Jump to content
  1. "Tamo daleko"

    "Tamo daleko"

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Историјском архиву града Новог Сада, 22. јануара 2021. године, отворена је изложба „Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације”, посвећена свештеницима који су побијени у Погрому (Шајкашко-новосадској рацији) у јануару 1942. године.

       
      Изложбу су отворили г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива, и г. Милан Новаковић, начелник Јужнобачког округа. Господин Петар Ђурђев је у свом обраћању нагласио да ће и у следећим годинама превасходно деловање бити проналажење што више биографија људи који су пострадали у Погрому у јужној Бачкој. „Нама јесте циљ не да се бавимо лицитирањем броја жртава, нити да их оспоравамо, нити да их повећавамо, већ да покушамо да пратимо те људе који су страдали, да их покажемо као праве историјске ликове, да им пронађемо фотографију, да им дамо биографију а, управо кроз тај људски чин, да им вратимо људско достојанство.  Познавајући њихов животни пут, можемо као друштво дознати шта смо имали и шта смо кроз ту чудовишну акцију изгубили”, навео је директор Историјског архива града Новог Сада. Изложба ће бити доступна до 22. фебруара 2021. године.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Тематска изложба архивских докумената „Мученици чурушки – отргнути од заборава”, посвећена страдалима у погрому у Чуругу, јануара 1942. године, отворена је у четвртак, 21. јануара 2021. године,  у галеријском простору Архива Војводине. Аутори изложбе су протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и Љиљана Дожић, архивски саветник.

       
      Присутни су имали прилику да у уводном кратком филму чују сведочанство о погрому у Чуругу, јануара 1942. године. У име Архива Војводине поздравне речи присутнима је упутио др Небојша Кузмановић. У свом обраћању, господин Кузмановић је говорио о улози Архива Војводине у вези са неговањем културе сећања на жртве страдале у Рацији у јужној Бачкој. „Ми смо свих ових осамдесет година у Архиву Војводине, поред осталог, чували ову врсту грађе и, ево, дошло је време да се оваква врста грађе на овај начин, кроз изложбе, прикаже целокупној нашој јавности. У нашем познатом фонду Ф. 183 чувамо скоро 400 фотографија ових невиних људи – деце, жена, мушкараца и стараца, који су страдали у крвавом јануару 1942. године. На нама је да ту грађу не само сачувамо него и обзнанимо и прикажемо јавности, и то не само научно-стручној већ и другим људима, како би се сећање на ове људе сачувало, сећање које су чували само потомци и света Српска Православна Црква. Само истина може да ослободи све људе и да нам помогне да будемо бољи и да – сећајући се ових људи – помогнемо не само њима него и себи и својим душама”, истакао је директор Архива Војводине.
      У наставку се сабранима обратила госпођа Љиљана Дожић, која је – као рођена Чуружанка и потомак страдалих у погрому у Чуругу – поделила своја сазнања о овом злочину у Чуругу, до којих је дошла на основу архивске грађе и докумената, а која су проткана личним доживљајем дубоке туге и жалости због невино пострадалих жртава. „Та туга и бол због више од хиљаду триста невиних жртава је дубоко уткана у нас и чини саставни део личности свакога од нас. Чуружани своје жртве никада неће заборавити, не зато што неће да их забораве него зато што не могу да их забораве, зато што они дубоко живе у свакоме од нас”, поручила је, поред осталог, госпођа Дожић.
      На крају, у галеријском простору Архива Војводине обратио се и протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, који је отворио изложбу. Говорећи о великом погрому у Бачкој у јануару 1942. године, прота Владан је указао на неопходност проналажења у себи високог хришћанског идеала праштања, напоменувши да није могуће до краја опростити уколико се не познаје и не зна читава и пуна истина. „Потрага за пуном истином траје већ неко време, кораци су мали, кратки, али ипак некако ходимо напред. Наша жеља је да и ова изложба буде допринос томе да схватимо и прихватимо истину у њеној страшној и монструозној величини и облику и да – кроз узвишени идеал праштања – у себи пронађемо снаге да тим праштањем почнемо да личимо на оне који су у овом погрому страдали, а не да, као робови и заробљеници мржње, будемо налик онима који су овај злочин извршили. Стога смо у обавези да о овоме говоримо свуда и на сваком месту, увек сведочећи истину и само истину, не дозвољавајући да та истина о њиховом страдању буде на било који начин злоупотребљена. Наша је обавеза да их се сећамо и да се, осим нашег сећања, за њих молимо да буду у Вечном сећању Божјем, у шта не сумњамо, и да, размишљајући и говорећи о њима и томе што се догодило, себе учинимо бољим људима”, нагласио је отац Владан Симић.
      После обраћања проте Владана, програм отварања изложбе је окончан кратким уметничким дêлом у којем су посетиоци имали прилику да, у музичком извођењу господина Миодрага Близанца, чују стихове Песме о Рацији. Отварању изложбе присуствовали су свештеници Епархије бачке, као и многи грађани Новога Сада и околине.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Изложба „Београдско четворојеванђеље” биће отворена данас у „Конаку кнегиње Љубице” и трајаће до 25. јануара 2021. године, саопштили су из Музеја града Београда, а преноси Танјуг.

