Jump to content

Препоручена порука

Пре него што одмах пређем на ствар, желео бих да напоменем да сам нови члан форума, нисам се раније регистровао иако сам пратио теме. 

Е сад, помно сам пратио и ситуацију у УАС који су се полако и перфидно пробијали кроз медије, организовали трибине и дебате промовишући, како они кажу, здрав разум оштро борећи се против теократског поретка који је лансиран из неких, како они кажу, клерофашистичких и шовинистичких кругова.

Сви смо упознати са радом и циљевима УАС. Добро смо упознати и са добрим, смиреним и интелигентним потпредседником, Предрагом Стојадиновићем, недавно крштеним као "Пеца логичка грешка". Група са своја четири јахача апокалипсе, Стојадиновић, Марковић, Екмеџић и Драгићевић, могла би ускоро да нестане због чињенице да је најјача карика, односно јахач, Бојан Драгићевић напустио удружење због жестоког обрачуна са претходно поменутим колегама. 

Да не дужим претерано, за све оне који су добре воље да читају, доступан је материјал испод.

 

ateisti16.jpg

ateisti15.jpg

ateisti1.jpg

ateisti2.jpg

ateisti3.jpg

ateisti4.jpg

ateisti5.jpg

ateisti6.jpg

ateisti7.jpg

ateisti8.jpg

ateisti9.jpg

ateisti10.jpg

ateisti11.jpg

ateisti12.jpg

ateisti13.jpg

ateisti14.jpg

ateisti17.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 351
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Кога више брига за ту тужну скупину? Можда ће кад једном то чудо и коначно цркне да се појави права организација атеиста, нормалних и паметних људи са којима може да се разговара. То нам треба, а

Зајроне, брате, предлажем да се учланиш на ФБ групу Атеиста Србије и упознаш их са богатом чешком културом која је изгледа сва сачувана у тим клиповима.

Али знаш шта је мени страобално? Ово је 1958. Тринаест година после Хитлера. Ако је жива, ова некадашња девојчица има највише 65 година, а њена деца (ако их има) су ту негде моје годиште, коју годину

Постоване слике

Кога више брига за ту тужну скупину?

Можда ће кад једном то чудо и коначно цркне да се појави права организација атеиста, нормалних и паметних људи са којима може да се разговара. То нам треба, али ови су били кловнови од тренутка у ком су настали.

Част изузецима и квалитетним људима, али они који ту скупину воде нису ни вредни помена.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Muramasa рече

Ja se držim Peđanske ekipe, makar ostali samo on, Ekmedžić i Morgana.

Ти си златан дечко и врло ми је драго због твог успеха у животу.

Ош сто динара?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Muramasa рече

Od nekadašnjih Pouka ostade samo klika salonskih socijalista.

Међу којима ти предњачиш :)))Ти и твоје југословенско самоуправљање и ПРАААААВААА :))) 

пре 3 минута, Muramasa рече

Ja sam tebe prozvao zbog verovanja, a ti mene zato što se družim sa određenom ekipom.

Али ти се не дружиш са њима, ти си њихов следбеник, то си и сам изјавио више пута. Пеђански антитеизам и те глупости, сећаш се? :))) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Muramasa рече

Peđanstvo je izmislio Aleksandar Milojkov, a ne ja. Meni se svidelo kako zvuči. To nije religija, nego antiteizam, pa zato nema sledbenika, kao kod vas. Nema ni dogmi, ali postoji modus operandi koji odlično triggeruje prepodobne i revnitelje.

Ја бих мого и твоје цитате да ти ископам кад будем имао више времена :) Ал мислим да нема потребе за тим, да ће сви са теме да се сложе да си обожавао Пеђу и да си се тиме поносио овде.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Muramasa рече

Nema potrebe da iskopavaš. Ja sam peđanski antiteista, bio i ostao, samo je problem što ovde nemam ciljnu grupu koju ću da triggerujem, kao ranije. Ti si mi oterao ciljnu grupu kada si zajahao administratorsku poziciju.

