Jump to content

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 11 минута, Гајић рече

Веруј, а учи гледајући :pcelica:

Све нам Црква песмицама даје. Јер децама су добре песмице. 

Али кад деца помисле да су постали премудри маторци којима песмице не требају, онда и оглуве пре времена. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 8.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1409

  • Zoran Đurović

    1107

  • Volim_Sina_Bozjeg

    1106

  • Bokisd

    697

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа   Пошто су се неки узбудили око Исусове преегзистенције препричаћу укратко шта износи велики Ладарија. Извор: Documenti 1969-2004, Volume 13

Блажен је Ава док га жене сањају!  Неки сумњају у постојање злих духова, ја у то не сумњам. Знам пак да смо сви умрежени преко Духа Светога. Зато се осећају те вибрације и наше мисли. Ево један интерм

Ја припадам једној, светој,саборној и апостолској цркви, то је група за коју ја знам. За мене ме православље везано за активан црквени живот у мојој парохији а у заједници са свима који једу и пију те

Постоване слике

  • Гости
Управо сада, Ведран* рече

Све нам Црква песмицама даје. Јер децама су добре песмице. 

Али кад деца мисле да су премудри маторци којима песмице не требају, онда и оглуве пре времена. 

Уввек и увек, дај молитвице, јер свети нешто сликају и тајне скривају! Аха, али онима који жмире!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Zoran Đurović рече

@Bokisd & Сарага

Боксит и друштво нису теолози, а немају ни културу читања текста. Текст мора да се прочита најпре како је написано. Тако да да је Палама написао: Максим исповедник је возио ферари, тај текст мора да се тако прочита. После паметуј и кажи слажем се или не са аутором.

Скинути: https://socidoc.com/download/sv-maksim-ispovednik-arhi-ke-telos_5a0b388bd64ab280f65fcac2_pdf

Тамо има текст: Панајотис Христу, Максим Исповједник ο бесконачности човјека, 381-386. Христу пише: «Палама је, настојећи да истакне разлику између познања и учествовања, тврдио у једној од својих расправа да су они који славослове Бога посредством познања његових нестворених енергија тек благочестиви, док они који учествују у њима постају беспочетни и бесконачни по благодати, άναρχοι и ατελεύτητοι. Он заснива своје оптимистичко гледиште поглавито на Максиму Исповједнику, чија мисао влада у високом степену његовом аргументацијом током средњег периода његове списатељске активности, од 1340. до 1347. године. Григорије Акиндин, против кога је та расправа била усмјерена, наравно одбацује ово становиште и иронично се пита како је Палами пошло за руком да постане беспочетним човјеком, кад сви људи имају физички почетак. Након тога, он упућује на оног јересијарха (архијеретика), који је био одлучен из Цркве због тога што је рекао да је људско тијело Исуса Христа било беспочетно и небеско. Он је очито имао на уму Аполинарија».

