Jump to content

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 11 минута, Гајић рече

Веруј, а учи гледајући :pcelica:

Све нам Црква песмицама даје. Јер децама су добре песмице. 

Али кад деца помисле да су постали премудри маторци којима песмице не требају, онда и оглуве пре времена. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 8.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1409

  • Volim_Sina_Bozjeg

    1106

  • Zoran Đurović

    1107

  • Bokisd

    697

  • Гости
Управо сада, Ведран* рече

Све нам Црква песмицама даје. Јер децама су добре песмице. 

Али кад деца мисле да су премудри маторци којима песмице не требају, онда и оглуве пре времена. 

Уввек и увек, дај молитвице, јер свети нешто сликају и тајне скривају! Аха, али онима који жмире!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Zoran Đurović рече

@Bokisd & Сарага

Боксит и друштво нису теолози, а немају ни културу читања текста. Текст мора да се прочита најпре како је написано. Тако да да је Палама написао: Максим исповедник је возио ферари, тај текст мора да се тако прочита. После паметуј и кажи слажем се или не са аутором.

Скинути: https://socidoc.com/download/sv-maksim-ispovednik-arhi-ke-telos_5a0b388bd64ab280f65fcac2_pdf

Тамо има текст: Панајотис Христу, Максим Исповједник ο бесконачности човјека, 381-386. Христу пише: «Палама је, настојећи да истакне разлику између познања и учествовања, тврдио у једној од својих расправа да су они који славослове Бога посредством познања његових нестворених енергија тек благочестиви, док они који учествују у њима постају беспочетни и бесконачни по благодати, άναρχοι и ατελεύτητοι. Он заснива своје оптимистичко гледиште поглавито на Максиму Исповједнику, чија мисао влада у високом степену његовом аргументацијом током средњег периода његове списатељске активности, од 1340. до 1347. године. Григорије Акиндин, против кога је та расправа била усмјерена, наравно одбацује ово становиште и иронично се пита како је Палами пошло за руком да постане беспочетним човјеком, кад сви људи имају физички почетак. Након тога, он упућује на оног јересијарха (архијеретика), који је био одлучен из Цркве због тога што је рекао да је људско тијело Исуса Христа било беспочетно и небеско. Он је очито имао на уму Аполинарија».

Акиндин, дакле, говори исто што и Боксит. Палама није рекао Бокситу: Ја не велим да су људи беспочетни и нестворени, то си ти погрешно схватио, него узима да докаже своју позицију. Ваља прочитати цео текст, а овде доносим само из завршних разматрања (овима ионако ништа није јасно): «Придјеви без оца, матере и без родослова нијесу приписани Мелхиседеку „због природних и временских својстава" која карактеришу оца, матер и родослов, почетак и свршетак дана, то јест, ствари које је укинуо сам Мелхиседек. Они су му дати „због божанских и благословених својстава", због врлине кроз коју је он преобразио свој род. Другим ријечима, он је тако назван не због његове природе створене ни из чега, у складу са којом је он почео и завршио свој живот, већ због божанске и нестворене благодати која произлази из вјечног Бога и која постоји за свагда, изнад сваке природе и сваког времена... Дакле, он је рођен Логосом у Духу по божанским, беспочетним, бескрајним и бесмртним суштаствима Божијим, и носи у себи истинско подобије Бога који га је створио. Онај ко је умртвио своје земаљске удове умире и васкрсава са Христом. Α пошто je одбацио свјетска добра и умртвио земаљске удове, он је престао да изображава живот мјерен временом, живот који има почетак и крај, и који је потресан мноштвом страсти. Он их је напустио зарад бољег, божанског и вјечног живота Логоса који се настанио у њему. Будући ослобођен од свеза времена, он се ослобађа од обје крајности (почетка и краја) и тако постаје не само без краја - један аспект који је лако разумљив - већ такође и беспочетан, пошто почетак спада у оквир времена које је укинуто. Крај времена и еона је потпуно јединство истинског почетка и истинског краја унутар човјека који је спасен. Α пошто је истински почетак и крај управо Бог, јединство између ова два елемента унутар људи који су, спасени представља јединство са Богом. Према томе, прво примјећујемо изабирање ствари, затим потпуно јединство између почетка и краја, и коначно, theosis... Онај који је кадар да буде вазнесен на небеса кроз божански Логос, који је тога ради и сишао на земљу, постаје Бог исто као што је Бог постао човјек. Када превлада природу, он постаје по благодати оно што је сам давалац благодати по природи; након што заустави своја природна дејства, дејства саобразна тијелу, чулима и уму, он постаје Бог кроз учествовање у божанској благодати. На тај начин, у сразмјери његовог учествовања у theosis, он je једнако обожен и душом и тијелом; ово је нестворени θέωσις, обожење, које је дато ономе ко је достојан. И управо као што је обожење божанска енергија која је без почетка и краја, таква је такође и личност која је обожена.»

