Jump to content
Снежана

Српкиње се и даље масовно одричу наследства у корист браће и то им је савршено нормално

Оцени ову тему

Recommended Posts

Srpkinje se i dalje MASOVNO odriču nasledstva u korist braće i to im je SAVRŠENO NORMALNO

 
 

U Srbiji se 36 odsto žena na selu odriče imovine u korist muških članova porodice, najčešće braće, iako su zakonom izjednačene sa muškarcima. Žene u ruralnim predelima su siromašnije od muškaraca, njihov način života pretežno je tradicionalan i patrijarhalan, a većina kućnih poslova i briga o deci i starijima prepuštena je njima.

Selo u okolini Sombora
Foto: Đ. Kojadinović / RAS SrbijaSelo u okolini Sombora
share_v1_pintrest_gray_ico.pngshare_v1_facebook_gray_ico.png

Da se žene u Srbiji i dalje odriču nasledstva pokazuje i iskustvo Jelene i Branke. One su obrazovane žene, koje su međutim, vaspitane da se odreknu nasledstva kada do toga dođe, odnosno takav odnos prema imovini za njih je porodična tradicija.

 

- Imala sam troje braće. Od nas četvoro, otac je samo mene poslao na studije. Smatrao je da žensko dete mora da bude obrazovano i školovano, a muškarci kako hoće. Sasvim mi je bilo normalno da zemlja ostane braći. Za sebe sam želela jednu njivu pored Drine. I dobila sam je od oca - kaže Jelena.

U slučaju Branke međutim, nikada se nije dovodilo u pitanje da će porodična kuća ostati bratu.

- To se podrazumevalo, meni je to bilo sasvim u redu. I nikada oko toga nisam postavljala pitanje - kaže ona.

Čak 88 osto kuća na selu u vlasništvu muškaraca

Pravosudna praksa pokazuje da se žene veoma često odriču nasleđa u korist muških naslednika, a često ne traže ni izdvajanje svog udela u zajedničkoj imovini u slučaju smrti supruga. Na taj način žene ostaju bez sopstvene imovine i postaju ekonomski zavisne od partnera ili drugih muških srodnika. Osim toga, žene koje žive u vanbračnoj zajednici na selu ne mogu da nasleđuju imovinu svog partnera nakon njegove smrti.

Sva istraživanja rađena na temu nasleđivanja ukazuju da su žene u našoj zemlji znatno ređe nego muškarci vlasnice imovine. Kuće u kojima žive na selu su u 88 odsto slučajeva u vlasništvu muškaraca, ne poseduju zemlju u 84 odsto slučajeva i gotovo da ne poseduju sredstva za poljoprivrednu proizvodnju. Svega 13 odsto njih su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva.

Tradicija ili diskriminacija?

Za psihologa Zorana Musterovića je muška glava nosilac porodične tradicije, nasleđa.

- Nije to diskriminacija žena. Jednostavno imanje ima porodičnu vrednost. Na imanjima su živele generacije i generacije i to je jednostavno nasleđe koje se prenosi sa kolena na koleno. Sa druge strane, u gradovima, odnosno urbanim sredinama stanovi, u kojim obično živi samo jedna porodica, nema tu vrednost. Zato stanove podjednako dele i muškarci i žene - objašnjava Musterović.

Strah od osude okoline je ključni razlog zbog kojeg žene na selu i u 21. veku ostaju u okvirima tradicije.

Međutim, kulturolog Ratko Božović smatra da je porodica zatočena tim tradicionalnim vrednostima.

- To je jedna "gimnastika" koja je došla iz prošlosti. To što se žene na selu i dalje odriču nasleđa u korist muškarca govori o našoj zapuštenosti. To je atak na rodnu ravnopravnost, na ljudsko pravo - kaže Božović.

Poslednji podaci istraživanja u Srbiji govore da je ženama na selu otežan pristup zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim i drugim uslugama. One su siromašnije od muškaraca i imaju manje pristupa finansijskim i drugim resursima. Način života žena na selu i dalje je pretežno tradicionalan i patrijarhalan. Većina kućnih poslova i briga o deci i starijima prepuštena je uglavnom njima. Iako žene na selu veoma intenzivno rade u poljoprivredi, u organizaciji porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, one uglavnom imaju ograničen pristup prihodima, imovini i odlučivanju.

