Jump to content

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

Оцени ову тему


Препоручена порука

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

 

Пошто су се неки узбудили око Исусове преегзистенције препричаћу укратко шта износи велики Ладарија.

Извор: Documenti 1969-2004, Volume 13 di Documenti: 1969-2004, Commissione teologica internazionale, (cura:       Commissione teologica internazionale), Collaboratore, Luis F. Ladaria. Editore, Edizioni Studio Domenicano, 2006, 207-201.[1]

 1. 1. Све док се класична христологија ослањала на тријадологију, проблем предпостојања Ис божанске природе није био претежак. Ново критичко преиспитивање Ис земаљског живота је донело проблеме. Види се у овом предпостојању један грчки мит, спекулацију која би обесмишљавала Ис људску природу. Дакле, радило би се о симболу. Ис би био неко трансцендентално биће, ишчупано из света и не би имао никакво предпостојање.

2. Испразним су се показале тезе да је извор о ПИ (преегзистенција Исусова) митолошког, јелинског или гностичког порекла. Више се базира на унутар писамским разлозима и мудросној литератури СЗ. Наглашавају се мотиви који су довели до развоја библијске хр: Специфична веза који је земаљски Ис имао са Оцем, јединствена мисија и славно васкрсење. Кроз прослављење се разуме своје порекло: севши са десне Оцу из те постегзистенције се разуме да је преегзистирао. Иде се од есхатологије ИС ка протологији и обратно. Послање Сина је неодвојиво од личности ИСХС, и оно није привремено него је све примио од Оца од вечности. Имамо есхатолошко-сотириолошку перспективу: ИСХС нас не може увести у вечни живот ако сам није вечан. Да је ИСХС од Оца, није нека накнадна измишљотина хр. Његове речи, молитва, став показују да ни најмање није сумњао да га је Отац послао. Тако се имплицитно манифестује свест коју је ИСХС имао о својој вечности. Као Син Очев треба да повеже свет са Богом (у том смислу обратити пажњу на «Ја» у синоптика и «Ја јесам» у Јн).

3. Библијско истраживање у корист ПИ износи:

- Изабрање и вечно предодређење ИСХС.

- Послање Сина Божијег у свет у телу.

- Кеносис, Оваплоћење, смрт и славно величање ИСХС, схваћени као етапе у силаску од Оца, што сведочи о сотириолошкој вредности дела ИСХС.

- ИСХС је већ био на скривен начин присутан у историји Израиља (1Кор 10, 14; Јн 1, 30; 8, 14. 58); посредник је у стварању и одржава свет у постојању; глава је тела Цркве и спаја све ствари; сви пророци и посредници који би били пре ИСХС само у субординацијском смислу у односу на њега се могу замислити: он делом и личношћу конституише есхатолошки догађај.

- ИСХС има примат над космосом и саопштава Искупљење свима; то Искупљење се разуме као ново стварање.

- Са прослављењем ИСХС почиње крај злим силама.

4. ПИ је концепт који није изоловано дат, него представља неку врсту бекграунда, претпоставку и разлоге осталих идеја. Стога се не треба употребљавати једнозначно. ПИ није само једна субјективна «интерпретација», него говори о стварном пореклу бића ИСХС. Не означава само да је савечан Оцу него укључује кеносис, оваплоћење, смрт на крсти, васкрсење и славно вазнесење. Потврђује Искупљење свих људи, примат над Црквом, универзално и космичко помирење. То све се представља у сотириолошкој и ставролошкој перспективи. Скоро све изјаве о ПИ су у химнама, тако да представљају исповедање и прослављање Цркве. Доксолошки карактер ПИ не искључује онај стварни, онтолошки. Не ради се о песничком заносу.