Дакле, никаква интелигенција није потребна да би се схватила бесконачност створења у смислу унапред вечног постојања, али нам свеци објашњавају зашто је она бесконачна и 'уназад', ондносно како смо беспочетни и ненастали. Мада, да бих привео Сарагу познанију права, морам да јој нађем неке византијске оце!:))12:smeha::))

Nemam sad nesto puno vremena, ali, ukratko nesto da kazem. Procitao sam na brzinu tekst od Panajotisa Hristu. Osim toga i neke tekstove koji se ticu ove teme o nestvorenim Bozjim energijama.

Recimo, ovako stoji kod Maksima u 400. glava o ljubavi ( stotina treca , 25. poglavlje ) :

"Зато се каже да смо постали по образу и по подобију Бога. По образу, дакле, као биће, Онога Који Јесте, и као бесмртно биће, Онога Који Вјечно постоји, премда и не беспочетно, него по бескрајности; a no подобију - као добар Доброга, и као премудар Премудрога, бивајући по благодати оно што је Бог по суштини. Дакле, по образу Божијем је свако разумно биће, a no подобију - само добри и мудри."

Po obrazu Bozijem imamo bice i postojanje, jesmo besmrtno bice, ali, kako kaze Maksim, ....po beskrajnosti, ne i po bespocetnosti. Znaci, zbog toga sto smo stvoreni po obrazu Bozijem, imamo i to svojstvo da smo besmrtno bice ( u drugom prevodu - vecnobice - koja rec je nekako prikladnija za ovo pitanje)....imamo, vecnobice, ali, po tom svom bicu, po svojoj prirodi i sustini ipak nismo bespocetni.

Takodje, stvoreni smo i po podobiju Bozjem, i mi po tom podobiju po kojem smo i stvoreni, mozemo,  kako kaze Maksim,...da budemo po blagodati ono sto je Bog po sustini.... Ne mozemo putem nase sustine i prirode da budemo , ..ono sto je Bog takodje po sustini i prirodi ....Nego, nam blagodat daje da putem onoga po cemu smo podobni Bogu,....time... budemo ono sto je Bog po sustini. 

Maksim je ovde napravio dikstinciju izmedju onoga sto je obraz ( Boga ) u nama koje nije bespocetno, od onoga sto je podobije ( Boga ) u nama i koje nam daje mogucnost da budemo po blagodati ono sto je Bog po sustini. 

Kako, sad,  tacno objasniti ucenje Maksima o ovim stvarima, da mozemo po blagodati ( ne po sustini ), da budemo ono sto je Bog po sustini,  ne znam. Panajotu kaze,....'Палама се изнова морао вратити овој теми и посветити јој неколико страница његових Antirretics.Иако је био овог пута опсежнији, он није могао изложити сва сложена промишљања која су довела Максима до уобличења његовог (на неки начин парадоксалног) учења ο овом проблему.'....

Kada , kako kaze Panajotis,.... i Palama , iako je bio opsezan nije mogao izloziti sva slozena promisljanja Maksima o ovom pitanju, ne znam kako cemo mi bas razumeti 100% ovo , ....na neki nacin i paradoksalno ( kako kaze Panajotis ) ucenje Maksima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
пре 8 минута, Bokisd рече

Nemam sad nesto puno vremena, ali, ukratko nesto da kazem. Procitao sam na brzinu tekst od Panajotisa Hristu. Osim toga i neke tekstove koji se ticu ove teme o nestvorenim Bozjim energijama.

