Jump to content

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

Оцени ову тему


Препоручена порука

1 hour ago, Svetlana Pecin-Saraguda рече

@Матусал Мало наивно си им приступио, мислим на екипу подсмевача. Можда баш и не схваташ зашто то кажем, али нека. У сваком случају, нисам тебе подразумевала под 3 тачке. :skidamkapu:

А да ли им припада Трифке ...? Не би требало, али .... показаће се.  

Ја припадам једној, светој,саборној и апостолској цркви, то је група за коју ја знам. За мене ме православље везано за активан црквени живот у мојој парохији а у заједници са свима који једу и пију тело и крв Христову, веру исповедам онако како налаже наша Црква. Форум је друштвена мрежа која омогућава комуникацију и размену мишљења али далеко од тога да може бити извор нечије црквености уколико она не постоји на делу у одређеној хришћанској заједници кроз литургију. Признајем да сам наклоњен мало тврђој струји али не да сам и због тога интелектуално непоштен. Што се тиче ове теме, позната ми је од раније, присуствовао сам неким расправама о томе да ли је Мојсије када је разговарао са ,,  Богом лицем у лице као човек са човеком,, уствари разговарао са Оваплоћеним Логосом. Овакво мишљење имају многи уважени теолози а можемо пронаћи и места код отаца која упућују на ванвременог оваплоћеног Логоса. Но будући да је сам предмет расправе изван могућности нашег сагледања као што каже Палама ,,природи није својствено да може мислити изван граница свога постојања,,(парафразирам) те стога ослонац за потврду оваквих ставова можемо наћи само у откривењу. Друга могућност да се овај проблем сагледа је путем апстрактног и философског мишљења али умом верујућег човека које је данас помогнуто науком а које због начина сагледавања одступа од стандардног богословског језика што неке може довести у забуну. Такође је проблем је што неки разматрајући о овоме мисле да ова тема претендује да добије димензију исповедања вере у преегзистентног Христа а не у Оваплоћеног у одређене дане ради нас људи и нашега спасења од Марије дјеве и Духа Светога. Значи овде се не ради о исповедању него о теолошком спекулисању у покушају да се речју искаже искуство несагледивог и ванвременог. Због тежине предмета оци нису износили званично оваква учења нити их је било могуће уоквирити у временско просторну димензију у којој се нама Бог хронолошки открива. Заступник сам става ,,прво буди па онда реци,, као и тога да је извор познања богословља у просветљењу кроз очишћење и свете тајне те да је стога колико нам је могуће првенствено потребно градити врлину као темељ онога што говоримо, што би рекао дидахи ,, ако је ко пророк нека има и понашање пророчко,,. Стога немојте ништа замерити јер несвојствено је раздирати тело цркве у неслагању а састављати га у интелекту али још горе је имати јединство у лицемерју. Нека да Бог да се сачувамо од обе крајности и ходимо уским царским путем. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 8.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1409

  • Volim_Sina_Bozjeg

    1106

  • Zoran Đurović

    1107

  • Bokisd

    697

пре 2 минута, ana čarnojević рече

imate odličan stil pisanja. treba sve to potrpati u jednu knjigu :)

Хвала! 

Мада, у цио свијет не би стале књиге које сам изговорио!:)) Чак и Поуке повремено падну! 

Шалу на страну, биће више књига ако Бог да, тако да текстови о артемитима већ су на рецензији, а друге ћу одвојити у целине. Није баш да у владика немам пријатеље. Један део јако цени ово што радим.    

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Матусал рече

као што каже Палама ,,природи није својствено да може мислити изван граница свога постојања,,(парафразирам

Zato cini mi se da je negde Palama vezao covekovu prirodu za blagodat, pa je dobio formulu priroda=blagodat, jer govori kako mi po blagodati mozemo postati pricesnici nestvorenih energija.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 44 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

@Svetlana Pecin-Saraguda vidi veci bi mir imao da napikas oca Zorana kako je magarac, jer smo u slobodnom istinskom Bogopoznanju svi magarci ponekad, kako se to divno izrazavao vladika Danilo Krstić cini mi se i da mu svojom teorijom ili jos bolje,da se pozoveš na dogmu, zatvoris magareca usta... Do tada te u miru pozdravljam i divim ti se da ti prelazis preko milanove bulazne teorije lako a zakucavas na vrata teologumenu koji nije u suprotnosti sa nama poznatom dogmom u pravoslavnoj veroispovesti.