       
      Како се истиче, овај музеј у свом фонду чува вредан примерак Београдског четворојеванђеља, прве књиге штампане у Београду, 4. августа 1552. године. Он садржи комплетан текст на 211 листова и један је од најбоље очуваних, од укупно четрдесетак сачуваних примерака. Штампан је на папиру, у фолио формату, крупним ћириличним словима на српскословенском књижевном језику. Укоричен је у кожни повез с металним копчама, а корице су урађене у златотиску.
      Подсећа се и да је Јеванђеље (Нови завет) најзначајнија хришћанска богослужбена књига, у којој су испричани живот, учења и дела Исуса Христа, као и његово страдање и васкрсење. Остаје забележено да је Београд једини град на Балканском полуострву који је у 19. веку имао штампарију за књиге на српскословенском језику. Занимљива је и околност да београдска штампарија није настала под окриљем Српске православне цркве, у манастиру, већ у граду, у световној средини. Са Београдским четворојеванђељем је заправо отпочело штампање књига у Београду, настављено тек по обнављању српске државности у 19. веку, у Кнежевини Србији, 1831. године.
       
      Извор: Политика
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом обележавања 75 година од пробоја последње групе логораша усташког логора смрти Јасеновац – Доња Градина у Независној Држави Хрватској 17. децембра 2020. године у Великој галерији Дома Војске Србије отворена мултимедијална изложба под називом „Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945. године“.