Recimo, ovako stoji kod Maksima u 400. glava o ljubavi ( stotina treca , 25. poglavlje ) :

"Зато се каже да смо постали по образу и по подобију Бога. По образу, дакле, као биће, Онога Који Јесте, и као бесмртно биће, Онога Који Вјечно постоји, премда и не беспочетно, него по бескрајности; a no подобију - као добар Доброга, и као премудар Премудрога, бивајући по благодати оно што је Бог по суштини. Дакле, по образу Божијем је свако разумно биће, a no подобију - само добри и мудри."

Po obrazu Bozijem imamo bice i postojanje, jesmo besmrtno bice, ali, kako kaze Maksim, ....po beskrajnosti, ne i po bespocetnosti. Znaci, zbog toga sto smo stvoreni po obrazu Bozijem, imamo i to svojstvo da smo besmrtno bice ( u drugom prevodu - vecnobice - koja rec je nekako prikladnija za ovo pitanje)....imamo, vecnobice, ali, po tom svom bicu, po svojoj prirodi i sustini ipak nismo bespocetni.

Takodje, stvoreni smo i po podobiju Bozjem, i mi po tom podobiju po kojem smo i stvoreni, mozemo,  kako kaze Maksim,...da budemo po blagodati ono sto je Bog po sustini.... Ne mozemo putem nase sustine i prirode da budemo , ..ono sto je Bog takodje po sustini i prirodi ....Nego, nam blagodat daje da putem onoga po cemu smo podobni Bogu,....time... budemo ono sto je Bog po sustini. 

Maksim je ovde napravio dikstinciju izmedju onoga sto je obraz ( Boga ) u nama koje nije bespocetno, od onoga sto je podobije ( Boga ) u nama i koje nam daje mogucnost da budemo po blagodati ono sto je Bog po sustini. 

Kako, sad,  tacno objasniti ucenje Maksima o ovim stvarima, da mozemo po blagodati ( ne po sustini ) bit ono sto je Bog po sustini,  ne znam. Panajotu kaze,....'Палама се изнова морао вратити овој теми и посветити јој неколико страница његових Antirretics.Иако је био овог пута опсежнији, он није могао изложити сва сложена промишљања која су довела Максима до уобличења његовог (на неки начин парадоксалног]) учења ο овом проблему.'....

Kada , kako kaze Panajotis,.... i Palama , iako je bio opsezan nije mogao izloziti slozena promisljanja Maksima o ovom pitanju, ne znam kako cemo mi bas razumeti 100% ovo , ....na neki nacin i paradoksalno ( kako kaze Panajotis ) ucenje Maksima.

Промисли Максим, те роди Бокија идиота

Ти си брате болестан, безобзиран, неовладан и некултуран!

Теби ни Ад постојечи не помаже! 

Ти си болестан од Себе! 

Није место, број имаш, назови да се олакшам! Одох у Ковиљ на Рожденство једне  Будале!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, Zoran Đurović рече

Дакле, никаква интелигенција није потребна да би се схватила бесконачност створења у смислу унапред вечног постојања, али нам свеци објашњавају зашто је она бесконачна и 'уназад', ондносно како смо беспочетни и ненастали. 

 

+!
Nisam baš neki 'teolog' (stvorenje koje 'secira' Stvoritelja) i nije baš žao, ali bih volio biti 'teofil'.
Jednog 'teologa' i 'teofila' veoma poštujem - Bogorodicu.
Mislim, da nije potrebna neka velika inteligencija, da se shvati:
- Jesu li također i stvorenja ('lude djevice'), koje nisu s Desne, također bespočetna?
 

пре 10 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Mislim, ne biva ništa bez Boga i kako je Juda isto pricescen, tako su i ostali Apostoli ali je odnos prema Hristu taj koji daje i vecni zivot kao Telo beskrajno i bespocetno. Bog nece ništa na silu pa me ne bi cudilo da Juda ostane van Carstva a jednako mu je dato.