Акиндин, дакле, говори исто што и Боксит. Палама није рекао Бокситу: Ја не велим да су људи беспочетни и нестворени, то си ти погрешно схватио, него узима да докаже своју позицију. Ваља прочитати цео текст, а овде доносим само из завршних разматрања (овима ионако ништа није јасно): «Придјеви без оца, матере и без родослова нијесу приписани Мелхиседеку „због природних и временских својстава" која карактеришу оца, матер и родослов, почетак и свршетак дана, то јест, ствари које је укинуо сам Мелхиседек. Они су му дати „због божанских и благословених својстава", због врлине кроз коју је он преобразио свој род. Другим ријечима, он је тако назван не због његове природе створене ни из чега, у складу са којом је он почео и завршио свој живот, већ због божанске и нестворене благодати која произлази из вјечног Бога и која постоји за свагда, изнад сваке природе и сваког времена... Дакле, он је рођен Логосом у Духу по божанским, беспочетним, бескрајним и бесмртним суштаствима Божијим, и носи у себи истинско подобије Бога који га је створио. Онај ко је умртвио своје земаљске удове умире и васкрсава са Христом. Α пошто je одбацио свјетска добра и умртвио земаљске удове, он је престао да изображава живот мјерен временом, живот који има почетак и крај, и који је потресан мноштвом страсти. Он их је напустио зарад бољег, божанског и вјечног живота Логоса који се настанио у њему. Будући ослобођен од свеза времена, он се ослобађа од обје крајности (почетка и краја) и тако постаје не само без краја - један аспект који је лако разумљив - већ такође и беспочетан, пошто почетак спада у оквир времена које је укинуто. Крај времена и еона је потпуно јединство истинског почетка и истинског краја унутар човјека који је спасен. Α пошто је истински почетак и крај управо Бог, јединство између ова два елемента унутар људи који су, спасени представља јединство са Богом. Према томе, прво примјећујемо изабирање ствари, затим потпуно јединство између почетка и краја, и коначно, theosis... Онај који је кадар да буде вазнесен на небеса кроз божански Логос, који је тога ради и сишао на земљу, постаје Бог исто као што је Бог постао човјек. Када превлада природу, он постаје по благодати оно што је сам давалац благодати по природи; након што заустави своја природна дејства, дејства саобразна тијелу, чулима и уму, он постаје Бог кроз учествовање у божанској благодати. На тај начин, у сразмјери његовог учествовања у theosis, он je једнако обожен и душом и тијелом; ово је нестворени θέωσις, обожење, које је дато ономе ко је достојан. И управо као што је обожење божанска енергија која је без почетка и краја, таква је такође и личност која је обожена.»

Дакле, никаква интелигенција није потребна да би се схватила бесконачност створења у смислу унапред вечног постојања, али нам свеци објашњавају зашто је она бесконачна и 'уназад', ондносно како смо беспочетни и ненастали. Мада, да бих привео Сарагу познанију права, морам да јој нађем неке византијске оце!:))12:smeha::))

Nemam sad nesto puno vremena, ali, ukratko nesto da kazem. Procitao sam na brzinu tekst od Panajotisa Hristu. Osim toga i neke tekstove koji se ticu ove teme o nestvorenim Bozjim energijama.

Recimo, ovako stoji kod Maksima u 400. glava o ljubavi ( stotina treca , 25. poglavlje ) :

"Зато се каже да смо постали по образу и по подобију Бога. По образу, дакле, као биће, Онога Који Јесте, и као бесмртно биће, Онога Који Вјечно постоји, премда и не беспочетно, него по бескрајности; a no подобију - као добар Доброга, и као премудар Премудрога, бивајући по благодати оно што је Бог по суштини. Дакле, по образу Божијем је свако разумно биће, a no подобију - само добри и мудри."

Po obrazu Bozijem imamo bice i postojanje, jesmo besmrtno bice, ali, kako kaze Maksim, ....po beskrajnosti, ne i po bespocetnosti. Znaci, zbog toga sto smo stvoreni po obrazu Bozijem, imamo i to svojstvo da smo besmrtno bice ( u drugom prevodu - vecnobice - koja rec je nekako prikladnija za ovo pitanje)....imamo, vecnobice, ali, po tom svom bicu, po svojoj prirodi i sustini ipak nismo bespocetni.

Takodje, stvoreni smo i po podobiju Bozjem, i mi po tom podobiju po kojem smo i stvoreni, mozemo,  kako kaze Maksim,...da budemo po blagodati ono sto je Bog po sustini.... Ne mozemo putem nase sustine i prirode da budemo , ..ono sto je Bog takodje po sustini i prirodi ....Nego, nam blagodat daje da putem onoga po cemu smo podobni Bogu,....time... budemo ono sto je Bog po sustini. 

Maksim je ovde napravio dikstinciju izmedju onoga sto je obraz ( Boga ) u nama koje nije bespocetno, od onoga sto je podobije ( Boga ) u nama i koje nam daje mogucnost da budemo po blagodati ono sto je Bog po sustini. 