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/srpkinje-se-i-dalje-masovno-odricu-nasledstva-u-korist-brace-i-to-im-je-savrseno/j6h11jz

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, εργασία рече

А који је твој став по том питању?

Благословена сам са двоје деце (син и ћерка), а слава Богу имам шта да им оставим у наследство, при том немам никакву дилему, делиће на једнаке делове све, никада ни под којим условима не бих вршила притисак или дозволила притисак на ћерку да се одрекне у корист брата.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa ima ih kojim nije. Moja radna kolegica, inače snajka Miraša Dedeica (udana za njegovog brata) kad jje trebala naslijedit nešto u Krajini nagovarali je isto tako da se odrekne u korist svoje brace a ona rekla: Ma, nedam ništa nikom, šta vam to pada na pamet! Jeste li vi normalni! To je bilo još 80-tih godina! :D 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Al u Bosni je to bila normalna praksa, čak same sudije i sutkinje na ostavinskim raspravama činile natlak, pritisak i "masirale i peglale" uvijek ženski dio porodice sda se odrekne svog dijela u korist brace, to mi je rekla jedna moja prijateljica. Nju i njene sestre su isto tako masirali, tomu se kaže "nepisani zakoni, običajno, zvykove pravo" Svejedno da li su sudili Srbe, Hrvate ili Muslimane, prema svim ženskima su se isto tako ponašali i nagovarali ih na to. Ima to rezona, svakoj državi je u interesu da se imanja koja su ionako mala ne rasparčavaju još na manja, trpi tim zemljoradnja i ekonomija od te fragmentacije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisu prošla. Nas tri sestre smo se odrekle u korist brata. Nekako se podrazumijeva da je tako. Pri tom gledamo na svaki način da priskočim i pomognemo mu koliko možemo. Kad pogledam, ispoštovale smo tradicionalna očekivanja, ali nas tri smo neraskidivo vezane i opet same stvaramo, i imamo. Da treba, opet bi se sve tri odrekle svega. Da li je to u redu ili ne, ne znam, ali mi smo uradile tako.
Kada su moja djeca u pitanju, riješila sam to drugačije. Nisam ih dovela u situaciju da imaju izbor. Ja sam podijelila na tri jednaka dijela....kako sinu, tako i ćerkama. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisu prošla, masu ovakvih slučajeva znam, čak i u "krugu dvojke".

I bar jednu situaciju gde i roditelji i sestra doveka moraju da pomažu i pozajmljuju i staraju se o bratu i njegovom stanu i karijeri, dok suprotno nije slučaj - i to počinje od detinjstva kad je njoj stalno ponavljano da on mora prvi i više da jede jer je muško (ona je 5 godina starija i bavila se sportom). I sad, može da bude veštica i ne pristane i stavi svoju decu i muža ispred brata ako već ne sme sebe, ili da popusti... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Paradoksologija рече

Nisu prošla, masu ovakvih slučajeva znam, čak i u "krugu dvojke".

I bar jednu situaciju gde i roditelji i sestra doveka moraju da pomažu i pozajmljuju i staraju se o bratu i njegovom stanu i karijeri, dok suprotno nije slučaj - i to počinje od detinjstva kad je njoj stalno ponavljano da on mora prvi i više da jede jer je muško (ona je 5 godina starija i bavila se sportom). I sad, može da bude veštica i ne pristane i stavi svoju decu i muža ispred brata ako već ne sme sebe, ili da popusti... 

:0426_feel:

Share this post


Link to post
Share on other sites

мислим да немамо проблем само са Српкињама, знам за пар случајева где се вршио притисак на браћу која немају своје породице,  да се одрекну наследства у корист браће са породицом, јер овима више треба, како год ово су ситуације где родитељи треба да се покажу, право свакако не прави разлике.

                                          

Share this post


Link to post
Share on other sites

Стварно не капирам одакле Парадоксилоговићки увек супротни и накарадни примери,али у пракси заиста то не стоји,бар не у већини случајева...