 

Napisao bih moje osobno uvjerenje, da Juda Iškariotski nije bio pričešćen Bespočetnim (Tijelo/Duša/Božanstvo),
nego je blagovao umočen zalogaj, jer je Pasha bila prije sv. Liturgije,
te nakon što je Juda izašao nastaje Otajstvo, koje se dariva čovjeku.

Moje osobno uvjerenje jest i to kako Učitelj nije pozvao Judu Iškariotskog za Apostola.
Iv 13, 18
"Ne govorim o svima vama! Ja znam koje izabrah
! Ali - neka se ispuni Pismo: Koji blaguje kruh moj, petu na me podiže."

Hristos se rodi!

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Bokisd рече

Kako, sad,  tacno objasniti ucenje Maksima o ovim stvarima, da mozemo po blagodati ( ne po sustini ), da budemo ono sto je Bog po sustini,  ne znam. Panajotu kaze,....'Палама се изнова морао вратити овој теми и посветити јој неколико страница његових Antirretics.Иако је био овог пута опсежнији, он није могао изложити сва сложена промишљања која су довела Максима до уобличења његовог (на неки начин парадоксалног) учења ο овом проблему.'....

Kada , kako kaze Panajotis,.... i Palama , iako je bio opsezan nije mogao izloziti sva slozena promisljanja Maksima o ovom pitanju, ne znam kako cemo mi bas razumeti 100% ovo , ....na neki nacin i paradoksalno ( kako kaze Panajotis ) ucenje Maksima.

Добро је да си схватио (?) да је у питању озбиљан проблем и да је реч о парадоксу, који се среће и код мене, јер је моје само један другачији лик истог проблема, који си ти хтео да негираш да постоји. Решење, али које је апстрактно и омогућава овим свецима да тверде како смо беспочетни и нестворени је у разликовању 2 нивоа вечности, а то је онај Тројице по себи и други везан за енергије (трећи да не помињем, али који је неодвојив од овог енергијског). Врати се поново на Христуа, узми бојицама испиши на 2-3 папира основне тезе и дистинкције које се тамо праве (природа-подобије; кретање-енергија итд.). 

Данас бих дао када се вратим и превод текста из Максима, као и још један текст.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Ведран* рече

Све нам Црква песмицама даје. Јер децама су добре песмице. 

Али кад деца помисле да су постали премудри маторци којима песмице не требају, онда и оглуве пре времена. 

Ја сам сликар...:sunce:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Ведран* рече

Обратите пажњу на данашњи прокимен:

"Из чрева прежде денници родих Тја, ...Ти Ијереј во вјек по чину Мелхиседекову" 

 

Морам само да наведем једну исправку. Непажњом сам написао да је ово "прокимен". Није прокимен него входни стих. Опростите. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Добро је да си схватио (?) да је у питању озбиљан проблем и да је реч о парадоксу, који се среће и код мене, јер је моје само један другачији лик истог проблема, који си ти хтео да негираш да постоји. Решење, али које је апстрактно и омогућава овим свецима да тверде како смо беспочетни и нестворени је у разликовању 2 нивоа вечности, а то је онај Тројице по себи и други везан за енергије (трећи да не помињем, али који је неодвојив од овог енергијског). Врати се поново на Христуа, узми бојицама испиши на 2-3 папира основне тезе и дистинкције које се тамо праве (природа-подобије; кретање-енергија итд.). 

Данас бих дао када се вратим и превод текста из Максима, као и још један текст.  

Jeste i ja sam primetio te detalje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Bokisd рече

Maksim je ovde napravio dikstinciju izmedju onoga sto je obraz ( Boga ) u nama koje nije bespocetno, od onoga sto je podobije ( Boga ) u nama i koje nam daje mogucnost da budemo po blagodati ono sto je Bog po sustini. 

Kako, sad,  tacno objasniti ucenje Maksima o ovim stvarima, da mozemo po blagodati ( ne po sustini ), da budemo ono sto je Bog po sustini,  ne znam.

A primetio je i Boksid, nego tvrdi pazar i ne uvodi Palamu kao razjasnjenje iste misli.

