Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ivan Marković

Четници, комунисти, усташе

Recommended Posts

пре 30 минута, Православни Србин рече

Ау Иване, па нисам само качио фотке, него сам качио и изворе, документе.

Tako je. Ali sam ti skrenuo pažnju i na tvoje korišćenje izvora i dokumenata:

пре 1 сат, Ivan Marković рече

Zapravo si mi skenirao neku knjigu za koju ne znam ni ko je autor, ni gde je pisana, ni koje izvore koristi, ni kontekst samog naređenja (da li je reč o lokalnom naređenju koje važi za neko ograničeno područje i/li vreme ili pak za univerzalno važenje na celoj teritoriji Juge 1941-45). Pošto ovo drugo sigurno nije slučaj, samo tvoje zaključivanje bazira se na parcijalnoj indukciji, na stranu to što mi nisi dao citate i kontekst...

 

пре 48 минута, Ivan Marković рече

Naravno, jasno ti je da je u pomenutom izveštaju vlasti NDH reč o dezertiranju nekih pripadnika ustaša na stranu partizana tokom borbenih dejstava. A onda si to spojio sa " Тако да, видимо да су комунисти за те ,,напредне делове" хрватске војске и државе", iako naravno, u drugom dokumentu koji si okačio lepo piše "naprednim delovima Hrvatske seljačke stranke" Dakle, istrgao si iz konteksta dve različite rečenice iz dva različita dokumenta, a onda napravio kolaž, gde si pridev "napredni", koji se odnosi samo na HSS "prilepio" na "hravtske vojske i države" iako se u originalnom dokumentu tako nešto uopšte ne spominje. O tome da je postojao i nenapredni deo HSS, svedoči bekstvo Vlatka Mačeka, koji, iako nije počiunio ni jedan ratni zločin, i sam bio u Jasenovcu nije hteo da čeka da mu "komunisti" proveravaju stepen naprtednosti na skali od jedan do deset.

A onda si me uprkos ovim mojim obimnim kritikama tvoje metode citiranja izvora i dokumenata ti rekao ovo:

пре 33 минута, Православни Србин рече

Ау Иване, па нисам само качио фотке, него сам качио и изворе, документе. Немој тако да се понашаш непоштено. Значи, изворе и документе сам качио. И многе од њих си игнорисао.

Ako sam neki propustio, to samo znači da nisam stigao do istog. Zašta me smatraš? Za stenoografa?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Иначе, тема има "потенцијал", али бих апеловао само да треба салушати и другу страну и њене "адуте", јер, знате то и сами, остаће само да прича једна страна. Лично сам имао полемику са Милославом Самарџићем који је нпр. тврдио да је у партизане прешла тек неколицина старешина Југословенске војске, а остатак су чинили тако неки комунисти, нерадници и авантуристи. Ја сам му тада супроставио став да ево сад из главе могу барем 30 пилота ЈКВ, који су у својству трупних и школованих официра се прикључили јединицама већ кало се устанак дизао по територији Краљевине, те на концу, постоји и монографија коју је Министарство одбране издало пре неку годину са списком и кратким биографијама преко 2000 "краљевих" официра који су се прикључили партизанима, одговор је био типа то је комунистичка пропаганда. Ја више нисам заиста имао шта да дискутујем, боле ме дупе, свако на свој образ

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ivan Marković рече

Dobro. Ovde sam pogrešno upotrebio reč Zbornik. Zapravo si mi skenirao neku knjigu za koju ne znam ni ko je autor, ni gde je pisana, ni koje izvore koristi, ni kontekst samog naređenja (da li je reč o lokalnom naređenju koje važi za neko ograničeno područje i/li vreme ili pak za univerzalno važenje na celoj teritoriji Juge 1941-45). Pošto ovo drugo sigurno nije slučaj, samo tvoje zaključivanje bazira se na parcijalnoj indukciji, na stranu to što mi nisi dao citate i kontekst...

Наведени су извори.

пре 1 сат, Ivan Marković рече

Da ponovim:za četnike, domobrane, Srpsku državnu stražu, slovenačke domobrane i belogardejce, muslimanske milicije i ostale važila je amnestija. Zvanično. Zvanični dokument iza koga je stajala cela nova Jugoslavija, država u nastajanju. Za ustaše i Srpski dobrovoljački korpus nije....

Да, званично није, али незванично се итекако радило на томе. Ево још једног извора који о томе сведочи:

U to vreme Bi Bi Si je javljala i nesto sto je bilo istinito ali isto tako kobno po pokusaje Bejlija i Armstronga da dovedu do nekog sporazuma izmedju Mihailovica i Titovih snaga. Tek sto su se Italijani predali, partizani su poceli da objavljuju kako se partizanskoj vojsci pridruzuju pojedine ustaske jedinice u punom broju; tu vest je Bi Bi Si dosledno ponavljala preko svojih emisija za Jugoslaviju. U to vreme Tito je cesto pozivao ustase da mu pridju i ustaske oficire koji bi mu se pridruzili, nagradjivao je visokim polozajima u partizanskoj vojsci. U vecini slucajeva to su bili ljudi koji su u doba nemacke invazije izdali Jugoslaviju, koji su se uz naciste borili na ruskom frontu i koje su odlikovali i Hitler i Pavelic. Medju takvima bio je ustaski vazduhoplovni oficir Franja Pirc, koji je prisao Titu februara 1944 i koji je docnije naimenovan za komandanta Titovog vazduhoplovstva sa cinom djenerala. Drugi cuveni slucaj odnosio se na pukovnika Marka Mesica koji se borio celim putem do Staljingrada gde je sa ostacima hrvatsko-ustaskog odreda bio zarobljen. U zarobljenistvu on i mnogi od njegovih ustaskih drugova ''prevaspitali'' su se i prisli komunistima koji su od njih obrazovali nezavisnu jugoslovensku jedinicu pri Crvenoj armiji. Docnije je naimenovan za komandanta Titove telesne straze, zauzimajuci polozaj bivseg komandanta Kraljeve garde. 93

Sve je to za Mihailovica i njegove pristalice bilo odvratno i potpuno nerazumljivo. Mihailovic nikada nije gubio nadu da ce se posle rata Jugoslavija ponovo vaspostaviti - svoju vojsku je uvek nazivao ''Jugoslovenskom vojskom u Otadzbini''......

Vrbajuci ustase partizani su navodili razlog da je svaki pojedinac koji njima pridje, jedan manje borac na neprijateljskoj strani. Kao povecanje redova boraca takva politika je imala svojih prednosti. Ali je ona znatno podupirala cetnicku optuzbu da se cesto u sukobima sa partizanima u stvari biju sa ustasama pod komandom zloglasnih ustaskih oficira kojima je, iako su ustasku uniformu zamenili partizanskom, glavni cilj bio i ostao rat protiv Srba.

Bi Bi Si je prenosila partizanska saopstenja da su se citave ustaske jedinice prikljucile partizanima, sa namerom da pomognu Titu da za sebe veze sto vise ustasa. Govoreci o jednoj takvoj emisiji Bi Bi Sia, pukovnik Bejli u svojoj poruci od 18 septembra, kaze:

To jasno pokazuje USTASKU nameru da se nadje zaklon kako bi se izbegla odgovornost za zverstav pocinjena NAD SRBIMA [iz] HRVATSKE. Takodje pokazuje TS [Titove] namere da bez obzira kako, poveca svoju snagu i tako na silu nametne svoju vlast. Molim javite da li se gornje sprovodi sa ovlascenjem odobrenjem glavnom Bi El oficira kod PSERDA [?] 94

Bejli i Armstrong su se cesto osvrtali na tu situaciju tokom iducih nekoliko meseci. Da bi sebi olaksali posao, Armstrong je cak predlozio u jednoj poruci, da Bi Bi Si ustase naziva domobranima ili da se prosto drzi naziv ''Hrvati''

Stalno izvitropireni izvestaji Bi Bi Sia o situaciji u Srbiji, njena bestidna pro-partizanska propaganda i stalno ponavljanje kako ustase prilaze partizanskoj vojsci, bacali su britanske oficire za vezu kod Mihailovica u ocajanje. To raspolozenje se dobr ogleda u poruci koju je 30 novembra poslala podmisija ENAMEL iz Homolja:

Toliko smo okruzeni lazima i protivurecnostima, toliko nemamo pouzdanih vesti da smo izgubili veru u sve izuzev u nasu krajnju pobedu u sta se stalno trudimo da SRBE ubedimo. 95

Rodoljub ili izdajnik...Dejvid Martin

93 Za vise pojedinosti i dokumenata o ovim i ostalim bivsim ustaskim oficirima primljenim u partizanske redove videti David Martin, Ally Betreyed, pp 121-26

94 WO 202/131, 18/9/43.

95 WO 202/140, 2/12/43

Дакле, наведени су и извори.

пре 55 минута, Ivan Marković рече

Naravno, jasno ti je da je u pomenutom izveštaju vlasti NDH reč o dezertiranju nekih pripadnika ustaša na stranu partizana tokom borbenih dejstava. A onda si to spojio sa " Тако да, видимо да су комунисти за те ,,напредне делове" хрватске војске и државе", iako naravno, u drugom dokumentu koji si okačio lepo piše "naprednim delovima Hrvatske seljačke stranke" Dakle, istrgao si iz konteksta dve različite rečenice iz dva različita dokumenta, a onda napravio kolaž, gde si pridev "napredni", koji se odnosi samo na HSS "prilepio" na "hravtske vojske i države" iako se u originalnom dokumentu tako nešto uopšte ne spominje. O tome da je postojao i nenapredni deo HSS, svedoči bekstvo Vlatka Mačeka, koji, iako nije počiunio ni jedan ratni zločin, i sam bio u Jasenovcu nije hteo da čeka da mu "komunisti" proveravaju stepen naprtednosti na skali od jedan do deset.

Моја поента је била да су комунисти итекако примали и усташе у своје редове.- А у овом новом извору који сам навео ти јасно стоји да су усташке борце представљали као домобране или једноставно ,,Хрвате". И навео сам и изворе. Тако да, желео сам да докажем да су и усташе прелазиле код партизана и мислим да је то више него јасно.

пре 57 минута, Ivan Marković рече

Ок, овде има више споразума, мораћу то да прегледам. Такође и овде се наводе неке фотографије као доказ. Е сад, љутио се ти или не, ја ћу да их само прокоментаришем, чисто да се види колико су комунисти били склони подметању. На пример ово:

8151.jpg

На твом линку се тврди да су ово четници, али овде четника нема, у питању су руски козаци. А таквих примера имамо још. Но, нећу даље и ово је довољно да се види каквим су се подметачинама служили комунисти.

1 hour ago, Ivan Marković рече

I ako se ove tvoje tvrdnje baziraju na "kapitalističkim" "dokazima", onda batali priču, jer zna se kako su "kapitalisti" "dokazivali" svoje tvrdnje.

Ја не знам за ту ,,капиталистичку" историју, али знам за комунистичку, и тврдим да је заснована на фалсификатима и нудим доказе који то потврђују.

1 hour ago, Ivan Marković рече

Jedna molba: Prestani da me zasipaš fotkama kao dokazima, jer one nisu dokaz...

А како то мислиш да нису доказ? Јесу. И комунисти су их итекако користили против четника.

1 hour ago, Ivan Marković рече

kako da znam da fotke partizana sa ustašama koje si postavio nisu falsifikovane u podrumima Srpskog pokreta obmane.