5. Префикс «пре» (пре сваке ствари, пре Аврама...) има темпоралну конотацију, због историјског карактера хр спасења, али у крајњој анализи означава апсолутни и атемпорални примат над свом тварју. Никејски симбол говори о вечности ИСХС. Тако ПИ постаје спона између христологије и тријадологије. Истинска христологија је нужно тринитарна. Најужа је веза између Сина Божијег и живота Сина на земљи. Идентитет је стваран и произилази из синовског општења ИСХС са Оцем. Све се врхуни у пасхалном догађају, јер се Син даје за живот света, чему је корен у вечном синовству, јер се Син рађа од Оца, што се у библијској историји дефинише као послање, а тај спасењски дар је могућ само ако ИСХС је рођен у Оцу, односно, остварује се у преегзистентном Сину Очевом.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 8.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1409

  • Zoran Đurović

    1107

  • Volim_Sina_Bozjeg

    1106

  • Bokisd

    697

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа   Пошто су се неки узбудили око Исусове преегзистенције препричаћу укратко шта износи велики Ладарија. Извор: Documenti 1969-2004, Volume 13

Блажен је Ава док га жене сањају!  Неки сумњају у постојање злих духова, ја у то не сумњам. Знам пак да смо сви умрежени преко Духа Светога. Зато се осећају те вибрације и наше мисли. Ево један интерм

Ја припадам једној, светој,саборној и апостолској цркви, то је група за коју ја знам. За мене ме православље везано за активан црквени живот у мојој парохији а у заједници са свима који једу и пију те

Постоване слике

Хвала на преводу.

Овај део ми је посебно занимљив.

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Његове речи, молитва, став показују да ни најмање није сумњао да га је Отац послао. Тако се имплицитно манифестује свест коју је ИСХС имао о својој вечности.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Тако се имплицитно манифестује свест коју је ИСХС имао о својој вечности. 

 

Da li je tu svest imao Hristos i kao odojce povijeno u pelene?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Благовесник рече

Da li je tu svest imao Hristos i kao odojce povijeno u pelene?

И Ис је живео своје време и морао је да напредује у знању. Александринци веле да је то било кобајаги јер је за Личност имао Логоса. Мислим да ту греше. Тако је своје преегзистенције постао свестан тек у поодмаклом добу. Вели Никодиму да је Син Човечији сишао са неба. Дакле, ту нема више никаквих двојби. - Зато је боље говорити о атемпоралности него о преегзистенцији, јер и када уведеш ово "пре" или "после" увео си темпоралност. - А иако ванвремен, морао је као свако од нас (који смо са десне Оцу "већ", тј. надамо се) одживи своју историју. Не би нас било "тамо" да нас није било "овде".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Svjedočanstva Isusove preegzistencije

http://www.obohu.cz/prispevky/jezisova-preexistence

Takodjer postoje i pojmovi preegzistencije Tore, mudrosti i Novog Jerusalima.

http://www.christnet.eu/clanky/3299/preexistence_jezise_krista.url

Postpashalna vjera i tri stadija hristološke refleksije:

http://www.sfr.cz/clanek.aspx?a=1694

9. Pavlova christologie: věčná preexistence a vtělení Ježíše Krista - Benedikt XVI

http://www.paulinky.cz/obchod/produkt/Apostol-Jezise-Krista.html

Zanimljivo da problem s preexistencijom Isusa Hrista imaju sektaši - biblijski bukvalisti:

http://www.biblebasicsonline.com/czech/07/0701.htmlv

To, že Mojžíšův zákon ukazuje ke Kristovi a proroci ho předpovídají, by mělo být dostatečným důkazem, že Ježíš neexistoval fyzicky před svým narozením. Falešná nauka o fyzické „preexistenci“ Krista před narozením by opakované sliby, že bude semenem(potomkem) Evy, Abrahama a Davida, učinila nesmyslnými. Kdyby v čase těchto zaslíbení Kristus již existoval v nebi, Bůh by byl nekorektní k těmto lidem se svými sliby potomka, který bude Mesiášem. Rodokmen Ježíše, zaznamenaný v Mt 1 a L 3, ukazuje, jaký měl Ježíš původ: sahal zpět až k oněm lidem, jimž učinil Bůh svá zaslíbení.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Zoran Đurović рече