Sad vidi ko ima smirenje a ko ne.

:sunce:znala sam,to je bio dar od Boga..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Svetlana Pecin-Saraguda рече

@Zoran Đurović Саблажњавам се начином на који пишеш људима. Препун ниподаштавања, вређања људи, а и подметањем мисли. Срамотиш мантију. 

Ne vidim da procenjujes na osnovu akademskog znanja, opstih vestina pisanja, kao i da koristis strucno znanje?! Gde je tebi relevantna dokumentacija i argumentacija i rezonovanje na argumentovane stavove i misljenja na ovoj temi i u ovoj diskusiji? Gde si posluzila kao inspiracija za druge da se pokrenu da pisu argumentovano?  Prvo od kada si dosla na temu ubedjujes druge da si u pravu o tvojoj tacki gledista, bez prave argumentacije! Zelis lose odnose i odredjen stepen gorcine ocu Zoranu, kao da si ti ovde neka svetica i drzis Avu u dzepu...Mislim da je previse sa svim tim upiranjem prsta u oca Zorana, da bi drugi trebali posveti paznju tebi, svetici, koja skoro nista ne zna o teoriji argumentacije i zalaganju za svoje stavove. Ne poznajes osnovne elemente argumenata, tako da si ovde da objasnis drugima da si velika pravoslavka, cudo veliko koje cekamo?  :))

Meni je potrebna dinamicnija tema, 'vise divlja', da se tako izrazim, jako si dosadna, moze se reci. Nisam pisala na temu, jer zaista si skrenula vise paznje na sebe, dok ti je na temu argumentacija okruglo nula a akcenat na oca Zorana. Ovu poruku sam ti napisala da shvatis da nisi strucna, zato, cutanje je zlato, ako ne znas na temu govorit! :mahmah:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
пре 4 минута, Тања1 рече

Ne vidim da procenjujes na osnovu akademskog znanja, opstih vestina pisanja, kao i da koristis strucno znanje?! Gde je tebi relevantna dokumentacija i argumentacija i rezonovanje na argumentovane stavove i misljenja na ovoj temi i u ovoj diskusiji? Gde si posluzila kao inspiracija za druge da se pokrenu da pisu argumentovano?  Prvo od kada si dosla na temu ubedjujes druge da si u pravu o tvojoj tacki gledista, bez prave argumentacije! Zelis lose odnose i odredjen stepen gorcine ocu Zoranu, kao da si ti ovde neka svetica i drzis Avu u dzepu...Mislim da je previse sa svim tim upiranjem prsta u oca Zorana, da bi drugi trebali posveti paznju tebi, svetici, koja skoro nista ne zna o teoriji argumentacije i zalaganju za svoje stavove. Ne poznajes osnovne elemente argumenata, tako da si ovde da objasnis drugima da si velika pravoslavka, cudo veliko koje cekamo?  :))

Meni je potrebna dinamicnija tema, 'vise divlja', da se tako izrazim, jako si dosadna, moze se reci. Nisam pisala na temu, jer zaista si skrenula vise paznje na sebe, dok ti je na temu argumentacija okruglo nula a akcenat na oca Zorana. Ovu poruku sam ti napisala da shvatis da nisi strucna, zato, cutanje je zlato, ako ne znas na temu govorit! :mahmah:

Када би Господа видела како крпи оне несретне Јудеје, она би намах узела снајпер и упуцала!
Толико о доживљају високолетачице, а и писма када носи мало покака собом?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Још мало да вас насмејем са мојим бившим студентима:

Декану Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, протојереју-ставрофору др Радомиру В. Поповићу

 

ЖАЛБА

 

Високопреподобни оче,

На Академији постоје студенти на које негативно утичу предавања из предмета Агиологија са химнографијом (3.год.осн.студија) и Савремено богословље (2.год.мастер студија), а које држи професор Зоран Ђуровић. Наиме, ови студенти сматрају да предавања нису у складу са православном теологијом и да професор Ђуровић превише латинизује теолошка виђења, бави се често јересима, јеретицима и апокрифима. Студенти су упознати са постојањем јеретичких учења у историји цркве, али су против претераног бављења њима јер то може нарушити духовно здравље...

