Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
vinston

Шта тренутно читате?

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН
пре 1 минут, JESSY рече

e, nedavno sam daunlodovala...:D  kakva je...?

Odlična, o racionalno-emotivnoj terapiji. ;) 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Protojerej Aleksandar Smeman "Istorijski put pravoslavlja", prelepa knjiga

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Knjiga „Hrabro i radosno, veselim nogama“ predstavlja autobiografski osvrt protojereja Nikole Milovića na važan period svog života, odnosno njegovo obraćenje Crkvi, ženidbu i stupanje u klir. 

Pišući je skoro pet godina, pisac je uspeo da uokviri sliku svog života na prvoj parohiji, ne zaobilazeći i ne skrivajući sva iskušenja kroz koja je prolazio zajedno sa svojom suprugom. Opisivajući svoj životni put, protojerej Nikola nije zaobišao ni dočaravanje života običnog srpskog seljaka, budući da je u klir ušao u vreme teško po srpski narod. 

Iskustva preneta u književnu formu mogu poslužiti kao pomoć kako običnom čoveku Crkve, tako i mladim sveštenicima koji tek nastupaju kao Hristovi pastiri, jer sam naslov knjige jesu reči blaženopočivšeg episkopa šumadijskog Save upućene piscu na početku službe, koji je uz to dodao: „A Onaj koji nam je dao krst, daće i snagu da ga iznesemo do kraja.“

k1023-600x600h.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 3 минута, JESSY рече

Knjiga „Hrabro i radosno, veselim nogama“ predstavlja autobiografski osvrt protojereja Nikole Milovića na važan period svog života, odnosno njegovo obraćenje Crkvi, ženidbu i stupanje u klir. 

Pišući je skoro pet godina, pisac je uspeo da uokviri sliku svog života na prvoj parohiji, ne zaobilazeći i ne skrivajući sva iskušenja kroz koja je prolazio zajedno sa svojom suprugom. Opisivajući svoj životni put, protojerej Nikola nije zaobišao ni dočaravanje života običnog srpskog seljaka, budući da je u klir ušao u vreme teško po srpski narod. 

Iskustva preneta u književnu formu mogu poslužiti kao pomoć kako običnom čoveku Crkve, tako i mladim sveštenicima koji tek nastupaju kao Hristovi pastiri, jer sam naslov knjige jesu reči blaženopočivšeg episkopa šumadijskog Save upućene piscu na početku službe, koji je uz to dodao: „A Onaj koji nam je dao krst, daće i snagu da ga iznesemo do kraja.“

k1023-600x600h.jpg

Ух, читала сам, стварно одлична! 

Могу рећи да је за мене то било нешто ново, мало и сабласно, поготово јер су дешавања у близини. 

Иначе стварно огромна искушења, што кажеш - дао Господ правог човека на право место, ко што обично и бива.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Pomaže Bog. 

Ne videh ovu temu a mislim da je dobra (ukoliko ipak postoji neka mi neko kaže).

Trenutno čitam knjigu "Srce" Arhimandrita Spiridona Logoteta, što mi je preporuči brat Zoran.

Piše o tome da svaki čovek ima dva srca- telesno i duhovno. Pa onda kako misli i želje deluju itd. 

U knjizi ima dosta citata iz Svetog pisma i iz žitija Sv. Isaka Sirina, Sv. Grigorija Palame i drugih.

Gde je blago naše onde će biti i srce naše. 

Nisam još pročitao do kraja ali dobra je, jednostavno napisana da svako može da razume ako hoće :) 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Николај Берђајев: Философија неједнакости

Топло препоручујем.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 45 минута, Pontifex Emeritus рече

Николај Берђајев: Философија неједнакости

Топло препоручујем.

Hvala na komentaru. Čitao sam Berđajeva ali ne konkretno ovu knjigu. 

Nažalost u njegovim delima ima stvari koje su jeretičke sa stanovišta Pravoslavlja (o tome su pisali neki Pravoslavni mislioci), moram sam da napomenem. 

Ipak me zanima o kakvoj nejednakosti on govori u knjizi?