Kako, sad,  tacno objasniti ucenje Maksima o ovim stvarima, da mozemo po blagodati ( ne po sustini ), da budemo ono sto je Bog po sustini,  ne znam. Panajotu kaze,....'Палама се изнова морао вратити овој теми и посветити јој неколико страница његових Antirretics.Иако је био овог пута опсежнији, он није могао изложити сва сложена промишљања која су довела Максима до уобличења његовог (на неки начин парадоксалног) учења ο овом проблему.'....

Kada , kako kaze Panajotis,.... i Palama , iako je bio opsezan nije mogao izloziti sva slozena promisljanja Maksima o ovom pitanju, ne znam kako cemo mi bas razumeti 100% ovo , ....na neki nacin i paradoksalno ( kako kaze Panajotis ) ucenje Maksima.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
пре 8 минута, Bokisd рече

Nemam sad nesto puno vremena, ali, ukratko nesto da kazem. Procitao sam na brzinu tekst od Panajotisa Hristu. Osim toga i neke tekstove koji se ticu ove teme o nestvorenim Bozjim energijama.

Recimo, ovako stoji kod Maksima u 400. glava o ljubavi ( stotina treca , 25. poglavlje ) :

"Зато се каже да смо постали по образу и по подобију Бога. По образу, дакле, као биће, Онога Који Јесте, и као бесмртно биће, Онога Који Вјечно постоји, премда и не беспочетно, него по бескрајности; a no подобију - као добар Доброга, и као премудар Премудрога, бивајући по благодати оно што је Бог по суштини. Дакле, по образу Божијем је свако разумно биће, a no подобију - само добри и мудри."

Po obrazu Bozijem imamo bice i postojanje, jesmo besmrtno bice, ali, kako kaze Maksim, ....po beskrajnosti, ne i po bespocetnosti. Znaci, zbog toga sto smo stvoreni po obrazu Bozijem, imamo i to svojstvo da smo besmrtno bice ( u drugom prevodu - vecnobice - koja rec je nekako prikladnija za ovo pitanje)....imamo, vecnobice, ali, po tom svom bicu, po svojoj prirodi i sustini ipak nismo bespocetni.

Takodje, stvoreni smo i po podobiju Bozjem, i mi po tom podobiju po kojem smo i stvoreni, mozemo,  kako kaze Maksim,...da budemo po blagodati ono sto je Bog po sustini.... Ne mozemo putem nase sustine i prirode da budemo , ..ono sto je Bog takodje po sustini i prirodi ....Nego, nam blagodat daje da putem onoga po cemu smo podobni Bogu,....time... budemo ono sto je Bog po sustini. 

Maksim je ovde napravio dikstinciju izmedju onoga sto je obraz ( Boga ) u nama koje nije bespocetno, od onoga sto je podobije ( Boga ) u nama i koje nam daje mogucnost da budemo po blagodati ono sto je Bog po sustini. 

Kako, sad,  tacno objasniti ucenje Maksima o ovim stvarima, da mozemo po blagodati ( ne po sustini ) bit ono sto je Bog po sustini,  ne znam. Panajotu kaze,....'Палама се изнова морао вратити овој теми и посветити јој неколико страница његових Antirretics.Иако је био овог пута опсежнији, он није могао изложити сва сложена промишљања која су довела Максима до уобличења његовог (на неки начин парадоксалног]) учења ο овом проблему.'....

Kada , kako kaze Panajotis,.... i Palama , iako je bio opsezan nije mogao izloziti slozena promisljanja Maksima o ovom pitanju, ne znam kako cemo mi bas razumeti 100% ovo , ....na neki nacin i paradoksalno ( kako kaze Panajotis ) ucenje Maksima.

Промисли Максим, те роди Бокија идиота

Ти си брате болестан, безобзиран, неовладан и некултуран!

Теби ни Ад постојечи не помаже! 

