Jump to content

Српкиње се и даље масовно одричу наследства у корист браће и то им је савршено нормално

Оцени ову тему


Снежана

Препоручена порука

Неки су чак протумачили из горе написаног да је моја покојна бака припадник буржоазије:mahmah:,а она  имала 4 хектара земље осредњег квалитета и без неке тржишне вредности.Но,моја покојна бака  је по ставу била припадник аристократије,не по богатству,она је по свом материјалном стању реално припадала пролетеријату.И због става ,а не богатства је морала да даје "обавезе",међу којима и 300 кг пасуља.Када се дође на личне историје,неке теме из опште историје постану веома упитне.ИА припадност моје покојне баке аристократији огледала се и у томе,што није продала веру за вечеру,него је увек била исто,и пре једног рата и поле другог,јер став не зависи од околности,него од тебе,а има и оноих који мењају став како ветар задува:skidamkapu:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 years later...

Мислим да то више није присутно као раније.И мало је депласирано бавити се овом темом.Не би тај материјални моменат требало да утиче на односе међу браћом и сестрама,и то обострано.Зашто би се подразумевало да неко некоме нешто поклања,мислим у смислу неке обавезе.Но,треба мењати свакако те статусе,односно примат мушког детета у породици,дете је дете,без обзира да ли је дечк или девојчица.

Људи су често склони да од других очекују оно што сами ни у сну не би спунили према том истом.Ако сестра не препусти брату очекивани део,то се можда третира као феминизам  :)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 часа, Нифада рече

Мислим да то више није присутно као раније.И мало је депласирано бавити се овом темом.Не би тај материјални моменат требало да утиче на односе међу браћом и сестрама,и то обострано.Зашто би се подразумевало да неко некоме нешто поклања,мислим у смислу неке обавезе.Но,треба мењати свакако те статусе,односно примат мушког детета у породици,дете је дете,без обзира да ли је дечк или девојчица.

Људи су често склони да од других очекују оно што сами ни у сну не би спунили према том истом.Ако сестра не препусти брату очекивани део,то се можда третира као феминизам  :)

 

Ja u svojoj porodici imam baš ovakav slučaj, tj. čekam da se desi kada krene ostavinska rasprava.

Moja majka čitavog života govori da joj ne pada na pamet da traži svoj dio i da će se odreći svog naslijednog dijela u korist svoja dva brata "jer imanje na muškoj glavi treba da ostane".

Sa jedne strane, ona je bila ta koja se brinula oko roditelja jer je jedina ostala u rodnom gradu, dok su njena braća ostala u Srbiji. Redovno su svraćali kako su mogli u skladu sa svojim finansijama, ali je glavni posao staranja o roditeljima iznijela ona.

E sad, sa druge strane to je njena lična želja i njeno lično uvjerenje, koliko god arhaično bilo i bez obzira na čitavu problematiku ravnopravnosti polova. Žena je vaspitana u tom duhu, usvojila je iskreno takva uvjerenja i po meni svaka dalja priča tu staje. Nema tu ništa žalosno niti strašno, jer niti je ona pod prisilom niti pritiskom da ima takav stav.

Ona ima pravo da se odrekne i može iskoristiti to pravo. Ako odluči da ga ipak iskoristi, ista je logika - njeno je pravo (ne samo zakonsko već i moralno) i sva priča tu prestaje.

Problem bi bio naravno kada ona ne bi imala sredstava za život pa bi se tada već postavilo pitanje nužnosti uzimanja svog dijela.

U načelu, ne vidim ništa sporno u tome ako neka žena želi da se odrekne svog dijela u korist braće "kako bi imanje ostalo u muškim rukama" ako je žena zaista takvih shvatanja. Mislim... ima logike i smisla u takvom konzervativnom razmišljanju, ali to svakako nije jedini odgovor na pitanje.

Ja lično nisam od te fele, ali neka svakome njegovo. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је сасвим испрвана, корисна, мудра традиција која има своје разлоге:

1. Српска домаћинства су некада била бројнија, наталитет је би већи, више се рађало него што је умирало. Ево примера: ако једно домаћинство има 10 хектара земље (максимум у комунизму), и има 5 браће, када глава куће умре, синовима припада по 2 хектара. Ако ти синови имају по 5 синова, следеће колено када буде делило сваком сину (унуку од старог домаћина) ће припасти по 0,4 хектара, или 4 дунума, или 40 ари. Дакле, ако је наталитет нормалан, земља се "уситњава" након деоба.