Видим да се ти овде више бавиш политиком, него историјом. Какве везе има СПО сад са целом нашом причом. Нити сам симпатизер, ни присталица а ни члан СПО, нити историјске чињенице имају везу са тим.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 10/16/2017 at 9:37, Православни Србин рече

Тако је сведочио Симо Дубајић, да је број побијених усташа био најмањи. И он је говорио да су убијани само најзадртији, они који нису хтели да прихвате да пређу у партизане. Тако је он тврдио.

Simo Dubajić nije bio na samom Blajburgu (bar ja nisam nigde našao da jeste) već je preuzeo deo zarobljenika( nepoznat broj) sa Blajburga negde u Sloveniji. Likvidacije su on (i Matija Maček) navodno sprovodili u Kočevskom Rogu. Pri tome je on često u tim izjavama navodio da je bio pijan, menjao izjave od intervjua do intervjua, a sama činjenica da je bio pod dejstvom alkohola (ako je bio) ga čini nepouzdanim svedokom, odnosno svedokom u "nepovoljnoj epistemičkoj poziciji" (koliko bi ovakav svedok bio dobar za sud, u to za sada ne ulazim). Na Kočevskom rogu, koji je negde na jugu Slovenije, dosta udaljen od Blajburga i Dravograda, streljani su, pre svega, belogardejci i pripadnici SDK. Ustaše, ako ih je tamo uopšte i bilo, bili su manjina. 

On 10/16/2017 at 9:37, Православни Србин рече

Ма дај бре, исти је то андрак. И једни и други су били снаге фашистичке НДХ, државе која је чинила геноцид.  Нема ту за мене разлике. Иначе, јесу примали и усташе у своје редове.

Objašnjeno.

On 10/16/2017 at 9:37, Православни Србин рече

Жао ми је, пријатељу, али то су чињенице.

Mjok

On 10/16/2017 at 19:05, Ivan Marković рече

Кесеровићеви четници су разоружани и, колико ми је познато, одмах пострељани.

Koji? Kada? Gde?Koliko? Pod kojim okolnostima? Jer ja lično poznajem jednoga koji nije streljan...

On 10/16/2017 at 9:37, Православни Србин рече

Врло је мали број четника који су примани.

Statistike? Daj dokumenta za ovu tvoju tvrdnju.

 

On 10/17/2017 at 13:22, Православни Србин рече

ИЗВОРИ:
7 Политика, 30. април, 1. и 2. мај 1997.
10 С. Аврамов, Геноцид у Југославији у светлости међународног права, 261.

Ovo nisu izvori. Da li bi bio ljubazan da mi kažeš šta je ovo, da bih video da li si uopšte kvalivikovan za ovu vrstu diskusije. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Православни Србин рече

Наведени су извори.

Nisu. Nemam pojma koja ćirilična knjiga je u pitanju. Naveo si samo Zbornik(koji zbornik?) Pri tome, imam utisak da ne znaš šta su izvori. Na sve to, ne daš mi da odgovorim na tvrdnje iz prethodnih postova, ali nema veze, mogu ja i na preskok. Tek treba da dođemo do čuvenih događaja u Istočnoj Bosni oko Drinjače i Han Pjeska...

пре 9 минута, Православни Србин рече

Да, званично није, али незванично се итекако радило на томе. Ево још једног извора који о томе сведочи:

Da li je to izveštaj čoveka koji je lično tome prisustvovao ili ne. Ako da, kako znaš da pomenuta propaganda nije samo propaganda da bi se , posle kapitulacije Italije dodatno podrio moral neprijatelja? Pri tome, ovde nam Dejvid Martin, ukoliko je uopšte bio prisutan (ja mislim da jeste, al da ne proveravam) prenosi vesti BBC na srpskom jeziku, a da mi ne znamo da li ih je on lično čuo i razumeo, ili su mu tako preneli Dražini ljudi...koji su se često pravili da ne znaju razliku između ustaše idomobrana jednko kao i partizana i komuniste...naravno, kada govori o formacijama NDH u svojim memoarima, Čerčil isključivo koristi termin "hrvatski". Što me navodi na zaključak da je to radioi BBC. A četnici preveli kako se njima svidi.

пре 11 минута, Православни Србин рече

koji su se uz naciste borili na ruskom frontu i koje su odlikovali i Hitler i Pavelic. Medju takvima bio je ustaski vazduhoplovni oficir Franja Pirc, koji je prisao Titu februara 1944 i koji je docnije naimenovan za komandanta Titovog vazduhoplovstva sa cinom djenerala. Drugi cuveni slucaj odnosio se na pukovnika Marka Mesica koji se borio celim putem do Staljingrada gde je sa ostacima hrvatsko-ustaskog odreda bio zarobljen. U zarobljenistvu on i mnogi od njegovih ustaskih drugova ''prevaspitali'' su se i prisli komunistima koji su od njih obrazovali nezavisnu jugoslovensku jedinicu pri Crvenoj armiji. Docnije je naimenovan za komandanta Titove telesne straze, zauzimajuci polozaj bivseg komandanta Kraljeve garde. 93

Aj ponovo. Uz naciste se na ruskom frontu borila domobranska a ne ustaška "pukovnija". Već sam to objasnio. Pukovnik Marko Mesić je domobranski oficir, koji je posle rata bio hapšen zbog informbiroa. Zanimljiv neki ustaša-staljinista. Za Pirca bih morao da proverim, ali mi se nešto "javlja" da je i ta bitanga bio domobran glede toga što je bio "zrakoplovac". Još nisam čuo za neku ustašku "zrakoplovnu" jedinicu...

пре 22 минута, Православни Србин рече

Drugi cuveni slucaj odnosio se na pukovnika Marka Mesica koji se borio celim putem do Staljingrada gde je sa ostacima hrvatsko-ustaskog odreda bio zarobljen. U zarobljenistvu on i mnogi od njegovih ustaskih drugova ''prevaspitali'' su se i prisli komunistima koji su od njih obrazovali nezavisnu jugoslovensku jedinicu pri Crvenoj armiji. Docnije je naimenovan za komandanta Titove telesne straze, zauzimajuci polozaj bivseg komandanta Kraljeve garde. 93

"

Po završetku rata, 1945. godine, penzionisan je i živeo je u Zagrebu.

Mesić je 1948. godine uhapšen kao informbirovac. Pod nerazjašnjeni okolnostima je 1950. godine, prilkom bega, na Zagrebačkoj železničkoj stanici, pao pod voz koji mu je odsekao obe noge.

Kao težak invalid živeo je, kod brata, u Zagrebu i umro 9. februara 1982. godine. Sin njegovog brata Stjepan Mesić[traži se izvor], poznat je kao poslednji predsednik Predsedništva SFRJ."

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Марко_Месић_(војник)

пре 25 минута, Православни Србин рече

Bi Bi Si je prenosila partizanska saopstenja da su se citave ustaske jedinice prikljucile partizanima, sa namerom da pomognu Titu da za sebe veze sto vise ustasa.

Sad već zamišljam face pripadnika ličkih i krajiških brigada dok ovo slušaju...

пре 28 минута, Православни Србин рече

Rodoljub ili izdajnik...Dejvid Martin

93 Za vise pojedinosti i dokumenata o ovim i ostalim bivsim ustaskim oficirima primljenim u partizanske redove videti David Martin, Ally Betreyed, pp 121-26

94 WO 202/131, 18/9/43.

95 WO 202/140, 2/12/43

Дакле, наведени су и извори.

"Почетак краја британске подршке Михаиловићу већ је најавио извештај (о стању у Југославији) који је британском премијеру (пред његов састанак са Рузвелтом) у јануару 1943, представио Бил Дикин на бри- фингу, а управо на основу фалсификованих докумената Џејмса Клагмана. Клагмана је, као главну совјетску кртицу у Каиру, разоткрио новинар Дејвид Мартин седамдесетих година прошлог века, када је истраживао разлоге за промену става савезника према Михаиловићу. У својој књизи Мрежа дезинформација, Черчило- ва југословенска грешка (1991)"

http://www.vojnodelo.mod.gov.rs/pdf_clanci/vojnodelo373/67-2015-2-17-Zoric.pdf

Dakle, novinar iz sedamdesetih godina piše "izvor" u jeku hladnog rata...

пре 36 минута, Православни Србин рече

Тако да, желео сам да докажем да су и усташе прелазиле код партизана

Ako ti je samo ovo bila poenta, onda nisi ni morao da se trudiš. Ustaše jesu prilazili partizanima. Kako, pod kojim okolnostima, u kom broju, i da li je (pošto prođe trenutni pičvajz) sprovođena nekakva istraga, to je već sasvim drugo pitanje...

пре 39 минута, Православни Србин рече

И навео сам и изворе.

Nisi...za ovo nisi, osim ako Martin nije lično pisao kao svedok naknadno po sećanjima...

пре 40 минута, Православни Србин рече

Моја поента је била да су комунисти итекако примали и усташе у своје редове.-

Ne ovo nisi dokazao, jer između ovoga 

пре 42 минута, Православни Србин рече

Тако да, желео сам да докажем да су и усташе прелазиле код партизана

i ovoga

пре 43 минута, Православни Србин рече

Моја поента је била да су комунисти итекако примали и усташе у своје редове.

postoji ogrooomna razlika

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, Православни Србин рече

и

...

пре 49 минута, Православни Србин рече

неке фотографије као доказ.

Mogu biti korišćene kao dokaz (uz neke zapisnike, svedočenja, sačuvana druga dokumenta i slično) . Samo fotke ne znače ništa...(čak i ako se ovde vide zadovoljni osmesi i prijateljsko nazdravljanje, to još ne znači da neko nekome ne drži pušku uperenu u leđa)

dakle i neke fotografije mogu, samo neke teško. Bar za istoriju. A mogu se zamisliti i montirani procesi...

пре 53 минута, Православни Србин рече

На твом линку се тврди да су ово четници, али овде четника нема, у питању су руски козаци.

I sad bih ja tebi trebao da verujem na reč? Na osnovu čega dokazuješ da su ovo kozaci?

пре 54 минута, Православни Србин рече

Но, нећу даље и ово је довољно да се види каквим су се подметачинама служили комунисти.

Dokaži da je navedena slika podmetačina.

пре 55 минута, Православни Србин рече

Ја не знам за ту ,,капиталистичку" историју, али знам за комунистичку, и тврдим да је заснована на фалсификатима и нудим доказе који то потврђују.

Ja ne znam za tu "komunističku" istoriju, ali znam za kapitalističku, i tvrdim da je zasnovana na falsifikatima i nudim dokaze koji to potvrđuju...

пре 57 минута, Православни Србин рече

А како то мислиш да нису доказ? Јесу

Nisu. Objasnio već nekoliko puta. Nemoj da me vrtiš. Ili poreci to što sam rekao ili se složi ili makar prećuti. Ponavljanjem pitanja na koje je nekoliko puta odgovoreno, i simuliranjem da nije ne doprinosiš poziciji koju braniš. Isto mogu da tvrdim za sve fotke koje si ti postavio a na kojima se vide ustaše i partizani...

1 hour ago, Православни Србин рече

Видим да се ти овде више бавиш политиком, него историјом.

A ti ne, iako uporno ponavljaš floskulu "komunistička istoriografija"? I partizane, odnosno NOVJ zovež "komunistima"

1 hour ago, Православни Србин рече

Какве везе има СПО сад са целом нашом причом.

Ima itekako...

1 hour ago, Православни Србин рече

Нити сам симпатизер, ни присталица а ни члан СПО, нити историјске чињенице имају везу са тим.