Напомена: Све ове изјаве професор на часу разрађују до најситних детаља, износећи исказе из личног тумачења у својим научним радовима, које додатно оптерећује и смућује студенте. Студенти који се жале нису верски „затуцани“ нити зилотски настројени, редовно се причешћују и читају дела Св Отаца, познају догматику и Историју Цркве у довољној мери да не прихватају манипалуцију протестантске теологије која је професору Ђуровићу,  можда и несвесно (услед живљења и дошколовавања у таквом окружењу) утицала на теолошки приступ у бављењу делима Отаца Цркве.

 

Moram ja pitati ove svoje sta misle sto furam po pravoslavnom forumu..:D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Тања1 рече

Zelis lose odnose i odredjen stepen gorcine ocu Zoranu, kao da si ti ovde neka svetica i drzis Avu u dzepu...

Сарага је као ове моје студентице из којих наведох неколико цртица. Не долази ми на памет чиме сам је то пре 25-7 година изнервирао и шта јој је латентно тињало у души... Јер ова страст није случајна. Не закопчавамо се наопако па да нам се причају бајке. Ова полемика нема благе везе са темом о којој дискутујемо, јер се жена појави после свих ових година да ме окрпи, онако гратис!:D Наравно да не бих јавно о неким мојим идејама које би психолошке мотивације стајале иза.

Очи су јој се разрогачиле кад је чула да измалтретирам с времена на време другу дрчну познаницу, Варенику Живописицу, а она је као и Сарага, па мисли да нема клиторис него нешто друго. Е, код мене не пролазе. Можда их то и дражи да ме нападају јавно? Но, рекох да не бих на ту тему, јер се плашим да их познајем превише добро.   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Isusovo magare рече

Moram ja pitati ove svoje sta misle sto furam po pravoslavnom forumu..:D

Pitaj mogla bi i temu da otvoriš o tome i da ti se ovi odavde priključe u deljenjima mišljenja studentskih shvatanja ekumenizma.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Isusovo magare рече

Moram ja pitati ove svoje sta misle sto furam po pravoslavnom forumu..:D

Почећеш да сањаш као моји студенти...12:smeha: А ја нисам никакав православац, јер сликам иконе католичких светаца! Ако то није доказ да нисам православац, шта би више тржила? Сада треба да насликам 2 иконе св Леополда Мандића! Где ће ми душа? :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
пре 6 минута, Zoran Đurović рече

Сарага је као ове моје студентице из којих наведох неколико цртица. Не долази ми на памет чиме сам је то пре 25-7 година изнервирао и шта јој је латентно тињало у души... Јер ова страст није случајна. Не закопчавамо се наопако па да нам се причају бајке. Ова полемика нема благе везе са темом о којој дискутујемо, јер се жена појави после свих ових година да ме окрпи, онако гратис!:D Наравно да не бих јавно о неким мојим идејама које би психолошке мотивације стајале иза.

Очи су јој се разрогачиле кад је чула да измалтретирам с времена на време другу дрчну познаницу, Варенику Живописицу, а она је као и Сарага, па мисли да нема клиторис него нешто друго. Е, код мене не пролазе. Можда их то и дражи да ме нападају јавно? Но, рекох да не бих на ту тему, јер се плашим да их познајем превише добро.   

Јосифе, Јосифе, па ђе ће ти душа  :blessyou:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Svetlana Pecin-Saraguda рече

@Milan Nikolic@Bokisd  Пустите ... неће нико овде престати да се изругује од ових што се изругују, једноставно не желе да престану. Желе само себе да слушају и оне који им одобравају, не желе миран и озбиљан разговор.