И моја мајка и тетке су се одрекле у корист ујака и не видим да је то погодило било кога,сви се и даље воле,а натурати нека женска права и осећај дискриминације је у најмању руку бесмислен,ово је земља Србија традиционална и конзервативна у најбољем смислу те речи,а коме се не свиђа ,нека тражи своја права на западу,она су их и измислила...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Зосима рече

Стварно не капирам одакле Парадоксилоговићки увек супротни и накарадни примери,али у пракси заиста то не стоји,бар не у већини случајева...

И моја мајка и тетке су се одрекле у корист ујака и не видим да је то погодило било кога,сви се и даље воле,а натурати нека женска права и осећај дискриминације је у најмању руку бесмислен,ово је земља Србија традиционална и конзервативна у најбољем смислу те речи,а коме се не свиђа ,нека тражи своја права на западу,она су их и измислила...

Zašto prozivaš Paradoksologiju?
Sve smo isto rekle...svaka od nas se odriče u korist brata...u korist tradicionalnih očekivanja, ali ne dozvoljavamo da nam se dijele djeca. Moje ćerke imaju jednako zlatnu glavu kao i sin.
Govoriš tako jer si i ti nečiji sin, a sestra je kao i svako žensko tuđa večera?
Moje ćerke nisu tuđa večera. Vaspitavam ih da budu dobri ljudi, dobre majke i supruge sjutra, ali i one su moji naslednici.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Зосима рече

Стварно не капирам одакле Парадоксилоговићки увек супротни и накарадни примери,али у пракси заиста то не стоји,бар не у већини случајева...

И моја мајка и тетке су се одрекле у корист ујака и не видим да је то погодило било кога,сви се и даље воле,а натурати нека женска права и осећај дискриминације је у најмању руку бесмислен,ово је земља Србија традиционална и конзервативна у најбољем смислу те речи,а коме се не свиђа ,нека тражи своја права на западу,она су их и измислила...

Pa očigledno nemam suprotne, već iste primere. Da ti imaš suprotan primer, sinovima se ne bi dalo nasledstvo, a kćerkama da - to bi bilo suprotno.

I ovi iz mojih primera se svi i dalje vole, samo ponekad meni usput kad smo same u kujni (gde gurnu sve žene u nekom trenutku svake proslave) kažu nešto otvoreno, često prilično gnevno, mada dosta tiho. I onda se vrate sa osmehom unoseći hranu muškarcima koji sede.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni su sa svekrove strane čestitali kad mi se "konačno" posle dve kćerke rodio ni manje ni više nego - naslednik.

Da bih ih zezala rekoh im da on može da nasleđuje po muškoj liniji (nešto zemlje i polovinu kuće u planinskom seocetu na jugu Srbije), a ono što sam ja od nekretnina po ženskoj liniji nasledila od mojih baka u Beogradu, to ide mojim kćerkama.

Realno, naravno da neću praviti razliku među decom. Ali morala sam ovako da odgovaram nervnog zdravlja radi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Бездомник,
      Почетком године, у већ чувеном интервју-у, један наш вољени преосвећени епископ је исказао мишљење да је аутокефалност нашој средњовековној цркви неканонски додељена са стране Цариградског патријарха, у Никеји, 1219 године.
      Али, чињенице говоре да је самосталност наше цркве, сагласно својим канонским ингеренцијама, тачније, у складу и у потпуном сагласју са 17. правилом Халкидонског и 38. правила Трулског сабора, даровао тадашњи византијски цар Теодор I Ласкар.
      Управо на основи истих светих канона на којима је 200 година раније основана Охридска Архиепископија, чији се архиепископ Хоматијан тада једини противио таквој царевој одлуци, доводећи у питање његово царско достојанство, што се историјски и фактички није показало исправним.
      Према томе, Цариградски патријарх није био обавезан да тражи дозволу од Охридског архиепископа да би одвојио српске области у посебну самосталну цркву и да јој хиротонише Светог Саву за њеног првог арепископа, него је овај (Хоматијан) и сам био дужан да повуче своје епископе из српских земаља, сагласно горепоменутим светим канонима.
      Отуда, сматрам да исказано мишљење нашег вољеног епископа, а које неретко бива експлоатисано у јавности на уштрб угледа наше свете цркве, уопште не одговара истини.