Ти си болестан од Себе! 

Није место, број имаш, назови да се олакшам! Одох у Ковиљ на Рожденство једне  Будале!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 часа, Zoran Đurović рече

Дакле, никаква интелигенција није потребна да би се схватила бесконачност створења у смислу унапред вечног постојања, али нам свеци објашњавају зашто је она бесконачна и 'уназад', ондносно како смо беспочетни и ненастали. 

 

+!
Nisam baš neki 'teolog' (stvorenje koje 'secira' Stvoritelja) i nije baš žao, ali bih volio biti 'teofil'.
Jednog 'teologa' i 'teofila' veoma poštujem - Bogorodicu.
Mislim, da nije potrebna neka velika inteligencija, da se shvati:
- Jesu li također i stvorenja ('lude djevice'), koje nisu s Desne, također bespočetna?
 

пре 10 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Mislim, ne biva ništa bez Boga i kako je Juda isto pricescen, tako su i ostali Apostoli ali je odnos prema Hristu taj koji daje i vecni zivot kao Telo beskrajno i bespocetno. Bog nece ništa na silu pa me ne bi cudilo da Juda ostane van Carstva a jednako mu je dato.

 

Napisao bih moje osobno uvjerenje, da Juda Iškariotski nije bio pričešćen Bespočetnim (Tijelo/Duša/Božanstvo),
nego je blagovao umočen zalogaj, jer je Pasha bila prije sv. Liturgije,
te nakon što je Juda izašao nastaje Otajstvo, koje se dariva čovjeku.

Moje osobno uvjerenje jest i to kako Učitelj nije pozvao Judu Iškariotskog za Apostola.
Iv 13, 18
"Ne govorim o svima vama! Ja znam koje izabrah
! Ali - neka se ispuni Pismo: Koji blaguje kruh moj, petu na me podiže."

Hristos se rodi!

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Гајић рече

Промисли Максим, те роди Бокија и...

Јако је тешко игнористати Бокситове излете...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Bokisd рече

Kako, sad,  tacno objasniti ucenje Maksima o ovim stvarima, da mozemo po blagodati ( ne po sustini ), da budemo ono sto je Bog po sustini,  ne znam. Panajotu kaze,....'Палама се изнова морао вратити овој теми и посветити јој неколико страница његових Antirretics.Иако је био овог пута опсежнији, он није могао изложити сва сложена промишљања која су довела Максима до уобличења његовог (на неки начин парадоксалног) учења ο овом проблему.'....

Kada , kako kaze Panajotis,.... i Palama , iako je bio opsezan nije mogao izloziti sva slozena promisljanja Maksima o ovom pitanju, ne znam kako cemo mi bas razumeti 100% ovo , ....na neki nacin i paradoksalno ( kako kaze Panajotis ) ucenje Maksima.

Добро је да си схватио (?) да је у питању озбиљан проблем и да је реч о парадоксу, који се среће и код мене, јер је моје само један другачији лик истог проблема, који си ти хтео да негираш да постоји. Решење, али које је апстрактно и омогућава овим свецима да тверде како смо беспочетни и нестворени је у разликовању 2 нивоа вечности, а то је онај Тројице по себи и други везан за енергије (трећи да не помињем, али који је неодвојив од овог енергијског). Врати се поново на Христуа, узми бојицама испиши на 2-3 папира основне тезе и дистинкције које се тамо праве (природа-подобије; кретање-енергија итд.). 

Данас бих дао када се вратим и превод текста из Максима, као и још један текст.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 часа, Ведран* рече

Све нам Црква песмицама даје. Јер децама су добре песмице. 

Али кад деца помисле да су постали премудри маторци којима песмице не требају, онда и оглуве пре времена. 

