Jump to content

Препоручена порука

Свједоци смо напада на Цркву православну и на њеног Митрополита деценијама уназад од једног малог броја самозваних интелектуалаца, који о свему знају, осим о ономе што је њихова традиција, култура и вјера. Но, на вјечним вриједностима заснивао се живот свих наших предака. А управо тиме живи и то свједочи митрополит Амфилохије.

 

Одговор на колумну Драгослава Дедовића "Амфилохије, првосвештеник САНУ: Је ли поп помахнитао?"

У Јеванђељу Христовом је много поучних прича, које су свевремене, јер носе свједочанство о вјечно живом Богу. Ових дана читајући колумне, ставове, реакције црквено полуписмених и неписмених новинара - атеиста и антитеиста, пред очима ми је сцена из једне јеванђељске приче, гдје демони, који су мучили људе излазе пред Христа и говоре му: "Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш?" (Мт. 8.29).

Једна од дефиниција Цркве јесте да је она видљиво присуство невидљивог Христа. Оно што се дешавало са Христом, дешава се и са Црквом, тако је било кроз вјекове и тако ће бити до краја свијета и вијека. 

8361c1263ee5e91f1bcce3ef5b88083e.jpg

Свједоци смо напада на Цркву православну и на њеног Митрополита деценијама уназад од једног малог броја самозваних интелектуалаца, који о свему знају, осим о ономе што је њихова традиција, култура и вјера. Но, на вјечним вриједностима заснивао се живот свих наших предака. А управо тиме живи и то свједочи митрополит Амфилохије. 

Свака јавна личност треба да буде подвргнута суду јавности и то није спорно, али ових дана из текстова, јавних наступа, саопштења са пјеном у устима чујемо "Докле ћеш да нас мучиш Амфилохије Радовићу?" Није довољно домаћих новинара, који пљују, лажу и клеветају Митрополита из своје редакције, него треба увести и неког са стране - ваљда да би умирили савјест да постоји још по неко у свијету, који исто мисли или да би убиједили читаоца у истинитост својих навода. То је случај и са освртом Драгослава Дедовића, уредника „Деутсцхе Wелле-а“.

Они који пишу текстове са овом тематиком, толико су креативни и аутентични да им готово сви, један на други личе, само мијењају редосљед - деведесете, говор мржње, политичар у мантији, окупатор. И ништа страшно, огуглао народ на те флоскуле у које ни сами аутори више не вјерују. Међутим, оно што је трагично, што је запањило сваког нормалног (а таквих је, хвала Богу, огромна већина), а налази се, између осталог, и у поменутом тексту, да нападају Митрополита Цркве Христове што је дигао глас против чедоморства и дјецеубиства!!!

Зар је овај свијет отишао толико далеко? Зар је слобода, ви борци за слободу, да зачетом дјетету не дате право да живи? Зар су људска права, ви којима су уста пуна правде и правичности, да се озакони убиство и то онога, који није стигао ни да угледа свјетлост овог варљивог свијета?

Зар не знате, јади вас не знали, да је исто убити дијете од 5, 10, 15 недеља или 5, 10, 15 година? Да су ваше мајке имале вашу памет не би ни вас било!
Знамо, и сваким даном све је јасније да се на блаћењу Митрополита добро зарађује. У посљедње вријеме, у Србији се богато награђују новинари, који пишу овакве текстове против Митрополита.
И очекујемо оваквих текстова још више. А знамо и зашто! Знамо да је интерес, финансијска моћ и позиција оно што често каља образ, али зар се изгубила граница људском достојанству, зар нема ништа у овоме свијету да је свето за човјека?

Зар се изгубила елементарна култура и васпитање да немате бар мало поштовања пред човјеком, који осам деценија проводи у служењу Богу и народу, обилазећи свако село, сваки дом, градећи храмове, обнављајући порушене, хранећи гладне, тјешећи страдале и понижене (како само биједно изгледате у његовим очима). Гдје само налазите морално право, ви, који се понизно клањате и љубите скуте онима, који широм свијета убијају невину дјецу, који овај свијет пљачкају, трују и загађују свакаквим гадостима, уништавајући породицу и убијајући нерођену дјецу, да Митрополита оптужујете за све што вам падне на памет?! Дошао је митрополит Амфилохије, господо, не да се бави политиком, јер бисте га примили раширених руку, него да обнавља душу овога народа. Да га ослободи оном слободом, којом нас је Христос ослободио. Смета вам то што проповиједа дух јеванђеља, вјеру у Христа, морална начела на којима почива овај свијет. Говори Владика из душе цијелог народа, кога сте ви, господо новинари и политичари (част изузецима) одавно продали за чинију сочива. И џаба га клеветате, народ му све више вјерује. 