Hristos se rodi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, utopija рече

Napisao bih moje osobno uvjerenje, da Juda Iškariotski nije bio pričešćen Bespočetnim (Tijelo/Duša/Božanstvo),
nego je blagovao umočen zalogaj, jer je Pasha bila prije sv. Liturgije,
te nakon što je Juda izašao nastaje Otajstvo, koje se dariva čovjeku.

I ja sam imao slična pogrešna uverenja.

Vaistinu se rodi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, Гајић рече

Промисли Максим, те роди Бокија идиота

Ти си брате болестан, безобзиран, неовладан и некултуран!

Теби ни Ад постојечи не помаже! 

Ти си болестан од Себе! 

Није место, број имаш, назови да се олакшам! Одох у Ковиљ на Рожденство једне  Будале!

Obradovala sam se što niko nije lajkovao ovaj komentar. Ima još nade za nas. Ko nazre neasvršenost sopstvene misli, nazreo je savršenost božanske.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
1 hour ago, bambika рече

Obradovala sam se što niko nije lajkovao ovaj komentar. Ima još nade za nas. Ko nazre neasvršenost sopstvene misli, nazreo je savršenost božanske.

И мени је криво на самог себе због реакције!

IMG_20180107_130635.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког
      Повезан садржај: 
      Свети Владика Николај – проповедник Васкрслог Христа (први део)

       
      По завршетку Великог рата, док је још био у Енглеској, јеромонах Николај изабран је (12/25. марта 1919. године) за Епископа жичког, одакле је убрзо, крајем 1920, премештен на Охридску епископију. Тек као Епископ охридски и жички, Николај развија своју пуну и праву делатност у свим правцима црквеног и народног живота. Нови српски Златоуст био је не само по речи и беседништву, него и по делању и пастирствовању, по апостолском сведочењу Христа.
      У другом делу специјалне емисије, посвећене јубилејима Владике Николаја, говорили смо о  његовом богословско-књижевном раду; раду са нашим побожним народом и посебно са богомољцима; обнављању многих порушених, запуштених или полупразних манастира; обнављању и подизању гробаља, споменика, чесама и других добротворних народних установа и задужбина; раду са сиромашном децом и ђацима.
      У бурним историјским догађајима Владика Николај је делио тешку судбину свога народа, од хапшења, заточеништва у злогласном логору Дахау, до трновите стазе емиграције, увек у срцу и души носећи топлу љубав према своме народу и отаџбини. У Америци је Владика Николај наставио свој мисионарски и црквени рад. Упокојио се мирно у Господу, 18/5. марта 1956. године у манастиру Светог Тихона у Саут Канану, у Пенсилванији, а сахрањен у манастиру Светог Саве у Либертивилу, 27. марта. Његове свете мошти данас почивају у родном Лелићу.
      Круна другог издања емисије је, поред сведочења блаженопочившег архимандрита Јована Радосављевића, химнографија и молитва светом Владици Николају.
       
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког

       
      Великим јубилејима светога Владике Николаја Велимировића – сто четрдесет година од рођења, шездесет пет година од упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева, посвећена је специјална емисија Радио-Беседе у којој се говори о животном путу, препуном искушења и страдања, великог српског светитеља.
      Од малих ногу, Владика Николај се припремао да целог себе преда на службу Васкрслом Господу. Када сагледамо његово горостасно дело, можемо рећи да је био изузетан теолог, философ, архијереј, дипломата, мисионар и песник. Све то не би било значајно да није био истински молитвеник и ревнитељ светога живота.
      У првом издању специјалне емисије говорили смо о рођењу, детињству, образовању и монашком путу Николаја Велимировића, све до избора за Епископа жичког, 1919. године.
      Прво издање емисије крунисали смо сведочењeм блажене успомене архимандрита Јована Радосављевића о светом Владици Николају.
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић 