Pozdrav.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

"O kamenu odbacenom (i onima koji ga odbacise)", dragi o.Oliver S. On mi je i poklonio knjigu, imam i posvetu. :sunce:

Utiske cu podeliti na svom profilu. :D Salim se, moram jos da je proucavam, ali mogu da kazem da je za svaku preporuku. Posebno dobra za ateiste. :dobro:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Српски превод књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева) "У шта верују православни хришћани", биће представљен у свечаној дворани спомен храма Светог Саве на Врачару, у понедељак  17. Фебруара од 17. Часова. О књизи ће говорити Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј и презвитер др Зоран Деврња.   
    • Од Логос,
      Свако од нас има познанике, или чак и родбину, који са чуђењем гледају на наша окупљања у храму. На њиховим лицима се оцртава дубоко неразумевање, некада и нервоза са љутњом. Некад се то преточи у речи сличне овим: “У реду, ударио си у веру, хајде, нека ти буде. Али, зашто још и у Цркву ићи и толико времена и снаге на то траћити? Ево, нпр. ја такође верујем у Бога. Али, ја верујем у својој души. Ја носим Бога у својој души и нису ми потребне никакве спољашње церемоније и ритуали. Сети се само шта рече недавно сатиричар Михаил Задорнов: да бих општио с Богом, мени нису потребни никакви посредници!”    Да, наравно, такво стање представља највиши идеал духовног живота. То нам је желео још апостол Павле: ''... да се утврдите Духом Његовим у унутрашњем човеку, вером да се усели Христос у срца ваша'' (Ефес. 3, 16-17). Да је речи Бог је унутар мене рекао преподобни Серафим Саровски - те речи би имале тежину, зато што би оне представљале поштено сведочанство о плоду његовог подвига. Да пустињак каже да је он себе приучио непрестаној унутрашњој молитви, тако да се због тога удаљеност храма, који он посећује тек понекад, и не осећа толико - из таквих уста такве би речи такође биле оправдане. Али, када такве речи слушамо од малограђана. Тада имамо пуно право да се заинтересујемо: а, какви су вас конкретно ваши духовни подвизи довели до таквог успеха? Имате Бога у души? Појасните, молимо вас, какав је био ваш молитвени пут? Колико често изговарате Молитву Господњу? Шта - Оченаш и не знате баш напамет? У реду, онда нам барем испричајте на који конкретно начин ви проживљавате присуство Бога у вашој души? Какве плодове дарова Духа ви у себи осећате?  Да вам припомогнемо: А плод је Духа љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, милосрђе, вера, кротост, уздржавање (Гал. 5,22-23). Имате ли ви та осећања? Не, не мислимо на особине вашег карактера, него на дарове. Дар - то је оно што раније нисмо имали, али је, приликом нашег духовног рођења, ушло у наш живот, обновило га. Није ваљда да се не сећате тог обновљења? Надамо се да у вашем душевном искуству можете разликовати: ово је присуство Бога, а ово је испољавање обичних, људских особина: осећање лепоте, хармоније, осећање савести, људски афинитет према некоме? Не можете? Да ли то значи да ви уопште нисте приметили тренутак када је Бог, Творац Васељене, ушао у ваш живот и у вашу душу? Зар се то може не приметити?  Дакле, можда Он није ни улазио? Јер, вера није обична пасивна сагласност: “Но, добро, слажем се, тамо негде постоји оно Нешто”. Вера - то је стремљење ка томе да се истинитим покаже оно што је одлучила да заволи душа. Вера не уступа пасивно притиску ауторитета или аргумената; вера активно жуди. Вера - то је дејство. То је стремљење ка ономе што се већ предосећа, али још није постало очигледно. Стремљење ка ономе што је већ дотакло наш живот, бацило на њега свој одбљесак, али још није ушло у њега целовито. Вера - то је жељење новог искуства. Али, они који говоре: “Ја имам своју веру, она је у мојој души” - говоре то са тако покислим очима да је веома тешко поверовати да су икада осећали икакво стремљење ка Богу.  Не можемо волети а да не испољавамо своју љубав, да не чинимо баш никакве покрете према вољеном човеку. Исто тако, не можемо веровати, а да никако не испољавамо своју веру у неким спољашњим дејствима. Ви који тврдите да имате “Бога у души” - шта сте ви то учинили да бисте очистили своју душу за тако предивну Посету? Како и којим именом сте Га позвали? Како Га чувате у себи? Шта се у вама променило од тог Сусрета? Да ли сте заволели Оног Којег сте срели? И, шта ви то радите ради те љубави? Ако ли вас, пак, оваква питања наводе да збуњено ћутите, па немојте бар сматрати да сте превазишли оне који макар нешто чине да би пребивали са Богом! Ви који вечно стојите на једном месту, не презирите оне који корачају, чак и ако се успут и спотичу.  Али, и ми сами морамо знати због чега идемо у цркву. Да чујемо проповед? За то је данас довољно укључити радио. Да се помолимо? Молити се можемо свуда и у сваком тренутку. Да бисмо принели жртву? Данас има много скупљача прилога и на улицама. Да предамо цедуљицу са именима за молитвени помен ближњих? Њу можемо предати преко познаника. Да запалимо свећу? И њу можемо поставити пред кућном иконом. Зашто, онда, ми идемо у храм? Тек се десетим или стотим делићем религија састоји од онога што у њу уносе људи.  Главно у религији је оно што у њу уноси Бог. Главно није оно што људи чине ради Бога, него оно што Бог чини ради људи. Главно у религији није оно што људи доносе у храм, него оно што из храма износе. Оно што ми можемо принети Богу, можемо то учинити на било ком месту. Све што постоји на свету и онако припада Њему. Али, има један такав делић бивствовања, у коме је Бог дозволио да царује не Он, него други. Тај други, то је моја душа. То је тај собичак у бесконачном здању Васељене, у који Градитељ свега не улази без питања. И, од нас зависи - на службу чему ћемо ми поставити своју слободу, коју нам је даровао Бог. Да ли ћемо служити Богу, или себи самима, и својим прохтевима и страстима.  У религији не постоји само оно што ми дајемо. Важније је оно што добијамо. Важније од онога зашто ми тражимо Бога је - зашто Он тражи нас. Зашто ми најчешће долазимо у цркву и обраћамо се молбом Богу - добро је познато. Ми смо склони да у Богу видимо један подобар генератор хуманитарне помоћи: “Дај нам, Господе, много здравља, успеха и додатака на плату!” Али, зашто зове Његова Реч: Приђите Мени, сви који сте уморни и обремењени? Нема у том позиву понуде као: И, дајте Ми то и то... Тај позив говори о томе шта ће Бог учинити онима који се одазову: И ја ћу вас одморити... Наћи ћете покој душама вашим. Дакле, у храм ми идемо да бисмо у њему нешто добили.  Храм – то су зидови подигнути око Тајанства причешћивања. А, Тајанство се састоји у томе да је људима пружена рука са Даровима. Због тога посећивање храма није тешка обавеза, него предивна привилегија. Нама је дато право да постанемо саучесници Тајне вечере. Нама је дата могућност да постанемо причасници Божанске природе. Бог је нас тражио. И нашао. А, ми, једноставно треба да пођемо и станемо на место где Бог ближе него игде прилази људима, на место где Он људима раздаје најневероватније Дарове. Ако Чашу са Причешћем Христос нама даје иза Царских двери храма - треба ли, заиста, да окрећемо нос од њих и тврдимо: “Бог је мени и онако у души”? Он, Вечни, жели да се са нама састане и сједини се са нама још у овом животу - да у будућем, вечном нашем животу, не бисмо остали непоправљиво усамљени. ...Није ваљда да је тако неподношљиво тешко раширити своје руке да би се у њих могли положити Дарови?    Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Српски превод књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева) "У шта верују православни хришћани", биће представљен у свечаној дворани спомен храма Светог Саве на Врачару, у уторак 17. Фебруара од 17. Часова. О књизи ће говорити Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј и презвитер др Зоран Деврња.   
    • Од Milica Bajic,
      Професор из Ниша се огласио поводом све очигледније покондирености ,,Београђана" у односу на - Србијанце, ове доле, унутрашњост и сл. 
      Да не буде забуне, имам срећу да познајем многе културне, могу слободно рећи, праве Београђане и код њих се заиста овај синдром не може уочити. Напротив, њима смо ми, провинцијалци интересантни, они кроз нас гледају да прошире своје видике.  Не, неки други полу-свет је окупирао медије и изгледа да сe све више отима контроли...где ће нас овакво понашање одвести?
       
