Jump to content

Da li možemo razmatrati dopunu Simvola vere na budućem vaseljenskom saboru?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Pošto živimo u vremenu velikih podela u hrišćanstvu, da li možemo razmatrati dopunu Simvola vere na budućem vaseljenskom saboru, u cilju prevazilaženja podele putem jasnijeg ispovedanja vere?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Može se dopuniti sa par izraza u vezi ipostasi, da se prevaziđe nejasnoća oko uzročnosti i posredništva. Može se i dopuniti stih o ovaploćenom Gospodu sa načinom dveju priroda, volja i energija.

 

Mogu biti još važnih stavki koje se mogu objasniti i pojednostaviti. Mislim da je važno ako ima mogućnosti da episkopi rade na tome.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Milan Nikolic рече

Može se dopuniti sa par izraza u vezi ipostasi, da se prevaziđe nejasnoća oko uzročnosti i posredništva. Može se i dopuniti stih o ovaploćenom Gospodu sa načinom dveju priroda, volja i energija.

Mogu biti još važnih stavki koje se mogu objasniti i pojednostaviti. Mislim da je važno što ima mogućnosti da episkopi rade na tome.

Онда би Символ вере био теолошки приручник а не ствар која је основа за сваког верника, вез обзира на његово образовање, интересовања, могућност да схвати те ствари и сл. Символ вере је пар кратких ствари о самим фундаментима.

Питањима две природе, воље и енергије, каузалности и другим питањима се бави узак круг људи које то интересује. Због тога што је тај узак круг већина на овом форуму, не значи да је то нешто што интересује толики круг људи да се стави у основу знања о вери, у оно што може да се брзо научи напамет и искаже на свакој Литургији. 

Лично мислим и да је у Символу вере превише што су само због две или три јереси убачене неке ствари, али то је ситно. Замисли кад би убацивао велика теолошка питања са којима ни теолози нису ни изблиза раскрстили.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 часа, Milan Nikolic рече

Pošto živimo u vremenu velikih podela u hrišćanstvu, da li možemo razmatrati dopunu Simvola vere na budućem vaseljenskom saboru, u cilju prevazilaženja podele putem jasnijeg ispovedanja vere?

Ne možemo jer nema šta da se dopunjava,sve je rečeno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 часа, kopitar рече

Trebalo bi nadodati nešto od ovog troje:

a)Ti si Peter Stijena..itd.

b) Vjerujem u nepogrešivost Pape.

c) i nešto o energijama.

Da, nepogrešivost papeže to obavezno i bez odgadjanja, što najhitnije! Sve drugo može da pričeka, ali to više ne, ni minutu! http://tinyurl.com/ycunyfux :) 

U prva dva videa su i engleski titli - treba ih uključiti.

 

 

 

 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, kopitar рече

Trebalo bi nadodati nešto od ovog troje:

a)Ti si Peter Stijena..itd.

b) Vjerujem u nepogrešivost Pape.

c) i nešto o energijama.

Da, i to o Petru Stijen i o ključevima, bez toga ni slučajno! To tamo mora biti takodjer, obavezno i bez sumnje! :) YT kanal: http://tinyurl.com/ycs4fdep

 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 часа, Milan Nikolic рече

Pošto živimo u vremenu velikih podela u hrišćanstvu, da li možemo razmatrati dopunu Simvola vere na budućem vaseljenskom saboru, u cilju prevazilaženja podele putem jasnijeg ispovedanja vere?

Mislim, da nema potrebe.

U principu, sve zavisi, ( ako razmatramo to pitanje ) sta treba dodati ? Ako je u skladu sa ucenjem i predanjem crkve, onda, okey.