2. Српска традиција је да син(ови) заджавају славу и наслеђују земљу. Углавном један од синова збрине родитеље и њему остаје кућа, кућиште.

3. Сестре се удају, мењају презиме, идру у други дом, славе другу славу, "накалеме" се на друго породично стабло. Сестре које иду из куће "не носе" земљу са собом, али ни жене којим се синови жене, "не доносе" земљу из својих домова, тако да је то "1:1".

4. То је феминистички став како је, тобож, сестра дискриминисана ако се одрекне земље у корист браће. Тај обичај је из горе наведених разлога.

Нажалост, сеоска имања су пуста, морталитет је велик, традиција се изгубила и "модернизација" је донела своје, од индустријализације и унакажености села под комунистима, до нових западњачких трендова у посткомунистичком добу. Осим тога велике компаније су затрле сваку могућност зараде малим проивођачима, само откупљују пољ. производе и то уз велике мућке и сузбијање цена - укинуто је задругарство, тиме је мали проивођач незаштићен. Тако да има десетине фактора који су обезвредили земљу.

Земља је некад била вредна, била је оно од чега породица живи. Међа је била светиња баш због тога. Људи су крчили шуму да би имали ораницу...а сестре...оне се удају, калеме се на друга породична стабла, славе другу славу. Оне су стубови домаћинства, а мужеви којима се удају имају своју земљу. Браћа су увек помагали сестрама или радом ако су близу, или су им давали шуму за кућу и сл.

То је генерално речено, а има много застрањења...једно је да отац када остари нити подели земљу, нити остави тестамент, неће ништа да ради док је жив по том питању, па остави деци свађу и раздоре. И ту често "упадају" сестре са својим мужевима итд.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја се такође чудим да је то нека масовна појава. Не сумњам да постоји, али у мом искуству се углавном све дели равноправно, чак се и суде и зову адвокате и извршитеље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И без везе је ово сводити на питање права жена. Ево, замислите ове две ситуације:

1. Остарели родитељи живе у стану у граду, имају два сина и ћерку. Синови живе којегде, не обилазе родитеље, ћерка их обилази и негује свакодневно, негује у болести и родитељи умру. Не знам ни за један пример где би се у оваквој ситуацији на оставинској расправи ћерка одрекла свог права на део стана.

2. Родитељи на селу имају сина и две ћерке. Син је, по традицији, остао у кући на селу, заједно са снајком однеговао родитеље до смрти, док су се ћерке удале у друга места и обилазиле родитеље једном-двапут годишње и такође живе у кућама на имањима. Сестре се договоре да не потражују своје 1/3 родитељске куће, већ се тога одричу у корист брата. Такође се одричу и свог дела земље и имања јер физички не могу то да обрађују, а само имање не доноси толику зараду да брат може да откупи њихов део, а не желе да отуђују и продају. - Да ли су њих две "заостале" и "затуцане" патријархалне Српкиње ако се одлуче за тако нешто?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Ćiriličar @Тражитељ

Добро, то су све аргументи прагматичности који су постојали у прошлости или који се повремено јаве данас, али шта да се ради са тим када се жене одричу свог наслиједног дијела "јер тако треба", јер тако вјерују без обзира на прагматичност?

То већ јесте питање културе и друштва и њиховог односа према женама и њиховим правима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 57 минута, Срндаћ рече

@Ćiriličar @Тражитељ

Добро, то су све аргументи прагматичности који су постојали у прошлости или који се повремено јаве данас, али шта да се ради са тим када се жене одричу свог наслиједног дијела "јер тако треба", јер тако вјерују без обзира на прагматичност?

То већ јесте питање културе и друштва и њиховог односа према женама и њиховим правима.

Који су то конкретни примери, које ми који смо тренутно на теми, можемо да наведемо из своје околине а да су срамотни, патријархални и остало наведено?

За смрти и оставинске расправе у мојој околини, редовно се све дели, често и на скандалозан начин, судом и уз свађе.

Нисам прочитао сваку поједину поруку, али тема је започета анализом која посматра кроз полну визуру, дакле не посматра ништа друго у власништву осим пола ("88 % власника кућа на селу су мушкарци, 84 % власника земље су мушкарци") а то се не може тако гледати. Шта ако ја живим у породичној кући која је остала од мојих родитеља, зашто је ту "патријархално" ако ја будем уписан као власник, а не моја супруга? Такође, по закону се новостечена имовина у браку књижи на обоје, али исто тако и пореска решења стижу на обоје итд. Мени ово углавном делује као брига о туђој бризи, људи које не познајемо и о којима не знамо ништа, него само на основу тога да ли смо ми мушкарац или жена, узмемо да се солидаришемо са неким статистичким мушкарцима и женама у случајевима о којима не знамо ништа.

