Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

александар живаљев

Нова књига архим. др Никодима (Богосављевића): Прилог измирењу раскола еп. Артемија

Оцени ову тему

Recommended Posts

Нова књига архим. др Никодима (Богосављевића): Прилог измирењу раскола еп. Артемија

17 уторак окт 2017

nikodim-izmirenje.jpg?w=529Од угледа расколничара зависи и број његових следбеника, односно величина раскола. Пример раскола дијаспоре у СПЦ и начин његовог умирења, дају нам могућност да закључимо о неопходности два елемента за укидање раскола: потребу одласка виновника раскола на обе стране, и у Цркви и у расколу, и потреба појаве светог човека, главе Цркве која има благодат и добро стојање пред Господом, да би, с Његовом помоћу, раскол измирио и укинуо, пише архим. др Никодим Богосављевић о тзв. артемијевском расколу у предговору своје нове књиге

 

Архим. др Никодим Богосављевић: Прилог измирењу раскола еп. Артемија

ПРЕДГОВОР

          „Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати“
(Мт. 5, 9)

Две највеће опасности за Цркву, за нарушавање њеног јединства и мира јесу јереси и расколи. Прве, својим лажним и истиноборним учењима заражавају и труле поједине удове тела Цркве, и у краћем или дужем временском периоду изнуравају Цркву и ометају њен унутрашњи живот, и унутрашњу и спољашњу мисију. Јереси су током векова „напредовале“. За разлику од древних, чији су лжеучитељи излагали своја учења у писаном виду, и тако могла бити подвргнута богословском разобличавању и осуди Светих Отаца и Светих Сабора, савремене јереси мењају тактику: њени носиоци нигде отворено не излажу своја учења, већ систематски раде на освајању власти у Помесним Црквама и њиховим богословским школама, и затим спроводе своје неправославно богословље у праксу. Такве су јереси које у задњих стотину година муче и разједају Православну Цркву: свејерес екуменизма и јерес литургијске обнове. Екуменисти-неообновљенци нису се бавили теоријским радом, само су радили, тихо и упорно на свим плановима: освајању власти у Црквама, повезивању са инославним екуменистима, школовању кадрова. Коначно, они су са Критским лажним сабором истерани на чистац. Није изостала критика њихових екуменистичко-хуманистичких докумената, у којима су заступљене нова јерес екуменизма и старе јереси пантеизма, хилијазма и апокатастазе. Црква без православног Цара нема унутрашњи механизам да их заустави, зато што су они освојили власт у већини Цркава. Зато је јаз између власти и народа у Цркви све већи и већи. Доказ за то су празни храмови новотараца. Народ, руковођен духовним чулом и неповерљивим конзервативизмом, разумљиво, неће да их следи. Како и када ће се ова супротстављеност између лажних пастира и стада уклонити, зна и учиниће само Бог.

Све јереси су последице гордости људског ума, оних који неће да се смире пред богооткривеним истинама Светог Писма и Светих Пророка, Апостола и Отаца. У основи свих јереси лежи погрешно тумачење Светог Писма. Горди, неблагодатни ум, без Светога Духа, не може да схвати правилно реч која је Духом Светим написана: Свето Писмо је писано Светим Духом, и Њиме се оно једино правилно разуме, тумачи и објављује. Оно се откључава само онима који му са смирењем и страхом Божијим приступају, и распитују се и уче од Светих Отаца. Они који се уздају у себе и свој ум, стварају ново, њихово богословље, које није учење и вера Цркве. Опасност јереси је у томе што оно заводи интелектуалце и помодарце својом лажно-високом ученошћу, тачније софизмима и релативизмима. На једној страни, јереси изнурују и гуше живот Цркве, а на другој, помажу вршења једне од служби Цркве: одвајању жита од кукоља, и, исто тако, помажу да се учење Цркве обликује и објављује против њих. Као и увек, и данас у Цркви постоји довољно истинитих учитеља, који разобличавају савремене јереси и помажу вернима да их не прихвате, и да се одвоје и не следе за лажним учитељима и њиховим лажним учењима. Зато су потребне две ствари: будност и безбрижност; будност да се чују и препознају учитељи и пастири истините вере, а безбрижност да би се њоме одагнала малодушност и очајање, односно положила нада на Господа, Који неће закаснити да лажна учења и лажне учитеље укине, порази и, уколико се не покају, казни.

nikodim-fsk.jpg?w=529&h=364

Архимандрит др Никодим (Богосављевић)