Јадан мали самоуправљач :D Остао без оних које може да изазове па сад мора да се смара са нормалнима који га не бренерују :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, RYLAH рече

Јадан мали самоуправљач :D Остао без оних које може да изазове па сад мора да се смара са нормалнима који га не бренерују :D

Неће тај затворити радњу, он верује у  надчовечанске напоре. Врло логично.:D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Muramasa рече

Ti si mi oterao ciljnu grupu kada si zajahao administratorsku poziciju.

Тако је;

Џумка за мода/админа! :2hf007n:

Подржите ме, подржаћу вас! 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Muramasa рече

Ne poznajem te dovoljno da bih te podržao.

Само сам искористила твој пост да прогурам правду коју је Рајлах спречавао*, одн. за аутомаркетинг. :D

Користите хаш(иш) таг: #Џумки_стоји_црвена_лента !!!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, Muramasa рече

Ja se funkcije na Poukama ne bih prihvatio ni da je dzabe, jer bih se kao trol nasao u sukobu interesa.

Мислиш појео би сам себи реп... Или шта већ?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Главни уредник Радија “Светигора” протојереј Никола Пејовић добитник је годишње награде Удружења новинара Црне Горе за најбољу репортажу, саопштено је данас из Удружења новинара Црне Горе.

       
      Награда му је припала за репортажу “Литије у Црној Гори”, која је награђена и на овогодишњем 25. Интерферу, интернационалном фестивалу репортаже и медија. Награда за најбољег фоторепортера припала је Николини Ковачевић из Никшића за изложбу фотографија „Хапшење владике Јоаникија“.
      Саопштење УН ЦГ о годишњим новинарским наградама објављујемо у цјелости:
      Жири Удружења новинара Црне Горе одржао је данас састанак на коме је донио долуку о додјели награда новинарима тог Удружења за 2020. годину. Жири је једногласно донио сљедеће одлуке.
      Награде за животно дјело добили су: Раде Вукићевић, дописник београдских медија“ из Црне Горе, Ранко Павићевић, бивши новинар Радија Црне Горе и дописник „Дана“ из Будве и Момчило Вуксановић, оснивач „Српских новина“, српске ТВ и радија.
      Жири је одлучио да годишње награде за 2020. годину припадну Мишу Вујовићу, новинар „ИН4С“, Перица Ђаковић, новинар и уредник Нови ТВ, Ива Бајковић, бивши новинар РТЦГ-а и бивши главни одговорни уредник РТВ Будва, Рајка Раичевић, уредник политичке рубрике у „Дану“.
      Награду за најбоље репортажу добио је директор Радио „Светигоре“ отац Никола Пејовић за репортажу „Литије“.
      Награда за колумну припала је колумнисти Михаилу Меденици за колумну „Тишина“.
      Награда за најбољег фоторепортера добила је Николина Ковачевић из Никшића за изложбу фотографија „Хапшење владике Јоаникија“.
      Награда за најбољи сајт и блог у 2020. години припала је Ивану Милошевићу, уреднику сајта „Српска24“ и блога „Српски одговор“.
      Жири УНЦГ у саставу Дражен Живковић, предсједник, Гојко Раичевић и Тихомир Бурзановић, чланови, одлуке је донио једногласно између 50 пристиглих предлога за награду.
      УНЦГ је поводом 150 година новинарства у Црној Гори и 75 година Удружења донио одлуку и да прву споменицу поводом ових значајнијих јубилеја додијели проф. др Здравку Кривокапићу, који би требало да буде и предсједник Организационог одбора академије поводом 150 година новинарства .
      Награде и признања биће додијељене 23. јануара на Дан новинара Црне Горе уз поштовање епидемиолошких мјера.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његовом Преосвештенству Епископу новосадском и бачком г. Иринеју уручено је, 22. јануара 2020. године, признање Удружења књижевника Србије, које се додељује заслужнима за допринос бољитку ове књижевничке организације у земљи.   Звучни запис обраћања владике Иринеја   Благодарје – посебан вид признања Удружења књижевника Србије, бива уручен појединцима и институцијама које су допринеле бољитку Удружења. Међу овогодишњим добитницима су: Његова Светост  Патријарх српски господин Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин др Иринеј, као и Прво београдско певачко друштво.   Имамо пред собом много разлога који нас позивају на одговорност и труд, и изнад свега на слогу и заједништво, што нам је, нажалост, Ахилова пета у историји, па и у садашњости. Свети Сава би требало да нам је надахнуће и за књижевни напор, и за напор у служби Богу и Цркви, и за напор у одржању народа и државе, и на сваком другом пољу. Ми већег надахнитеља, учитеља и просветитеља немамо, а мени се чини да нећемо ни имати докле год нас има на земљи, навео је владика Иринеј у свом обраћању, заблагодаривши на додељеном признању.   Светосавска академија, коју организује Удружење књижевника Србије, биће уприличена 24. јануара, са почетком у 12 часова, у дворани наведене организације културе.     Удружење књижевника Србије основано је 1905. године, и првобитно се звало Српско књижевничко друштво. Чланови ове организације су стручњаци српских, иностраних и међународних академија уметности, као и добитници највишег националног признања за допринос развоју културе у Србији.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У својим просторијама у Београду, Француска 7, Удружење књижевника Србије свечано је 25. јула 2019. године прославило своју славу - Икону Пресвете Богородице Тројеручице. Чину благосиљања и ломљења славског колача присуствовали су чланови Удружења. Домаћин ове године био је г. Мирослав Брковић из Крагујевца, председник Црквене општине Крагујевац, члан Епархијског савета Епархије шумадијске и Епархијског управног одбора Епархије шумадијске.