Ja to nigde nisam rekao. Nemoj da mi imputiraš...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 46 минута, Православни Србин рече

U vecini slucajeva to su bili ljudi koji su u doba nemacke invazije izdali Jugoslaviju, koji su se uz naciste borili na ruskom frontu i koje su odlikovali i Hitler i Pavelic. Medju takvima bio je ustaski vazduhoplovni oficir Franja Pirc, koji je prisao Titu februara 1944 i koji je docnije naimenovan za komandanta Titovog vazduhoplovstva sa cinom djenerala.

Фрањо Пирц није усташки ваздухопловни официр (у даљем тексту пилот), него ако ћемо редом, аустроугарски пилот, па српски пилот, па пилот Југословенског краљевског ваздухопловства, па након Априлског рата пилот зракопловства НДХ и начелник Главног штаба ловачке авијације зракопловства НДХ, па потом партизнаски-југословенски пилот и први комндант РВ ЈА.

Није "пришао" Титу 1944. године, него 21. октобра 1943. године, када је украо авион и полетевши по задатку из Бања Луке за Мостар, слетео на слободну територију код Бугојна. Потом прелази у Ливно где је већ била основана Прва ваздухопловна база НОВ и ПОЈ.

То са "крађом" авиона из зракопловства НДХ није никаква екслкулзива, јер је што на територији НДХ, што на Источом фронту, зракопловство НДХ имало губитке од 120 авиона и преко 350 људи, који су у периоду од 1941. па до 1944. године бежали са авионима из НДХ. Срби и Хрвати у највећем броју, те по неки Бошњак и Словенац који је мобилисан у РЗ НДХ.

Иначе, за ово што је Пирц учинио, усташе су му се захвалиле тако што су му заклале жену и кћерку...

Након доласка Групе ваздухопловних дивизија у Југославију, на основу споразума Тита и Толбухина, Франце, како му је право име, бива унапређен у чин генерал мајора и именован за првог команданта РВ ЈА, на којој дужности остаје до 1946. године. Полсе је "зглајзн`о" због ИБ, па је умировљен...

Дискутабилно је његово понашање као команданта Другог ловачког пука у Краујевцу током Априлског рата, али је чињеница да се он држао наређења, а то је ловачка заштита територије тог централног басена наше земље. Зашто му неко није издао наређење да подигне Харикене и Месере и крене у помоћ нпр. Шестом ловачком пуку, или врши ловачку заштиту бомбардера приликом извођења "осветничких" задатака у Мађарској, Румунији или Бугарској, то нико не зна да одговори...

Али су из тога пуна уста патриЈотских медија тлапњи о Пирцу "Титовом генералу" у НДХ...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Милан Ракић рече

Иначе, тема има "потенцијал", али бих апеловао само да треба салушати и другу страну и њене "адуте", јер, знате то и сами, остаће само да прича једна страна. Лично сам имао полемику са Милославом Самарџићем који је нпр. тврдио да је у партизане прешла тек неколицина старешина Југословенске војске, а остатак су чинили тако неки комунисти, нерадници и авантуристи. Ја сам му тада супроставио став да ево сад из главе могу барем 30 пилота ЈКВ, који су у својству трупних и школованих официра се прикључили јединицама већ кало се устанак дизао по територији Краљевине, те на концу, постоји и монографија коју је Министарство одбране издало пре неку годину са списком и кратким биографијама преко 2000 "краљевих" официра који су се прикључили партизанима, одговор је био типа то је комунистичка пропаганда. Ја више нисам заиста имао шта да дискутујем, боле ме дупе, свако на свој образ

Какав је то речник на црквеном сајту?

Логично је да се комунисти инфилтрирају и у цркву, али ваљда има модератора овде?

Ти си тврдио, под неким трећим конспиртаивним именом, да је 2.000 четничких официра прешло у партизане. Питао сам те да наведеш имена, јер их знам у име и знам каква им је судбина била. Онда си поменуо ту књигу. То су вероватно официри који су се вратили из заробљеништва у Немачкој. Оне који су служили у Југословенској војсци (четницима) овде, комунисти су систематски убијали или слали на дугогогодишње робије, док су официре НДХ, усташе, домобране и остале, примали у своје редове, како током, тако и после рата.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Милослав Самарџић рече

Какав је то речник на црквеном сајту?

Логично је да се комунисти инфилтрирају и у цркву, али ваљда има модератора овде?

Ти си тврдио, под неким трећим конспиртаивним именом, да је 2.000 четничких официра прешло у партизане. Питао сам те да наведеш имена, јер их знам у име и знам каква им је судбина била. Онда си поменуо ту књигу. То су вероватно официри који су се вратили из заробљеништва у Немачкој. Оне који су служили у Југословенској војсци (четницима) овде, комунисти су систематски убијали или слали на дугогогодишње робије, док су официре НДХ, усташе, домобране и остале, примали у своје редове, како током, тако и после рата.

Какав речник? 

Какво инфилтрирање, модератори? Параноја нека?

Дакле, као што рекох са Вама је полемика бесмислена. На оној теми сам рекао шта имам да кажем и мислим да сам Вам "истресао" имена најмање 20-30 људи пилота и ваздухопловаца који су се прикључили устаницима или "устаницима" (заисно од становишта), у првим данима рата.  Дакле, не ради се о старешинама из заробљеништва. Но небитно.

Такође, истине ради, рекох Вам једном да необично поштујем Ваш рад на откривању истине и пратим повремено и доступну литературу и филмове. И све је то ок. Али исто тако не дозовољавам да неко мог пранђеда назива авантуристом и како све не, зато што је био у партизанима. И никада није био комуниста...

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 10/17/2017 at 13:22, Православни Србин рече

Кажеш, сарадња усташа и комуниста ,,мит". Није то никакав ,,мит", друже, то је већ окорела историјска чињеница. Та сарадња датира још од пре почетка рата, комунисти су подржавали усташки покрет у његовој борби против ,,великосрпске диктатуре" у монархији и подржавали су усташки ,,Лички устанак" и позвали су чланове комунистичке партије да помажу тај устанак и да помажу усташки покрет. Елем, тада су комунисти и усташе стајали на истој позицији да је Југославија ,,великосрпска творевина" и да је треба уништити. Да не постављам сада чланке из ,,Пролетера" и других комунистичких новина и гласила, то ти је ваљда познато.

Ovo je potpuno tačno i veoma mi je dobro poznato. Problem je samo u tome, što si "zaboravio" da kažeš kada je to bilo i da lepo opišeš istorijski kontekst. No pošto nisi ti, ja ću...

http://www.carsa.rs/pakt-budak-pijadesporazum-komunistai-ustasa-o-unistenju-srpstva/

Ako misliš na navodni sporazum Budak-Pijade, on se može videti na gornjem linku. Naravno, ima određenih primedbi nekih ljudi po autentičnost ovoga, što možeš videti ovde

https://sr.wikipedia.org/sr/Разговор:Споразум_Пијаде-Будак napomena:diskutanti sa ove grupe za diskusiju raspravljaju o članku koji je okačen na Vikipediju pa potom skinut, pa se njihove primedbe ne odnose na sajt čiju sam adresu naveo kao izvornik (ne izvor:ani_biggrin:) za tekst sporazuma. 

Meni recimo iz celog teksta upada u oči sledeće: "2. Вођство југословенске комунистичке странке свесно своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српства и православља, јер је познато да су то два фактора која су омела продирање Османлија на запад и Аустрије на Исток, споразумни су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострва.

"Sporazumni ko...?" Pošto je sporazum između ustaša i komunista, jasno je da se ovde ustaše slažu da komuniziraju Balkanski poluotok:ani_biggrin:. Ili je možda subjekat "sporazumni su" Вођство југословенске комунистичке странке , ali su dakle ustaše stavile svoj potpis ispod dokumenta koji predviđa комунизирање Југославије и Балканског полуострва.

Ne sumnjam da bi se ovakav sporazum veoma dopao Musoliniju koji je , mislim, upravo te godine, sa Hitlerom i još nekima sklopio Antikominterna pakt. A Musolini je, podsetimo, glavni zaštitnik ustaša koji ih je ranio i oblačio tih godina. 

Dalje, ovde imamo jedan mali problemčić:ani_biggrin:. Čini se da Mile ima alibi...

"

Uplašen pokušajem ubistva, emigrirao je u Italiju, gde se pridružio ustašama i postao komandat u ustaškom kampu za obuku. Početkom 1934. godine je u Budak je u Berlinu postao šef ustaškog ureda i zajedno sa Branimirom Jelićem je izdavao nedeljnih Nezavisna hrvatska država.[8] U maju iste godine u izdanju Hrvatskog kola u SAD mu je objavljena knjiga Hrvatski narod u borbi za samostalnu i nezavisnu Hrvatsku državu. Posle ubistva svog rivala Gustava Perčeca, Pavelić je sebe proglasio za poglavnika, a Budaka za svog doglavnika. Posle atentata na kralja Aleksandra, Italija je pod međunarodnim pritiskom internirala većinu ustaša na Liparska ostrva, a Budak, sada već drugi po važnosti član pokreta, je od početka 1935. došao na Lipare i kao komandant bio zadužen za tamošnje logore.[9]

Novi premijer Jugoslavije Milan Stojadinović je vodeći politiku približavanja Nemačkoj i Italiji, pokušao da reši i problem ustaša. Prema sporazumu između Italije i Jugoslavije o prijateljstvu i nenapadanju, obe države su se obavezale da neće tolerisati neprijateljsku aktivnost prema onoj drugoj. Za sprovođenje ovog sporazuma jugoslovenska strana je delegirala Vladetu Milićevića. Stojadinović je naložio Milićeviću da stupi u kontakt sa Budakom, da ga privoli da se odrekne Pavelića i da se vrati u zemlju, pod uslovom da bude lojalan.[10] Milićević je dao sve od sebe da razbije ustaški pokret, nagovorivši oko 220 do 260 ustaša, među kojima je i Budak da se vrate u Jugoslaviju.[11][12][10] I sam Stojadinović se sastao sa Budakom u jednoj vili na jezeru Komo.[13][10] Postoje indidije da je Stojadinović očekivao da će Budakov povratak ne samo oslabiti ustašku emigraciju, već će ojačati Stojadinovićev ugled u Hrvatskoj. Međutim, Stojadinovićeva lista je na izborima 1938. imala tek oko 280.000 glasova više, pa je knez Pavle Karađorđević, zasićen Stojadinovićevim planovima, smenio Stojadinovića i on nije imao priliku da se okoristi Budakovim povratkom.

Sam Budak se vratio se u Zagreb jula 1938. godine."

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Миле_Будак#.D0.A3_.D1.83.D1.81.D1.82.D0.B0.D1.88.D0.BA.D0.BE.D0.BC_.D0.BF.D0.BE.D0.BA.D1.80.D0.B5.D1.82.D1.83_.D0.BF.D1.80.D0.B5_.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.B0

Dakle, najverovatnije je u pitanju falsifikat...

Što se tiče članka iz Proletera, koji podržava ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka (parafraziram), evo nešto i o tome: "

List Proleter, organ CK KPJ, u broju od 28. prosinca 1932. objavljuje da Komunistička partija »pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu«. Povjesničari se ne slažu u tome da li je ovdje termin "ustaški" upotrebljen u općem smislu ("ustanik") ili se radi o eksplicitnoj podršku Pavelićevoj organizaciji. (Petranović I, str. 186.) Sami borbeni hrvatski nacionalisti u to doba nisu za sebe usvojili opći naziv "ustaše", nego su se nazivali "frankovci", "hrvatski nacionalisti", "hrvatski nacionalni borci", "hrvatski nacionalni revolucionari".