И Ис је живео своје време и морао је да напредује у знању. Александринци веле да је то било кобајаги јер је за Личност имао Логоса. Мислим да ту греше. Тако је своје преегзистенције постао свестан тек у поодмаклом добу. Вели Никодиму да је Син Човечији сишао са неба. Дакле, ту нема више никаквих двојби. - Зато је боље говорити о атемпоралности него о преегзистенцији, јер и када уведеш ово "пре" или "после" увео си темпоралност. - А иако ванвремен, морао је као свако од нас (који смо са десне Оцу "већ", тј. надамо се) одживи своју историју. Не би нас било "тамо" да нас није било "овде".

Ako možeš da upraviš.

Mislim da je Isus sve vreme imao svest o Ocu. Upečatljiva mi je ona priča kad su ga Marija i Josif tražili inašli ga u hramu i kao zabrinuti roditelji pitahu ga što se izgubi a on im odgovara zar ne znate da ja imam biti u domu Oca svojega.

Mislim da sve što je Hristos kasnije nas kao decu Božju podučavao, tako jei Njega Otac podučavao, govoreći mu jedi i pij sve što ti donese, slušaj reči koje ti govore ali ne čini njihova dela. Isus je sam u više navrata ponavljao još nije došlo moje vreme, još nije došao moj čas, sve vreme je bio Sin Ocu u neposrednoj vezi sa njim, dakle i samoj svesti. Nije mogla svest nastati naknadano ali su se dela morala ispuniti svaka u svoje vreme proslavljajući upravo onu svemilost Božju u delima Njegovim na koju Oci toliko insistiraju.

Ta svest o Ocu i Njegovo (napredovanje) ispunjavanje Njegovog časa slave je sigurno egzistirala u samom Isusu već kao dete. da citiram:

пре 16 часа, Zoran Đurović рече

5. Префикс «пре» (пре сваке ствари, пре Аврама...) има темпоралну конотацију, због историјског карактера хр спасења, али у крајњој анализи означава апсолутни и атемпорални примат над свом тварју. Никејски симбол говори о вечности ИСХС. Тако ПИ постаје спона између христологије и тријадологије. Истинска христологија је нужно тринитарна. Најужа је веза између Сина Божијег и живота Сина на земљи. Идентитет је стваран и произилази из синовског општења ИСХС са Оцем. Све се врхуни у пасхалном догађају, јер се Син даје за живот света, чему је корен у вечном синовству, јер се Син рађа од Оца, што се у библијској историји дефинише као послање, а тај спасењски дар је могућ само ако ИСХС је рођен у Оцу, односно, остварује се у преегзистентном Сину Очевом.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 минута, Zoran Đurović рече

И Ис је живео своје време и морао је да напредује у знању. Александринци веле да је то било кобајаги јер је за Личност имао Логоса. Мислим да ту греше. Тако је своје преегзистенције постао свестан тек у поодмаклом добу.

S tim da je bio napredno dijete sa 12 godina bježi od kuće i vodi raspravu sa učiteljima u hramu te majci odgovara zašto me tražiš, zar neznaš da bi je biti u kući Oca mojega..i od tada postade poslušan. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Nije mogla svest nastati naknadano ali su se dela morala ispuniti svaka u svoje vreme proslavljajući upravo onu svemilost Božju u delima Njegovim na koju Oci toliko insistiraju.

Није био свестан на логичком нивоу. Али свестан као свако дете које зна за мајку или оца а не зна још да говори. Лукин податак да је напредовао у знању био би онда лажан.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја бих се сложио са поп Ђуром. :))

То што је Христос као млад био свестан не значи да је увек ( и као беба) био. Има оно растјаше и јачаше. Као свако друго дете. Његова свест синовства Оцу је, мислим, била некако природно развијана, као што се код детета нормално развија свест о земаљским родитељима. Такву свест о Оцу небеском  и ми треба да постижемо. Да нисмо грешни и имали би је као што је Христос имао.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Zoran Đurović рече

Није био свестан на логичком нивоу. Али свестан као свако дете које зна за мајку или оца а не зна још да говори. Лукин податак да је напредовао у знању био би онда лажан.