Ја сам сликар...:sunce:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 часа, Ведран* рече

Обратите пажњу на данашњи прокимен:

"Из чрева прежде денници родих Тја, ...Ти Ијереј во вјек по чину Мелхиседекову" 

 

Морам само да наведем једну исправку. Непажњом сам написао да је ово "прокимен". Није прокимен него входни стих. Опростите. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 23 минута, Zoran Đurović рече

Ја сам сликар...:sunce:

Па и сличицама даје. Воле деца и сличице. :0205_whistling:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Добро је да си схватио (?) да је у питању озбиљан проблем и да је реч о парадоксу, који се среће и код мене, јер је моје само један другачији лик истог проблема, који си ти хтео да негираш да постоји. Решење, али које је апстрактно и омогућава овим свецима да тверде како смо беспочетни и нестворени је у разликовању 2 нивоа вечности, а то је онај Тројице по себи и други везан за енергије (трећи да не помињем, али који је неодвојив од овог енергијског). Врати се поново на Христуа, узми бојицама испиши на 2-3 папира основне тезе и дистинкције које се тамо праве (природа-подобије; кретање-енергија итд.). 

Данас бих дао када се вратим и превод текста из Максима, као и још један текст.  

Jeste i ja sam primetio te detalje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, Bokisd рече

Maksim je ovde napravio dikstinciju izmedju onoga sto je obraz ( Boga ) u nama koje nije bespocetno, od onoga sto je podobije ( Boga ) u nama i koje nam daje mogucnost da budemo po blagodati ono sto je Bog po sustini. 

Kako, sad,  tacno objasniti ucenje Maksima o ovim stvarima, da mozemo po blagodati ( ne po sustini ), da budemo ono sto je Bog po sustini,  ne znam.

A primetio je i Boksid, nego tvrdi pazar i ne uvodi Palamu kao razjasnjenje iste misli.

Hristos se rodi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, utopija рече

Napisao bih moje osobno uvjerenje, da Juda Iškariotski nije bio pričešćen Bespočetnim (Tijelo/Duša/Božanstvo),
nego je blagovao umočen zalogaj, jer je Pasha bila prije sv. Liturgije,
te nakon što je Juda izašao nastaje Otajstvo, koje se dariva čovjeku.

I ja sam imao slična pogrešna uverenja.

Vaistinu se rodi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 часа, Гајић рече

Промисли Максим, те роди Бокија идиота

Ти си брате болестан, безобзиран, неовладан и некултуран!

Теби ни Ад постојечи не помаже! 

Ти си болестан од Себе! 

Није место, број имаш, назови да се олакшам! Одох у Ковиљ на Рожденство једне  Будале!

Obradovala sam se što niko nije lajkovao ovaj komentar. Ima još nade za nas. Ko nazre neasvršenost sopstvene misli, nazreo je savršenost božanske.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
1 hour ago, bambika рече

Obradovala sam se što niko nije lajkovao ovaj komentar. Ima još nade za nas. Ko nazre neasvršenost sopstvene misli, nazreo je savršenost božanske.

И мени је криво на самог себе због реакције!

IMG_20180107_130635.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света. (тропар)     Свети Григорије Палама: Беседа на Вазнесење Господње   Свети Владика Николај охридски и жички: Беседа на Вазнесење Господње   Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на Вазнесење Господње   Свети Димитрије Ростовски: Поука на Вазнесење Господње   Архиепископ Аверкије (Таушев): Богослужење Вазнесења Господњег   Протојереј Александар Шмеман: Вазнесење Господње
      Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Вазнесење Господње – испуњење свих празника
        Катихета Бранислав Илић: Вазнесење Господње – испуњење свих празникâ   Емисија о богослужбеним особеностима празника Вазнесења Господњег - Спасовдана   ТВ Храм: Тропар Вазнесења (1)   ТВ Храм: Кондак Вазнесења (2)   ТВ Храм: Величаније Вазнесења   ТВ Храм: Тропар Вазнесења (2)   ТВ Храм: Кондак Вазнесења (2)   ТВ Храм: Стихире на стиховње Вазнесења   ТВ Храм: Стихире на хвалине Вазнесења   ТВ Храм: Входни стих на празник Вазнесења   ТВ Храм: Ирмос 9. песме Вазнесења     Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас. (кондак)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши! (тропар Пасхе).  
      Синаксар у Свету и Велику недељу Пасхе
        Васкршње слово Светог Јована Златоуста   Светоотачке беседе о Васкрсењу Христовом   Свети Симеон Нови Богослов: Васкрсење Христово
      Свети Теофан Затворник: Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу!