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког

       
      Великим јубилејима светога Владике Николаја Велимировића – сто четрдесет година од рођења, шездесет пет година од упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева, посвећена је специјална емисија Радио-Беседе у којој се говори о животном путу, препуном искушења и страдања, великог српског светитеља.
      Од малих ногу, Владика Николај се припремао да целог себе преда на службу Васкрслом Господу. Када сагледамо његово горостасно дело, можемо рећи да је био изузетан теолог, философ, архијереј, дипломата, мисионар и песник. Све то не би било значајно да није био истински молитвеник и ревнитељ светога живота.
      У првом издању специјалне емисије говорили смо о рођењу, детињству, образовању и монашком путу Николаја Велимировића, све до избора за Епископа жичког, 1919. године.
      Прво издање емисије крунисали смо сведочењeм блажене успомене архимандрита Јована Радосављевића о светом Владици Николају.
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић 

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У педесети дан од Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник Силаска Светога Духа на апостоле – Света Педесетница, празник који васељенски радио „Светигораˮ прославља као своју славу. О богослужбеним особености наведеног празника, као и о његовом смислу и значају разговарамо са катихетом Браниславом Илићем.   Звучни запис разговора     *Будући да празник Свете Педесетнице своје коријене налази у Старом Завету, упознајте нас са старозаветном Педесетницом.   Ако је Празник над празницима – Васкрс круна и испуњење оних духовних и спасоносних најава старозаветне Пасхе, да Јагњетова крв спасава од смрти и изводи из поробљености у слободу, онда је Тројичиндан (Духовдан) испуњење и остварење оног сабрања ког је Израиљ имао на Синају, у педесети дан после Изласка.   Као и празник Пасхе, празник Свете Педесетнице своје корене и почетке темељи у истоименом Старозаветном празнику. У педесети дан након јеврејске Пасхе у Старом Завету прослављан је „празник седмицаˮ, јер се прослављао у седмој недељи (седмици) по Пасхи и он је био празник почетка жетве пшенице. У Синаксару  Свете Педесетнице стоји записано: „И овај празник примисмо из јеврејских књига. Јер као што Јевреји светкују своју Педесетницу зато што поштују број седам и што примише Закон када прође педесет дана од Пасхе, тако и ми после Пасхе светкујемо педесет дана и примамо Светога Духа Законодавца који нас води на пут сваке истине и који заповеда шта је Богу угодноˮ. Старозаветна и новозаветна Педесетница нераскидиво су повезане јер и Старозаветна и Новозаветна Педесетница свој врхунац добијају у завршетку оснивања Цркве Христове. Праобразни смисао Педесетнице је очигледан у догађајима на дан Педесетнице забележеним у Делима апостолским. Управо као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница била рођендан  Хришћанске цркве. Црква Христова као жива Богочовечанска заједница може се окарактерисати као вечна Педесетница јер Дух Свети благодаћу својом „дише где хоћеˮ и богатим даром благодати своје укрепљује Цркву своју. Силазак Светог Духа на Апостоле можемо окарактерисати као својеврсну антиципацију другог доласка Христовог, јер је  Педестнички доживљај Цркве дубоко повезан са тајном Оваплоћеног Логоса Господа нашег Исуса Христа.   *У педесети дан након Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник силаска Светог Духа на Апостоле – Света Педесетница. Замолила бих Вас да приближите суштину и спасоносни значај овог пресветлог празника?   Бог ствара свет и човека из љубави са циљем да човек постане што сличнији Њему, да се обожи и да сву творевину приведе Творцу како би се спасао и задобио вечни живот. У овој тајни спасења света и човека учествују сва Три Лица Свете Тројице – Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух. Дела апостолска нам доносе конкретно сведочанство о свештеном догађају Силаска Светога Духа на Апостоле. Празник који претходи догађају Педесетнице је Вазнесење Господа нашег Исуса Христа – дан када се Господ вазнео на небо. Христос управо тада, пре свога Вазнесења, најављује ученицима Свој одлазак речима „…ако Ја не одем, Утешитељ неће доћи“, а затим и „Умолићу Оца да вам дâ другог Утешитеља који ће бити са вама заувек“.    