Ништа мање опасни, ако не и опаснији, по Цркву су расколи. Њихови виновници под видом праве вере, а са погрешним расуђивањем, одлазе ван Цркве и за собом повлаче мањи или већи број верника. Расколи су у односу на јереси опаснији због два разлога. Први је, што се теже разобличавају. Јереси се, наиме, тичу свештених догмата, а расколи свештених канона Цркве. И док су јереси јасније, јер су догмати православне вере познатији, дотле су канони Цркве мање познати, и теже их је тумачити, јер се тичу примене догмата вере у практичном животу Цркве. За тумачење свештених канона је потребан дар расуђивања, који је редак, и даје се онима који дуго изучавају Свето Писмо, богословље и историју Цркве, и, колико смо приметили, само онима који имају службу управљања у Цркви – епископима, свештеницима и игуманима. Пустињаци, по правилу, немају тај дар, јер им није потребан, јер никога не руководе. Зато се верни тешко сналазе у избору између два супротна тумачења истих канона. На другој страни, расколи за свој барјак уздижу и објављују своју борбу против јереси, што даје повода да ревноснији, а несмиренији и без расуђивања, крену за њима.

Расколи, осим борбе против јереси, настају и због нетрпљења канонске непревда, које за основу имају повређену сујету расколника. Притом, они се при трпљењу канонске неправде уздају у своје снаге, а када бивају преоптерећени новим неправдама, они све одбацују, одлазе ван Цркве и накнадно траже канонско оправдање за свој поступак. Од угледа расколничара зависи и број његових следбеника, односно величина раскола. Пример раскола дијаспоре у СПЦ и начин његовог умирења, дају нам могућност да закључимо о неопходности два елемента за укидање раскола: потребу одласка виновника раскола на обе стране, и у Цркви и у расколу, и потреба појаве светог човека, главе Цркве која има благодат и добро стојање пред Господом, да би, с Његовом помоћу, раскол измирио и укинуо.

Колико је велико дело разобличавање и осуђивање јереси, толико је, можда и веће, дело умирења раскола. Миротворство у Цркви је велико дело, и по речима Мироположника и Миродавца Господа Исуса Христа, творци мира у Цркви се називају синовима Божијим, зато што је Бог сушти мир, и мир који Он даје није од овога света (Јн. 15, 27), и основа је нашег спасења. Мира нема без јединства у истини (догматима) и правди (канонима), а без истине, правде, мира и јединства нема спасења.

Ово је наш скромни миротворачки прилог исцељењу раскола вл. Артемија, са жељом, надом и молитвом да се у нашој Помесној Србској Цркви поново зацаре истина, правда, мир и јединство. Амин! Боже дај!

Ман. Голубац
Воздвижење Часног Крста
14/27. 9. 2017.

Архим. др Никодим (Богосављевић)

Књиге архимандрита др Никодима можете наручити путем сајта http://nikodimbogosavljevic.com/

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ

Видљиви су знаци времена којима Господ преко Својих слугу шаље упозорења о духовном злу које нараста у свету, из часа у час, готово видљиво и опипљиво.
О путевима борбе против тамних коридора моћи, усмерених на увођење сатанистичког поретка, у суботу, 14.10.2017. године у 14 часова за Инфоратнике говори Архимандрит др Никодим Богосављевић угледни игуман манастира Рибница код Мионице, Епархија ваљевска, из које након прогона наставља своје пастирско и мисионарско дело као монах са великим духовно-подвижничким искуством.

Др Никодим Богосављевић је изузетан борац против свејереси екуменизма и аутор великог броја књига међу којима су:

О литургијској обнови, препороду и реформама, Рибница 2013 (друго, допуњено издање, Рибница 2014).
О канонизацији Петра II Петровића Његоша, Рибница 2014.
Православна етика рата, Бесребреник 2, 2014, 71-75.
Светоотачко богословље vs хуманистичко филозофирање, Рибница 2015.
Хуманизам, екуменизам, пацифизам…, Рибница 2015.
Екуменистички папизам, Голубац 2016.
Свети и Велики Сабор 2016, Голубац 2016.
Ипак се не окреће, Голубац 2017.
Против учења Еп. Игнатија (Мидића), Голубац 2017.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 46 минута, александар живаљев рече

Расколи, осим борбе против јереси, настају и због нетрпљења канонске непревда, које за основу имају повређену сујету расколника. Притом, они се при трпљењу канонске неправде уздају у своје снаге, а када бивају преоптерећени новим неправдама, они све одбацују, одлазе ван Цркве и накнадно траже канонско оправдање за свој поступак. Од угледа расколничара зависи и број његових следбеника, односно величина раскола. Пример раскола дијаспоре у СПЦ и начин његовог умирења, дају нам могућност да закључимо о неопходности два елемента за укидање раскола: потребу одласка виновника раскола на обе стране, и у Цркви и у расколу, и потреба појаве светог човека, главе Цркве која има благодат и добро стојање пред Господом, да би, с Његовом помоћу, раскол измирио и укинуо.

