кажем јесте носи тај Крст.

Није згодно ни причешћивати се у Цркви где важе таква нека "правила", то јест где се људи редовно не причешћују, и причешћују се само испуњавајући одређене норме на тај начин дефинисане. 

Не дају да се се људи причешћују или просто не важе ту таква правила, или би изазвало саблазан, неспоразум, сукоб, конфликт и слично да неко почне да се причешћује редовно, а немаш избора да идеш на друго место, трпи. То ти је то. Нећемо ми за то одговарати. Али неко хоће. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, kopitar рече

Ispada da smo nedonoščad.:))

Ne može drugačije, ali se to ne zove nedonoscad, nešto drugo je po sredi.

Ti moraš da se rodis vodom i Duhom u slobodi sopstvenog postojanja, jer je samo Isus Hristos Jedinorodni Sin Božji rodjen u Duhu Istine i to je Njegova priroda.

A mi se rađamo odozgo takodje u slobodi sopstvene ličnosti, to je veliki dar, da ti u slobodi odlucujes hoćeš li se roditi ili nećeš za večni život.

Tako ucestvujes u sopstvenom rodjenju od Boga.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ne može drugačije, ali se to ne zove nedonoscad, nešto drugo je po sredi.

Ti moraš da se rodis vodom i Duhom u slobodi sopstvenog postojanja, jer je samo Isus Hristos Jedinorodni Sin Božji rodjen u Duhu Istine i to je Njegova priroda.

A mi se rađamo odozgo takodje u slobodi sopstvene ličnosti, to je veliki dar, da ti u slobodi odlucujes hoćeš li se roditi ili nećeš za večni život.

Tako ucestvujes u sopstvenom rodjenju od Boga.

Jel govoriš o atemporalnom rođenje ili povjesnom

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, kopitar рече

Jel govoriš o atemporalnom rođenje ili povjesnom

Pa naša je realnost u dve dimenzije.

Ako se ovde ne rodiš vodom i Duhom, onda nisi ni rodjen odozgo.

Zato Hrista pitaju kako se čovek može ponovo roditi budući star.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pa naša je realnost u dve dimenzije.

Ako se ovde ne rodiš vodom i Duhom, onda nisi ni rodjen odozgo.

Zato Hrista pitaju kako se čovek može ponovo roditi budući star.

Svi smo rođeni odozgo a povjesno samo potvrđujemo svojom slobodnom voljom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, kopitar рече

Svi smo rođeni odozgo a povjesno samo potvrđujemo svojom slobodnom voljom.

 

пре 8 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pa naša je realnost u dve dimenzije.

Ako se ovde ne rodiš vodom i Duhom, onda nisi ni rodjen odozgo.

Zato Hrista pitaju kako se čovek može ponovo roditi budući star.

Misliš krštenjem?!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Bokisd рече

Ne znam , kako, mozemo po prirodi i po nasem postojanju postati nestvoreni, kada je samo Bog jedini nestvoren.

Убија те непокајивост! Јер чак и ако не можеш да разумеш треба да то признаш, а не да лажући свесно себе мислиш да можеш да слажеш и нас. Јавно грешиш и јавно лажеш. И лупаш. Лупаш намерно јер причаш ствари које смо ми сасвим јасно дефинисали, а имаш их и у приведеним отачким текстовима, тако да причаш сам за себе, потпуно промашено. Не би био проблем да то причаш из глупости, него то радиш намерно и то је грех.

Да ти кажем и где лажеш: Наиме, рекао си да си узео да читаш Максима (то је противприродни блуд, јер ти то не можеш да читаш; као када бих ја рекао да читам Ајнштајна у оригиналу - не знам математику, ја могу само неку популарну презентацију његове мисли да читам од њега). Дакле, ти ниси читао Максима него си читао: Владимир Цветковић, Извори за учење ο времену Светог Максима Исповедника, из тома који си скинуо о Максиму. Ниси хтео да поменеш Цветковића, јер је сасвим јасан контекст Максимових текстова, а он је као Филипон узео да побија грчку идеју о вечности света. И ти сада, вређајући нашу интелигенцију, а мислећи да смо лажови као и ти, па да имамо лажне или купљене дипломе, покушаваш да нас изиграш?! Још покушаваш од Христуа да направиш мајмуна па да је он написао текст о нечему о чему Максим није говорио! Толико је глуп тај Христу, тако да је украо од Ивана Марковића критичко издање Антирретикоса и представио га као своје!