    • Од Логос,
      На празник Свете Великомученице Марине – Огњене Марије, Светих седмочисленика и просветитеља Кирила и Методија, Климента, Наума, Ангеларија, Горазда и Саве, и на спомен Светих новомученика ливањских, 30. јула, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Рождества Пресвете Богородице у Цетињском манастиру.
       
      Митрополиту су саслуживали јеромонаси Прохор Јосифов и Јустин Мреновића, јерођакони Јаков Нинковић и Натанаило Крушчић, ђакон Радомир Врућинић, ђакон при Саборном храму Светог Саве на Врачару у Београду и професор Богословије Светог Саве и ђакон Благоје Рајковић, професор Богословије Светог Петра Цетињског.
      Послије прочитаних зачала из Апостола и Јеванђеља, сабранима се бесједом обратио Високопреосвећени Митрополит Амфилохије говорећи о данашњим угодницима Божијим:
      „Чудесна мученица Христова, Света Марина великомученица свој живот, младост, све што је имала је жртвовала за Христа Господа и своју мученичка крв помијешала са Његовом голготском мученичком крвљу. Зато је остала да се памти кроз вјекове испуњена огња Небескога, због чега је и добила име Огњена Марија.“
      Говорећи о Светим Седмочисленицима и ћириличном писму, владика је казао да су они велики просветитељи свих словенских народа. Свети Кирило и Методије, који су научили све словенске народе вјери у Христа Господа, послани су од великог Патријарха цариградског Фотија у Моравију одакле су започели просвету словенских народа:
      „Солунска браћа су саставила азбуку глагољицу и ћирилицу, те двије азбуке дивне и чудесне, на којима је написано све што вриједи а што су написали словенски народи кроз вјекове. Тако је и у Црној Гори на ћирилици написано и штампано све оно чудесно и дивно. Цетињски Октоих и Горички зборник и друге свете књиге писане су ћирилицом кроз вјекове до најновијих времена.“
      Подсјетио је Митрополит Амфилохије да су ћирилицом писане повеље наших владара, као и све оно што су написали Свети Петар Цетињски, наш учитељ и просветитељ, законодавац и миротворац, његов синовац Петар Други Ловћенски Тајновидац (Луча микрокозма,  Горски вијенац..) као и последњи краљ Црне Горе Никола Први Петровић:
      „Са тог разлога велика је туга и несрећа да се ми Црногорци данас одричемо светога писма Ћирила и Методија и наших предака, наших отаца и праотаца. Никада овдје код нас није владало такво безумље.“
      Седмочисленици, дивни словенски учитељи и просветитељи, заједно са Светом Марином, Господа су прослављали, Њему служили и служе у вјечности око Његовог Светога олтара, казао је Митрополит и додао да су они данас овдје, са нама и међу нама, и да нас уче како треба служити Богу живоме и истинитом.
      Саопштавајући присутнима да се данас упокојила наша мати Олимпијади Вуковић, игуманија манастира Ћелија Добрска, Митрополит је подсјетио на живот ове слушкиње Божије:
      „Она је једна света Божија душа која је сав свој живот предала Христу Богу на дар. Од младости своје је била послушница Светога старца Јустина Ћелијскога, 30 година била је његова келејница у Ћелијама. Послије се подвизавла  Банату, а онда овдје у Ћелији Добрској. На Цетињу је Господ данас, на овај дивни и чудесни дан Свете великомученице Марине њене претходнице, примио у Своје наручје.“
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије се помолио да Господ мати Олимпијаду упокоји у њедрима Аврама, Исака и Јакова, Светога Петра Цетињскога и Светога оца Јустина Ћелијскога:
      „А Света Огњена Марија и Свети Седмочисленици нека нама буду подстицај  да и ми ходимо путем Христовим, да ходимо за Оним који је пут истина и живот, за Христом Богом нашим, коме нека је слава и хвала у вијекове вјекова. Амин!“
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије каже за РТС да би усвајање закона којим би имовина цркве постала државна био наставак злочина извршеног рушењем цркве на Ловћену после Другог свјетског рата. Истиче да се нада да ће власти схватити да политици не могу да подређују биће Црне Горе.
       