    • Од Логос,
      У недељу о митару и фарисеју, када наша Православна црква прославља успомену на Пренос моштију Светог Јована Златоуста, у својој првој канонској посјети парохији љељеначкој боравио је Епископ зворничко-тузлански  г. Фотије.     Свету архијерејску Литургију, у храму Свете Тројице у Љељенчи, Преосвећени владика Фотије је служио уз саслужење пароха бијељинских, протојерејâ-ставрофорâ Жике Мићановића и Горана Ненића те протођакона Богдана Стјепановића.   На Светој Литургији је узело учешће мноштво народа како ове тако и сусједних парохија, нарочито оних најмлађих који су великом броју приступили Светом Причешћу.   У својој бесједи, Епископ Фотије је честитајући данашњи празник, кроз примјере из приче О царинику и фарисеју из данашњег Светог Јеванђеља, говорио о  правој и истинској вјери, о битности искреног покајања и исповјести, као и начину припреме правог вјерника за приступ Светом Причешћу.     ''Свако од нас зна шта Бог треба да му опрости, јер имамо савест која нас испитује и говори нам шта не чинимо добро. Да слушамо своју савест онда бисмо дошли код свога свештеника и исповедали се и кајали као цариник из данашње јеванђељска приче'' - поручио је Епископ Фотије.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
×
×
  • Креирај ново...