Десети дан након Вазнесења, апостоли су окупљени у јерусалимској горњици (у којој је Спаситељ пред своје добровољно страдање и животворну смрт савршио Тајну вечеру, установивши Свету Евхаристију), и чује се шум и хука ветра и огњени језици се спуштају на сваког од ученика. Дух Свети силази у виду огњених језика, Дух Утешитељ којег је Христос најављивао се свима подједнако раздаје. Тада ученици почињу да говоре другим језицима које до тад нису разумевали. Све ово се дешава за време јеврејског празника Педесетнице, када су многи људи из дијаспоре дошли, те су и они изненађени када су чули проповед апостолâ, сваки на свом језику. На овај начин Господ шаље апостоле да проповедају и благовесте реч Еванђеља Његовог по васцелом свету, свим народима.   После Вазнесења, Дух Свети нас сабира у једно Тело. Ученике Господње – Дух Свети је учинио причасницима Једног Тела. Учинио их је члановима, честицама Једног мистичног Тела Цркве, односно  Тела Христовог. Управо у свему наведеном налази се  тајна празника, тајна овог свештеног и спасоносног догађаја који се историјски једном догодио, али се увек и изнова понавља, он је непрестано на свакој Светој Литургији делатан.   *Каже се да је празник Силаска Светога Духа на апостоле рођендан Цркве Христове. Шта то значи?   Црква Христова није музеј, а свештеници и верни народ нису некакви кустоси… Црква Христова је живи организам, она је богочовечански организам који је увек жив, делатан, благодатан и спасоносан. Формулација „рођендана Цркве” није поетска слика, већ суштинска, а можемо рећи и догматска порука, она благословена порука да Црква почиње тамо где су људи сабрани око свога Господа и загледани у Небо.   *Рекли сте да је педесетнички доживљај срж литургијског живота, шта ово конкретно значи?   Свети Григорије Богослов у једној од својих беседа на празник Свете Педестнице, учи да је у истој јерусалимској Горњици било и установљење Свете Евхаристије на Велики Четвртак и Силазак Духа Светога на Апостоле – све са циљем да људи узиђу к Богу и да настане заједница Бога са људима. Ова дубока мисао великог Светог Григорија Богослова указује да свака Литургија, као Тајна над тајнама представља Педесетничку и Светодуховску реалност. Два основна литургијска тока први анамнетички – спомен историјских спасоносних догађаја из Живота Христовог; и други епиклетички који помиње и будуће догађаје, Свети Дух у евхаристији чини истински могућим. У Цркви Христовој готово да нема прошлости која није истовремено садашњост, али са друге стране, нема садашњости која већ није сагледана очима вечности и будућега века. Конкретно речено, нешто што се некада збило (нпр. Рођење Христово), и нешто што ће се тек збити  (нпр. Други долазак Христов), у Литургији постају стварни садашњи феномени у којима се може учествовати и опитно заједничарити.   *Које су богослужбене особености празника Свете Педесетнице?   После пасхалног богослужења које представља славље над слављима, богослужење Свете Педесетнице обилује посебним благољепијем, дивном химнографијом, али и јединственим особеностима. Најстарија сведочанства о Педесетничком богослужењу потичу из седмог века и налазимо их у јерусалимском канонару, и посебан моменат овог богослужења чине литије које спомиње и Етерија. Већ у осмом и деветом веку налазимо кристалније богослужење са много богатијом химнографијом, као и потпуни поредак богослужења који налазимо у богослужбеном уставу Велике Цркве. Једна од посебних богослужбених особености јесте такозвано вечерње Свете Педесетнице. На овом вечерњем у великој јектенији се додаје шест нарочитих прозби. Након вечерњег входа и великог прокимена читају се три Духовске молитве које обилују песничком лепотом. У вечерњим стихирама на стиховње црквени песник изражава усхићење душе која се испунила благодаћу Духа Светога, истом оном Светодуховском благодаћу која је у дан Свете Педесетнице богато изливена на апостоле. Завршавајући духовним усхићењем ову духовну радост црквени песник наставља веома лепом стихиром, која је међу нашим појцима једна од омиљенијих, а то је чувена