Да ли си ти свестан да ћемо сви по речима нашим бити суђени? У вашем блоку нема интелектуалног поштења. Сарага, кад је видела шта прича Палама, само је побегла главом без обзира. Ти си остао, али причаш безвезе, не бавећи се текстовима, а објаснио сам и зашто. Устрајавајући у греху, ти покушаваш да Максима и Паламу представиш као будале, као да су блебетали као Милан и да их није могуће ухватити ни за главу ни за реп, тако да сукобљаваш њихове изјаве, и фаворишеш само једне прећутно сугеришући да су то "истините" изјаве, а ове друге само инцидент који се не може уклопити у њихов систем! Као када би узео 100 мојих тврдњи овде где велим како смо створења, што значи да смо настали у времену, и да никако не предпостојимо, и од тога направио мене вашим истомишљеником! Исти блуд спроводиш над овим свецима, као што су радили и Паламини противници Акиндин и Варлаам. И они су силовали Оце и тумачили их Палами.

Да ти наведем још како је Палама звекнуо у пчело ове, као и ја вас: Текст Максима не помиње да свеци постају нестворени, него само беспочетни (без архе), а Палама додаје и нестворени! Да не буде забуне шта тврди!:))12:smeha::)) Видиш како Палама "фалсификује" Максима!

Ти би хтео, у свом делиријуму, да кажеш како ми у преображају се не сједињујемо са Христом Богом и како не општимо реално у његовој беспочетности, односно вечности. Јер, ако нема реалног сједињења, онда нема ни наше беспочетности ни нестворености, оно што је говорио Палама овим јеретицима, док су они тврдили како ми вечито општимо само са оним што је настало у времену. Ти причаш исто, иако ћеш језиком говорити да су енергије нестворене. Ти то не исповедаш, односно не мислиш. Као што су аријанци друге генерације ладно говорили да је Ис Бог, али нису исто мислили под тиме што и Црква.

Зато ти опсесивно понављаш како смо ми по природи створени. Али, брајко, негираш нашу трансформацију кроз сједињење са благодаћу. То је теби увек нешто спољашње и не реално. То је неки инцидент који нам се деси, као кад обучеш црвену или зелену кошуљу, па их мењаш. Јер ти си по природи исти, а ово само навлачиш и мењаш. Ја сам Србин по рођењу (природи), али сам добио (претпоставимо) италијанско држављанство, но то ме није изменило по природи (остао сам Србин) него ми је само дало друго држављанство. Тако ти гледаш на васкрсење. Нисте ни свесни безбоштва које проповедате.                 

  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког
      Повезан садржај: 
      Свети Владика Николај – проповедник Васкрслог Христа (први део)

       
      По завршетку Великог рата, док је још био у Енглеској, јеромонах Николај изабран је (12/25. марта 1919. године) за Епископа жичког, одакле је убрзо, крајем 1920, премештен на Охридску епископију. Тек као Епископ охридски и жички, Николај развија своју пуну и праву делатност у свим правцима црквеног и народног живота. Нови српски Златоуст био је не само по речи и беседништву, него и по делању и пастирствовању, по апостолском сведочењу Христа.
      У другом делу специјалне емисије, посвећене јубилејима Владике Николаја, говорили смо о  његовом богословско-књижевном раду; раду са нашим побожним народом и посебно са богомољцима; обнављању многих порушених, запуштених или полупразних манастира; обнављању и подизању гробаља, споменика, чесама и других добротворних народних установа и задужбина; раду са сиромашном децом и ђацима.
      У бурним историјским догађајима Владика Николај је делио тешку судбину свога народа, од хапшења, заточеништва у злогласном логору Дахау, до трновите стазе емиграције, увек у срцу и души носећи топлу љубав према своме народу и отаџбини. У Америци је Владика Николај наставио свој мисионарски и црквени рад. Упокојио се мирно у Господу, 18/5. марта 1956. године у манастиру Светог Тихона у Саут Канану, у Пенсилванији, а сахрањен у манастиру Светог Саве у Либертивилу, 27. марта. Његове свете мошти данас почивају у родном Лелићу.
      Круна другог издања емисије је, поред сведочења блаженопочившег архимандрита Јована Радосављевића, химнографија и молитва светом Владици Николају.
       