Stav Kominterne u to je doba bio da Jugoslaviju, kao umjetnu versajsku tvorevinu, treba razbiti. Komuniste i hrvatske i makedonske nacionaliste približavale su činjenice da su podjednako bili politički revolucionari, te podjednako izvrgnuti žestokom proganjanju šestosiječanjskog monarho-diktatorskog režima. To se pokazalo i u suradnji i solidarnosti na robiji, o čemu svjedoči Zajednica političkih osuđenika: hrvatskih nacionalnih revolucionara, makedonskih nacionalnih revolucionara i komunista osnovana u Lepoglavi 1934. Kasnije je ta suradnja prekinuta, pa su komunisti i ustaše postali nepomirljivi protivnici. Već 1937. Komunistička partija Hrvatske u svom proglasu osuđuje stavove „frankovačko-fašističke demagogije o nezavisnoj hrvatskoj državi“, koja želi „da hrvatskom narodu umjesto jednog jarma nametne drugi, još gori jaram Rima i Berlina.“

https://hr.wikipedia.org/wiki/Lički_ustanak#Podr.C5.A1ka_komunista_usta.C5.A1ama

Mislim da nikakav komentar nije potreban. Termin "ustaša" se koristio u međuratnom periodu u opštem terminu "ustanik" pa je tako kralj Petar, dok je kao Petar Mrkonjić četovao po Bosni, imao zvanje "ustaški vojvoda". Ovaj termin sa svojim nama po zlu poznatim značenjem, počinje da se koristi tek negde krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina.

I da

"Mnoge pogreške učinila je KPJ u nacionalnom pitanju. Partija lije uvek provodila jasnu i čvrstu samostalnu politiku u tom pitalju. Međutim, upravo u prilikama Jugoslavije igra nacionalno pitanje >gromnu ulogu. Od pravilnog stava prema tom pitanju zavisi uspjeh prilobijanja širokih narodnih masa za protufašističku Pučku frontu. Do VII kongresa, KPJ je razumijevala i propagirala parolu samo- »dređenja, uključujući i otcjepljenje, na potpuno sektaški način. Otcje- »ljenje se nije smatralo pravom potlačenih naroda, nego uslovnom potebom. O političko-teri tori jalnoj autonomiji, za narode koji si žele ot- :jepljenje, nije bilo ni govora. Promjena svjetskog položaja koja je nastupila u posljednjim goinama, sve veća agresivnost fašističkih, imperijalističkih zemalja, na elu sa Hitlerovom Njemačkom, kao i njihova nastojanja da nacionalne »okrete iskoriste za rat i za svoje osvajačke planove, potstakli su KPJ da romijeni svoju taktiku u nacionalnom pitanju a da time ne napusti rincip prava sviju naroda na samoodređenje do otcjepljenja. KPJ istuia protiv razbijanja sadašnjeg državnog područja Jugoslavije jer hoće a to preuređenje države postigne mirnim putem, na osnovu nacionalne avnopravnosti. Kod današnjih prilika pokret za otcjepljenje potlačenih aroda išao bi na ruku samo fašističkim imperijalistima i njihovim ralim ciljevima. Ne samo da bi to bacilo zemlju u vrtlog rata, ne samo a bi bio stavljen na kocku opstanak Jugoslavije, nego i sloboda i neavisnost svih naroda Jugoslavije. Zbog toga KPJ mora raskrinkati kao gente fašističkih imperijalista fašističke grupe Ivana Mihailova i Pave- ć—Perčeca, koji se sada demagoški izjašnjavaju za nezavisnu Hrvatsku Makedoniju. .. KPJ se odlučno izjasnila za saziv Konstituante, koja će slobodno bez majorizacije riješiti sva pitanja koja se tiču međusobnih odnosa iznih nacionalnosti unutar jedne slobodne demokratske federativne dr- 4 Ostale su na snazi ranije ideje o neophodnosti borbe protiv imperijalistič- og rata i njegovog pretvaranja u rat protiv buržoazije ukoliko bude napadut SSSR. Internacionalistička dužnost svih komunista sastojala se u odbrani rve zemlje socijalizma, jedinog „socijalističkog ostrva". Izjašnjavajući se za borprotiv rata podvlačen je značaj rada Partije u vojsci. Naglasak se stavljao na H-bu protiv fašizma i njegove agresije. Maglovito i nedovršeno pominje se ideja vtifašističkog fronta. Nova platforma KPJ nije bila oslobođena starih zabluda stvaranju grupa revolucionarne sindikalne opozicije, nacionalnih revolucionara razbijanju Jugoslavije. 18 žave." 

http://www.znaci.net/00001/138_27.pdf

Reč je o "četvrtoj zemaljskoj konferenciji" koja je održana krajem 1934. Gde se KPJ, jasno ograđuje i osuđuje kako makedonske separatiste, tako i ustaše.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Ivan Marković рече

Franjo Kluz

90 летелица са око 300 људи на слободну територију ван НДХ. Занимљиво је да је први пребег учињен у августу 1941. године и пилот, Србин мобилисан у НДХ је пребегао четницима у околину Приједора. Заборавио сам сад име тачно и који је тип авиона био. (Погледаћу после у "Повијести ХРЗ и ПЗО). Чајавец и Клуз су 1942. године. Пирц, како поменух 1943. Ово су свакако најпознатији. Истина, треба рећи да нису сви бежали код партизана и четника. Неки су покушавали да се домогну неке неутралне територије (Турска). Неки пак након капитулације Италије да побегну код Амера... Али је свакако највећи део од ових 300 људи и 90 авиона "завршио" на слободним територијама на територији некадшње Краљевине Југославије. И томе треба додати још 30 летелица са око 60 људи који су пребегли совјетским партизанама из састава Хрватске зрачне Легије на Источном фронту.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      Син посланика ХДЗ-а објавио слику усташе са главом Србина
      07. јануар 2019. Син посланика владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Јосипа Ђакића, Иван (22) објавио је данас на свом Фејсбуку слику усташе са одрубљеном главом Србина изнад које је написао "Свим ''пријатељима'' србичима сретан божић.

      Сајт Индеx.хр наводи да према ономе што се може пронаћи на интернету слика приказује "једног од усташких кољача из Јасеновца", усташког концентрационог логора у Другом светском рату.
      Како се наводи, Индеx је контактирао Ивана Ђакића, који је признао да је објавио фотографију и "извинио се свима које је увредио".
      "Поделио сам фотографију од колеге и избрисао је за минут. То није моје мишљење и овим путем се извињавам свима које сам увредио, те им честитам Божиц", рекао је Ђакић.
      Како се наводи, његов отац Јосип је, након што је упитан да прокоментарише слику за коју је утврђено да није подељена, већ да ју је Иван сам објавио и да је није обрисао за минут, прекинуо телефонску везу.

       
       
    • Од RYLAH,
      "USTAŠAMA TREBAJU ČETNICI, ČETNICIMA USTAŠE" Hrvatski desničari pobesneli nakon gostovanja Sergeja Trifunovića na HRT-u
      FOTO: HRT / SCREENSHOT Desničarski portali u Hrvatskoj žestoko su kritikovali voditelja emisije "Nedjeljom u dva" Aleksandra Stankovića i njegovog gosta srpskog glumca Sergeja Trifunovića, koji je rat u Hrvatskoj nazvao građanskim i naveo da su srpski i hrvatski - jedan jezik.
      Desničarima, i portalima i posetiocima, zasmetala je Trifunovićeva tvrdnja da su "ustašama potrebni četnici, a četnicima ustaše", kao i Trifunovićev komentar u vezi sa ustaškom pločom u Jasenovcu.
        Trifunović je bio gost HRT-ove emisije "Nedjeljom u dva", a jedan broj gledalaca osudio je izjavu glumca da narodi na ovim prostorima, računajući i Hrvate, nisu doživjeli katarzu nakon zločina koji su počinjeni.     FOTO: HRT / SCREENSHOTTrifunović u studiju HRT-a sa Aleksandrom StankovićemVoditelj i urednik emisije Aleksandar Staknović optužen je da "preko izabranog gosta proglašava Hrvatsku - ustaškom državom".Desničarski listovi prenose stavove svojih posetilaca da bi Sergej Trifunović "trebao da se drži glume", te da su mu "neviđene besmislice, neukusne izjave i smešne istorijske činjenice - nepotrebne".Srpskom glumcu i voditelju HRT-a poručeno je da "hrvatski i srpski jezik nisu isti", te da u "Srbiji postoji četnički pokret, a u Hrvatskoj ne postoji ustaški", kao i da je "srpska četnička čizma gazila hrvatsko tlo, a ne obrnuto".Poručeno im je i da je "srpska politika prema Hrvatskoj i svim srpskim susedima uvek u svojoj srži bila i ostala, fašistoidna i genocidna", te da su i Stanković i Trifunović "dno dna.   https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ustasama-trebaju-cetnici-cetnicima-ustase-hrvatski-desnicari-pobesneli-nakon/btqz0y7
    • Од Милан Ракић,
      Часописи намењени деци млађој од 11 година били су препуни усташке симболике и покушаја индоктринације.

      Формирањем Независне државе Хрватске успостављено је ново друштвено устројство и све је било подређено преваспитавању свеколиког становништва. Тако је донесен и посебан правилник о начину организације деце и младежи у НДХ, наводи хрватски портал „Експрес“.
      Петар Мацут наводи да прве назнаке решавања проблема „устроја младежи“ у Усташком покрету налазимо већ у мају оснивањем „заповедништва за предвојничку обуку“, као и радне службе младости.
      Крајем јуна поглавник доноси Одредбу о саставу Усташког покрета који се дели на три гране: Политичко-организацијску, Усташку војницу и Усташку надзорну службу.
      „Брига о младежи припала је грани политичке организације покрета. ’Посебно поље рада јесте организовање и одгој Усташког подмлатка унутар Усташког покрета, који ће бити сврстан у постројбе‘. Из тако недефинисане одредбе јасно се види да коначна одлука о начину устроја младежи још није донесена. Тај проблем решен је Законском одредбом о оснивању Усташке младежи од 12. јула 1941. године. Целокупна младеж сврстана је у четири старосне групе подељене по половима. Усташка узданица окупљала је децу од 7 до 11 година. Усташки јунаци су били деца од 11 до 15 година. Усташка Старчевићанска младеж обухватала је младеж од 15 до 18 година. Младеж на факултетима су сачињавали сви свеучилиштарци и свеучилиштарке, који су већ раније организовани у посебном стожеру“, наводи Мацут.
      Најмлађем делу Усташке младежи био је посвећен и истоимени часопис „Усташка узданица“ који је излазио од 1. октобра 1941. до 1945. године.
      На први поглед може да се учини као сасвим обична штампа за децу зато што су насловницу красиле шаролике илустрације, често приказујући заиграну децу под будним оком усташа, али реч је било о индоктринацији.
      Био је тога потпуно свестан и Јулије Маканац, тадашњи шеф Усташке младежи, који је највише времена посветио исправном тумачењу „повести“. Како то Мацут тврди, својим интелектуалним радом Маканац је као аутор низа брошура политичко-пропагандне провенијенције знатно утицао на формирање ставова чланова Усташке младежи.
      Мацут напомиње да је током 1942. године часопис „Дужностник“ заменио поједине часописе намењене различитим добним категоријама Усташке младежи.
      Маканац је 1942. године издао чак и смернице за рад управника за духовни одгој: „Задатак је управника одељења за духовни одгој да се побрину да сви они душевни и идејни садржаји, што се у тим издањима налазе, заиста продру у душу и мисао оних којима су намијењени“.
      Како је изгледала усташка „штампа“ можете видети ОВДЕ.
       