Ali, opet, mislim da je tesko izvodljivo. To pitanje bi pokrenulo mnoga druga pitanja.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pa i treba da pokrene mnoga druga pitanja. Jesi video šta je ava Justin rekao o ekumenizmu koji bi bio prihvatljiv, da svako pitanje koje možemo treba postaviti i tražiti odgovor.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Foto: Sisačka nadbiskupija SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.
      U homiliji biskup je rekao kako su branitelji Gvozdanskog svijetli primjer ljubavi prema Domovini i žrtve za nju, prenosi sisačka nadbiskupija.
      "Poznato nam je kako su pred jačom turskom silom hrabro tri mjeseca odolijevali i nisu prihvaćali nekoliko poziva na predaju, čime su mogli spasiti vlastite živote. No, oni su radije ostali na braniku utvrde Gvozdansko i na braniku Domovine negoli se pokoriti neprijatelju i njegovoj sili. Ta borba do kraja resila je i resi naš hrvatski narod, bilo da su nas tlačili Turci, bilo komunisti, bilo Srbi. Sve smo te zulume, progone i agresije hrabro odbijali jer smo imali pojedince koji su nas vodili u tom otporu i borbi za svoju zemlju“, kazao je Košić.
      "Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba"
      Onda je kazao kako je danas najveći neprijatelj potres.
          "On pustoši, zavija u crno, ruši kuće i crkve, tjera nas s naših stoljetnih ognjišta i prijeti da nestanemo, da u ovim dijelovima Lijepe naše više ne žive Hrvati. Prije toga nas je pogodila pandemija, koja doduše nije zaratila samo protiv nas nego protiv cijeloga svijeta i svih ljudi. I treći je, već 25 godina prisutan neprijatelj koji je u nama samima, a zove se izumiranje: ne rađaju se djeca, sve nas je manje i nestajemo", kaže biskup Košić.
      "Koji je naš odgovor, kako se poput branitelja Gvozdanskog hrabro boriti – i pobijediti te današnje neprijatelje? Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba. On je podmukao neprijatelj koji sve napada, ne gleda tko je tko niti dolazi najavljen, nikad ne znamo kada će udariti i što će srušiti, koga protjerati iz njegova doma, kome će se doslovno oduzeti tlo pod nogama. Međutim, ima lijeka toj pošasti. To je naša kršćanska ljubav", navodi Košić.
      Biskup Košić: Potres je teško predvidljiv, ne možemo se boriti kao protiv Srba - Index.hr
      WWW.INDEX.HR SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.  
    • Од Милан Ракић,
      Oduzimanje imovine Mitropolije crnogorsko-primorske SPC, a koje pokušava da sprovede vlast u Podgorici, presedan je koji treba da posluži i kao model Prištini za otimanje crkvene imovine na Kosovu i Metohiji.
      U Crnoj Gori se tokom vikenda doslovce dogodio narod. Ogromni plato ispred podgoričkog hrama Hristovog vaskrsenja ispunilo je nekoliko hiljada građana iz svih delova Crne Gore, sveštenstvo i monaštvo. Sa ovog sabora je jasno poručeno vlastima i tamošnjem predsedniku Milu Đukanoviću da povuku sporni zakon koji ima samo jedan cilj - oduzimanje imovine Srpske crkve, ali i da ukoliko odbiju, "narod neće dozvoliti otimanje i da će telima braniti crkve i hramove SPC".
      Sporni zakon o slobodi veroispovesti još nije usvojen u Skupštini, ali jeste predlog zakona koji je jednoglasno usvojio kabinet premijera Duška Markovića. Milo Đukanović prepoznat je kao svojevrsni pokrovitelj spornog propisa. Sabor - na koji je narod i sveštenstvo pozvao mitropolit Amfilohije zajedno sa trojicom vladika, čije se eparhije prostiru delom i na teritoriji Crne Gore - završen je, ali je u Podgorici ostala krajnje usijana atmosfera.

      FOTO: ANADOLIJA
      Odredba zakona o slobodi veroispovesti, a zbog koje je po svemu sudeći pisan ceo sporni zakon, glasi:
      "Svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biće prepoznati kao državna imovina".
      U zakon je utkana kao osnovna odredba ono što i jeste višegodišnje nastojanje crnogorskih vlasti, a to je prisvajanje hramova Srpske crkve.
      Sporni zakon nema samo taj cilj. O dvostrukoj opasnosti inicijative u Crnoj Gori za "Blic" govori protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, koji je i koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske. On kaže da ukoliko se ovakav vid prisile nametne u Crnoj Gori, gotovo sigurno biće sproveden i na Kosovu i Metohiji.