И не заборавите, није случајно рука Светог Јована Крститеља у Цетињском манастиру у Црној Гори. Знате ли како је пострадао највећи од жене рођени? Тако што је указивао на трагичност и погубност живота у неморалу и похоти тјелесној. Одсјекли су му главу само зато што је говорио цару Ироду, да не може да има жену брата свога, да то није по божијем, ни по људском закону. Колико је то блажи гријех од онога што нам данас ви нудите! 

Данас, над Митрополитом Амфилохијем и Црквом православном стоји мач, за сада новинарски и политички, али и мржња Иродовска, само зато што свједоче оно што је свједочио и Христос, и Свети Јован, и Свети Петар и Свети Василије, што говори језиком Јеванђеља, који богоборци никада нису разумјели, што је прави отац, који своју дјецу милује, тјеши, али и критикује и исправља. То је истинска и права љубав, која преображава човјека, и даје му вјечно достојанство.
Господо новинари, Црква Христова је утемељена на Христу Богу и њу врата паклена нису могла, не могу и неће надвладати. То што радите, радили су и други прије вас, моћнији, фанатичнији и мудрији од вас, па су изгубили. Зато све Христос позива: "Покајте се јер се приближило Царство Небеско". (Мт.3.2.). Послушајмо овај позив док још има времена, а сваким даном га имамо све мање, а да се преживи, Бог ће се постарати, није баш све на продају. 
И да не заборавим, оно што се данима сви питамо, јесте ли ви, стварно помахнитали?

Аутор је свештеник и уредник радија "Светигора".

http://www.vijesti.me/forum/je-li-ovaj-svijet-stvarno-pomahnitao-959313


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"U stvari, bljuvotini koju ja Amfilohiju možda i mogu oprostiti, ali Hrist kao bog ljubavi sigurno neće."

Дедовић је свет или тачније надсвет човјек - превазишао је Христову љубав!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 49 минута, Трива рече

"U stvari, bljuvotini koju ja Amfilohiju možda i mogu oprostiti, ali Hrist kao bog ljubavi sigurno neće."

Дедовић је свет или тачније надсвет човјек - превазишао је Христову љубав!

Ко је Дедовић:scratch_head:?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Прометејски огањ митрополита Амфилохија

Од ИН4С-19 октобар, 2017
 
 
 
 
mitropolit-amfilohije-1.jpg
  Пише: Донко Ракочевић

 

По легенди, мудри Прометеј се винуо ка небу са дугачком стабљиком џиновског сунцокрета којом је успио да дотакне огњене кочије којима Сунце језди кроз васиону; стабљика се упалила и Прометеј с њом је сишао на земљу показавши људима највеће добро – ватру. Тако су настали изрази Промотејева ватра или Промотејев огањ, а означавају „неугасиву тежњу за постигнућем високих циљева“. А ријеч прометејство – добила је значење: „борба против силе и неправде, предводничка улога у напредним и ослободилачким тежњама, улога лучоноше, светлоноше, првоборца за неку спасоносну идеју“.

Као што је Промет покупио ватру са Сунца да би помогао људском роду, тако је и митрополит Амфилохије, како и приличи мјесту на којем сједи (на столици светог Петра Цетињскога), покупио свјетлост из Новог Завјета и Светог Предања и Његошеве Луче Микрокозме, и њоме покушава да нам, у овој помрчини новог свјетског поретка, освијетли пут којим треба да идемо.

И баш као што је Прометеј испаштао због своје помоћи људском роду, тако се и свака Митрополитова ријеч дочекује на нож од стране црногорских и другосрбијанских безбожника. Није проблем НАТО бомбардовање (то је за њих „Милосрдни анђео“), већ је проблем што Митрополит западну војну алијансу сматра злочиначком. Већ традиционално парадирање припадника ЛГБТ популације нашим градовима, као да су народни хероји и ослободиоци, сасвим је ОК, проблем је што то Митрополита подсјећа на Содому и Гомору. Није проблем што наталитет драстично пада, и што нас ускоро неће бити ни за под једну шљиву, већ је проблем што Митрополит осуђује абортус као убиство тек створене дјеце.