Hoću da pitam da li je bio svestan da mu Otac nije zemaljski.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, kopitar рече

vodi raspravu sa učiteljima u hramu te majci odgovara zašto me tražiš, zar neznaš da bi je biti u kući Oca mojega..

Мени је овај Христов одговор врло индикативан. Он као да се чуди како то њима није јасно да је Он у дому Оца. То је за дете Христа била сасвим логична ствар. Јер је природно да су сви у дому очевом. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Vedran рече

Ја бих се сложио са поп Ђуром. :))

То што је Христос као млад био свестан не значи да је увек ( и као беба) био. Има оно растјаше и јачаше. Као свако друго дете. Његова свест синовства Оцу је, мислим, била некако природно развијана, као што се код детета нормално развија свест о земаљским родитељима. Такву свест о Оцу небеском  и ми треба да постижемо. Да нисмо грешни и имали би је као што је Христос имао.

Mislim da mu je neko objasnio ono o ipostasima i logosima.:))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Vedran рече

као што се код детета нормално развија свест о земаљским родитељима.

Pa da prirodno se razvija svest o ocu i materi zemaljskoj. dakle iako beba ne zna da to izrazi ona se ne uči tome niti se iznenadjuje svojim roditeljima nego je to za  nju prirodno a znanje se naravno stiče uzrastanjem nije Hristos odmah progovorio i povio Mariju pelenama ne pričam o tome.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: ГЛИКЕРИЈА НА АРТЕМИЈЕВОЈ САХРАНИ
      Мој интересантан осврт на Гликеријин излет!
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У навечерје празника Светог Апостола Јакова, брата Господњег, 4. новембра 2020. Лета Господњег емитовано је двадесет и четврто издање емисије "Живе речи". Специјални гост емисије био је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије. Са преосвећеним владиком разговарао је катихета Бранислав Илић.