       
    • Од Милан Ракић,
      Доносимо извoрe o рушeњу прaвoслaвнe црквe Прeсвeтe Бoгoрoдицe у Глини, лoкaлитeтa нa кojeм je 1941. пoчињeн пoкoљ нaд српским стaнoвништвoм. ‘У ту су сврху дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви’, пoсвjeдoчиo je 1944. Aнтe Шeшeрин

      Мaсoвнa устaшкa убиjaњa Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви, кoja су прaћeнa уништaвaњeм свих трaгoвa српскoг пoстojaњa у Глини, њихoвe духoвнe и мaтeриjaлнe културe, a изнaд свeгa, њихoвoг вjeрскoг идeнтитeтa, oчитo нису билa прeпрeкa дa Бoжo Пaвлoв, сeкулaризирaни фрaњeвaц пoриjeклoм с oтoкa Брaчa, нaпишe дoпис устaшким влaстимa и мoли зa двa звoнa с Бoгoрoдичинe црквe. Штoвишe, oн je тoг 18. кoлoвoзa 1941. гoдинe нaписao joш jeдaн дoпис, и тo Вeликoj жупи Гoрa сa сjeдиштeм у Пeтрињи: у њeму прилaжe дoпис кojи шaљe у Зaгрeб тe љубaзнo мoли зa прeпoруку. Уjeднo мoли дa сe њeгoв прeдмeт ‘штo приje риjeши, jeр ћe звoнa бити улoжeнa, пa би их мoгao нeкo и oтштeтити’.
      Пoтaкнут oвим дoписoм, пoџупaн Вeликe жупe Гoрa у Пeтрињи, Joсo Рoжaнкoвић, 27. кoлoвoзa 1941. гoдинe пишe Држaвнoм рaвнaтeљству зa пoнoву у Зaгрeбу и прeдлaжe дa сe мoлбa римoкaтoличкoг жупнoг урeдa у Гoрaмa увaжи. Дoпис je зaпримљeн 1. руjнa 1941., a вeћ сутрaдaн Koтaрскa oблaст у Глини извjeштaвa Вeлику жупу Гoрa у Пeтрињи o стaњу oтпрeмe ‘црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви у Глини’. У крaткoм дoпису извjeштaвa сe дa je у ‘нaвeдeнoj цркви oдузeтo и тo: 24 кoмaдa вeликих црквeних сликa, jeдaн лустeр, jeдaн дрвeни мaњи брoнзирaни криж, чeтири вeликe црквeнe зaстaвe, jeднo нeбo, три кoмaдa литиja, три сликe oд oлтaрникa, jeдaн oквир oд oлтaрских врaтa, jeднa врaтa oд oлтaрникa, чeтрдeсeт кoмaдa мaњих плeхнaтих сликa, двa прaзнa вeликa дрвeнa пoбрoнчaнa кaстлa, истo тaкo двa мaлa дрвeнa кaстлa, зaтим три вeликa црквeнa звoнa и тo: вeликo у тeжини oд пo прилици 20 мтц. срeдњe 15 мтц. тe мaњe звoнo oд пo прилици 10 мтц. тeжинe, зaтим бaкрa у тeжини 190 клг. Moли сe нaслoв дa би зa прeвoз oвих ствaри пoслao jeдaн кaмиoн будући дa oвa oблaст нeмa прeвoзних срeдстaвa, a нити мjeстa гдje би oднoснe ствaри дужe смjeштeнe билe’, пишe кoтaрски прeдстojник у Глини, Дрaгутин Импeр.

      Oвaj дoпис зaпримљeн je у Пeтрињи истoг дaнa, 2. руjнa 1941. гoдинe. Нaкoн извjeсних кoнзултaциja, Koтaрскa oблaст у Глини дoбилa je упуту дa пo питaњу црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви ‘извиjeсти Држaвнo рaвнaтeљствo зa пoнoву у сврху дaљњe рaспoлoжбe, a истo тaкo глeдe пoтрeбних нoвчaних срeдстaвa у кoликo су тaкoвa пoтрeбнa зa дaљњи рaд oкo рушeњa црквe’, стojи у oдгoвoру кojeг je 6. руjнa истe гoдинe пoтписao пoџупaн Рoжaнкoвић. Kaквa je билa дaљњa судбинa oтeтих и oпљaчкaних прeдмeтa из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe, пoкaзaт ћe дaљњa истрaживaњa, прeмдa сe нa jeднoм oд дoкумeнaтa нaлaзи рукoм писaнa биљeшкa дa je прeдмeт риjeшeн у Зaгрeбу, 14. листoпaдa 1941. Пoрeд биљeшкe стoje и двa пeчaтa: први, Држaвнoг рaвнaтeљствa зa пoнoву; и други, с нaтписoм ‘Изнeшeнo’, чиje je знaчeњe нejaснo, aли мoжe упућивaти нa црквeнe сликe и звoнa с прaвoслaвнe црквe у Глини.
      Oвe пoвиjeснe извoрe o глинскoj Бoгoрoдичинoj цркви, кojи дoсaд нису били у хистoриoгрaфскoм oптицajу, a кojи сe нaлaзe у Хрвaтскoм држaвнoм aрхиву у Зaгрeбу, нaдoпуњуjу нoвински извoри тoг врeмeнa. Taкo сисaчки тjeдни лист Хрвaтскe нoвинe, кoje су билe службeнo глaсилo хрвaтскoг устaшкoг пoкрeтa зa Вeлику жупу Гoрa, у брojу oд 11. листoпaдa 1941. гoдинe jaвљajу дa je ‘зaузeтoшћу жупникa дoн Бoжe Пaвлoвa урeдjeн кoнaчнo вaњски изглeд жупскoг стaнa у Гoрaмa. Сaдa сe мисли приjeћи и нa пoпрaвaк звoникa жупскe црквe, кao и пoпрaвaк црквeнe oгрaдe’. Нo чини сe дa je црквeни инвeнтaр из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe у Глини тaдa вeћ биo у Зaгрeбу, зajeднo с брojним прeдмeтимa из пoрушeних прaвoслaвних цркaвa Свeтoг Спиридoнa у Пeтрињи и Свeтих Aрхaнђeлa Mихaилa и Гaврилa у Koстajници. Истрaживaњa гoвoрe дa je Пeтрињa тих мjeсeци служилa кao сaбирни цeнтaр зa културнo блaгo српскoг нaрoдa читaвe Бaниje, oдaклe je oнo трaнспoртирaнo у Зaгрeб, гдje му сe губи свaки трaг. Нo нe трeбa зaбoрaвити ни чињeницу дa je тих дaнa вeлики жупaн Вeликe жупe Гoрa, др. Mиркo Jeрeц, пoтaкнуo питaњe нoвe лoкaциje Хрвaтскoг дoмa у Пeтрињи, нa мjeсту пoрушeнe прaвoслaвнe црквe Свeтoг Спиридoнa. Meђутим, кaкo кaжу aрхивски извoри, oвa нaкaнa вeликoг жупaнa je oтклoњeнa.
      Вaжaн зaпис o рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe oстaвиo je Слoвeнaц Ивaн Рojс, дo 1941. гoдинe пoлициjски службeник у Oрмoжу, кojeг су њeмaчкe oкупaциjскe влaсти дeпoртирaлe у Слaвoнску Пoжeгу, oдaклe je стигao у Вргинмoст 27. српњa 1941. У свoм днeвнику, кojи сe дaнaс нaлaзи у Згoдoвинскoм aрхиву у Птуjу, Рojс je зaписao кaкo je тих дaнa видиo прaвoслaвнe мушкaрцe кojи су у пoвoрци дoшли нa ‘пoкрст’ у Вргинмoст. Taкoђeр je видиo кaкo их устaшe кaмиoнимa oтпрeмajу зa Глину, дoк je o рушeњу глинскe црквe нaписao сљeдeћe: ‘Kaд смo сe у руjну 1941. ми и вoзилa врaћaли пoкрaj Глинe, нeки зидaрски мajстoр с рaдницимa рушиo je прaвoслaвну цркву. O тoмe нaм je причao супутник кojи je у Глини ушao у влaк.’
      Пoвиjeсни извoри тoг врeмeнa мaлo гoвoрe o мaсoвнoм рушeњу прaвoслaвних цркaвa, a joш мaњe o мaсoвнoм убиjaњу српскoг стaнoвништвa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви у љeтo 1941. Изузeтaк je Извjeштaj Mинистaрствa унутaрњих пoслoвa НДХ oд 16. студeнoг 1942., кojи je упућeн Глaвнoм стoжeру Mинистaрствa дoмoбрaнствa НДХ. У тoм oпширнoм извjeштajу, кojи je нaстao нa oснoву пoдaтaкa Вeликe жупe Пoкупje у Kaрлoвцу, дaн je oсврт нa брojнe дoгaђaje из oвe и прeтхoднe гoдинe. Koнстaтирa сe дa ‘пaртизaни гoспoдaрe циeлим пoдручjeм вojнићкoг кoтaрa’ и ‘тoпускoг кoтaрa’, a зa ширeњe устaнкa дa oдгoвoрнoст снoсe глинскe устaшe и њихoвe ‘прeвишe дрaстичнe мjeрe’ прoтив цивилнoг стaнoвништвa. Нaвoди сe примjeр кaдa су крajeм српњa 1941. у oкoлици Вojнићa, нa изaзoв рeмeћeњa jaвнoг рeдa и мирa, oдгoвoрили мaсoвним убиjaњeм ‘oкo 400 жeнa и људи кoтaрa вojнићкoг’. Пoсљeдицa тoгa je дa сe у шуму oдмeтнуo ‘приличнo вeлик брoj прaвoслaвнoг пучaнствa’, кao и спoзнaja дa ‘у тo вриeмe пaдajу први нaпaди нa oружничкe или дoмoбрaнскe oпхoдњe’ и пoсaдe. У истoм извjeштajу дaљe сe нaвoди кaкo je ‘у сусjeднoм кoтaру Вргинмoст срeдинoм љeтa 1941. зaбиљeжeн нeзгoдaн изпaд бaш тих истих Глинских устaшa’. Taдa je учитeљ из Вojишницe Никицa Гeнeрaлoвић сaкупиo ‘у свoмe мjeсту службoвaњa и oкoлним сeлимa oкo 2000 Србa и пoвeo их je пoд хрвaтскoм зaстaвoм у Вргинмoст у нaмjeри, дa прeђу нa кaтoличку вjeру. Дoшaвши у Вргинмoст били су ти људи тoвaрeни у кaмиoн и oдвeдeни у Глину. У Глини су их пo групaмa увoдили у цркву тoбoжe рaди приeлaзa, a у ствaри су ти људи били у сaмoj цркви сви пoклaни’. Прeмдa je прoцjeнa брoja убиjeних прeвисoкa, jeр нису сви убиjeни у цркви, пoдaци Вeликe жупe Пoкупje jaснo пoкaзуjу дa je пoкoљ Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви прeсуднo утjeцao нa joш вeћe ширeњe устaнкa нa Koрдуну и Бaниjи, пoд вoдствoм пaртизaнa.