стихира Лава Мудрог:   „Ходите, народи, поклонимо се триипостасному божанству …ˮ Ходите, народи, поклонимо се троипостасному божанству: Сину у Оцу са Светим Духом. Јер Отац ван времена роди Сина, вечна са њим и са њим на престолу. И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином. Једна је сила, једно биће, једно божанство. Клањамо се пред њим и велимо сви: свети Боже који све сагради кроз Сина делањем Светог Духа; свети Силни, којим познајемо Оца и Дух Свети дође у свет; Свети бесмртни, Душе Утешитељу, који исходиш од Оца и у Сину почиваш. Тројице, слава теби! (Слава и ниње на стиховње)   *Зашто се на празник Педесетнице уноси трава у храм и зашто плетемо венце?   Доношење траве и цвећа у свети храм на дан свете Педесетнице, представља нашу радост пред Господом, ону вечну радост којом је озарена васколика створена природа кроз човека, као и потврда благословене истине да човек као боголико, али у исто време и материјално биће, заједно са васцелом природом ступа у заједницу са Богом. Кроз овај принос траве и цвећа изражава се наша делатна литургијска свест, овим приносима ми узносимо благодарност Господу како за духовне дарове који врхуне у животу вечном, тако и за овоземаљска добра којима нас Господ свакодневно изобилно дарује. Преплитање траве и снопова, као наше међусобно преплитање и јединство различитости у Цркви, које се везује у нераскидив сноп. Венац који правимо од траве и цвећа је слика Божије благодати која долази одозго (свише). Овај венац представља награду за мучеништво, али и благодатни Божији дар и подршку. На крају, како је једном приликом отац Гојко Перовић рекао: Вијенац – као Његошев ”Горски вијенац”, као најљепша ријеч српског језика која изражава потпуни украс и посао довршен Божијом руком.   Духовски понедељак слава васељенског радија „Светигораˮ   Поштована и драга Слободанка, дозволите ми да Вама и Вашем дивном уредништву заблагодарим на указаној части и Светодуховској радости да будем Ваш гост баш на дан када Ваш радио прославља славу и двадесет и две године свога постојања. Ова празнична радост и част коју сте ми указали је већа јер се њоме продубљује истина да је наша вишегодишња сарадња дело љубави Божије и да је свако моје ново гостовање на таласима – где звук постаје Логос – увек нова радост.   Ваш радио више од две деценије сведочи Христа Бога и Његову вечну и увек нову реч, актуализујући ону заповест коју је Спаситељ упутио апостолима пославши их да васцелом свету проповедају реч љубави Божије.  Оно што не може увек свештеник на парохији, то чини Црква као брижна мајка путем својих медија, а радио Светигора је ову чињеницу пре свега потврдила састрадавајући са својим народом у најтежим данима, али и бивајући уз свој народ и у данима великих духовних радости.   Иако смо километрима удаљени ја се данас у Светодуховској радости ипак осећам као гост на Вашој слави радија, осећам се као део Ваше неуморне медијске породице која сведочи да прегаоцима Бог даје махове, и користим прилику да Вашем уреднику драгом проти Николи Пејовићу, али и свим медијским делатницима радио Светигоре упутим речи празничне молитвене честитке:   Следујући дивном савету великог Апостола Павла који громогласно саветује да се свагда „радујемо са онима који се радујуˮ, и ја се данас драги моји радујем са Вама и честитам Вам празник Силаска Светог Духа на Апостоле, празник који са љубављу прослављате као славу радија.   Протопрезвитеру-ставрофору Далибору Милаковићу (директору радија), протопрезвитеру Николи Пејовићу (уреднику радија) и свим сарадницима и сатрудницима радио Светигоре, желим свако добро духовно и телесно, молећи се Господу нашем да Вас благодат Пресветога Духа свагда надахњује, да напредујете из славе у славу, из силе у силу, изграђујући и себе и Ваше верно слушалаштво у меру раста висине Христове!   Остајем у братској љубави и радости са свима Вама, увек се у срцу своме осећајући као Ваш скромни брат у Христу и сарадник. Остајем са Вама делатној хришћанској љубави коју ћемо уз помоћ Тројединог Господа умножити дивном сарадњом на пољу ширења речи Божје!   НА МНОГА И БЛАГА ЛЕТА!     Разговарала: Слободанка Грдинић     Извор: Радио Светигора
×
×
  • Креирај ново...