      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије, своје казивање у нашој емисији почео је сведочанством преподобног Порфирија Кавсокаливита који је, по Богом дарованој мудрости и прозорљивости, у своје време говорио да ће рачунари бити од велике помоћи у мисији Цркве. Према речима владике Фотије истинитост речи светога старца Порфирија потврђујемо нашом емисијом трудећи се да реч Божја дође до срдаца многих. 
      Предстојатељ Цркве Божје у Епархији зворничко-тузланској нас је упознао са црквеним животом у повереној му епархији, посебно нагласивши да је света Литургија једини и основни покретач сваког богоугодног дела. Владика је говорио и о богатом издаваштву Епархије зворничко-тузланске: Потребно је да све људе поучавамо правом и истинском знању по Богу, то је јеванђелски принцип, у томе је сагледан непроцењиви значај квалитетног издаваштва које ми у нашој епархији негујемо, истакао је владика Фотије. 
      Веронаука је од изузетног значаја јер деца стасавају учећи се речи Божјој и теорију задобијену у учионици примењују конкретно у храму Божјем на светој Литургији која је увек сагледана као велика катихеза, речи су епископа Фотија о значају православног катихизиса. У овом сегменту емисије говорили смо и о уџбеницима за веронауку које је приредио преосвећени владика. 
      Будући да је Епископ Фотије имао посебан животни благослов и дар да упозна два велика и света светогорска старца - преподобног Порфирија кавсокаливита и преподобног Пајсија светогорца - владика је са нама поделио сећања на сусрете са овим Божјим људима нашег времена. Према сведочанству нашег уваженог госта, сусрет са овом двојицом светогорских стараца оставило је велики и неизбрисиви траг у његовом срцу, јер сусрет са светим људима јесте истинско опитовање љубави Божје. 
      Претходних неколико дана били смо учесници радосне туге због упокојења његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Преосвећени владика Фотије је са нама поделио своја сећања из дана када је био ученик знаменитог митрополита Амфилохија, који је сваку своју реч потврђивао делом, поставши тако човек јеванђеља. Ми смо га као студенти одушевљено слушали, заиста је био велики човек наше Цркве. Посебно се сећам његових предавања из Увода у богословље, јер је митрополит био теолог исихазма, из те области је и његов докторат "Учење Светог Григорија Паламе о Светој Тројици". Та његова предавања су била жива и искуствена, слушали смо га као једног светогорца који нам говори оно што је животом својим проживео. Доживљавали смо га и као једног од ученика преподобног Јустина Ћелијског, и бивали одушевљени његовим беседама у београдским храмовима. Касније се пројавио његов дар за свештено служење. Као архијереј он је својом љубављу успео да препороди обезбожену Црну Гору, да оживи храмове и манастире, да оживи народ чинећи од њих истинске боготражитеље, истакао је Епископ зворничко-тузлански Фотије говорећи о блаженопочившем митрополиту Амфилохију. 
      У другом делу емисије владика је говорио о љубави према поезији, поучивши све нас да ослушкујемо глас Божји и препознамо дарове којима нас Господ награђује очекујући да их у погодно време умножимо и да на тај начин послужимо Цркви. Поред тога, владика Фотије је указао да је од изузетног значаја поучавати верни народ да прави разлику између канонских и неканонских свештеника, јер живимо у времену великих искушења када неканонски самозвани свештеници смућују многе и спутавају их са јединог и истинског пута спасења. 
      На самом крају емисије преосвећени владика Фотије је упутио архипастирску поруку указујући да смо сви призвани да свој живот темељимо на светотајинском животу, трудећи се да у љубави служимо Богу и ближњима. 
       
      Катихета Бранислав Илић
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Јереј др Зоран Ранковић, декан Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду, у разговору за Радио "Слово љубве" појашњава начин битисања Факултета у оквиру Универзитета и улогу Светог Архијерејског Синода СПЦ у животу и раду ове образовне институције. Питамо нашег госта како гледа на живот ПБФ када је реч о искушењима кроз која је пролазио током свог стогодишњег трајања, па и данас, да ли нови захтеви и изазови који се стављају пред Цркву Христову данас могу да угрозе њену мисију и која би порука била садашњим и будућим студентима и професорима.