Тако је у „Вијестима“, Драгослав Дедовић, иначе уредник њемачког Deutsche Welle (програма на српском), у тексту под насловом „Амфилохије, првосвештеник САНУ: Је ли поп помахнитао?“, осуо „дрвље и камење“ на Његово Високопреосвештенство, сматрајући да је право жене да одлучује о свом животу, самим тим и абортус, цивилизацијска тековина, а да Амфилохијеве придике немају везе са хришћанским учењем.

Дакле, по Дедовићу, све је дозвољено данашњој жени, а ако је све дозвољено, онда Бога нема! Иако то није написао, такву нам је поруку послао. А што се тиче хришћанског учења, препоручујем му да, у слободним сатима, чита Стари и Нови Завјет, него се бојим да ће онда замрзјети Исуса Христа више него Амфилохија (Радовића), када види да Библија нема много слуха за родну равноправност.

Колумнисти „Вијести“ је посебно засметало што је митрополит Амфилихије у исти контекст ставио Јосипа Броза и Адолфа Хитлера, то га је баш разљутило, и у први мах сам помислио, с обзиром да је уредник њемачког медија (програма на српском) и да га памтим по неким бољим текстовима, да то види као увреду за Хитлера, с обзиром да је Броз побио више Срба него што је то учинио Хитлер. Но, био сам наиван, како сам могао помислити да неко ко мисли да је све дозвољено, може о Јожи имати лоше мишљење.

На крају свог богохулног шкрабосписа, Дедовић је поставио питање: „Шта ћемо са српским тоталитарним ‘нероткињама’, драги Амфилохије? Оставићемо их у језику пуном хришћанске мржње. Али им нећемо дати да буду суткиње! Или што каже Биљана Србљановић, може ‘нероткиња’, а не може ‘суткиња’.“

Ха-ха-ха-ха… Морао сам да се насмијем овој несувислости, иако се позвао на врховног другосрбијанског ауторитета, Биљану Србљановић. Па, наравно, да је ријеч ‘нероткиња’ женског рода, јер мушкарци не рађају дјецу, а то што у српском језику не може – ‘суткиња’, није крив митрополит Амфилохије, већ ауторитети српске лингвистике који актуелне покушаје „феминизирања“ језика сматрају насиљем над науком и здравим разузмом.

Остале Дедовићеве тезе не заслужују пажњу, јер су обичне увреде, сличне онима које свакодневно чујемо од монтенергинских и другосрбијанских безбожника и богохулитеља, који себи дају за право да једном владики и доктору теологије држа лекције о хришћанској ‘науци’. Никако да схвате да немају проблем са митрополитом Амфилохијем, него са црквеним учењем, са канонима васељенских сабора, са списима светих отаца, са Новим завјетом и другим светим књигама – од којих бјеже као ђаво од крста.

П.С: Познато је онима који прате моје писање годинама уназад, да сам увијек критиковао идолопоклонике, како Брозове тако Амфилохијеве („Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити“, друга Божја заповијест), као и да сам више пута имао критичке текстове поводом сусрета нашег митрополита са папом, а богами и поводом његове подршке Милу Ђукановићу тамо негде крајем прошлог вијека; али на ово што Његово Високопреосвештенство последњих година прича о НАТО-у, геј популацији, абортусу и другим пошастима евро-атлантског свијета, тешко је ставити неку примједбу, сем ако нијесте продали вјеру за вечеру, или задњицу за надницу.

Преузето са портала: Седмица

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Човек је човеку постао непријатељ, а ми смо браћа, различити по безброј ствари, од идентитета, националних, државних, полних, много тога је различито међу нама, али много више је идентично, рекао је патријарх Порфирије у интервјуу за Радио Београд 2, који је водио главни и одговорни уредник Радоман Кањевац. Говорећи о Косову и Метохији, истакао је да дубоко верује да ће се пре или касније наћи нека додирна тачка и могућност за заједнички живот Албанаца и Срба, и других народа на КиМ.