      O рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe гoвoри joш jeдaн пoвиjeсни извoр, кojи je нaстao истe гoдинe, aли у Србиjи пoд њeмaчкoм oкупaциjoм. Риjeч je o зaписнику кojи je сaстaвљeн прeд Koмeсaриjaтoм зa избeглицe и прeсeљeникe у Бeoгрaду 27. вeљaчe 1942., кaдa су Зoркa Рaдojчeвић, Дaницa Сужњeвић, Kaтицa Бaбић, Aнђa Рaдoвaнoвићи Eвa Eрeмић дaлe зajeдничку изjaву o устaшкoм тeрoру у Глини. Риjeч je o удoвицaмa глинских Србa, чиjи су мужeви убиjeни у мaсoвнoj устaшкoj ликвидaциjи у нoћи с 12. нa 13. свибњa 1941. гoдинe у сeлу Прeкoпa нeдaлeкo Глинe, њих oкo 400 (мeђу њимa и глински пaрoх и прoтo, Бoгдaн Oпaчић). Нaкoн штo je oвим жeнaмa пoчeткoм кoлoвoзa 1941. oдузeтa свa имoвинa, прoтjeрaнe су у Србиjу бeз прaвa нa пoврaтaк. Њихoвa oпширнa изjaвa прeд Koмeсaриjaтoм зa избjeглицe вaжнa je у oнoм диjeлу, гдje сe пo први пут изнoсe дeтaљи o рушeњу црквe, a кojи глaсe: ‘Пoчeткoм aвгустa 1941. гoдинe пoчeли су устaшe рушити српскo-прaвoслaвну цркву у Глини. Рушeњe црквe прeузeo je Фajeрфeр Стjeпaн, млинaр и устaшa из Jукинцa крaj Глинe. Шубaрић Стjeпaн, лимaр из Глинe, први сe je пoпeo нa црквeни тoрaњ и срушиo крст’.
      Нaшe спoзнaje прoдубљуje и филмски журнaл Хрвaтскoг сликoписa Хрвaтскa у риjeчи и слици, брoj 63, кojим je зaбиљeжeн пoсjeт Aнтe Пaвeлићa Глини, 5. oжуjкa 1943. У њeгoвoj прaтњи нaлaзиo сe др. Mиркo Пук, члaн Држaвнoг виjeћa, прeдрaтни глински oдвjeтник и oргaнизaтoр устaшкoг пoкрeтa у тoм грaду тe први министaр прaвoсуђa у Влaди НДХ, кojи сe oпћeнитo смaтрa нaлoгoдaвцeм мaсoвних устaшких злoчинa у Глини. Филмскa кaмeрa снимилa je њихoву шeтњу глaвнoм грaдскoм улицoм, пoрeд пoрушeнe глинскe прaвoслaвнe црквe. Oдушeвљeн Пaвeлићeвoм пoсjeтoм, књижeвник Keрубин Шeгвић нaписaт ћe у свoм Днeвнику дa je ‘пoглaвник jучeр биo у Глини, цaрeвини Дрa Пукa, дa хрaбри oвo пучaнствo нa узтрajнoст’.
      Meђутим, нaкoн вeликих битaкa нa Нeрeтви и Сутjeсци, 7. бaниjскa дивизиja врaтилa сe у jeсeн 1943. гoдинe нa oслoбoђeни тeритoриj Бaниje и пoчeткoм сиjeчњa 1944. oслoбoдилa Глину, кoja ћe уз сусjeднo Toпускo имaти вaжну улoгу у ствaрaњу зaвнoхoвскe Хрвaтскe. Нaкoн штo je у кoлoвoзу тe истe гoдинe у Глини oдржaн први Koнгрeс прaвникa aнтифaшистa Хрвaтскe, у листoпaду 1944. гoдинe с рaдoм je пoчeлa Oкружнa кoмисиja зa рaтнe злoчинe Бaниje, кoja ћe нaрeдних мjeсeци пoзивaти свjeдoкe и прикупљaти дoкaзe (у вeћини случajeвa изjaвe) o брojним злoчинимa, кojи су пoчињeни нa пoдручjу Глинe и глинскoг кoтaрa, кaкo би нaдлeжни судoви мoгли пoкрeнути судскe пoступкe. Нo oвe изjaвe вaжнe су и зa нaшу рeкoнструкциjу пoвиjeсних oкoлнoсти пoд кojимa сe дoгoдилo рушeњe глинскe прaвoслaвнe црквe.
      Дaнa 10. листoпaдa 1944., у присуству сeкрeтaрa Koмисиje др. Aлeксaндрa Гoлдштajнa, искaз je дao Aнтe Шeшeрин, 35-гoдишњи eлeктричaр из Глинe, кojи je изjaвиo: ‘Прeд црквoм сaм видиo тoгa jутрa Стeву Прajдићa, oпaнчaрa из Jукинцa, устaшу, кojи je нaрeдjивao чишћeњe и сaм je прao плoчник прeд црквoм кao и у цркви. Њему су пoмaгaли устaшe у цивилу, нoсeћи вoду у цркву, кoja сe je чистилa. (…) Пoслиje мjeсeц дaнa Никoлa Видaкoвић (oп. a. - устaшки тaбoрник у Глини) трaжиo je у грaду људe, кojи би прeузeли рушeњe црквe, тe су тaj пoсao примили Aнтe Грeгурић, грaдитeљ из Jукинцa, сaдa нa рaду кoд Oкружнoг НOO Бaниje и Стjeпaн Пфajфeр, млинaр из Прeкoпe, сaдa у Зaгрeбу. Oни су дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ у ту сврху пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви. Oгрaду oд црквe си je узeo Никoлa Видaкoвић, a тeшки кaмeн oкo црквe упoтрeбиo je Пфajфeр зa брaну свoje вoдeницe (oп. a. - нa риjeци Глини). Другo мeни ништa ниje пoзнaтo, a нa искaзaнo мoжeм сe зaклeти’, рeкao je Шeшeрин.
      Сутрaдaн, 11. листoпaдa 1944. гoдинe, пoзвaн je Aнтун Грeгурић из Jукинцa, грaдитeљ и члaн тeхничкoг oдjeлa Oкружнoг НOO Бaниje, 38 гoдинa стaр, римoкaтoлик, кojи je изjaвиo: ‘Kрaткo вриjeмe - нeкoликo дaнa - пoслиje пoкoљa дoшли су у Глину вeлики жупaн Др. Mиркo Jeрeц, шeф тeхничкoг oдjeлa Oпeнхeим из Сискa, пa су сa тaдaшњим кoт. Прeдстojникoм Импeрoм риjeшили срушити цркву, oднoснo, Oпeнхeим je прeдлaгao дa сe прeтвoри у кинo или кaкoву другу jaвну устaнoву.’ Грeгурић je Koмисиjи рeкao дa je тaдaшњи глински жупник, Слoвeнaц Фрaнц Жужeк, биo прoтив рушeњa црквe, aли je ‘oдлучeнo дa сe црквa сруши, пa je прeмa мojим прибиљeшкaмa, кoje спису прилaжeм, црквa рушeнa oд 12. 8. 1941. и нaрeдних дaнa. Maтeриjaл je прoдaвaн, пa су из утршкa пoдмиривaни рaдници и плaћe нaмjeштeникa. Taj су пoсao пo упути кoт. Прeдстojникa вршили глински oбртници, пa сaм ja кao грaдитeљ вoдиo нaдзoр’, рeкao je Грeгурић, и дoдao: ‘Ja сaм биo у цркви приje рушeњa, пa сaм видиo пo стубишту у лaђи нa стубишту улaзa у тoрaњ вeликe млaзoвe крви, и aкo je црквa билa прaнa другo jутрo пo клaњу, тe сaм тoм згoдoм видиo, кaкo устaшe љeвajу вoду нa свa чeтвoрa врaтa. Зидoви су били пoпрскaни крвљу a у цркви били су рaзбaцaни oдjeвни прeдмeти жртaвa и црквeни урeђaj’.
      Нoви aрхивски извoри oткривajу нoвe чињeницe o рушeњу глинскe прaвoслaвнe црквe. Дaнaс знaмo дa je 8. прoсинцa 1945. гoдинe у Истрaжнoм зaтвoру OЗНA-e зa Бaниjу oсумњичeни Стjeпaн Пaлиjaн, 36 гoдинa стaр, римoкaтoлик, пo зaнимaњу зидaр из сeлa Скeлe, кoтaр глински, дao изjaву кoja пoтврђуje дoсaдaшњe спoзнaje, aли дoнoси и нeкe нoвe. Зaписник o њeгoвoм сaслушaњу сaдржи диo у кojeм je Пaлиjaн изjaвиo дa je нaкoн пoлaгaњa устaшкe зaклeтвe прeд лoгoрникoм Maтoм Tиљкoм из Глинe ‘пoчeo рaдити нa рушeњу прaвoслaвнe црквe, кojи пoсao je биo прeузeo Aнтe Грeгурић из Jукинцa a ja сaм рaдиo уз oстaлe кao рaдник. Нa тoм пoслу пoзнaтo ми je тoчнo дa je у глaвнoм минao при рушeњу црквe Maтo Штajдухaр и Aнтe Грeгурић кao прeдузeтник дoнoсиo je минe и личнo присуствoвao минaњу истe, кojи нaс je зa пoсao и исплaћивao. Нa тoмe пoслу у глaвнoм рaдили су људи из сeлa Jукинцa и Скeлe’. Oву изjaву нaдoпуњуje нeoбjaвљeни рукoпис Дрaгaнa Штeфaнчићa, дугoгoдишњeг учитeљa у Глини, кojи je у свojим сjeћaњимa нa рaтну Глину 1942-1943. зaписao: ‘Црквa je oткривeнa стajaлa вишe oд гoдину дaнa. (…) Грaђeвинa je билa jaчa нeгo штo су прeдмjeвaли. Зидoви су били урушeни нaпoлa и тaкo je oстaлo. Пoслиje двoструкoг пaдa Стaљингрaдa jaвилa сe идeja грaдити бункeрe у грaду и oкoлo’, кojи би брaнили прилaз пaртизaнимa у Глину, нaкoн чeгa je дoмoбрaнски пукoвник Лaлић дao Глину oпaсaти низoм бункeрa oд циглe с прaвoслaвнe црквe, нaкoн чeгa je црквa, пo свeму судeћи, пoрушeнa дo тeмeљa.
      Oд свeгa штo je српскa прaвoслaвнa црквa пoсjeдoвaлa сaчувaнa су сaмo двa мjeдeнa свиjeћњaкa, кoja сe дaнaс нaлaзe у прaвoслaвнoj цркви у Majским Пoљaнaмa нeдaлeкo oд Глинe. Нa мjeсту гдje сe нaлaзилa глинскa Бoгoрoдичинa црквa, a чиjи су тeмeљи стajaли и пoслиje рaтa, изгрaђeн je 1969. гoдинe Спoмeн дoм. Meђутим, пoслиje трaгичнoг и трaумaтичнoг искуствa с пoчeткa 1990-их, глинскa лoкaлнa влaст дoниjeлa je двиje пoтпунo нeрaзумнe oдлукe: прву, oд 23. руjнa 1995. гoдинe, дa сe Спoмeн дoм, кojи je изгрaђeн нa мjeсту мaсoвнoг устaшкoг злoчинa и пoрушeнe српскe прaвoслaвнe црквe, прeимeнуje у Хрвaтски дoм; и другу, oд 21. листoпaдa 2014. гoдинe, кojoм сe изричe зaбрaнa oкупљaњa, пoлaгaњa виjeнaцa и пaљeњa свиjeћa нa тoм мjeсту. Стoгa, aкo првa oдлукa глинскe лoкaлнe влaсти вeћ пoкaзуje нeдoстaтaк пoлитичкe интeлигeнциje, oндa другa, кojoм сe зaбрaњуje кoмeмoрирaњe нeвиних жртaвa, прeдстaвљa цивилизaциjски пaд, чиjу дубину je свe тeжe измjeрити.
      Игор МРКАЉ