... nadam se da je u ovoj novoj knjizi izneo misljenje o predlogu nacina pomirenja, ali ako je sudeci po tankom predgovoru, bojim se da autoru nedostaje bogoslovski autoritet da pise o ovako suptilnim stvarima.... Gospod na pomoc!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Човек који је написао књигу "Против учења Еп. Игнатија (Мидића), Голубац 2017." и књигу да је Ипак се не окреће не може да буде никакав богословски ауторитет. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Од угледа расколничара зависи и број његових следбеника, односно величина раскола. Пример раскола дијаспоре у СПЦ и начин његовог умирења, дају нам могућност да закључимо о неопходности два елемента за укидање раскола: потребу одласка виновника раскола на обе стране, и у Цркви и у расколу, и потреба појаве светог човека, главе Цркве која има благодат и добро стојање пред Господом, да би, с Његовом помоћу, раскол измирио и укинуо, пише архим. др Никодим Богосављевић о тзв. артемијевском расколу у предговору своје нове књиге

 

Архим. др Никодим Богосављевић: Прилог измирењу раскола еп. Артемија

ПРЕДГОВОР

          „Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати“
(Мт. 5, 9)

Две највеће опасности за Цркву, за нарушавање њеног јединства и мира јесу јереси и расколи. Прве, својим лажним и истиноборним учењима заражавају и труле поједине удове тела Цркве, и у краћем или дужем временском периоду изнуравају Цркву и ометају њен унутрашњи живот, и унутрашњу и спољашњу мисију. Јереси су током векова „напредовале“. За разлику од древних, чији су лжеучитељи излагали своја учења у писаном виду, и тако могла бити подвргнута богословском разобличавању и осуди Светих Отаца и Светих Сабора, савремене јереси мењају тактику: њени носиоци нигде отворено не излажу своја учења, већ систематски раде на освајању власти у Помесним Црквама и њиховим богословским школама, и затим спроводе своје неправославно богословље у праксу. Такве су јереси које у задњих стотину година муче и разједају Православну Цркву: свејерес екуменизма и јерес литургијске обнове. Екуменисти-неообновљенци нису се бавили теоријским радом, само су радили, тихо и упорно на свим плановима: освајању власти у Црквама, повезивању са инославним екуменистима, школовању кадрова. Коначно, они су са Критским лажним сабором истерани на чистац. Није изостала критика њихових екуменистичко-хуманистичких докумената, у којима су заступљене нова јерес екуменизма и старе јереси пантеизма, хилијазма и апокатастазе. Црква без православног Цара нема унутрашњи механизам да их заустави, зато што су они освојили власт у већини Цркава. Зато је јаз између власти и народа у Цркви све већи и већи. Доказ за то су празни храмови новотараца. Народ, руковођен духовним чулом и неповерљивим конзервативизмом, разумљиво, неће да их следи. Како и када ће се ова супротстављеност између лажних пастира и стада уклонити, зна и учиниће само Бог.

Све јереси су последице гордости људског ума, оних који неће да се смире пред богооткривеним истинама Светог Писма и Светих Пророка, Апостола и Отаца. У основи свих јереси лежи погрешно тумачење Светог Писма. Горди, неблагодатни ум, без Светога Духа, не може да схвати правилно реч која је Духом Светим написана: Свето Писмо је писано Светим Духом, и Њиме се оно једино правилно разуме, тумачи и објављује. Оно се откључава само онима који му са смирењем и страхом Божијим приступају, и распитују се и уче од Светих Отаца. Они који се уздају у себе и свој ум, стварају ново, њихово богословље, које није учење и вера Цркве. Опасност јереси је у томе што оно заводи интелектуалце и помодарце својом лажно-високом ученошћу, тачније софизмима и релативизмима. На једној страни, јереси изнурују и гуше живот Цркве, а на другој, помажу вршења једне од служби Цркве: одвајању жита од кукоља, и, исто тако, помажу да се учење Цркве обликује и објављује против њих. Као и увек, и данас у Цркви постоји довољно истинитих учитеља, који разобличавају савремене јереси и помажу вернима да их не прихвате, и да се одвоје и не следе за лажним учитељима и њиховим лажним учењима. Зато су потребне две ствари: будност и безбрижност; будност да се чују и препознају учитељи и пастири истините вере, а безбрижност да би се њоме одагнала малодушност и очајање, односно положила нада на Господа, Који неће закаснити да лажна учења и лажне учитеље укине, порази и, уколико се не покају, казни.

nikodim-fsk.jpg?w=529&h=364

Архимандрит др Никодим (Богосављевић)