Ево и сам кажеш, шта у случајевима кад она мисли да "тако треба" - сад ће неко да је учи шта она треба да мисли, да би се уклапала у нечију визију жене. Како на селу неко може да остане бескућник или да живи "на контејнеру" због тога што не упише себи део куће у којој не живи? Од чега је живео пре смрти власника? Шта да ради са, нпр., трећином куће у селу на 200 километара? Да држи у свом власништву, па да му стиже годишњи порез као чист губитак? Да зове проценитеља, па да од оног ко живи тамо тражи трећину цене? Шта ако тај нема новца, да преда предмет суду, па да се продаје "на добош" у бесцење, како би добила 1/3 цене на аукцији, а брата избацила на улицу? Јако много има индивидуалних случајева, поента је да постоји закон, треба помоћи људима да не испадну преварени, али јак скептицизам имам према тома да у породици Икс о којој не знам апсолутно ништа, ни ко је колико добио од родитеља, ни ко је колико бринуо о родитељима, ни ко колико тренутно има, да ли је болестан итд. судим само на основу тога да као мушкарац а приори навијам за мушку страну у причи, а да неко ко је жена а приори навија за жену у тој причи. Шта ако је брат удовац, има ћерку са леукемијом и другу ћерку која би да се школује, црнчи од јутра до сутра и неко му сад тражи да плати 5.000 евра за део куће у којој живи, а наговара власника тог дела да не сме тога да се одрекне јер је то "патријархат".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Тражитељ

Хајде да узмемо све што си рекао да је тачно - да се овом темом доста људи баве из бриге о туђој бризи и симпатисањем са апстрактним статистичким мушкарцима и женама (мислим, не морамо да прихватамо, слажем се са свиме што си рекао. Чак сам се и у послу сусретао са тим чудним тренуцима гдје се тврди да нешто не ваља само зато што је патријархално) - моје питање опет остаје.

Шта да се ради са тим што неко заиста вјерује да мушкарцима треба остати имање, без обзира на прагматичне аргументе? 

Питам чисто из знатижеље, јер се управо на том пољу ломе копља идеја. Да ли нешто треба да припадне мушкарцу само зато јер је мушко, или жени јер је женско? Или такви ставови губе релевантност јер више не живимо у условима у којима су живјели наши преци који су морали некако избјећи цијепање имања?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Срндаћ рече

@Ćiriličar @Тражитељ

Добро, то су све аргументи прагматичности који су постојали у прошлости или који се повремено јаве данас, али шта да се ради са тим када се жене одричу свог наслиједног дијела "јер тако треба", јер тако вјерују без обзира на прагматичност?

Тако и треба. Написао сам ти горе зашто. Сад...жене су почеле да носе панталоне, али мушкарци не носе сукње још увек.

пре 2 часа, Срндаћ рече

То већ јесте питање културе и друштва и њиховог односа према женама и њиховим правима.

Јао, чисте феминистичке флоскуле. Најгоре кад Србин мисли да Српкиње немају права.

Жена се удаје - чалавек, иде на друго место, а земља остаје ту где је. Замисли жена се из околине Лесковца уда у Ковиљ, подели са браћом имање доле, како ће се она бринути о имању? Продати га може и то је то.

пре 1 сат, Тражитељ рече

Шта ако ја живим у породичној кући која је остала од мојих родитеља, зашто је ту "патријархално" ако ја будем уписан као власник, а не моја супруга?

Сам знаш да жена кад се уда, и региструје брак данас, без обзира што се ти водиш као власник, она је сувласник свега 1/2, тако ју закон препознаје ако није пре брака склопљен другачији договор.

Људи тупе о свему, па и овоме....остало си лепо објаснио...ко ће са феминистима, то ти је као и кад секташу објашњаваш Писмо. Ти једно он 10 цитата...уситњавање суштине.

Ја сам објаснио одакле потиче традиција да земља иде баћи, међутим данас је све то бућкуриш...неко се држи тога, неко се свађа до краја живота. Земља је чудо...сматрам да родитељи огромну грешку праве јер не решавају то за живота.. То је један ужасан обичај да се не пише тестамент.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...