       
      Звучни запис разговора
       
      Декан ПБФ подсећа да живот Факултета данас истовремено има једну двојност – не одваја се из окриља Цркве, а опет припаја се и прилази у окриље академске заједнице познате као Универзитет у Београду. "Та двојност је препозната и са том двојношћу, двоструким покровитељством и улогом, ПБФ функционише на Универзитету у Београду", рекао је наш гост.
      Говорећи о плејади изузетних Срба који су у прошла, а и ова наша времена светлели целокупном друштву и оставили, а и још увек остављају, неизбрисив траг у српском народу, о. Зоран Ранковић је закључио да „академски начин живота без духовне димензије на ПБФ не може да опстане – претвара се у празан академизам“ и подсетио на речи св. Аве Јустина о тумачењу Светога Писма, да је „потребно ући у дух Светога Писма да би га тумачили“, дакле, "потребно је да тим учењем живимо" наглашава Декан ПБФ.
      "Наш живот у Цркви почива на љубави", каже Декан ПБФ и да ако то имамо у виду онда његова порука свим студентима али и свима онима који би икада желели да се упознају са учењем Цркве гласи - "живећи у љубави приближавамо се Богу".
      "Основа тога да ми испуњавамо Јеванђеље и тај начин живота који је Господ пред нас поставио јесте послушност" наглашава Декан ПБФ и појашњава да "из послушања Цркви проистиче и та могућност да ми на тај начин живимо, јер када улазимо у Цркву прихватамо Христово учење и наше умовање прилагођавамо Јеванђељу и искуству Цркве". "Свакодневно читање Јеванђеља, Псалтира и учешће у богослужењима јесте нешто што наш ум преображава и доводи га у сагласје са Јеванђељем", рекао је о. Зоран Ранковић дајући као својеврсну поуку и живописан пример на самом крају емисије.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од александар живаљев,
      Danas, 20.10.2020.
      Uspon i pad Instituta Tolak
      Zoran Radovanović
      Ne treba mnogo pronicljivosti za zaključak da je Institut „Torlak“ sticao ugled kada su ga vodili priznati stručnjaci (virusolog Ljubinko Stojković i njegovi saradnici), a da je tonuo tokom poslednjih četvrt veka, kada su mu političari, uz jedan izuzetak, nametali svoje nestručne i nekvalifikovane kadrove, poput ginekologa (JUL), hirurga (DS) i, tokom poslednih 8 godina, fizijatra (SNS). Jasno je da vlast radi protiv interesa naroda kada svojim nesposobnim i, često, nezainteresovanim poslušnicima poveri vođenje ustanova od nacionalnog značaja. Moguće je da pljačka nije jedini motiv za tako nerazumne odluke „s vrha“, ali ostajemo uskraćeni za neko drugo iole logično objašnjenje.
      Institut je vremenom prestao da proizvodi vakcine protiv dečje paralize, difterije i velikog kašlja, jer nije pratio tehnološki razvoj, a protiv gripa zato što je posle 2006. izgubio licencu. Svet je štedro pomagao da se stvore uslovi za bezbednu proizvodnju vakcine protiv gripa (hladna soba, centrifuga itd.), ali su optimistička obećanja torlačkog rukovodstva: „Evo, upravo krećemo“ godinama ostajala izjalovljena.
      Izgledi da se dođe do domaće vakcine bledeli su uporedo sa šikaniranjem, otpuštanjem ili bežanjem pedesetak najboljih stručnjaka koji su pre 5-6 godina čak stupili i u štrajk. Čitavi pogoni su kadrovski opusteli, pa je prošle godine kao nagoveštaj kakve-takve obnove doživljena vest da je napravljena dugo očekivana vakcina.
      Ovaj hroničar stanja u našem zdravstvu pozvao se tada na propise o dostupnosti informacija od javnog značaja i tražio osnovne podatke od Instituta „Torlak“ i Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). Indikativno je da je ostao bez odgovora. Na konspirativnost celog poduhvata ukazuje i ponašanje pojedinih stručnjaka sa Torlaka koji su spremni da „otvore dušu“ u razgovoru po parku, ali izbegavaju kafić, telefon i elektronsku poštu.
      Koje to neobičnosti vape za razjašnjenjima?
      Prvo, za tehnologiju pravljenja vakcine protiv gripa koja se koristi kod nas potrebno je mnogo stotina hiljada kokošijih jaja. Postoji li neki trag o takvoj javnoj nabavci proletos, kad joj je bilo vreme?