      Говoрећи о поруци коју је послао на Тројичинданском сабору испред Храма Христовог Васкрсења у Подгорици гдје је позвао црногорске власти да доносе законе какве је писао Свети Петар Цетињски и „да не стварају раздоре и мржњу“, Митрополит Амфилохије је рекаo да се нада се да ће црногорске власти то разумјети.
      „То није само моја порука и Епископског савјета, већ и порука читавог народа, свештенства и монаштва“, нагласио је Митрополит Амфилохије.
      „Уколико не прихвате поруку, сами себи поткопавају темеље, одричу се од закона Светог Петра Цетињског, одричу се оснивача црногорског законодавства и темеља на којима је Црна Гора заснована – Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког, Петра Другог Ловћенског Тајновидца, па све до краља Николе Петровића“, поручио је Митрополит Амфилохије у интервјуу за РТС.
      Према његовим ријечима акo власти у Подгорици заиста хоће истинску будућност Црне Горе, не могу је градити на другим, осим на темељима на којима је саграђена и грађена кроз вјекове, нарочито до 1918. и после те године, све до данашњег дана.
      На критике да је Сабор био политичког карактера, Владика Амфилохије каже да је сваком на скупу било јасно да ту нема никакве везе са политиком.
      „То је Црква Божја и народ који је изнаде свега вјеран Светом Петру Цетињском и Светом Василију Острошком“, навео је Митрополит Амфилохије
      Према његовим речима, власти не могу да подређују својој политици „биће Црне Горе и њену свеукупну историју“, поготово њену духовност.
      Како је нагласио, нада се да ова Црна Гора не жели да раздваја биће, већ да се враћа и да обнавља предање које је угрожено нарочито после Другог свјетског рата, рушењем цркве на Ловћену.
      „Ово што се сад покушава био би наставак тог злочина извршеног рушењем цркве на Ловћену. То је црквена имовина која је уписана у катастар – језерски врх и црква Светог Петра Цетињског“, указује Амфилохије.
      „Документ из 1919. потврђује црквену имовину“
      Тврди да Митрополија има документ из 1919. године у коме стоји шта тачно пропада држави Црној Гори, што ће, како најављује, представити и међународној јавности.
      „Од свих цркава само једна капела у болници Данило Први уписана је као државна имовина, све остало је припадало Цркви. И 1868. и 1878. године и за вријеме краља Николе наводи се шта је државно, шта је владарске куће, а шта је црквено“, указује Владика Амфилохије.
      Поручио је да Митрополија црногорско-приморска тражи да се црквена имовина која је одузета после Другог свјетског рата врати, што је и урађено 2000. године, али, како је истакао, та одлука је после укинута.
      На тврдње власти да је краљ Александар Карађорђевић укинуо Митрополију, Митрополит Амфилохије каже да је он само потврдио одлуку Цркве, некадашње Пећке патријаршије на сабору који је предводио митрополит црногорски.
      „Све свештенство и монаштво је тада пришло и објединило се. То јединство траје до данас. Надам се да ће то власт схватити, да је то што раде против бића Црне Горе и њене душе и против европских закона“, закључио је Митрополит Амфилохије.

      Извор: Радио Светигора
    • Од Милан Ракић,
      Угледни француски магазин "Фигаро" објавио је на десет страница репортажу са Косова и Метохије, у којој се констатује да су Срби на тој територији третирани као грађани другог реда.