      Обред благосиљања славског кољива и благосиљања и ломљења славског колача извршио је архијерејски намесник други београдски протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, први парох при Саборној цркви Светог aрхангела Михаила. После славског чина присутнима се обратио протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, који је свим присутнима пренео поздрав и благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, који је због својих обавеза спречен да присуствује слави Удружења књижевника Србије.
      -Нека Пресвета Мајка Божја увек буде покровитељ овог вашег Удружења, нека Вас чува, нека вас штити, нека вас надахњује за нека нова прегнућа, рекао је прота Бранко Топаловић и честитао славу домаћину г. Мирославу Брковићу, који је по старом српском обичају четвртину колача предао новом домаћину г. Виктору Лазићу из Београда.
      Академик Матија Бећковић је најзаслужнији за враћање славе у Удружење књижевника Србије, јер се 2001. године обратио Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве с молбом да Синод одреди коју ће славу Удружење књижевника Србије славити. Одлука Синода је била да то буде спомен Иконе Пресвете Богородице Тројеручице (25/12. јул).
      Први домаћин славе био је Матија Бећковић, а затим Алек Вукадиновић, Слободан Ракитић, Душан Чоловић, Никола Цинцар-Поповски, Радомир Мићуновић, Мирко Завирић, Миливоје Поповић Каваја, Милош Јанковић, Зорица Арсић Мандарић, Јеремија Лазаревић, Миодраг Јакшић, Зоран Бингулац, Петар Жегаљан, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Душан Петровић, Милутин Вукадиновић. Удружење књижевника Србије овогодишњем домаћину славе г. Мирославу Брковићу доделило је грамату Иконе Богородице Тројеручице - заштитнице српског песништва.
      Свечани тон славској свечаности дало је појање члана ансамбла „Ренесанс“ г. Драгана Млађеновића Шекспира. Слави Удружења књижевника Србије присуствовао је протојереј–ставрофор проф. др Димитрије Калезић, бивши декан Православног богословског факултета у Београду, и протођакон Радомир Б. Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве, чланови Удружења.