      Васкрсење Христово као основ разликовања Хришћанства међу осталим светским религијама
        Свети Владика Николај: Христос Васкрсе!
      Петар Други Петровић Његош: Химна Васкрсењу

      Васкршњи интервју катихете Бранислава Илића за Радио "Српски Сион": Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу

      Катихета Бранислав Илић: Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења

      Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117,24)
        Емисија о богослужбеним особеностима Празника над празницима - Васкрса
      Васкрсење је победа над победама!

      Молитвено правило о Васкрсу

      Васкрс у литургијској години

      Васкрсење – смисао живота

      Васкрсење – слобода од свих зависности

      Васкрсење Христово - Коме се јавио Васкрсли Христос?

      Младић у празном гробу (Мк 16, 5)
        О Пасхалном јутрењу   Васкршње појање
      Зашто се за Васкрс фарбају јаја?
        Деца певају Васкрсу     Васкршње посланице и поруке патријарха и архијерејâ Српске Православне Цркве     Васкршња посланица Патријарха српског Иринеја и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2020. Лета Господњег   Васкршња посланица Патријарха српског Порфирија и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2021. лета Господњег     Недеље по Васкрсу     Недеље по Васкрсу: Друга недеља по Васкрсу - Недеља Антипасхе (Томина недеља)   Недеље по Васкрсу: Недеља Светих жена мироносица   Недеље по Васкрсу: Четврта недеља по Васкрсу - Раслабљеног   Недеље по Васкрсу: Пета недеља по Васкрсу - Самарјанке   Недеље по Васкрсу: Шеста недеља по Васкрсу - Слепорођеног   Недеље по Васкрсу: Недеља светих Отаца првог Васељенског Сабора     Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радујте се! и Својим апостолима мир дарујући, Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење! (кондак)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Опште васкрсење пре страдања Свога потврђујући, из мршвих подигао јеси Лазара, Христе, Боже. Стога и ми, попут деце знамења победе носећи, Теби, Победитељу смрти кличемо: Осана на висинама, благословен Који долази у име Господње! (тропар)

      Улазак Христов у Јерусалим - Цвети   Свети Григорије Палама: Беседа у цветну недељу   Свети Јован Златоусти: Беседа у цветну недељу    Свети Игњатије (Брјанчанинов): Беседа у цветну недељу   Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа у цветну недељу   Свети Владика Николај: Срце уз Часни пост (Цветна недеља)   Свети Владика Николај: Цветна недеља   Катихета Бранислав Илић: Благословен који долази у име Господње!
      Емисија о богослужбеним особеностима суботе Праведног Лазара и празника уласка Христовог у Свети Град Јерусалим – Цвети     Извор: Ризница литургијског богословље и живота 
    • Од JESSY,
      Најважније је да Хришћанин своју веру заживи. Вера је почетак нашег битија. У Посланици Јеврејима (3, 14), апостол Павле каже да смо постали заједничари Христови ако почетак нашега новога битија до краја одржимо. Вера је, у ствари, то ново хришћанско биће. Недавно је у Грчкој био један спор међу људима, а и они се споре, и хвала Богу, ако је то спорење искрено. И током тог дијалога, један теолог који зна Србе и српски језик, подсетио је да је отац Јустин стално говорио о вери. Он је теолог вере. То се поновило недавно у Калифорнији, у једном разговору, где смо опет рекли, код оца Јустина је много наглашена вера. Код њега је вера – Јеванђеље, вера – покајање, вера – спасење, вера – Христос, вера – Црква, вера – Литургија, вера – будући живот. Није тачно да ће вера престати у будућем животу, јер Апостол каже, сад остаје вера, нада и љубав, али је љубав највећа. Неће престати вера, неће престати чак ни страх Божији. То кажу велики светитељи. Нестаће овога страха кога љубав изгони напоље, страха као панике, страха кога смо сведоци око нас и међу нама. Остаће једно страхопоштовање, као кад видите дете, као кад мајка прилази детету, као кад прилазите ономе кога волите, као кад прилазите светињи, страхопоштовање које узбуђује. Иначе, свети Максим вели, ако би љубав била без тог страха, могла би постати дрскост, изгубила би ту со која и њу очувава да не постане дрскост. Не можете из љубави чинити све што хоћете. Постоји управо та со љубави.
       