      У тексту под насловом "Српски дух отпора", наводи се да се Срби на Косову и даље боре за опстанак, упркос чињеници да их је преостало свега око 100.000 и да су окружени са око два милиона Албанаца, јер око 250.000 Срба било је принуђено да напусти своје домове. Фигаро подсећа да је од 1999. године на Косову и Метохији, које православни Срби сматрају својим Јерусалимом, уништено око 150 цркава, капела и манастира, и да се све то догодило током и након 78 дана ваздушних напада НАТО-а, покренутих без мандата Уједињених нација.

      http://www.lefigaro.fr/international/au-kosovo-les-serbes-font-de-la-resistance-20190613
      Фигаро је своје читаоце детаљно информисао и о недавном упаду албанских специјалаца на север Косова и Метохије, а аутор је ту акцију назвао бруталним обележавањем годишњице доласка међународних снага.
      "Званично, циљ је био разбијање мреже корупције и кријумчарења. То ће засмејати било кога ко познаје Косово, имајући у виду да је оно стециште свих могућих превара и зла: од трговине белим робљем и крађе аутомобила, преко опојних дрога, па чак и трговине људским органима", наводи се у тексту.
      Срби изложени сталној претњи 
      Срби се данас, како описује Фигаро, групишу у енклавама и изложени су сталној претњи изненадног насиља, али успевају да поднесу тешку садашњост угледајући се на богату прошлост. 
      Описујући положај Срба на Косову, репортер Фигароапоставља питање да ли је ту реч о апартхејду, дискриминацији или можда сегрегацији.
      "На другим местима, међународна заједница, увек спремна на одбрану људских права, не би се либила да овим појмовима означи Приштину. Ипак, осим Русије, нико не брани Србе. Захваљујући некажњености, врло добро свесна одобравања САД и ЕУ, косовска влада врши све јачи притисак", наводи се у тексту.
      Фигаро подсећа и на низ једностраних потеза Приштине, попут увођења таксе од 100 одсто за производе из Србије, постепеног укидања границе између Косова и Албаније, и на крају формирања професионалне војске, уз консатацију да су Срби на Косову жртве одмеравања снага које не најављује ништа добро.
      Интервју са Гујоном 
      У оквиру репортаже, аутор Жан Луј Трамбле је интервјуисао француског хуманитарца, председника удружења "Солидарност за Косово" Арноа Гујона, који је објаснио зашто му Приштина од 10. септембра прошле године забрањује улазак на Косово и пружање помоћи и подршке српском становништву.
      "Моје возило су потпуно размонтирали, а мене подвргли апсурдном испитивању два агента безбедносне службе који су дошли специјално из Приштине. Операција је трајала неколико сати, да би ми на крају та два службеника дали забрану уласка и боравка на Косову. У том документу не спомиње се ни разлог ни мотив за тако нешто, пошто нисам починио никакво кривично дело", рекао је Гујон.
      Он је уверен да је постао непожељан на самопроглашеном Косову зато што чини све да западном јавном мњењу приближи хуманитарну ситуацију и проблеме српског народа.
      "То ме неће спречити да наставим даље, јер Србима на Косову је потребна подршка. Њихов дух отпора је нетактнут – угледајмо се на њих", казао је Гујон.

    • Од Ромејац,
      Лидер Праве Црне Горе Марко Милачић упутио је отворено писмо амбасадорки Сједињених Америчких Држава Џуди Рајзинг Рајнке поводом коментарисања пресуде у случају „Државни удар

      Лидер Праве Црне Горе Марко Милачић упутио је отворено писмо амбасадорки Сједињених Америчких Држава Џуди Рајзинг Рајнке поводом коментарисања пресуде у случају „Државни удар“.
       