      Извор: Српска Праволавна Црква
    • Од александар живаљев,
      ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИКА ШАБАЧКИ ЛАВРЕНТИЈЕ Нови човек је темељ нове Србије
      Време је да се уложи труд у изградњу новог човека. Ако у томе успемо – успели смо у свему Аутор: Мирољуб Мијушковић (Фото Глас цркве) Владика шабачки Лаврентије, световно Живко Трифуновић (Богоштица код Крупња, 27. јануар 1935), архијереј је Српске православне цркве са најдужим епископским стажом, дужим од пола века. Замонашио се као студент Богословског факултета у Београду, потом је био свештеник на Купресу, па професор Богословије у манастиру Крка, да би током заседања Сабора СПЦ у мају 1967. године био изабран за епископа моравичког, викарног епископа патријарха Германа. Последње три деценије, од 23. јула 1989. године, владика Лаврентије се налази на челу шабачке епархије. 
      За протођакона др Љубомира Ранковића, уредника „Гласа Цркве”, најпоузданијег биографа владике Лаврентија, кога је упознао још као дечак, богослов у манастиру Крка, епископ шабачки је историјска личност и време ће то недвосмислено потврдити. По много чему у новијој историји СПЦ владика Лаврентије је предњачио: као епископ западноевропски и аустралијски (1969–1973) био је први српски архијереј чија је нога (25. децембра 1969) крочила на аустралијски континент; као епископ западноевропски (1973–1989) био је први архијереј који је по одлуци Светог синода и патријарха (1983) отпочео преговоре са расколницима у Америци, који ће 1991. у време патријарха Павла бити крунисани помирењем. 
      Време у којем живимо је турбулентно. Држава Србија је бременита проблемима, а народ прилично подељен. Шта бисте данас поручили грађанима?
      „Кад наиђу тешка, мутна времена и учестају сукоби и узбуне међу људима, отвори се наједном Библија на њеним најтамнијим страницама и наш ужас или наше неразумевање нађу древне и познате речи као једини израз”, записао је давно Иво Андрић. Древна „Књига живота” – Библија, увек је крај мог узглавља. Помогла ми је да на њеним порукама и поукама изградим своју веру у Бога, народ и себе. У деветој деценији свога земнога века, та вера ме подмлађује и чини оптимистом. Верујем да је овај свет најбољи од свих Божјих светова и да је ово време најлепше и најбоље у свеукупној људској историји. Јер ово је наше време и наша највећа шанса. Бог нам нуди да искористимо ту шансу и оправдамо своје узвишено људско и хришћанско призвање. Моја порука грађанима Србије и свим људима света је очински позив на одговорност. Нарочито на одговорност за јавну реч. Опет цитирам Андрића: „Ми нисмо довољно свесни колико наша јавно изговорена реч може дуго да живи закопана у другом човеку”. Чувајмо се тешких и јаких речи. Реч је најоштрији и најотровнији мач. „Уби ме прејака реч”, болно вапије песник Бранко Миљковић. Реч фијуче и пуца као бич, погађа као метак. „Будимо људи”, саветује патријарх Павле. За разлику од свих живих бића, Бог је људима дао језик за споразумевање и разговор. Позивам све грађане Србије, нарочито носиоце јавних функција у друштвеном и политичком животу, на међусобни братски дијалог и договор. Да ојачају разум а обуздају страсти, да спусте тон а узвисе част и достојанство.
      У овој јубиларној години када обележавамо осам векова самосталности наше мајке Цркве, позивам себе, васцело свештенство и Божји народ на саборни подвиг сведочења своје вере, више примером него речима. У овим данима када се „све прашта васкрсењем”, коленоприклоно од Бога и Божјег народа молим опроштај за све лоше примере од стране нас, црквене јерархије, које су могле саблазнити слабе у вери.
      У животу и раду имали сте и лепих, а претпостављамо и ружних тренутака. Шта вас је највише обрадовало, ако можете да издвојите?
      Највише ме обрадује доброта, леп гест и поступак у свакодневном животу „обичних” људи. Учтива реч, благ осмех, топао поглед, срдачан поздрав... Изнад свега искрена реч захвалности за мале, ситне ствари. Љубазност и предусретљивост, спремност да се помогне ономе коме је потребна помоћ и ситна услуга. Највећа драгоценост нашег времена су речи: изволите, хвала, извините, опростите... Оне живе и обитавају у животу Божјег народа и на њима почива поредак света. Свет је препун доброте. Али доброта није бучна и рекламерска, нема маркетинг и кампање. А зло је бучно, самохвалисаво, галамџијско, дрско, наметљиво... Зато нам се чини да га више има. Оно живи на насловним странама жуте штампе и у ударним терминима таблоидних електронских медија, најопаснијих тровачница људске душе. Вашим колегама препоручујем као савет и завет песму „бранковинске виле” Десанке Максимовић: „Објавите једном на велика звона”.