Ништа мање опасни, ако не и опаснији, по Цркву су расколи. Њихови виновници под видом праве вере, а са погрешним расуђивањем, одлазе ван Цркве и за собом повлаче мањи или већи број верника. Расколи су у односу на јереси опаснији због два разлога. Први је, што се теже разобличавају. Јереси се, наиме, тичу свештених догмата, а расколи свештених канона Цркве. И док су јереси јасније, јер су догмати православне вере познатији, дотле су канони Цркве мање познати, и теже их је тумачити, јер се тичу примене догмата вере у практичном животу Цркве. За тумачење свештених канона је потребан дар расуђивања, који је редак, и даје се онима који дуго изучавају Свето Писмо, богословље и историју Цркве, и, колико смо приметили, само онима који имају службу управљања у Цркви – епископима, свештеницима и игуманима. Пустињаци, по правилу, немају тај дар, јер им није потребан, јер никога не руководе. Зато се верни тешко сналазе у избору између два супротна тумачења истих канона. На другој страни, расколи за свој барјак уздижу и објављују своју борбу против јереси, што даје повода да ревноснији, а несмиренији и без расуђивања, крену за њима.

Расколи, осим борбе против јереси, настају и због нетрпљења канонске непревда, које за основу имају повређену сујету расколника. Притом, они се при трпљењу канонске неправде уздају у своје снаге, а када бивају преоптерећени новим неправдама, они све одбацују, одлазе ван Цркве и накнадно траже канонско оправдање за свој поступак. Од угледа расколничара зависи и број његових следбеника, односно величина раскола. Пример раскола дијаспоре у СПЦ и начин његовог умирења, дају нам могућност да закључимо о неопходности два елемента за укидање раскола: потребу одласка виновника раскола на обе стране, и у Цркви и у расколу, и потреба појаве светог човека, главе Цркве која има благодат и добро стојање пред Господом, да би, с Његовом помоћу, раскол измирио и укинуо.

Колико је велико дело разобличавање и осуђивање јереси, толико је, можда и веће, дело умирења раскола. Миротворство у Цркви је велико дело, и по речима Мироположника и Миродавца Господа Исуса Христа, творци мира у Цркви се називају синовима Божијим, зато што је Бог сушти мир, и мир који Он даје није од овога света (Јн. 15, 27), и основа је нашег спасења. Мира нема без јединства у истини (догматима) и правди (канонима), а без истине, правде, мира и јединства нема спасења.

Ово је наш скромни миротворачки прилог исцељењу раскола вл. Артемија, са жељом, надом и молитвом да се у нашој Помесној Србској Цркви поново зацаре истина, правда, мир и јединство. Амин! Боже дај!

Ман. Голубац
Воздвижење Часног Крста
14/27. 9. 2017.

Архим. др Никодим (Богосављевић)

Књиге архимандрита др Никодима можете наручити путем сајта http://nikodimbogosavljevic.com/

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ

Видљиви су знаци времена којима Господ преко Својих слугу шаље упозорења о духовном злу које нараста у свету, из часа у час, готово видљиво и опипљиво.
О путевима борбе против тамних коридора моћи, усмерених на увођење сатанистичког поретка, у суботу, 14.10.2017. године у 14 часова за Инфоратнике говори Архимандрит др Никодим Богосављевић угледни игуман манастира Рибница код Мионице, Епархија ваљевска, из које након прогона наставља своје пастирско и мисионарско дело као монах са великим духовно-подвижничким искуством.

Др Никодим Богосављевић је изузетан борац против свејереси екуменизма и аутор великог броја књига међу којима су:

О литургијској обнови, препороду и реформама, Рибница 2013 (друго, допуњено издање, Рибница 2014).
О канонизацији Петра II Петровића Његоша, Рибница 2014.
Православна етика рата, Бесребреник 2, 2014, 71-75.
Светоотачко богословље vs хуманистичко филозофирање, Рибница 2015.
Хуманизам, екуменизам, пацифизам…, Рибница 2015.
Екуменистички папизам, Голубац 2016.
Свети и Велики Сабор 2016, Голубац 2016.
Ипак се не окреће, Голубац 2017.
Против учења Еп. Игнатија (Мидића), Голубац 2017.

 

Извор: сајт Стање ствари

https://stanjestvari.com/2017/10/17/prilog-pomirenju/

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Мирослав Павловић 

Била је та тема и јуче, људи се интересују, али, изгледа никоме није јасно шта отац др Никодим хоће. Мени се мало у шали учинило из Предговора да би Игнатија послао на Косово, Марка повратио у Артемија Браничевског, а он као патријарх их догматски усаглашавао:):

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Свети Јован Златоусти: „Ништа тако не гњеви Бога као цепање Цркве…

За др. Архимандрита Никодима Богосављевића чусмо прије пет, шест година, када је за народ који живи у Црној Гори, свједочио да је то српски народ.