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког

       
      Великим јубилејима светога Владике Николаја Велимировића – сто четрдесет година од рођења, шездесет пет година од упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева, посвећена је специјална емисија Радио-Беседе у којој се говори о животном путу, препуном искушења и страдања, великог српског светитеља.
      Од малих ногу, Владика Николај се припремао да целог себе преда на службу Васкрслом Господу. Када сагледамо његово горостасно дело, можемо рећи да је био изузетан теолог, философ, архијереј, дипломата, мисионар и песник. Све то не би било значајно да није био истински молитвеник и ревнитељ светога живота.
      У првом издању специјалне емисије говорили смо о рођењу, детињству, образовању и монашком путу Николаја Велимировића, све до избора за Епископа жичког, 1919. године.
      Прво издање емисије крунисали смо сведочењeм блажене успомене архимандрита Јована Радосављевића о светом Владици Николају.
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић 

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког

       
      Великим јубилејима светога Владике Николаја Велимировића – сто четрдесет година од рођења, шездесет пет година од упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева, посвећена је специјална емисија Радио-Беседе у којој се говори о животном путу, препуном искушења и страдања, великог српског светитеља.
      Од малих ногу, Владика Николај се припремао да целог себе преда на службу Васкрслом Господу. Када сагледамо његово горостасно дело, можемо рећи да је био изузетан теолог, философ, архијереј, дипломата, мисионар и песник. Све то не би било значајно да није био истински молитвеник и ревнитељ светога живота.
      У првом издању специјалне емисије говорили смо о рођењу, детињству, образовању и монашком путу Николаја Велимировића, све до избора за Епископа жичког, 1919. године.
      Прво издање емисије крунисали смо сведочењeм блажене успомене архимандрита Јована Радосављевића о светом Владици Николају.
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић 