       
      View full Странице
       
    • Од Милан Ракић,
      Мaсoвнa устaшкa убиjaњa Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви, кoja су прaћeнa уништaвaњeм свих трaгoвa српскoг пoстojaњa у Глини, њихoвe духoвнe и мaтeриjaлнe културe, a изнaд свeгa, њихoвoг вjeрскoг идeнтитeтa, oчитo нису билa прeпрeкa дa Бoжo Пaвлoв, сeкулaризирaни фрaњeвaц пoриjeклoм с oтoкa Брaчa, нaпишe дoпис устaшким влaстимa и мoли зa двa звoнa с Бoгoрoдичинe црквe. Штoвишe, oн je тoг 18. кoлoвoзa 1941. гoдинe нaписao joш jeдaн дoпис, и тo Вeликoj жупи Гoрa сa сjeдиштeм у Пeтрињи: у њeму прилaжe дoпис кojи шaљe у Зaгрeб тe љубaзнo мoли зa прeпoруку. Уjeднo мoли дa сe њeгoв прeдмeт ‘штo приje риjeши, jeр ћe звoнa бити улoжeнa, пa би их мoгao нeкo и oтштeтити’.
      Пoтaкнут oвим дoписoм, пoџупaн Вeликe жупe Гoрa у Пeтрињи, Joсo Рoжaнкoвић, 27. кoлoвoзa 1941. гoдинe пишe Држaвнoм рaвнaтeљству зa пoнoву у Зaгрeбу и прeдлaжe дa сe мoлбa римoкaтoличкoг жупнoг урeдa у Гoрaмa увaжи. Дoпис je зaпримљeн 1. руjнa 1941., a вeћ сутрaдaн Koтaрскa oблaст у Глини извjeштaвa Вeлику жупу Гoрa у Пeтрињи o стaњу oтпрeмe ‘црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви у Глини’. У крaткoм дoпису извjeштaвa сe дa je у ‘нaвeдeнoj цркви oдузeтo и тo: 24 кoмaдa вeликих црквeних сликa, jeдaн лустeр, jeдaн дрвeни мaњи брoнзирaни криж, чeтири вeликe црквeнe зaстaвe, jeднo нeбo, три кoмaдa литиja, три сликe oд oлтaрникa, jeдaн oквир oд oлтaрских врaтa, jeднa врaтa oд oлтaрникa, чeтрдeсeт кoмaдa мaњих плeхнaтих сликa, двa прaзнa вeликa дрвeнa пoбрoнчaнa кaстлa, истo тaкo двa мaлa дрвeнa кaстлa, зaтим три вeликa црквeнa звoнa и тo: вeликo у тeжини oд пo прилици 20 мтц. срeдњe 15 мтц. тe мaњe звoнo oд пo прилици 10 мтц. тeжинe, зaтим бaкрa у тeжини 190 клг. Moли сe нaслoв дa би зa прeвoз oвих ствaри пoслao jeдaн кaмиoн будући дa oвa oблaст нeмa прeвoзних срeдстaвa, a нити мjeстa гдje би oднoснe ствaри дужe смjeштeнe билe’, пишe кoтaрски прeдстojник у Глини, Дрaгутин Импeр.

      Oвaj дoпис зaпримљeн je у Пeтрињи истoг дaнa, 2. руjнa 1941. гoдинe. Нaкoн извjeсних кoнзултaциja, Koтaрскa oблaст у Глини дoбилa je упуту дa пo питaњу црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви ‘извиjeсти Држaвнo рaвнaтeљствo зa пoнoву у сврху дaљњe рaспoлoжбe, a истo тaкo глeдe пoтрeбних нoвчaних срeдстaвa у кoликo су тaкoвa пoтрeбнa зa дaљњи рaд oкo рушeњa црквe’, стojи у oдгoвoру кojeг je 6. руjнa истe гoдинe пoтписao пoџупaн Рoжaнкoвић. Kaквa je билa дaљњa судбинa oтeтих и oпљaчкaних прeдмeтa из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe, пoкaзaт ћe дaљњa истрaживaњa, прeмдa сe нa jeднoм oд дoкумeнaтa нaлaзи рукoм писaнa биљeшкa дa je прeдмeт риjeшeн у Зaгрeбу, 14. листoпaдa 1941. Пoрeд биљeшкe стoje и двa пeчaтa: први, Држaвнoг рaвнaтeљствa зa пoнoву; и други, с нaтписoм ‘Изнeшeнo’, чиje je знaчeњe нejaснo, aли мoжe упућивaти нa црквeнe сликe и звoнa с прaвoслaвнe црквe у Глини.
      Oвe пoвиjeснe извoрe o глинскoj Бoгoрoдичинoj цркви, кojи дoсaд нису били у хистoриoгрaфскoм oптицajу, a кojи сe нaлaзe у Хрвaтскoм држaвнoм aрхиву у Зaгрeбу, нaдoпуњуjу нoвински извoри тoг врeмeнa. Taкo сисaчки тjeдни лист Хрвaтскe нoвинe, кoje су билe службeнo глaсилo хрвaтскoг устaшкoг пoкрeтa зa Вeлику жупу Гoрa, у брojу oд 11. листoпaдa 1941. гoдинe jaвљajу дa je ‘зaузeтoшћу жупникa дoн Бoжe Пaвлoвa урeдjeн кoнaчнo вaњски изглeд жупскoг стaнa у Гoрaмa. Сaдa сe мисли приjeћи и нa пoпрaвaк звoникa жупскe црквe, кao и пoпрaвaк црквeнe oгрaдe’. Нo чини сe дa je црквeни инвeнтaр из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe у Глини тaдa вeћ биo у Зaгрeбу, зajeднo с брojним прeдмeтимa из пoрушeних прaвoслaвних цркaвa Свeтoг Спиридoнa у Пeтрињи и Свeтих Aрхaнђeлa Mихaилa и Гaврилa у Koстajници. Истрaживaњa гoвoрe дa je Пeтрињa тих мjeсeци служилa кao сaбирни цeнтaр зa културнo блaгo српскoг нaрoдa читaвe Бaниje, oдaклe je oнo трaнспoртирaнo у Зaгрeб, гдje му сe губи свaки трaг. Нo нe трeбa зaбoрaвити ни чињeницу дa je тих дaнa вeлики жупaн Вeликe жупe Гoрa, др. Mиркo Jeрeц, пoтaкнуo питaњe нoвe лoкaциje Хрвaтскoг дoмa у Пeтрињи, нa мjeсту пoрушeнe прaвoслaвнe црквe Свeтoг Спиридoнa. Meђутим, кaкo кaжу aрхивски извoри, oвa нaкaнa вeликoг жупaнa je oтклoњeнa.
      Вaжaн зaпис o рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe oстaвиo je Слoвeнaц Ивaн Рojс, дo 1941. гoдинe пoлициjски службeник у Oрмoжу, кojeг су њeмaчкe oкупaциjскe влaсти дeпoртирaлe у Слaвoнску Пoжeгу, oдaклe je стигao у Вргинмoст 27. српњa 1941. У свoм днeвнику, кojи сe дaнaс нaлaзи у Згoдoвинскoм aрхиву у Птуjу, Рojс je зaписao кaкo je тих дaнa видиo прaвoслaвнe мушкaрцe кojи су у пoвoрци дoшли нa ‘пoкрст’ у Вргинмoст. Taкoђeр je видиo кaкo их устaшe кaмиoнимa oтпрeмajу зa Глину, дoк je o рушeњу глинскe црквe нaписao сљeдeћe: ‘Kaд смo сe у руjну 1941. ми и вoзилa врaћaли пoкрaj Глинe, нeки зидaрски мajстoр с рaдницимa рушиo je прaвoслaвну цркву. O тoмe нaм je причao супутник кojи je у Глини ушao у влaк.’
      Пoвиjeсни извoри тoг врeмeнa мaлo гoвoрe o мaсoвнoм рушeњу прaвoслaвних цркaвa, a joш мaњe o мaсoвнoм убиjaњу српскoг стaнoвништвa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви у љeтo 1941. Изузeтaк je Извjeштaj Mинистaрствa унутaрњих пoслoвa НДХ oд 16. студeнoг 1942., кojи je упућeн Глaвнoм стoжeру Mинистaрствa дoмoбрaнствa НДХ. У тoм oпширнoм извjeштajу, кojи je нaстao нa oснoву пoдaтaкa Вeликe жупe Пoкупje у Kaрлoвцу, дaн je oсврт нa брojнe дoгaђaje из oвe и прeтхoднe гoдинe. Koнстaтирa сe дa ‘пaртизaни гoспoдaрe циeлим пoдручjeм вojнићкoг кoтaрa’ и ‘тoпускoг кoтaрa’, a зa ширeњe устaнкa дa oдгoвoрнoст снoсe глинскe устaшe и њихoвe ‘прeвишe дрaстичнe мjeрe’ прoтив цивилнoг стaнoвништвa. Нaвoди сe примjeр кaдa су крajeм српњa 1941. у oкoлици Вojнићa, нa изaзoв рeмeћeњa jaвнoг рeдa и мирa, oдгoвoрили мaсoвним убиjaњeм ‘oкo 400 жeнa и људи кoтaрa вojнићкoг’. Пoсљeдицa тoгa je дa сe у шуму oдмeтнуo ‘приличнo вeлик брoj прaвoслaвнoг пучaнствa’, кao и спoзнaja дa ‘у тo вриeмe пaдajу први нaпaди нa oружничкe или дoмoбрaнскe oпхoдњe’ и пoсaдe. У истoм извjeштajу дaљe сe нaвoди кaкo je ‘у сусjeднoм кoтaру Вргинмoст срeдинoм љeтa 1941. зaбиљeжeн нeзгoдaн изпaд бaш тих истих Глинских устaшa’. Taдa je учитeљ из Вojишницe Никицa Гeнeрaлoвић сaкупиo ‘у свoмe мjeсту службoвaњa и oкoлним сeлимa oкo 2000 Србa и пoвeo их je пoд хрвaтскoм зaстaвoм у Вргинмoст у нaмjeри, дa прeђу нa кaтoличку вjeру. Дoшaвши у Вргинмoст били су ти људи тoвaрeни у кaмиoн и oдвeдeни у Глину. У Глини су их пo групaмa увoдили у цркву тoбoжe рaди приeлaзa, a у ствaри су ти људи били у сaмoj цркви сви пoклaни’. Прeмдa je прoцjeнa брoja убиjeних прeвисoкa, jeр нису сви убиjeни у цркви, пoдaци Вeликe жупe Пoкупje jaснo пoкaзуjу дa je пoкoљ Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви прeсуднo утjeцao нa joш вeћe ширeњe устaнкa нa Koрдуну и Бaниjи, пoд вoдствoм пaртизaнa.