      Христос – први Хришћанин
      Светитељи Христа називају вером. Он је први верник, први члан своје Цркве, првина своје Цркве, срце своје Цркве, глава своје Цркве. Али је врло важно, и први хришћанин. Несрећни Волтер је рекао да је први и последњи хришћанин умро на Голготи, мислећи да је једино Христос остварио то што је говорио. То није тачно. То би био случај једног интересантног човека, дубоког, искреног, једног усамљеника који се није остварио. У верницима, у онима који су се вером присајединили Христу, Христос је наставио да дејствује и сваки постаје непоновљиво поновљени Христос. То чини вера, вера поново рађа, препорађа. Зато је Господ говорио Никодиму о вери. Вера се, наравно, улива, прелива, резултира у крштење. Крштење је засемењавање нашега бића на тлу вере, да даље плодотвори. Није реч о магији, него даље да разрађујемо Духа, да дарове разрађујемо – и то је онда хришћански живот, хришћанско живљење. Тако је и са сваком другом чињеницом хришћанског живота, хришћанске вере, хришћанске Цркве.
      Апостол Јован, апостол љубави који није само апостол љубави, већ и апостол живота, каже: И Живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам Живот вјечни, који бјеше у Оца и јави се нама (1. Јн, 1, 2). То је синоним за Сина. Господ је рекао – ја сам васкрсење и живот, ја сам пут и истина и живот. Овде код Јована је то посведочено. И мало даље каже: У томе се показа љубав Божија према нама што је Бог Сина својега Јединороднога послао у свијет да живимо Њиме (1. Јн 4, 9). Поводом овога, свети владика Николај негде је рекао, није Господ дошао само да поправи наш живот, да га улепша, да га прилагоди неким стандардима, него да буде наш живот. Зато је хришћански живот први дуг, први задатак Хришћанина. Све остало на том тлу може расти. Наравно, рекао сам, то остало мора да почива на вери у Христа, на вери у Живог Истинитог Бога. Покајте се и верујте у Јеванђеље. Све почиње тиме. Зато је најважније за нас Православне Хришћане данас, да почнемо да живимо хришћанским животом. Све остало ће доћи на своје место.
       