Потом се др. Архимандрит Никодим Богосављевић  бави питњем јереси и екуменизма, а сад у својој књизи о превазилажењу раскола наводи у предговору:

 „Расколи су у односу на јереси опаснији због два разлога. Први је, што се теже разобличавају. Јереси се, наиме, тичу свештених догмата, а расколи свештених канона Цркве. И док су јереси јасније, јер су догмати православне вере познатији, дотле су канони Цркве мање познати, и теже их је тумачити, јер се тичу примене догмата вере у практичном животу Цркве. За тумачење свештених канона је потребан дар расуђивања, који је редак, и даје се онима који дуго изучавају Свето Писмо, богословље и историју Цркве, и, колико смо приметили, само онима који имају службу управљања у Цркви – епископима, свештеницима и игуманима. 

Јереси и расколи су у суштини најчешће повезани, па како је у ствари тешко тумачити каноне поптупно одвојено од догмата, тако је тешко тумачити и расколе одвојено од јереси. Прије можемо рећи да они иду руку под руку, једно са другим.

Тумачити каноне могу и црквени каноничари, који управо зато и постоје и који такви нису нити епископи, нити свештеници, нити игумани. Давање права тумачења црквених канона само клиру  потискује чињеницу да смо сви ми православни дио Бого-човјечанског Тијела - Цркве и да Господ сходно томе, може да једном Црквеном каноничару да сасвим исправан дар тумачења црквених канона. Исто се односи и на друге мирјане, с обзиром на промисао Божји – коме ће Бог да дар тумачења. Све остало личи на раздвајање клира од народа и давање клиру „über alles“ конотације.

А иза овога мора да стоји принцип гордости, принцип који нам пали анђео упорно нуди вијековима.

Даље, др. Архимандрит Никодим Богосављевић каже: „Мира нема без јединства у истини (догматима) и правди (канонима), а без истине, правде, мира и јединства нема спасења. Ово је наш скромни миротворачки прилог исцељењу раскола вл. Артемија, са жељом, надом и молитвом да се у нашој Помесној Србској Цркви поново зацаре истина, правда, мир и јединство.

Да су расколи тешки, у томе ћемо се сложити са др. Архимандритом Богосављевићем, а поставља се питање, да ли је могуће говорити о расколу на овај начин?

Да ли је раскол тако једноставан да га можемо објаснити једним човјеком и свести на њега без да говоримo о јереси и гажењу светих канона других виновника Цркве?

Ево шта о томе пише св. Јустин Ћелијски, у вријеме Америчког раскола:

„Као што сви знамо, тај кобни раскол је настао по питању суђења епископу Америчко-канадском Дионисију и око поделе Епархије Америчко-канадске. Тим поводом су се православна браћа Срби у Америци, и свештенство и народ, поцепали и расколили у два непријатељска табора, који се од тада до данас још увек гложе и суде. До тог трагичног по Српство раскола дошло је још пре саме пресуде о рашчињењу епископа Дионисија од стране Св. Архијерејског Сабора, и тај раскол још и данас траје. Из докумената и казивања очевидаца јасно је сваком непредубеђеном православном Србину да све скупа у том расколу и његовој позадини показује да његови узроци и разлози нису тако једноставни и једнострани, као што се то некима чинило или још увек чини. Свети Архијерејски Сабор и сам је констатовао (у својој Ускршњој посланици 1964.г.) да се „не памти да је икада у нашој светој Цркви један епископ рашчињен“. А наше је питање, којим се већ одавно питају многобројни православни и светосавски Срби на свим странама: да ли је онда само рашчињење једног епископа узрок тако трагичног раскола?

Свети Јустин Ћелијски, „О Америчком расколу“.

Рукопис - текст Светог Јустина Ћелијског, написан и упућен Св. Арх.Сабору о Васкрсу 1975.г. и објављен на српском и енглеском у Америци исте године у издању Манастира Св.Саве у Либертивилу (књижица 36 страна).

Рафаил Карелин у свом писању о расколу служи се једним термином којим је могуће сматрам, донекле, описати ситуацију у нашој Цркви до Критског Сабора, а то је ријеч откол. Откол значи, привремено одијељивање, ограђивање, у случају да за тако нешто постоји оправдан разлог - канонска оправданост и исправно и ваљано светоотачко оправдање, које се јасно и недвосмислено може показати и као такво је већ донесено на неком од Васељенских Сабора или је неки од Св. Отаца осудио једну појаву као јерес.

Ако се таква јерес, нпр. јавно потврди неким неправославним Сабором то може довести до раскола.