       
      Изложба је организована уз подршку Министарства одбране, Министарства културе и информисања и Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина”. Присутнима су се обратили директор Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“ Републике Српске Тања Тулековић, потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић, док је потпредседник Владе и министар културе и информисања Маја Гојковић отворила изложбу.
      „Документарни и видео-материјали, фотографије и предмети из логора - кроз више целина - сведоче о страхотама страдања Срба, Јевреја и Рома у концентрационом логору Јасеновац који је по броју жртава био трећи међу логорима у Другом светском рату, али је по зверствима био без премца. Највећи број логораша убијен је у Доњој Градини, према проценама око 366.000, а на том простору на девет гробних поља налази се 105 масовних гробница", рекла је Тања Тулековић, директор Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина".
      Усташке новине „Хрватски народ“ су 23. августа 1941. године објавиле да с упочели јавни радови на исушивању Лоњског поља. Јавност је обавештена о градњи барака за раднике који ће регулисати систем одводних канала и радити на исушивању земљишта у Лоњском пољу поред реке Саве. Међутим, иза тога се крило подизање Концентрационог логора Јасеновац. Први затвореници су били преживели из Госпоћа, допремљени на железничку станицу у Јасеновац између 19. и 21. августа 1941. године. На отетом имању српске породице Бачић, које се простирало на источној страни насеља Јасеновац и левој обали Саве, на површини од 125 хектара, подигнут је Логор III. Ово је био највећи и најдуготрајнији логор у систему јасеновачких логора. Током 1942. године логораши су били присиљени да сами себе зазидају зидом високим 3 до 5 метара са три стране, док је на четвртој страни постојала природна препрека – река Сава. На самом зиду изграђено је седам стражарница, одакле је било лако контролисати цео логорски простор, те ближу и даљу околину. Све стражарнице биле су снабдевене великом количином муниције, оружја и огромним рефлекторима који су осветљавали сваки кутак логора и околине.
      О стравичним условима у којима су жртве мучене говоре немачки извори. Наиме, у фебруару 1942. године, ове бараке су срушене и на њиховом месту је подигнуто шест нових барака, као и логорска болница. Тада је логор посетила међународна комисија, састављена од фашистичких савезника НДХ. Усташе су желеле да представе логор као место у коме су услови боравка добри. Нове бараке су биле 24 метара дуге и 6 метара широке, са дрвеним боксевима на спрат за спавање. У једном боксу спавало је шест логораша. Хигијенске прилике су биле очајне, па су често избијале епидемије тифуса. Тек када су и саме усташе постале жртве ове болести, почело се радити на њеном сузбијању.
      Поред Циглане у јасеновачком систему логора изграђене су и логор Кожара и Стара Градишка, као и Крапје и Брочице. Посебно се као место страдања издваја село Доња Градина које су усташе користиле за масовне ликвидације због његове осамљености и добре природне заштићености, неприступачности.
      Да је све то плански осмишљено и изведено од стране усташке НДХ говори и изјава на саслушању једног од комаданата логора у Јасеновцу Љубе Милоша: „Циљ формирања логора био је ликвидација Српсства као цјелине у НДХ, те Жидова, Цигана и свих оних који су се противили постојању усташке државе!“.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од JESSY,
      У Културном центру Новог Сада (КЦНС) данас је отворена изложба фотографија Дарка Дозета „Бешеновска приношења“, посвећена обнови фрушкогорског манастира Бешеново који је, с краја 13. века, засновао српски краљ Драгутин Немањић.
      На изложби су представљене 43 црно-беле фотографије на платну које више речито говоре о поновном издизању ове светиње, једине на Фрушкој гори која је, током Другог светског рата и непосредно после њега, срушена до темеља. Обнова је почела 2012. године, а Дозет је, од самог почетка, био њен не само предани хроничар већи и активан учесник.
       
      „Од тада до данас урађен је део конака, подигнут пирг и сазидан  храм посвећен светим архангелима Михаилу и Гаврилу, који, међутим, још није и завршен. Зато је циљ ове изложбе да мотивише људе и институције да помогну да се до десетогодишњице од почетка обнове и осамадесетогодишњице од немачког бомбардовања у Другом светском рату, храм ослика и обложи племенитим каменом и да се онда заврше и конак и цео манастирски комплекс“, рекао је  на отварању изложбе њен аутор.
      Новинар Ђорђе Вукмировић, заједно са Дозетом такође хроничар поновног усправљања Бешенова је обнову тог манастира означио као „одуживање тек малог дела дуга који сви ми имамо према својим коренима“.
      „У низу деценија за нама дозволили смо да нам се ти корени готово запарложе, па је подршка обнови наших светиња заправо прилика да окајемо тај велики грех“, додао је Вукмировић.
      Изложба чије одржавање су подржали  Управа за културу Града Новог Сада и КЦНС, биће отворена до 17. децембра, а посетиоци ће, због епидемије вируса Ковид – 19,  моћи да је виде  у мањим групама и уз обавезно ношење заштитних маски и поштовање прописаних мера. После тога, обићи ће више градова у Срему и, најзад, бити поклоњена манастиру Бешеново.
      Обнову манастира Бешеново можете да подржите на динарски жиро рачун: 340-11007646-60 и рчун за девизне дознаке из иностранства: IBAN:Rs35340000001101007936 SWIFT CODE: GIBARS22.
      https://besenovo.org/izlozba-fotografija-besenovska-prinosenja-2/
       
×
×
  • Креирај ново...