      FOTO: ANADOLIJA
      - Skandalozne i neprihvatljive odredbe koje su se našle u predlogu zakona, pored ostalih, otvorile su i pitanja o ciljevima koji se njime žele postići, kao i o aspektima koji izlaze izvan granica Crne Gore. Mora se znati da se u Crnoj Gori pokušava napraviti presedan sa oduzimanjem imovine crkava i verskih zajednica. Presedani obično služe da bi se ukoliko zatreba još negde primenili. Nije mali broj znavenih ljudi koji ovo što se danas pokušava sprovesti gledaju i izvan Crne Gore. I tu se, pre svega, misli na Kosovo i Metohiju - poručuje otac Velibor. On dodaje da ako se "ovo na ovakav način nametne i primeni u Crnoj Gori, onda možemo da budemo sigurni da će se to uraditi i na Kosovu i Metohiji".
      - Ima znatan broj gotovo identičnih odredbi u pokušaju prištinskih Albanaca da od 2012. godine na svaki način usvoje Izmene i dopune Zakona o verskim slobodama iz 2007. godine i da za početak kršenjem autonomnog verskog prava crkava i verskih zajednica stvore mehanizme državne kontrole njihovog unutrašnjeg verskog života u svakom segmentu. Čitam ovih dana i upoređujem ta dva teksta i u pojedinim delovima vidim isti rukopis - naglašava koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske.
      Otac Velibor kaže: "Ne bi me sutra čudilo da Tači ili Haradinaj prepišu ovaj predlog zakona iz Crne Gore". - I javno obznane svoje aktivnosti u pogledu daljeg gonjenja Eparhije raško-prizrenske SPC i stvaranja nekakve "kosovske pravoslavne crkve" ili da, zagovarajući objedinjavanje Albanaca i stvaranje jednog albanskog društva, zatraže bilo šta što bi značilo uništenje kanonskog crkvenog poretka. I zbog toga je važno da se stručno i argumentovano obrazloži neprihvatljivost ponuđenog akta u Crnoj Gori ne samo za našu Crkvu nego i za temeljne ljudske vrednosti i prava - poručuje otac Velibor.

      FOTO: ĐORĐE KOJADINOVIĆ / RAS SRBIJA
      Govoreći generalno o pitanju crkvene imovine, naš sagovornik kaže da se mora imati u vidu da je u svim bivšim jugoslovenskim republikama posle rata bilo na snazi isto zakonodavstvo o crkvama i verskim zajednicama i da ni u jednoj od novih država crkvena imovina nije proglašena za državnu.
      - Naprotiv, otvoren je zakonski proces restitucije i obeštećenja za oduzetu imovinu crkava i verskih zajednica. I poratno oduzimanje šuma, zgrada i obradive zemlje od manastira i hramova jasno pokazuje da u vreme socijalizma to nije bila državna ili društvena imovina. Jer, zašto bi država onda sama od sebe oduzimala? Imam pune kutije dokaza da crkvena imovina u Crnoj Gori do 1918. godine nije bila državna, ali intencija predloga zakona nije vezana za dokaze i postupke nego za jednostranu konfiskaciju manastira, crkava i njihove imovine i to bez dokaza - ističe Džomić.
      Već jednom pali pred Venecijanskom komisijom
      Vlast u Podgorici jednom je već imala pokušaj oduzimanja imovine SPC i to nacrtom iz 2015. godine. Ovaj dokument je zbog grube manjkavosti i pravno spornih odredbi povučen iz procedure pred Venecijanskom komisijom, a sve njegove nedostatke taksativno je obrazložio pravni tim Mitropolije. Sada je na stolu ponovo dokument, ovog puta u formi predloga zakona, a koji je u pojedinim delovima isti, a delom još spornije napisan nego nacrt iz 2015.
      Željka JEVTIĆ, BLIC
       
×
×
  • Креирај ново...