Оно о чему се спори у овом конкретном случају је да др. Архимандрит Никодим Богосављевић говорећи о екуменизму, признавајући свејерес екуменизма како сам наводи у предговору, признаје грешке у догматима, али је његов метод превазилажења ове јереси, не у одјељивању, како канони и дозвољавају, већ он рјешење налази у светом човјеку, на следећи начин:

Пример раскола дијаспоре у СПЦ и начин његовог умирења, дају нам могућност да закључимо о неопходности два елемента за укидање раскола: потребу одласка виновника раскола на обе стране, и у Цркви и у расколу, и потреба појаве светог човека, главе Цркве која има благодат и добро стојање пред Господом, да би, с Његовом помоћу, раскол измирио и укинуо.

Дакле рјешење које нуди др. Архимандрит Никодим Богосављевић је да ако се уклони виновници раскола, раскол ће уз помоћ једног светог човјека, да нестане.

Поставља се питање, зашто Архимандрит Богосављевић у својој замисли миротворења своје наде полаже у једног светог човјека, поред Господа, 318 наших светих Отаца Православне Цркве и савременика који исправно исповиједају своју вјеру, остављајући по страни јерес и кршење канона саме Цркве?

"Јер се срцем вјерује за праведност, а устима се исповиједа за спасење." Рим. (10, 10)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, timjančica рече

За др. Архимандрита Никодима Богосављевића чусмо прије пет, шест година, када је за народ који живи у Црној Гори, свједочио да је то српски народ.

Потом се др. Архимандрит Никодим Богосављевић  бави питњем јереси и екуменизма, а сад у својој књизи о  превазилажењу раскола наводи у предговору:

У међувремену је објашњавао да је планета Земља заправо равна плоча 12:smeha:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мени је овај текст неразумљив. Мешају се два појма раскол и јерес.

Јерес је погрешно учење и тумачење вере и догматског је карактера.

Раскол може настати између две црквене јединице због канонских преступа који уређују јурисдикционо црквено устројство а да су притом обе стране потпуно православне, значи не мора бити никакве јереси.

Не разумем шта је свејерес екуменизма? Јерес је погрешно учење о неком питању вере. Да ли неко може да ми појасни коју јерес проповеда екуменизам?

Екуменисти могу да молећи се са инославнима врше канонски преступ, али то није јерес, као што се сваки крштени хришћанин који не дође на недељну литургију налази у канонском преступу али он није јеретик.

За превазилажење раскола је по мени потребно употребити здрав разум, а не тражити решење у нечијој личности.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Другим речима, др Богосављевић каже. Људи, изаберите ме за владику, ја ћу све то средити :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Поуке.орг инфо рече

Другим речима, др Богосављевић каже. Људи, изаберите ме за владику, ја ћу све то средити :)

 

12:smeha:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Милан Ракић рече

12:smeha:

Што је најгоре, не би нас зачудило да га неко и предложи за владику. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Поуке.орг инфо рече

То је тај др Богосављевић :)

 

Ал` се ова тетка забринула, а Никодије само везе ли везе. 12:smeha:12:smeha:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      У Свечаној сали Дома Војске Србије одржана је промоција књиге „Деца у логорима Независне Државе Хрватске” ауторке Данице Каће Чоловић.

      На промоцији коју су заједнички организовали Удружење "Крајишки привредник" и Медија центар "Одбрана" говорили су проф. др Момчило Суботић, научни саветник у Институту за политичке студије, проф. др Драган Шкобаљ, редовни професор Интернационалног универзитета Брчко, Милена Дражић, преживела логорашица, те Мирко Радаковић и Зоран Вранешевић, уредници књиге и сама ауторка Даница Каћа Чоловић.

      Присутни говорници на књижевно-историјском часу, како је окарактерисана ова промоција подсетили су да Срби као страдалнички народ у ХХ веку, нажалост, имају чега да се сећају и помињу данас. У том смислу књига Данице Каће Чоловић верно је сведочанство о „злу времену“ са мноштвом фотографија и докумената везаних за страдање Срба, Јевреја и Рома у логорима Независне Државе Хрватске. Говорници су се сложили да је ауторка испоштовала научне истине, уз незаобилазна историјска и идеолошка тумачења чињеница које су довеле до незапамћеног геноцида. У том смислу сложили су се да треба памтити и чувати сећање на, вероватно, највеће страдање у ХХ веку.

       
      Милена Дражић, једна од ретких живих сведока мучења и прогонства унутар логора Независне Државе Хрватске присетила се својих траума из најранијег детињства, које су је обележиле за читав живот. Део своје дирљиве и страшне приче која се заједно са сведочењима остале преживеле деце налази у књизи „Деца у логорима Независне Државе Хрватске” она је поделила и са окупљенима у Свечаној сали Дома Војске Србије.

       
      Сама ауторка најпре је изразила захвалност говорницима и публици, а потом нагласила емотивну, али и научну тежину посла који је урадила на састављању ове књиге. Она је рекла да књига мора служити као опомена, али да је она само једна у низу сведочанстава о великом страдању Срба и других нација у логорима, те да српско друштво не сме стати у својим истраживањима и сталним подсећањима на зло које се једном догодило.