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У педесети дан од Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник Силаска Светога Духа на апостоле – Света Педесетница, празник који васељенски радио „Светигораˮ прославља као своју славу. О богослужбеним особености наведеног празника, као и о његовом смислу и значају разговарамо са катихетом Браниславом Илићем.   Звучни запис разговора     *Будући да празник Свете Педесетнице своје коријене налази у Старом Завету, упознајте нас са старозаветном Педесетницом.   Ако је Празник над празницима – Васкрс круна и испуњење оних духовних и спасоносних најава старозаветне Пасхе, да Јагњетова крв спасава од смрти и изводи из поробљености у слободу, онда је Тројичиндан (Духовдан) испуњење и остварење оног сабрања ког је Израиљ имао на Синају, у педесети дан после Изласка.   Као и празник Пасхе, празник Свете Педесетнице своје корене и почетке темељи у истоименом Старозаветном празнику. У педесети дан након јеврејске Пасхе у Старом Завету прослављан је „празник седмицаˮ, јер се прослављао у седмој недељи (седмици) по Пасхи и он је био празник почетка жетве пшенице. У Синаксару  Свете Педесетнице стоји записано: „И овај празник примисмо из јеврејских књига. Јер као што Јевреји светкују своју Педесетницу зато што поштују број седам и што примише Закон када прође педесет дана од Пасхе, тако и ми после Пасхе светкујемо педесет дана и примамо Светога Духа Законодавца који нас води на пут сваке истине и који заповеда шта је Богу угодноˮ. Старозаветна и новозаветна Педесетница нераскидиво су повезане јер и Старозаветна и Новозаветна Педесетница свој врхунац добијају у завршетку оснивања Цркве Христове. Праобразни смисао Педесетнице је очигледан у догађајима на дан Педесетнице забележеним у Делима апостолским. Управо као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница била рођендан  Хришћанске цркве. Црква Христова као жива Богочовечанска заједница може се окарактерисати као вечна Педесетница јер Дух Свети благодаћу својом „дише где хоћеˮ и богатим даром благодати своје укрепљује Цркву своју. Силазак Светог Духа на Апостоле можемо окарактерисати као својеврсну антиципацију другог доласка Христовог, јер је  Педестнички доживљај Цркве дубоко повезан са тајном Оваплоћеног Логоса Господа нашег Исуса Христа.   *У педесети дан након Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник силаска Светог Духа на Апостоле – Света Педесетница. Замолила бих Вас да приближите суштину и спасоносни значај овог пресветлог празника?   Бог ствара свет и човека из љубави са циљем да човек постане што сличнији Њему, да се обожи и да сву творевину приведе Творцу како би се спасао и задобио вечни живот. У овој тајни спасења света и човека учествују сва Три Лица Свете Тројице – Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух. Дела апостолска нам доносе конкретно сведочанство о свештеном догађају Силаска Светога Духа на Апостоле. Празник који претходи догађају Педесетнице је Вазнесење Господа нашег Исуса Христа – дан када се Господ вазнео на небо. Христос управо тада, пре свога Вазнесења, најављује ученицима Свој одлазак речима „…ако Ја не одем, Утешитељ неће доћи“, а затим и „Умолићу Оца да вам дâ другог Утешитеља који ће бити са вама заувек“.    Десети дан након Вазнесења, апостоли су окупљени у јерусалимској горњици (у којој је Спаситељ пред своје добровољно страдање и животворну смрт савршио Тајну вечеру, установивши Свету Евхаристију), и чује се шум и хука ветра и огњени језици се спуштају на сваког од ученика. Дух Свети силази у виду огњених језика, Дух Утешитељ којег је Христос најављивао се свима подједнако раздаје. Тада ученици почињу да говоре другим језицима које до тад нису разумевали. Све ово се дешава за време јеврејског празника Педесетнице, када су многи људи из дијаспоре дошли, те су и они изненађени када су чули проповед апостолâ, сваки на свом језику. На овај начин Господ шаље апостоле да проповедају и благовесте реч Еванђеља Његовог по васцелом свету, свим народима.   После Вазнесења, Дух Свети нас сабира у једно Тело. Ученике Господње – Дух Свети је учинио причасницима Једног Тела. Учинио их је члановима, честицама Једног мистичног Тела Цркве, односно  Тела Христовог. Управо у свему наведеном налази се  тајна празника, тајна овог свештеног и спасоносног догађаја који се историјски једном догодио, али се увек и изнова понавља, он је непрестано на свакој Светој Литургији делатан.   *Каже се да је празник Силаска Светога Духа на апостоле рођендан Цркве Христове. Шта то значи?   Црква Христова није музеј, а свештеници и верни народ нису некакви кустоси… Црква Христова је живи организам, она је богочовечански организам који је увек жив, делатан, благодатан и спасоносан. Формулација „рођендана Цркве” није поетска слика, већ суштинска, а можемо рећи и догматска порука, она благословена порука да Црква почиње тамо где су људи сабрани око свога Господа и загледани у Небо.   *Рекли сте да је педесетнички доживљај срж литургијског живота, шта ово конкретно значи?   Свети Григорије Богослов у једној од својих беседа на празник Свете Педестнице, учи да је у истој јерусалимској Горњици било и установљење Свете Евхаристије на Велики Четвртак и Силазак Духа Светога на Апостоле – све са циљем да људи узиђу к Богу и да настане заједница Бога са људима. Ова дубока мисао великог Светог Григорија Богослова указује да свака Литургија, као Тајна над тајнама представља Педесетничку и Светодуховску реалност. Два основна литургијска тока први анамнетички – спомен историјских спасоносних догађаја из Живота Христовог; и други епиклетички који помиње и будуће догађаје, Свети Дух у евхаристији чини истински могућим. У Цркви Христовој готово да нема прошлости која није истовремено садашњост, али са друге стране, нема садашњости која већ није сагледана очима вечности и будућега века. Конкретно речено, нешто што се некада збило (нпр. Рођење Христово), и нешто што ће се тек збити  (нпр. Други долазак Христов), у Литургији постају стварни садашњи феномени у којима се може учествовати и опитно заједничарити.   *Које су богослужбене особености празника Свете Педесетнице?   После пасхалног богослужења које представља славље над слављима, богослужење Свете Педесетнице обилује посебним благољепијем, дивном химнографијом, али и јединственим особеностима. Најстарија сведочанства о Педесетничком богослужењу потичу из седмог века и налазимо их у јерусалимском канонару, и посебан моменат овог богослужења чине литије које спомиње и Етерија. Већ у осмом и деветом веку налазимо кристалније богослужење са много богатијом химнографијом, као и потпуни поредак богослужења који налазимо у богослужбеном уставу Велике Цркве. Једна од посебних богослужбених особености јесте такозвано вечерње Свете Педесетнице. На овом вечерњем у великој јектенији се додаје шест нарочитих прозби. Након вечерњег входа и великог прокимена читају се три Духовске молитве које обилују песничком лепотом. У вечерњим стихирама на стиховње црквени песник изражава усхићење душе која се испунила благодаћу Духа Светога, истом оном Светодуховском благодаћу која је у дан Свете Педесетнице богато изливена на апостоле. Завршавајући духовним усхићењем ову духовну радост црквени песник наставља веома лепом стихиром, која је међу нашим појцима једна од омиљенијих, а то је чувена стихира Лава Мудрог:   „Ходите, народи, поклонимо се триипостасному божанству …ˮ Ходите, народи, поклонимо се троипостасному божанству: Сину у Оцу са Светим Духом. Јер Отац ван времена роди Сина, вечна са њим и са њим на престолу. И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином. Једна је сила, једно биће, једно божанство. Клањамо се пред њим и велимо сви: свети Боже који све сагради кроз Сина делањем Светог Духа; свети Силни, којим познајемо Оца и Дух Свети дође у свет; Свети бесмртни, Душе Утешитељу, који исходиш од Оца и у Сину почиваш. Тројице, слава теби! (Слава и ниње на стиховње)   *Зашто се на празник Педесетнице уноси трава у храм и зашто плетемо венце?   Доношење траве и цвећа у свети храм на дан свете Педесетнице, представља нашу радост пред Господом, ону вечну радост којом је озарена васколика створена природа кроз човека, као и потврда благословене истине да човек као боголико, али у исто време и материјално биће, заједно са васцелом природом ступа у заједницу са Богом. Кроз овај принос траве и цвећа изражава се наша делатна литургијска свест, овим приносима ми узносимо благодарност Господу како за духовне дарове који врхуне у животу вечном, тако и за овоземаљска добра којима нас Господ свакодневно изобилно дарује. Преплитање траве и снопова, као наше међусобно преплитање и јединство различитости у Цркви, које се везује у нераскидив сноп. Венац који правимо од траве и цвећа је слика Божије благодати која долази одозго (свише). Овај венац представља награду за мучеништво, али и благодатни Божији дар и подршку. На крају, како је једном приликом отац Гојко Перовић рекао: Вијенац – као Његошев ”Горски вијенац”, као најљепша ријеч српског језика која изражава потпуни украс и посао довршен Божијом руком.   Духовски понедељак слава васељенског радија „Светигораˮ   Поштована и драга Слободанка, дозволите ми да Вама и Вашем дивном уредништву заблагодарим на указаној части и Светодуховској радости да будем Ваш гост баш на дан када Ваш радио прославља славу и двадесет и две године свога постојања. Ова празнична радост и част коју сте ми указали је већа јер се њоме продубљује истина да је наша вишегодишња сарадња дело љубави Божије и да је свако моје ново гостовање на таласима – где звук постаје Логос – увек нова радост.   Ваш радио више од две деценије сведочи Христа Бога и Његову вечну и увек нову реч, актуализујући ону заповест коју је Спаситељ упутио апостолима пославши их да васцелом свету проповедају реч љубави Божије.  Оно што не може увек свештеник на парохији, то чини Црква као брижна мајка путем својих медија, а радио Светигора је ову чињеницу пре свега потврдила састрадавајући са својим народом у најтежим данима, али и бивајући уз свој народ и у данима великих духовних радости.   Иако смо километрима удаљени ја се данас у Светодуховској радости ипак осећам као гост на Вашој слави радија, осећам се као део Ваше неуморне медијске породице која сведочи да прегаоцима Бог даје махове, и користим прилику да Вашем уреднику драгом проти Николи Пејовићу, али и свим медијским делатницима радио Светигоре упутим речи празничне молитвене честитке:   Следујући дивном савету великог Апостола Павла који громогласно саветује да се свагда „радујемо са онима који се радујуˮ, и ја се данас драги моји радујем са Вама и честитам Вам празник Силаска Светог Духа на Апостоле, празник који са љубављу прослављате као славу радија.   Протопрезвитеру-ставрофору Далибору Милаковићу (директору радија), протопрезвитеру Николи Пејовићу (уреднику радија) и свим сарадницима и сатрудницима радио Светигоре, желим свако добро духовно и телесно, молећи се Господу нашем да Вас благодат Пресветога Духа свагда надахњује, да напредујете из славе у славу, из силе у силу, изграђујући и себе и Ваше верно слушалаштво у меру раста висине Христове!   Остајем у братској љубави и радости са свима Вама, увек се у срцу своме осећајући као Ваш скромни брат у Христу и сарадник. Остајем са Вама делатној хришћанској љубави коју ћемо уз помоћ Тројединог Господа умножити дивном сарадњом на пољу ширења речи Божје!   НА МНОГА И БЛАГА ЛЕТА!     Разговарала: Слободанка Грдинић     Извор: Радио Светигора
×
×
  • Креирај ново...