    • Од Zoran Đurović,
      б
      - Зоран Ђуровић: Св. Григорије Богослов, Писмо 80, Филагрију ретору 
      Ево једног примера из „Златног IV века”, од св. Григорија Назијанзина који у тренутку дубоког очаја црним бојама слика ситуацију у којој се он налази али и тадашње цркве, за које вели да су без пастира. Сам текст објашњава зашто су „без пастира” - зато што се зло толико укоренило да је скроз огољено. Само у смрти он види излаз за себе, али себе не види у Рају. Овај језгровити али тежак текст може да послужи за даља размишљања. Топло вам га препоручујем.
      Ево текста писма:
      80.1 Питаш ме како стоје ствари? Крајње лоше. Нестало ми Василија, нестало и Кесарија, нестао ми духовни као и телесни брат. Отац мој и мати моја оставише ме, говорим са Давидом (Пс 26, 10). 80.2 Телом сам болан, старост се обара на моју главу, гомиле брига скупиле се, послови загушили, у друговима немам поверења, Црква је без пастира. Добра пропадају, зла су разголићена, треба пловити ноћу а нигде нема светионика, Христос спава... 80.3 Шта још треба да претрпим? За мене једино избављење од зала јесте смрт. Али и тамошње је за мене застрашујуће, ако се суди по овдашњем.
      80.Τ ΦΙΛΑΓΡΙΩΙ 80.1 Ἐρωτᾷς πῶς τὰ ἡμέτερα. Καὶ λίαν πικρῶς. Βασίλειον οὐκ ἔχω, Καισάριον οὐκ ἔχω, τὸν πνευματικὸν ἀδελφὸν καὶ τὸν σωματικόν. 20Ὁ πατήρ μου καὶ ἡ μητήρ μου ἐγκατέλιπόν με20, μετὰ τοῦ ∆αυῒδ φθέγξομαι. 80.2 Τὰ τοῦ σώματος πονηρῶς ἔχει, τὸ γῆρας ὑπὲρ κεφαλῆς, φροντίδων ἐπιπλοκαί, πραγμάτων ἐπιδρομαί, τὰ τῶν φίλων ἄπιστα, τὰ τῆς Ἐκκλησίας ἀποίμαντα. Ἔρρει τὰ καλά, γυμνὰ τὰ κακά, ὁ πλοῦς ἐν νυκτί, πυρσὸς οὐδαμοῦ, Χριστὸς καθεύδει. 80.3 Τί χρὴ παθεῖν; Μία μοι τῶν κακῶν λύσις, ὁ θάνατος. Καὶ τὰ ἐκεῖθέν μοι φοβερά, τοῖς ἐντεῦθεν τεκμαιρομένῳ.
      Рим
      25.03.2016
       
      - Ведран Гагић: Свети Григорије Богослов – Епископима
       
      Зато плачем и падам пред стопама твојим, Царе мој Христе, […]. Изнемогао је пастир, борећи се дуго времена с погубним вуковима и препирући се с пастирима, нема више крепости у мојим погнутим удовима, једва дишем, преплављен сам напорима и нашом општом срамотом. Неки од нас се отимају за свештене престоле, устају друг на друга, поражавају и поражавају се безбројним несрећама, то су неумољиви ратници, изјављују мир, а хвале се крвљу. О када би их Божија правда поразила тајним шуљевима, и да због седишта, трпе казне на својим седиштима (1 Сам 5.9). Други су подељени на партије[1], смућују Исток и Запад, почевши Богом, завршавају плоћу. Од ових противбораца и други позајмљују себи име и бунтовнички дух. Павле је постао мој Бог, Петар твој, а Аполос његов. Христос је узалуд прободен клинцима.
      По именима људи, а не по Христу се називамо, ми који смо прослављени Његовим благим делом и крвљу. До те мере су помрачене наше очи том страшћу, или том сујетном славом, или богатством и том страшном злурадом завишћу, која исушује човека и с правом сама себе прождире тугом! Повод за спорове је Тројица, а истински узрок је невероватно непријатељство. Сви су дволични: ово је овца, која прикрива вука, ово је удица, која лукаво нуди рибама горки оброк. Такви су вође, а не заостају ни људи. Свако је мудар на зло чак и без вође.
      [1] У руском „на делове“
      Извор: Григорий Богослов, свт. Творения, т. 2, Санкт-Петербург. 1912 г., стр. 400.
      Напомена: важне исправке у преводу 30. јула 2019.
       
      Свети Григорије Богослов – Епископима – созерцање
      SOZERCANJE.WORDPRESS.COM Свети Григорије Богослов - Епископима Зато плачем и падам пред стопама твојим, Царе мој Христе, [...]. Изнемогао је пастир, борећи се дуго времена с погубним вуковима и...  
×
×
  • Креирај ново...