      Писмо преносимо у целини:
      Новоименована амбасадорко Сједињених Амерчких Држава, добродошли у моју земљу.
      На самом почетку једна чињеница: ово је моја земља, а не Ваша. Моји преци, а не Ваши, гинули су за ову земљу, моји преци, а не Ваши стварали су ову земљу. Ви се, госпођо Рајзинг Рајнке, понашате, иако сте однедавно ту, као да је супротно, као да је ово Ваша земља, а не моја и мојих сународника. Тако сте, ваљда, навикли.
      Јуче сте отворено коментарисали првостепену, неправоснажну пресуду у случају познатијем као „Државни удар“, не скривајући задовољство и спомињући транспарентност и отвореност у контексту овог судског процеса. Казали сте и да је то „битан корак напред за владавину права који шаље снажну поруку о недопустивости покушаја да се подрије демократија“.
      Moрам бити директан: одакле Вам право да се овако директно и отворено мешате у унутрашње ствари моје земље? Одакле Вам право да — и то на какав начин — коментаришете неправоснажне судске пресуде, па било речи и о оваквом судству, и о оваквим институцијама. Није разлог мог обраћања Вама судски процес „Државни удар“, то је само повод кроз који се још једном јасно види природа политичког приступа Ваше земље.
      Неподношљива је лакоћа вашег — а када кажем ви мислим на администрацију коју представљате — бескрајног мешања у унутрашње ствари других држава. Венецуела је ваша последња, у предугом низу, жртва. Да ли Ви, лично, госпођо Рајзинг Рајнке, волите када Вам се неко, ван Ваше породице, меша у живот Ваше породице? Да ли Ви и Ваша администрација волите када се администрација друге државе меша у Ваше унутрашње ствари? Сигуран сам да је одговор и на прво и на друго питање негативан. Тако је и са народом моје земље.
      Ви сте, госпођо Рајзин Рајнке, представник последње земље на свету, али буквално последње, од свих држава, која има право да говори о подривању демократије. Ви сте, САД, земља — синоним за подривање демократија у свету. Ви сте земља, госпођо Рајзин Рајнке, чија се скоро па целокупна историја спољне политике може дефинисати историјом подривања туђих демократија. То је, госпођо Рајзинг Рајнке, стил Вашег спољнополитичког живота. То је Ваш витални државни интерес. То је Ваша особеност. То сте ви.
      Ваша слобода једнако је сразмерна неслободи других. Ви се бојите слободе других, јер верујете да вас она угрожава. Ви ћете радије, госпођо Рајзин Рајнке, подржати неслободу која Вам служи, него слободу која Вама није послушна. То је пример моје земље. Оличење неслободе у овој, у историји слободом пребогатој земљи, јесте онај ког сте ви створили и који служи вама, Мило Ђукановић. Ви и он, ви и такви, слободом називате неслободу, а демократијом аутократију и олигархију. Ви и он стварате мају (maya), да се послужим термином из земље у којој сте Ви радили, Индије: илузију (демократије) и обману (народа).
      Све што ви радите на глобалном плану, називајући то слободом и демократијом, тај, ваш човек, ради у мојој земљи. Ви узимате ресурсе других држава користећи их за ваше богаћење, исто ради и он. Ви у затворе шаљете слободне људе, попут Џулијана Асанжа, исто ради и он. Ви „ратујете за мир“ и тако по свету, бомбама, ширите „демократију“, исто је радио он почетком деведесетих. Ви имате Гвантанамо, он свој Спуж. Ви имате НАТО, он има своје јуришне одреде. Ви имате ваше банке путем којих исисавате новац широм света, има и он своје. Ви имате Си-Ен-Ен, он има „Пинк“. Ви сте близанци, само сте то ви лепше и глобално упаковали. У суштини: исти сте.
      Није Вам, госпођо Рајзинг Рајнке, било довољно што сте се 1999. године умешали у унутрашње ствари моје земље, „томахавк“ ракетама, него настављате да се мешате другим средствима. Уместо што овако, дрско, забадате нос тамо где Вам није место, саветујем Вам да се „умешате“ на други начин: пођете у Мурино, станете испед спомен-обилежја убијеним цивилима, нарочито деци, клекнете и извините се. То је једино мешање које би било људски оправдано.
      Ја волим Вашу земљу. Живио сам кратко у њој. Волим САД Мартина Лутера Кинга и других Ваших великана, али не и Вашу, за цео свиет и цивилизацију, погубну, антидемократску политику.
      Госпођо Рајзинг Рајнке, престаните да подривате нашу слободу и нашу земљу, и уз честитке на Вашем наименовању, молим Вас: даље руке од моје земље!
      http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:794000-МИЛАЧИЋ-ОДБРУСИО-АМБАСАДОРКИ-АМЕРИКЕ-Даље-руке-од-моје-земље-боље-би-било-да-одете-у-Мурино-клекнете-и-извините-се-жртвама

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...