      Многим Шапчанима у сећање су урезане слике из шабачке хале 1995. док обилазите избеглице из Крајине, места где сте у младости живели и радили. Шта вас је највише растужило у претходним годинама? 
      Највише ме растужују људска бахатост, осионост, умишљеност, саможивост, безобзирност... Горки су плодови овог корова који расте у душама појединих људи и народа. Сведоци тога су милиони и милиони избеглица, бескућника и апатрида који се потуцају и блуде светом од немила до недрага. На десетине милиона породица и деце у Африци пате у сиромаштву и умиру од глади. Са њима је распети и васкрсли Христос. Он живи у свакој њиховој сузи, болу, уздаху, вапају... И међу нама много је оних којима је наша помоћ потребна. Онај ко хоће да сретне и види Христа, нека укаже помоћ своме комшији болеснику, сиромашку, немоћној старици или старцу... Нека им се нађе... Чаша хладне воде, шоља чаја, лепа и топла реч велики су као храм. На питање да ли ће Христос, када поново дође, наћи вере на земљи, Свети владика Николај одговара: „Наћи ће је, али не у раскошним храмовима и псалмодијама, већ у шапутању људског језика и у тишини и топлини људског срца”.
      Велики задаци стоје данас пред српском црквом и српском просветом и културом. Потребни су велики напори на духовној и културној обнови, као и на образовању и просвећивању нашег народа, особито младих. То је темељ сваке обнове. И црква и држава улажу велике напоре у изградњу велелепних храмова и градова. Време је да се уложи труд у изградњу новог човека. То је претежније од свега. То је темељ нове Србије. Ако у томе успемо – успели смо у свему.
      Сећајући се трагичних збивања из 1995. која спомињете, поносан сам на свој народ. Србија је раскопчала недра и примила своју страдалну браћу, делећи са њима све што је имала. То су били дани санкција, изолације, беспарице, сиромаштва... Али изнад свега дани великог људског и хришћанског срца. То ми даје разлог да верујем у свој народ. Поред свих тешкоћа и искушења са којима смо суочени верујем да ћемо, уз Божју помоћ, наћи излаз из свих невоља, и из свега изаћи већи и снажнији. Да сведем овај одговор на сентенцу нашег великог писца Добрице Ћосића: „Вода и народ увек нађу свој пут!”
      Са том вером и надом поздрављам све читаоце „Политике” радосним поздравом победе живота: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Главни одбор Удружења за верске слободе донео одлуку да овогодишњи лауреат буде Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије.   У свечаној сали Ректората Свеучилишта у Загребу, поводом Дана верских слобода, 12. јануара 2019. године одржана је свечана јубиларна седница Удружења за верске слободе у Републици Хрватској. Удружења за верске слободе у Републици Хрватској. Свечаној седници присуствовали су градоначелник Загреба г. Милан Бандић, бивши председник Републике Хрватске др Иво Јосиповић, главни секретар Међународног удружења за верске слободе (IRLA) др Диоп Ганун, народни правобранитељ гђа Лора Видовић, директор Владине Комисије за односе са верским заједницама др Шиме Јерчић, представници Цркава и верских заједница у Републици Хрватској, као и многе личности из политичког и културног живота.   Главни одбор Удружења за верске слободе донео је одлуку да овогодишњи лауреати буду: Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије и свештеник Твртко Барун, директор ЈРС - исусовачке службе за избеглице.   Обраћајући се овогодишњем лауреату, гђа Јадранка Брнчић прочитала је образложење за доделу признања Удружења у којем се истиче миротворни допринос митрополита Порфирија у промовисању културе дијалога и верских слобода. Она је истакла следеће: -Бити представник Српске Православне Цркве у Хрватској чак и послије толико година након ратних сукоба – чије повијесно памћење још није прочишћено ни у српском нити у хрватском народу па њихови припадници често још приступају једни другима с предрасудама – зацијело није лак задатак. Притисци и очекивања су велики са обе стране.   -С једне стране, по њеном мишљењу, припадници српскога народа у Хрватској оптерећени су наслагама немира и страха те се и најмањи неспоразуми који још увијек постоје између Србије и Хрватске - јер на исте догађаје, из ближе и даље прошлости, гледају различито - снажно одражавају на њих. С друге, пак, стране, отвореност за дијалог и екуменизам поједини припадници Српске Православне Цркве у Србији не прихваћају увијек благонаклоно. Када је ријечи о најосјетљивијим питањима како за Србе тако и за Хрвате, митрополит Порфирије у свакој прилици, ма коме се обраћао, налази јасне, истодобно реалистичне и помирљиве ријечи.   У наставку, гђа Брнчић је нагласила: -Митрополит Порфирије није склон давати ad hoc тумачења, него говори бираним ријечима, трудећи се да никога не повриједи и да не зађе на склизак терен политике. Није то израз пуке политичке коректности, него свијести да свака ријеч може бити потицај за продубљивање неспоразума и изазов за могуће нове сукобе. Врло је јасан када је ријечи о спрези вјерске и националне припадности. Ако је јача љубав према Богу, онда он постаје покретач и садржај и крајњи домет нашег живота. Ако превладава љубав према самоме себи, онда Бога претварамо у идеју, у идеологију, он постаје инструментом, чиме промовишемо своју себичност, егоизам и самољубље. Када вјера постаје идеологија, када Црква постаје институција која хоће моћ, значи да су они који вјерују у Христа, Њега ставили у други план. Распети се и узети свој крст, то нас води потпуној слободи од свих идола, од идола државе, нације и Цркве, и од Бога као идола.   Закључујући своје образложење гђа Јадранка Брнчић је истакла: -Митрополит Порфирије, дакле, лично настоји живјети и дјеловати у складу с Јеванђељем те пружа ријечи наде. У свим приликама, јавним наступима и проповиједима, разговорима с људима из политичких и црквених кругова, с новинарима или на трибинама, вјерно и устрајно шаље поруку мира и братољубља. Доиста, једини начини да сви заједно идемо напријед и припремимо будућност за нашу дјецу јесу: дијалог, праштање и помирење.   Митрополит Порфирије се после примања признања обратио Главном одбору Удружења за верске слободе у РХ и свима присутнима захваливши најсрдачније на додељеном признању и обећао да ће и убудуће чинити све што је у његовим моћима како би свако могао слободно да исповеда своју веру.   Митрополит је нагласио: -Човек је највећа вредност у читавој творевини из просте чињенице да је он једино биће које је названо иконом Божјом, а икона Божја је пре свега због тога што је слободно биће. А Бог је једино апсолутно слободан. Човек своју слободу добија од Бога, добија је пре свега, како Оци Цркве говоре, везану за слободну вољу. Створен је као биће које има слободну вољу. Али то још увек не значи да је самом том чињеницом, будући да је дар, слободан и оставрен као слободно биће. Да би заиста и постао човек слободно биће он ту своју вољу, коју може да злоупотребљава дарове и потенцијале које је добио, а може и да их афирмативно употребљава, том слободном вољом постаје заиста слободан онда када чини добро. Управо како смо чули позив апостола Павла: „Јер сте ви, браћо, на слободу позвани; само не слободу за угађање тијелу, него да из љубави служите једни другима“( Гал 5, 13). Слобода према томе која не подразумева заједницу са другима, то значи која не подразумева спремност да се другоме дâ места поред себе или боље рећи у себи, у своме срцу, заправо је contradictio in adjecto, није слобода.   Закључујући своје излагање Митрополит је нагласио: -Човек је изнад свега, јер је човек важнији од свих правила и свих закона и спремност по примеру Христа на одрицање, на Крст и на распеће. Нека би дао Бог да заиста будемо слободни и како каже Џорџ Орвел: `Ако слобода значи нешто уопште, она значи право да кажемо људима оно што не желе да чују`, или како каже Гете: `Не можемо имати слободу ако нам савест није чиста`. То ништа друго није него управо фундамент које нам износи Јеванђеље и свака друга религијска књига или сваки човек који верује у Бога.    По завршетку свечане седнице и фотографисања са лауреатима дружење је настављено уз послужење за све присутне.    Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Креирај ново...