 

Da, nekako je razgovor postao dosta tezak na temi . Ove nase ekipe ( koje imaju razlicite stavove po raznim pitanjima ) se jure na forumu vec duze vreme, :svadja: i malo sam sam navikao na sve i prilagodio sam se ( koliko mogu ). 

Neki put i izgubim volju za neki razgovor i povucem se....Da se nasalim, bice, kako biti mora.... :945729:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 53 минута, Zoran Đurović рече

Почећеш да сањаш као моји студенти...12:smeha: А ја нисам никакав православац, јер сликам иконе католичких светаца! Ако то није доказ да нисам православац, шта би више тржила? Сада треба да насликам 2 иконе св Леополда Мандића! Где ће ми душа? :D

Nedavno imah čast vidjeti njegovo tijelo izbliza..stvarno je čitav,vide mu se čak i vene na ruci..i bio je malen..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Isusovo magare рече

Nedavno imah čast vidjeti njegovo tijelo izbliza..stvarno je čitav,vide mu se čak i vene na ruci..i bio je malen..

Остали му и унутрашњи органи цели. То није чудо, него над чудима! То је јако редак феномен. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког
      Повезан садржај: 
      Свети Владика Николај – проповедник Васкрслог Христа (први део)

       
      По завршетку Великог рата, док је још био у Енглеској, јеромонах Николај изабран је (12/25. марта 1919. године) за Епископа жичког, одакле је убрзо, крајем 1920, премештен на Охридску епископију. Тек као Епископ охридски и жички, Николај развија своју пуну и праву делатност у свим правцима црквеног и народног живота. Нови српски Златоуст био је не само по речи и беседништву, него и по делању и пастирствовању, по апостолском сведочењу Христа.
      У другом делу специјалне емисије, посвећене јубилејима Владике Николаја, говорили смо о  његовом богословско-књижевном раду; раду са нашим побожним народом и посебно са богомољцима; обнављању многих порушених, запуштених или полупразних манастира; обнављању и подизању гробаља, споменика, чесама и других добротворних народних установа и задужбина; раду са сиромашном децом и ђацима.
      У бурним историјским догађајима Владика Николај је делио тешку судбину свога народа, од хапшења, заточеништва у злогласном логору Дахау, до трновите стазе емиграције, увек у срцу и души носећи топлу љубав према своме народу и отаџбини. У Америци је Владика Николај наставио свој мисионарски и црквени рад. Упокојио се мирно у Господу, 18/5. марта 1956. године у манастиру Светог Тихона у Саут Канану, у Пенсилванији, а сахрањен у манастиру Светог Саве у Либертивилу, 27. марта. Његове свете мошти данас почивају у родном Лелићу.
      Круна другог издања емисије је, поред сведочења блаженопочившег архимандрита Јована Радосављевића, химнографија и молитва светом Владици Николају.
       
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког

       
      Великим јубилејима светога Владике Николаја Велимировића – сто четрдесет година од рођења, шездесет пет година од упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева, посвећена је специјална емисија Радио-Беседе у којој се говори о животном путу, препуном искушења и страдања, великог српског светитеља.
      Од малих ногу, Владика Николај се припремао да целог себе преда на службу Васкрслом Господу. Када сагледамо његово горостасно дело, можемо рећи да је био изузетан теолог, философ, архијереј, дипломата, мисионар и песник. Све то не би било значајно да није био истински молитвеник и ревнитељ светога живота.
      У првом издању специјалне емисије говорили смо о рођењу, детињству, образовању и монашком путу Николаја Велимировића, све до избора за Епископа жичког, 1919. године.
      Прво издање емисије крунисали смо сведочењeм блажене успомене архимандрита Јована Радосављевића о светом Владици Николају.
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић 

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Специјална емисија посвећена јубилејима светога Николаја, епископа охридског и жичког