       
      У својој студији  Даница Каћа Чоловић износи податке о страдалима, детаљну анализу логора Јасеновац, те посебно значајне и дирљиве исказе преживеле деце логораша. Закључак књиге „Деца у логорима Независне Државе Хрватске” штампан је на српском, енглеском, руском и немачком језику.

      Књига је подељена на два дела, од којих се први тиче самог страдања деце у логорима као што су Сисак, Јастребарско, Стара Градишка, Горња Ријека и бројним другим, а други део књиге заправо је својеврстан омаж Диани Будисављевић, чувеној спаситељки деце из логора под управом Независне Државе Хрватске.

       
      Књига „Деца у логорима Независне Државе Хрватске”, у време обележавања годишњице пробоја заточеника из логора Јасеновац, говори о злочинима, страхотама и страдању, али и нади и племенитим људима. Написана је у духу завета владике Николаја Велимировића: „Срби, целом свету објављујте њихово страдање, да се никада никоме не би поновило оно што се њима десило”.

      У оквиру уметничког дела програма на почетку и самом крају вечерашње промоције наступила је женска певачка група „Нови Београд”.

    • Од Логос,
      Наставак овогодишњег програма Недеље православља обележила је Духовна трибина. На велику радост свих присутних представљена је књига оца Оливера Суботића под називом О камену одбаченом. О књизи су говорили председник Матице српске проф. др. Драган Станић, главни уредник издавачке куће „Бернар“, Никола Дробњаковић и сам отац Оливер Суботић.
      -ФОТОГАЛЕРИЈА-
       





       
      Извор: Радио Славословље
    • Од Логос,
      У Руском дому у уторак 02. априла 2019. г. у Београду са благословом Патријарха
      српског г. Иринеја и Епископа ваљевског г. Милутина одржано је Духовно вече у част
      Светог Нектарија Егинског и представљање књиге Исцелитељ свети Нектарије аутора оца
      Ненада Андрића из Ваљева.