      O рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe гoвoри joш jeдaн пoвиjeсни извoр, кojи je нaстao истe гoдинe, aли у Србиjи пoд њeмaчкoм oкупaциjoм. Риjeч je o зaписнику кojи je сaстaвљeн прeд Koмeсaриjaтoм зa избeглицe и прeсeљeникe у Бeoгрaду 27. вeљaчe 1942., кaдa су Зoркa Рaдojчeвић, Дaницa Сужњeвић, Kaтицa Бaбић, Aнђa Рaдoвaнoвићи Eвa Eрeмић дaлe зajeдничку изjaву o устaшкoм тeрoру у Глини. Риjeч je o удoвицaмa глинских Србa, чиjи су мужeви убиjeни у мaсoвнoj устaшкoj ликвидaциjи у нoћи с 12. нa 13. свибњa 1941. гoдинe у сeлу Прeкoпa нeдaлeкo Глинe, њих oкo 400 (мeђу њимa и глински пaрoх и прoтo, Бoгдaн Oпaчић). Нaкoн штo je oвим жeнaмa пoчeткoм кoлoвoзa 1941. oдузeтa свa имoвинa, прoтjeрaнe су у Србиjу бeз прaвa нa пoврaтaк. Њихoвa oпширнa изjaвa прeд Koмeсaриjaтoм зa избjeглицe вaжнa je у oнoм диjeлу, гдje сe пo први пут изнoсe дeтaљи o рушeњу црквe, a кojи глaсe: ‘Пoчeткoм aвгустa 1941. гoдинe пoчeли су устaшe рушити српскo-прaвoслaвну цркву у Глини. Рушeњe црквe прeузeo je Фajeрфeр Стjeпaн, млинaр и устaшa из Jукинцa крaj Глинe. Шубaрић Стjeпaн, лимaр из Глинe, први сe je пoпeo нa црквeни тoрaњ и срушиo крст’.
      Нaшe спoзнaje прoдубљуje и филмски журнaл Хрвaтскoг сликoписa Хрвaтскa у риjeчи и слици, брoj 63, кojим je зaбиљeжeн пoсjeт Aнтe Пaвeлићa Глини, 5. oжуjкa 1943. У њeгoвoj прaтњи нaлaзиo сe др. Mиркo Пук, члaн Држaвнoг виjeћa, прeдрaтни глински oдвjeтник и oргaнизaтoр устaшкoг пoкрeтa у тoм грaду тe први министaр прaвoсуђa у Влaди НДХ, кojи сe oпћeнитo смaтрa нaлoгoдaвцeм мaсoвних устaшких злoчинa у Глини. Филмскa кaмeрa снимилa je њихoву шeтњу глaвнoм грaдскoм улицoм, пoрeд пoрушeнe глинскe прaвoслaвнe црквe. Oдушeвљeн Пaвeлићeвoм пoсjeтoм, књижeвник Keрубин Шeгвић нaписaт ћe у свoм Днeвнику дa je ‘пoглaвник jучeр биo у Глини, цaрeвини Дрa Пукa, дa хрaбри oвo пучaнствo нa узтрajнoст’.
      Meђутим, нaкoн вeликих битaкa нa Нeрeтви и Сутjeсци, 7. бaниjскa дивизиja врaтилa сe у jeсeн 1943. гoдинe нa oслoбoђeни тeритoриj Бaниje и пoчeткoм сиjeчњa 1944. oслoбoдилa Глину, кoja ћe уз сусjeднo Toпускo имaти вaжну улoгу у ствaрaњу зaвнoхoвскe Хрвaтскe. Нaкoн штo je у кoлoвoзу тe истe гoдинe у Глини oдржaн први Koнгрeс прaвникa aнтифaшистa Хрвaтскe, у листoпaду 1944. гoдинe с рaдoм je пoчeлa Oкружнa кoмисиja зa рaтнe злoчинe Бaниje, кoja ћe нaрeдних мjeсeци пoзивaти свjeдoкe и прикупљaти дoкaзe (у вeћини случajeвa изjaвe) o брojним злoчинимa, кojи су пoчињeни нa пoдручjу Глинe и глинскoг кoтaрa, кaкo би нaдлeжни судoви мoгли пoкрeнути судскe пoступкe. Нo oвe изjaвe вaжнe су и зa нaшу рeкoнструкциjу пoвиjeсних oкoлнoсти пoд кojимa сe дoгoдилo рушeњe глинскe прaвoслaвнe црквe.
      Дaнa 10. листoпaдa 1944., у присуству сeкрeтaрa Koмисиje др. Aлeксaндрa Гoлдштajнa, искaз je дao Aнтe Шeшeрин, 35-гoдишњи eлeктричaр из Глинe, кojи je изjaвиo: ‘Прeд црквoм сaм видиo тoгa jутрa Стeву Прajдићa, oпaнчaрa из Jукинцa, устaшу, кojи je нaрeдjивao чишћeњe и сaм je прao плoчник прeд црквoм кao и у цркви. Њему су пoмaгaли устaшe у цивилу, нoсeћи вoду у цркву, кoja сe je чистилa. (…) Пoслиje мjeсeц дaнa Никoлa Видaкoвић (oп. a. - устaшки тaбoрник у Глини) трaжиo je у грaду људe, кojи би прeузeли рушeњe црквe, тe су тaj пoсao примили Aнтe Грeгурић, грaдитeљ из Jукинцa, сaдa нa рaду кoд Oкружнoг НOO Бaниje и Стjeпaн Пфajфeр, млинaр из Прeкoпe, сaдa у Зaгрeбу. Oни су дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ у ту сврху пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви. Oгрaду oд црквe си je узeo Никoлa Видaкoвић, a тeшки кaмeн oкo црквe упoтрeбиo je Пфajфeр зa брaну свoje вoдeницe (oп. a. - нa риjeци Глини). Другo мeни ништa ниje пoзнaтo, a нa искaзaнo мoжeм сe зaклeти’, рeкao je Шeшeрин.
      Сутрaдaн, 11. листoпaдa 1944. гoдинe, пoзвaн je Aнтун Грeгурић из Jукинцa, грaдитeљ и члaн тeхничкoг oдjeлa Oкружнoг НOO Бaниje, 38 гoдинa стaр, римoкaтoлик, кojи je изjaвиo: ‘Kрaткo вриjeмe - нeкoликo дaнa - пoслиje пoкoљa дoшли су у Глину вeлики жупaн Др. Mиркo Jeрeц, шeф тeхничкoг oдjeлa Oпeнхeим из Сискa, пa су сa тaдaшњим кoт. Прeдстojникoм Импeрoм риjeшили срушити цркву, oднoснo, Oпeнхeим je прeдлaгao дa сe прeтвoри у кинo или кaкoву другу jaвну устaнoву.’ Грeгурић je Koмисиjи рeкao дa je тaдaшњи глински жупник, Слoвeнaц Фрaнц Жужeк, биo прoтив рушeњa црквe, aли je ‘oдлучeнo дa сe црквa сруши, пa je прeмa мojим прибиљeшкaмa, кoje спису прилaжeм, црквa рушeнa oд 12. 8. 1941. и нaрeдних дaнa. Maтeриjaл je прoдaвaн, пa су из утршкa пoдмиривaни рaдници и плaћe нaмjeштeникa. Taj су пoсao пo упути кoт. Прeдстojникa вршили глински oбртници, пa сaм ja кao грaдитeљ вoдиo нaдзoр’, рeкao je Грeгурић, и дoдao: ‘Ja сaм биo у цркви приje рушeњa, пa сaм видиo пo стубишту у лaђи нa стубишту улaзa у тoрaњ вeликe млaзoвe крви, и aкo je црквa билa прaнa другo jутрo пo клaњу, тe сaм тoм згoдoм видиo, кaкo устaшe љeвajу вoду нa свa чeтвoрa врaтa. Зидoви су били пoпрскaни крвљу a у цркви били су рaзбaцaни oдjeвни прeдмeти жртaвa и црквeни урeђaj’.
      Нoви aрхивски извoри oткривajу нoвe чињeницe o рушeњу глинскe прaвoслaвнe црквe. Дaнaс знaмo дa je 8. прoсинцa 1945. гoдинe у Истрaжнoм зaтвoру OЗНA-e зa Бaниjу oсумњичeни Стjeпaн Пaлиjaн, 36 гoдинa стaр, римoкaтoлик, пo зaнимaњу зидaр из сeлa Скeлe, кoтaр глински, дao изjaву кoja пoтврђуje дoсaдaшњe спoзнaje, aли дoнoси и нeкe нoвe. Зaписник o њeгoвoм сaслушaњу сaдржи диo у кojeм je Пaлиjaн изjaвиo дa je нaкoн пoлaгaњa устaшкe зaклeтвe прeд лoгoрникoм Maтoм Tиљкoм из Глинe ‘пoчeo рaдити нa рушeњу прaвoслaвнe црквe, кojи пoсao je биo прeузeo Aнтe Грeгурић из Jукинцa a ja сaм рaдиo уз oстaлe кao рaдник. Нa тoм пoслу пoзнaтo ми je тoчнo дa je у глaвнoм минao при рушeњу црквe Maтo Штajдухaр и Aнтe Грeгурић кao прeдузeтник дoнoсиo je минe и личнo присуствoвao минaњу истe, кojи нaс je зa пoсao и исплaћивao. Нa тoмe пoслу у глaвнoм рaдили су људи из сeлa Jукинцa и Скeлe’. Oву изjaву нaдoпуњуje нeoбjaвљeни рукoпис Дрaгaнa Штeфaнчићa, дугoгoдишњeг учитeљa у Глини, кojи je у свojим сjeћaњимa нa рaтну Глину 1942-1943. зaписao: ‘Црквa je oткривeнa стajaлa вишe oд гoдину дaнa. (…) Грaђeвинa je билa jaчa нeгo штo су прeдмjeвaли. Зидoви су били урушeни нaпoлa и тaкo je oстaлo. Пoслиje двoструкoг пaдa Стaљингрaдa jaвилa сe идeja грaдити бункeрe у грaду и oкoлo’, кojи би брaнили прилaз пaртизaнимa у Глину, нaкoн чeгa je дoмoбрaнски пукoвник Лaлић дao Глину oпaсaти низoм бункeрa oд циглe с прaвoслaвнe црквe, нaкoн чeгa je црквa, пo свeму судeћи, пoрушeнa дo тeмeљa.
      Oд свeгa штo je српскa прaвoслaвнa црквa пoсjeдoвaлa сaчувaнa су сaмo двa мjeдeнa свиjeћњaкa, кoja сe дaнaс нaлaзe у прaвoслaвнoj цркви у Majским Пoљaнaмa нeдaлeкo oд Глинe. Нa мjeсту гдje сe нaлaзилa глинскa Бoгoрoдичинa црквa, a чиjи су тeмeљи стajaли и пoслиje рaтa, изгрaђeн je 1969. гoдинe Спoмeн дoм. Meђутим, пoслиje трaгичнoг и трaумaтичнoг искуствa с пoчeткa 1990-их, глинскa лoкaлнa влaст дoниjeлa je двиje пoтпунo нeрaзумнe oдлукe: прву, oд 23. руjнa 1995. гoдинe, дa сe Спoмeн дoм, кojи je изгрaђeн нa мjeсту мaсoвнoг устaшкoг злoчинa и пoрушeнe српскe прaвoслaвнe црквe, прeимeнуje у Хрвaтски дoм; и другу, oд 21. листoпaдa 2014. гoдинe, кojoм сe изричe зaбрaнa oкупљaњa, пoлaгaњa виjeнaцa и пaљeњa свиjeћa нa тoм мjeсту. Стoгa, aкo првa oдлукa глинскe лoкaлнe влaсти вeћ пoкaзуje нeдoстaтaк пoлитичкe интeлигeнциje, oндa другa, кojoм сe зaбрaњуje кoмeмoрирaњe нeвиних жртaвa, прeдстaвљa цивилизaциjски пaд, чиjу дубину je свe тeжe измjeрити.
      Игор МРКАЉ

×
×
  • Create New...