      Звучни запис првог дела разговора
      Звучни запис другог дела разговора
       
      Извор: РТС
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На изненађење свих Месија је дошао не уз трубе и фанфаре него на скромном магарету. Тиме је Господ Христос показао да је Бог створио човека по својој слици и прилици као слободно биће да би човек слободно одговорио на бескрајну љубав и милосрђе Божје, поручио патријарх Порфирије.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 25. априла 2021. године, на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети, свету архијерејску Литургију у Саборној цркви у Београду.
      - Господ Исус Христос није био очекивани месија који је велики војсковођа и владар, јер благодат Божја не мења свет споља, а Бог не жели робове и покорне себи људе. Господ Исус Христос иде победоносно и тријумфално кроз Галилеју ка Јудеји и пролази кроз Витанију. И кроз ту причу видимо да у животу Христовом ништа није случајно, а исто тако ни у нашим животима ништа није случајно, рекао је патријарх Порфирије, нагласивши да је у Витанији Господ вратио у живот Лазара који је већ четири дана био поробљен смрћу:
      - Христос је намерно сачекао четири дана док није дошао ка свом пријатељу који је већ био умро. Циљ тог чина био је у томе да се сви увере да је он заиста мртав да неко не би посумњао у тај чин. А Господњи плач над умрлим пријатељем потврда је нама да смрт није нешто што је природно, није нешто што нам је од Бога дато, поучио је патријарх Порфирије.
      - Прошавши кроз Витанију, Господ улази у Јерусалим где га дочекује мноштво народа. Дошли су сви у одушевљењу сматрајући да је то онај Месија којег су чекали. Али они су чекали великог војсковођу да покори све народе света. Очекивали су Месију као земаљског цара. Уз помоћ кога они треба да управљају светом. Међутим, на изненађење свих дошао је Месија не уз трубе и фанфаре него на скромном магарету. Тиме је Господ Христос показао да је Бог створио човека по својој слици и прилици као слободно биће да би човек слободно одговорио на бескрајну љубав и милосрђе Божје. На тај начин човек одговара на љубав која спасава читав свет и спасава све људе, али не насилно. Не тако што се спасење намеће, него тако што се оно љубављу и вером усваја, закључуо је патријарх Порфирије.
      Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију саслуживали су јеромонах Сава (Бундало), јереј Арсен Миловановић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Радомир Врућинић, ипођакони Владимир Јелић и Његош Стикић, као и чтечеви Андреј Јелић и Павле Јовановић.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Недељу трећу Великог поста, која се назива још и Крстопоклона, 04. априла 2021. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом апостолу и јевађелисти Марку у Београду. Патријарху Порфирију саслуживали су архимандрит Серафим (Балтић) игуман манастира Нова Грачаница у Чикагу, протојереј Сретен Младеновић, јеромонах Амвросије (Весић), протонамесник Бранислав Борота, јерођакон Сава (Бундало) и ђакон Драган Ашковић.

       
      Звучни запис беседе
       
      Након прочитаног Јеванђеља, Патријарх Порфирије је произнео омилију на прочитано зачало напоменувши да је смисао поста уздржање у свему ономе што изнутра прља нашу душу, наше срце и наше тело и све то као припрема за оно што треба да краси икону Божију за стицање врлине. „Свети Оци у посту виде аскезу и подвиг духовни, који има за циљ стицање свести о томе да нам је Бог неопходан. Да, заправо, без Бога не можемо ништа, а у Богу можемо све“, рекао је Патријарх Порфирије додавши да је то уједно и смисао ове Крстопоклоне недеље, те да само прочитано Јеванђеље по Марку о томе подробно говори.
      „Крстопоклона недеља нас подсећа на то да Бог даје смисао нашем животу. Да је Бог у Христу откривени Онај који испуњава све наше најдубље унутрашње потребе, потребе за вечношћу, за Царством Божијем,“ појаснио је Патријарх Порфирије, напоменувши да човек који не осећа ту најдубљу потребу за вечношћу греши самоме себи и греши се о себе.
      „Крст је наш живот, крст је дар. И онда када помислимо да можемо носити свој живот без Христа, да можемо носити свој крст, своје невоље, али и своје радости без Христа, онда се и невоља и страдање, али и радост и успех претварају у бесмисао“, истакао је Патријарх Порфирије, напомињући да „Време у којем живимо не жели крст. Време у којем живимо хоће без крста. Зато што је време у којем живимо оптерећено собом, тј. човек нашега доба прогласио је себе за једину вредност. Прогласио је за једину вредност своје изопачене страсти. Прогласио је за једину вредност грех. За слободу је прогласио могућност да ради шта хоће, ама баш све шта хоће.“ Али, једино је „слободан онај који је слободан у Христу. Који је свој крст узео и положио га на раме Христово, или боље речено, који је крст Христов ставио на своја плећа. Тај је слободан јер свој егоизам, своје самољубље, који су заправо извор осећања да сам ја себи најважнији“ закључио је Патријарх Порфирије, јер „само у Христу постајемо слободни, постајемо слободни осмишљавајући сваки кутак, сваки дамар свога бића или свога живота“.
       
      Извор: Радио Слово љубве
×
×
  • Креирај ново...