      Организатор овог духовног догађаја јесте Међународни фонда јединства православних
      народа (основан под покровитељством Московске патријаршије) и Руски дом.
      Промоцији овог дела су присуствовали бројни гости, који су се и обратили присутнима у
      великој свечаној сали Руског дома у центру Београда. Поред драмске уметнице Иване
      Жигон и госпође Радмиле Мишев, главне и одговорне уреднице часописа "Светосавско
      звонце", гости су имали прилику да чују и тренутног тренера фудбалског клуба "Црвена
      звезда", господина Владана Милојевића, који је своје импресије о овом великом
      православном Светитељу пренео присутнима путем видео бима, будући да није могао
      лично да присуствује догађајима из професионалних разлога. Представника Грка у Србији
      господин Василиос Провелегиос поздравио је организаторе једноверну браћу Русе и
      Србе у име Грка док је аутор књиге и ове духовне вечери отац Ненад одржао беседу о
      животу светог Нектарија и личном искуству са сусретима са Старцем Нектаријем
      приликом ходочашаћ на Егину и Камризу. На почетку, али и на крају ове духовне вечери
      у част Светом Нектарију Егинском појали су свештеници прота Гојко Терзић и
      протонамесник Владимир Терзић. Група Нектарија улепшала је ово духовно вече својим
      као и малишани из Културно - уметничког друштва Горња Топлица својом раскошном
      игром. Водитељ програма била је драмска уметница Маријана Андрић.
    • Од Логос,
      Епископ Иринеј: -Ова књига је дело саборног духа и начина рада који нас је одржао кроз историју
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј говорио је 5. марта 2019. године у Галерији Матице српске о монографији под насловом „Алмашка црква - Храм Света Три Јерарха”. У представљању тог драгоценог дела учествовали су и архијерејски намесник новосадски први протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, директор Историјског архива Града Новог Сада г. Петар Ђурђев и конзерватор-рестауратор Галерије Матице српске г. Данило Вуксановић.
      -ФОТОГАЛЕРИЈА-
      Честитавши најпре др Тијани Палковљевић Бугарски, управници Галерије Матице српске, на добијеном Ордену за уметност и књижевност у рангу витеза, Епископ бачки је најлепше жеље и речи захвалности упутио приређивачима монографије, издавачу, као и установама које су помогле реализацију и објављивање монографије „Алмашка црква – Храм Света Три Јерарха”.
      -Лепо је што је књига посвећена 300-годишњици дивног Алмашког храма. Књига се појављује наизглед са малим закашњењем, али са веома добром подударношћу између те наше годишњице и великог јубилеја – осам векова аутокефалије наше помесне Цркве. Овај вечерашњи сусрет, први овакав ове године, треба да сматрамо и једним од видова обележавања 800-годишњице у нашој Епархији, навео је владика Иринеј.
      Епископ Иринеј је такође рекао да је књига савесно и лепо урађена. -Препуна је драгоцених података и материјала који већини нису довољно познати, тако да ће се свако ко је буде читао и разгледао духовно обогатити. Она сведочи и о старом, добром Новом Саду од пре три века, како су тада релативно малобројни наши преци и претходници умели да, у туђинској држави, ураде овако значајне ствари, овакве храмове, светиње, споменике духа и културе, којима се и данас поносимо и поносићемо се вековима. То показује, пре свега, њихову веру, поручио је владика Иринеј.
      Уредник и један од аутора монографије „Алмашка црква – Храм Света Три Јерарха”, протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, истакао је да, кроз ову књигу, Алмашки храм проговара једним другим језиком, новим језиком.
      -Јесте да припада историји, прошлости, али када је будете држали у рукама видећете да је она итекако добрано закорачила у 21. век. То је наша скромна лепта и нашим дедовима и нашим прадедовима – што се мене лично тиче – мој скромни дар и данас драгим ми парохијанима Алмашког храма, где сам безмало 15 година службовао, за сву љубав коју су ми пружили примајући ме у своје домове, а ја сам се, овако нејак и слабашан, трудио да им одговорим у истој мери. Желим да захвалим Његовом Преосвештенству г. Иринеју на очинској бризи, старању, благослову, подстицању и разумевању према нама слабашнима док смо писали ову књигу, на благослову који нам је уступио и доделио, и да му пожелим да и све предстојеће јубилеје везане за нашу Епархију бачку и за нашу Српску Цркву проведе онако како доликује и како је заслужио, навео је архијерејски намесник новосадски први.
      Прота Миливој Мијатов је обрадовао присутне, објавивши да ће књига бити даривана онима који су присуствовали догађају у Галерији Матице српске, али и да ће примерци монографије бити уручени библиотекама основних и средњих школа, богословијама, црквеним општинама Епархије бачке, као и установама културе и просвете у Србији. Такође, сви они који буду желели да у својој личној библиотеци имају ово драгоцено издање, могу да се јаве протопрезвитеру Бранку Вујиновићу, садашњем настојатељу Алмашког храма, и књигу ће добити бесплатно.  
      Директор Историјског архива Града Новог Сада г. Петар Ђурђев је оценио да је у колективном сећању грађана Новог Сада заживела прича да је храм Света Три Јерарха изграђен захваљујући неком граничарском инату.
      -Ова неспретно изнета тврдња засенила је праву историјску позадину подвига изградње овог светог храма. У Алмашкој цркви се, све до несрећног бомбардовања 1849. године, чувала чудотворна икона Пресвете Мајке Богородице, што је овај храм учинила важним местом за ходочаснике и за све хришћане жељне помоћи Богомајке. Да би сав тај народ могао да се окупи на Литургији - подигнут је управо овај велелепни храм, казао је г. Ђурђев, један од аутора монографије.
      Да је ова књига бесцен благо, мишљења је и г. Данило Вуксановић, који је истакао да су аутори успели да обједине огромно богатство тровековног трајања Алмашког храма.
      -У овом пригодном осврту, засутом мноштвом занимљивих историјских знакова и визуелних прилога, на маргинама богослужбених књига Алмашког храма, о негдашњем и данашњем Новом Саду, о Алмашком храму у часу погрома Новосадске рације, кроз хронологију именâ парохâ који су овај храм држали на сопственим духовним плећима, долазимо и до оних који га данас обнављају и држе отвореним за православне вернике 21. века, казао је г. Вуксановић.
      Присутне у Галерији Матице српске је поздравила др Тијана Палковљевић Бугарски, управница ове значајне установе, истакавши да се сарадници Галерије баве сакупљањем, проучавањем и презентовањем српског културног наслеђа. Монографију је, са благословом Епископа бачког г. Иринеја, издала Српска православна Црквена општина новосадска.
       
      Извор: Епархија бачка
    • Од Логос,
      Књига „Цариградска и Руска Црква у време великих потреса (1910-1950)“ Михаила  Шкаровског представљена је у Одељењу за спољне црквене везе Московске Патријаршије 27. фебруара 2019.годоне.
       
      Говорили су председник овог Одељења митрополит волоколамски Иларион, писац књиге М. Шкаровски, професор Петроградске Духовне Академије; протојереј Александар Мазурин; А. Кострјуков, познати научни сарадник Научноистраживачког одељења најновије историје Руске Цркве.
      Књига је посвећена историји Цариградске Патријаршије у 20. веку са нагласком на период од 1910. до 1950. године. Опширно је описан однос ове свете православне Цркве са Руском Православном Црквом.
       
      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...