      Drugo, tek 5, oktobra (!) o.g. direktorka „Torlaka“ je po Zakonu o javnim nabavkama sklopila ugovor sa firmom „Spasić-Farm“ iz Ćićevca u vrednosti od oko devet miliona dinara (ako su korišćene maloprodajne cene, a to bi bio loš posao, naručeno je 900.000 jaja).
      Treće, pošto je rok isporuke „14 dana od dana pisanog zahteva Naručioca“, to znači da su jaja stigla uoči oslobođenja Beograda, u vreme kada je obećano da će vakcine već biti razaslate zdravstvenim ustanovma (!). Kako su onda pravljene? Postoji li kajgana bez jaja?
      Četvrto, odvukli bi nam pažnju logički kalamburi u tom ugovoru, ali pomenimo samo jedan: kriterijum za izbor jedinog (!) ponuđača bila je „ekonomski najpovoljnija ponuda“, što podseća na nekada popularnu dečiju šalu o božjoj zapovesti Adamu: „Biraj sebi ženu!“.
      Peto, više stručnjaka iz „Torlaka“ tvrdi da je vakcina protiv gripa nedavno uvezena „in bulk“, tj. u velikim posudama i, kako se to žargonski kaže, kao gotov međuproizvod. Zašto bi se svi ti ljudi udružili da opanjkavaju kuću koja ih hrani, osim ako nije u pitanju savest?
      Šesto, dobra proizvođačka praksa upućuje na neprekidnost proizvodnog procesa sve do razlivanja vakcine u pojedinačne doze (primarno pakovanje). Zašto je u ovom slučaju pravljena pauza? Da li je rizik bio neminovan zato što je razlivan proizvod iz dalekog sveta?
      Sedmo, da je vakcina zaista domaća, morala je da se odredi stabilnost novog proizvoda, tj. postojanost delovanja u određenim vremenskim razmacima. Kada i kako je ispunjen taj neophodni uslov?
      Osmo, za koju i čiju vakcinu je ALIMS izdao neophodni setifikat? Da li tajanstveni stvarni proizvođač ima dozvolu Evropske agencije za lekove iz Londona?
      Deveto, zašto je za razlivanje i pakovanje vakcine 17 radnih ljudi iz „Torlaka“ izdvojeno od ostatka kolektiva, uz strogu zabranu da ostalima pominju šta su i kako radili?
      Deseto, ako je prošlogodišnja probna proizvodnja testirana na radno aktivnoj populaciji (mahom na vojnicima i policajcima) i, sledstveno, bila odobrena za populaciju 18-65 godina, koja će uzrasna ograničenja važiti za ovu vakcinu?
      Bilo bi još pitanja i nedoumica, ali željno očekujemo odovor na bar neka od 10 nabrojanih dilema.
    • Од Иван Ивковић,
      Провизорни текст из Јерминог Пастира:
      Десета заповест
      I. - Уклони сву тугу од себе, јер је она сестра сумње и гнева...
      Зар не схваташ да је туга најзлобнији од свих духова и најштетнији за слуге Божије? Она уништава човека као ништа друго и избацује из њега Духа Светога...
      II. Слушај сада, будало, како туга изгони Духа Светога и како опет спасава. Када сумњивац због своје сумње не нађе успеха ни у једном послу, тада туга улази у срце такве особе, загушује Духа Светога и протерује га. А када гнев и јако огорчење преплаве човека из неког разлога, онда опет туга уђе у срце, он тугује због свог дела, каје се што је лоше направио. Чини се да је ова туга спасоносна јер подразумева покајање. Али у оба случаја туга растужује Духа Светога... Туга због нервирања због лошег поступка није лоша туга, али такође вређа Духа Светога. Зато уклони тугу од себе и не вређај Духа Светога који живи у теби, да не би гунђао против тебе Господу и повукао се од тебе. Јер Дух Божји који пребива у овом телу не трпи тугу... Зато се обуци у радост, која увек има благодат пред Господом и Њему је угодна, и у њој уживај. Свака радосна особа чини добро и размишља добро, презирући тугу. Тужна особа увек мисли зло. Прво, јер жалости Духа Светога, који је радосан дат особи; и друго, јер тако чини безакоње, не молећи се Господу и не исповедајући му се. Молитва тужне особе никада не досеже престо Божји.
      И упитах га: - Зашто се, господине, молитва тужног човека не уздиже до жртвеника Господњег?
      „Јер,“ одговори, „туга пребива у његовом срцу. Туга помешана са молитвом не дозвољава да чист дође до престола Божјијег. Као што вино помешано са сирћетом више нема исту пријатност, тако ни туга помешана са Духом Светим нема исту молитву. Стога се очисти од зле туге и живећеш с Богом, и сви ће живети с Богом, само ако одбаце тугу од себе и обуку се у радост.

×
×
  • Креирај ново...