       
      Великим јубилејима светога Владике Николаја Велимировића – сто четрдесет година од рођења, шездесет пет година од упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева, посвећена је специјална емисија Радио-Беседе у којој се говори о животном путу, препуном искушења и страдања, великог српског светитеља.
      Од малих ногу, Владика Николај се припремао да целог себе преда на службу Васкрслом Господу. Када сагледамо његово горостасно дело, можемо рећи да је био изузетан теолог, философ, архијереј, дипломата, мисионар и песник. Све то не би било значајно да није био истински молитвеник и ревнитељ светога живота.
      У првом издању специјалне емисије говорили смо о рођењу, детињству, образовању и монашком путу Николаја Велимировића, све до избора за Епископа жичког, 1919. године.
      Прво издање емисије крунисали смо сведочењeм блажене успомене архимандрита Јована Радосављевића о светом Владици Николају.
      Аутор емисије је катихета Бранислав Илић 

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У педесети дан од Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник Силаска Светога Духа на апостоле – Света Педесетница, празник који васељенски радио „Светигораˮ прославља као своју славу. О богослужбеним особености наведеног празника, као и о његовом смислу и значају разговарамо са катихетом Браниславом Илићем.   Звучни запис разговора     *Будући да празник Свете Педесетнице своје коријене налази у Старом Завету, упознајте нас са старозаветном Педесетницом.   Ако је Празник над празницима – Васкрс круна и испуњење оних духовних и спасоносних најава старозаветне Пасхе, да Јагњетова крв спасава од смрти и изводи из поробљености у слободу, онда је Тројичиндан (Духовдан) испуњење и остварење оног сабрања ког је Израиљ имао на Синају, у педесети дан после Изласка.   Као и празник Пасхе, празник Свете Педесетнице своје корене и почетке темељи у истоименом Старозаветном празнику. У педесети дан након јеврејске Пасхе у Старом Завету прослављан је „празник седмицаˮ, јер се прослављао у седмој недељи (седмици) по Пасхи и он је био празник почетка жетве пшенице. У Синаксару  Свете Педесетнице стоји записано: „И овај празник примисмо из јеврејских књига. Јер као што Јевреји светкују своју Педесетницу зато што поштују број седам и што примише Закон када прође педесет дана од Пасхе, тако и ми после Пасхе светкујемо педесет дана и примамо Светога Духа Законодавца који нас води на пут сваке истине и који заповеда шта је Богу угодноˮ. Старозаветна и новозаветна Педесетница нераскидиво су повезане јер и Старозаветна и Новозаветна Педесетница свој врхунац добијају у завршетку оснивања Цркве Христове. Праобразни смисао Педесетнице је очигледан у догађајима на дан Педесетнице забележеним у Делима апостолским. Управо као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница била рођендан  Хришћанске цркве. Црква Христова као жива Богочовечанска заједница може се окарактерисати као вечна Педесетница јер Дух Свети благодаћу својом „дише где хоћеˮ и богатим даром благодати своје укрепљује Цркву своју. Силазак Светог Духа на Апостоле можемо окарактерисати као својеврсну антиципацију другог доласка Христовог, јер је  Педестнички доживљај Цркве дубоко повезан са тајном Оваплоћеног Логоса Господа нашег Исуса Христа.   *У педесети дан након Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник силаска Светог Духа на Апостоле – Света Педесетница. Замолила бих Вас да приближите суштину и спасоносни значај овог пресветлог празника?   Бог ствара свет и човека из љубави са циљем да човек постане што сличнији Њему, да се обожи и да сву творевину приведе Творцу како би се спасао и задобио вечни живот. У овој тајни спасења света и човека учествују сва Три Лица Свете Тројице – Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух. Дела апостолска нам доносе конкретно сведочанство о свештеном догађају Силаска Светога Духа на Апостоле. Празник који претходи догађају Педесетнице је Вазнесење Господа нашег Исуса Христа – дан када се Господ вазнео на небо. Христос управо тада, пре свога Вазнесења, најављује ученицима Свој одлазак речима „…ако Ја не одем, Утешитељ неће доћи“, а затим и „Умолићу Оца да вам дâ другог Утешитеља који ће бити са вама заувек“.    Десети дан након Вазнесења, апостоли су окупљени у јерусалимској горњици (у којој је Спаситељ пред своје добровољно страдање и животворну смрт савршио Тајну вечеру, установивши Свету Евхаристију), и чује се шум и хука ветра и огњени језици се спуштају на сваког од ученика. Дух Свети силази у виду огњених језика, Дух Утешитељ којег је Христос најављивао се свима подједнако раздаје. Тада ученици почињу да говоре другим језицима које до тад нису разумевали. Све ово се дешава за време јеврејског празника Педесетнице, када су многи људи из дијаспоре дошли, те су и они изненађени када су чули проповед апостолâ, сваки на свом језику. На овај начин Господ шаље апостоле да проповедају и благовесте реч Еванђеља Његовог по васцелом свету, свим народима.   После Вазнесења, Дух Свети нас сабира у једно Тело. Ученике Господње – Дух Свети је учинио причасницима Једног Тела. Учинио их је члановима, честицама Једног мистичног Тела Цркве, односно  Тела Христовог. Управо у свему наведеном налази се  тајна празника, тајна овог свештеног и спасоносног догађаја који се историјски једном догодио, али се увек и изнова понавља, он је непрестано на свакој Светој Литургији делатан.   *Каже се да је празник Силаска Светога Духа на апостоле рођендан Цркве Христове. Шта то значи?   Црква Христова није музеј, а свештеници и верни народ нису некакви кустоси… Црква Христова је живи организам, она је богочовечански организам који је увек жив, делатан, благодатан и спасоносан. Формулација „рођендана Цркве” није поетска слика, већ суштинска, а можемо рећи и догматска порука, она благословена порука да Црква почиње тамо где су људи сабрани око свога Господа и загледани у Небо.   *Рекли сте да је педесетнички доживљај срж литургијског живота, шта ово конкретно значи?   Свети Григорије Богослов у једној од својих беседа на празник Свете Педестнице, учи да је у истој јерусалимској Горњици било и установљење Свете Евхаристије на Велики Четвртак и Силазак Духа Светога на Апостоле – све са циљем да људи узиђу к Богу и да настане заједница Бога са људима. Ова дубока мисао великог Светог Григорија Богослова указује да свака Литургија, као Тајна над тајнама представља Педесетничку и Светодуховску реалност. Два основна литургијска тока први анамнетички – спомен историјских спасоносних догађаја из Живота Христовог; и други епиклетички који помиње и будуће догађаје, Свети Дух у евхаристији чини истински могућим. У Цркви Христовој готово да нема прошлости која није истовремено садашњост, али са друге стране, нема садашњости која већ није сагледана очима вечности и будућега века. Конкретно речено, нешто што се некада збило (нпр. Рођење Христово), и нешто што ће се тек збити  (нпр. Други долазак Христов), у Литургији постају стварни садашњи феномени у којима се може учествовати и опитно заједничарити.   *Које су богослужбене особености празника Свете Педесетнице?   После пасхалног богослужења које представља славље над слављима, богослужење Свете Педесетнице обилује посебним благољепијем, дивном химнографијом, али и јединственим особеностима. Најстарија сведочанства о Педесетничком богослужењу потичу из седмог века и налазимо их у јерусалимском канонару, и посебан моменат овог богослужења чине литије које спомиње и Етерија. Већ у осмом и деветом веку налазимо кристалније богослужење са много богатијом химнографијом, као и потпуни поредак богослужења који налазимо у богослужбеном уставу Велике Цркве. Једна од посебних богослужбених особености јесте такозвано вечерње Свете Педесетнице. На овом вечерњем у великој јектенији се додаје шест нарочитих прозби. Након вечерњег входа и великог прокимена читају се три Духовске молитве које обилују песничком лепотом. У вечерњим стихирама на стиховње црквени песник изражава усхићење душе која се испунила благодаћу Духа Светога, истом оном Светодуховском благодаћу која је у дан Свете Педесетнице богато изливена на апостоле. Завршавајући духовним усхићењем ову духовну радост црквени песник наставља веома лепом стихиром, која је међу нашим појцима једна од омиљенијих, а то је чувена стихира Лава Мудрог:   „Ходите, народи, поклонимо се триипостасному божанству …ˮ Ходите, народи, поклонимо се троипостасному божанству: Сину у Оцу са Светим Духом. Јер Отац ван времена роди Сина, вечна са њим и са њим на престолу. И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином. Једна је сила, једно биће, једно божанство. Клањамо се пред њим и велимо сви: свети Боже који све сагради кроз Сина делањем Светог Духа; свети Силни, којим познајемо Оца и Дух Свети дође у свет; Свети бесмртни, Душе Утешитељу, који исходиш од Оца и у Сину почиваш. Тројице, слава теби! (Слава и ниње на стиховње)   *Зашто се на празник Педесетнице уноси трава у храм и зашто плетемо венце?   Доношење траве и цвећа у свети храм на дан свете Педесетнице, представља нашу радост пред Господом, ону вечну радост којом је озарена васколика створена природа кроз човека, као и потврда благословене истине да човек као боголико, али у исто време и материјално биће, заједно са васцелом природом ступа у заједницу са Богом. Кроз овај принос траве и цвећа изражава се наша делатна литургијска свест, овим приносима ми узносимо благодарност Господу како за духовне дарове који врхуне у животу вечном, тако и за овоземаљска добра којима нас Господ свакодневно изобилно дарује. Преплитање траве и снопова, као наше међусобно преплитање и јединство различитости у Цркви, које се везује у нераскидив сноп. Венац који правимо од траве и цвећа је слика Божије благодати која долази одозго (свише). Овај венац представља награду за мучеништво, али и благодатни Божији дар и подршку. На крају, како је једном приликом отац Гојко Перовић рекао: Вијенац – као Његошев ”Горски вијенац”, као најљепша ријеч српског језика која изражава потпуни украс и посао довршен Божијом руком.   Духовски понедељак слава васељенског радија „Светигораˮ   Поштована и драга Слободанка, дозволите ми да Вама и Вашем дивном уредништву заблагодарим на указаној части и Светодуховској радости да будем Ваш гост баш на дан када Ваш радио прославља славу и двадесет и две године свога постојања. Ова празнична радост и част коју сте ми указали је већа јер се њоме продубљује истина да је наша вишегодишња сарадња дело љубави Божије и да је свако моје ново гостовање на таласима – где звук постаје Логос – увек нова радост.   Ваш радио више од две деценије сведочи Христа Бога и Његову вечну и увек нову реч, актуализујући ону заповест коју је Спаситељ упутио апостолима пославши их да васцелом свету проповедају реч љубави Божије.  Оно што не може увек свештеник на парохији, то чини Црква као брижна мајка путем својих медија, а радио Светигора је ову чињеницу пре свега потврдила састрадавајући са својим народом у најтежим данима, али и бивајући уз свој народ и у данима великих духовних радости.   Иако смо километрима удаљени ја се данас у Светодуховској радости ипак осећам као гост на Вашој слави радија, осећам се као део Ваше неуморне медијске породице која сведочи да прегаоцима Бог даје махове, и користим прилику да Вашем уреднику драгом проти Николи Пејовићу, али и свим медијским делатницима радио Светигоре упутим речи празничне молитвене честитке:   Следујући дивном савету великог Апостола Павла који громогласно саветује да се свагда „радујемо са онима који се радујуˮ, и ја се данас драги моји радујем са Вама и честитам Вам празник Силаска Светог Духа на Апостоле, празник који са љубављу прослављате као славу радија.   Протопрезвитеру-ставрофору Далибору Милаковићу (директору радија), протопрезвитеру Николи Пејовићу (уреднику радија) и свим сарадницима и сатрудницима радио Светигоре, желим свако добро духовно и телесно, молећи се Господу нашем да Вас благодат Пресветога Духа свагда надахњује, да напредујете из славе у славу, из силе у силу, изграђујући и себе и Ваше верно слушалаштво у меру раста висине Христове!   Остајем у братској љубави и радости са свима Вама, увек се у срцу своме осећајући као Ваш скромни брат у Христу и сарадник. Остајем са Вама делатној хришћанској љубави коју ћемо уз помоћ Тројединог Господа умножити дивном сарадњом на пољу ширења речи Божје!   НА МНОГА И БЛАГА ЛЕТА!     Разговарала: Слободанка Грдинић     Извор: Радио Светигора
×
×
  • Креирај ново...