Jump to content
Џуманџи

Da li je Isus konzervativac?

Recommended Posts

 Либерализам,  конзервативизам, социјализам су идеологије настале у 18. и 19. веку дакле стотинама година после Христовог рођења. Мислим да је од суштинске важности чињеница да се социолошке и политиколошке категорије не могу примењивати на Цркву, теологију па и религију уопште из простог разлога што се тако не може ништа разјаснити, већ само настају додатне забуне.

Боље је поставити питање поставити обратно колико су поменуте идеологије хришћанске и какав однос имају према хришћанству?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Гајић
Управо сада, Marjanovic рече

 Либерализам,  конзервативизам, социјализам су идеологије настале у 18. и 19. веку дакле стотинама година после Христовог рођења. Мислим да је од суштинске важности чињеница да се социолошке и политиколошке категорије не могу примењивати на Цркву, теологију па и религију уопште из простог разлога што се тако не може ништа разјаснити, већ само настају додатне забуне.

Боље је поставити питање поставити обратно колико су поменуте идеологије хришћанске и какав однос имају према хришћанству?

 

Од срца Вам хвала :-)

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 10/17/2017 at 21:18, Матусал рече

Ова тема сама по себи намеће питање да ли је онај који не жели да чини грех конзервативан? Христос је хтео да нам скрене пажњу да не грешимо а притом нам је оставио потпуну слободу да креирамо свет и друштвене системе на начин који желимо. Међутим проблем је у томе што смо ми створили друштво у коме се грех не само пренебрегава него заузима високо место и важност у нашем животу и често постаје ствар престижа и мерило вредности при томе имајући велику популарност у широким масама. У оваквом поретку хришћанин се налази као припадник мањине и стога се и чини конзервативним тј. затвореним за функционисање у таквим друштвеним оквирима и може деловати као неко коме је ограничена и спутана слобода. Но гледајући из угла побожног човека и хришћанске слободе која превазилази границе времена и простора, верујући нису затворени за свет него прескочивши време и хранећи се божанским енергијама крајњих и коначних есхатолошких стварности држе вештачки створене људске системе и методе живљења за обмане и трице чекајући да наступи нови осми дан. Још у раној цркви хришћани уводе појам странствовања на земљи. Колико је свет могао да прими и разуме Христа говори чињеница да су га разапели а исто тако и његове апостоле. Стога из угла светског размишљања покушати премерити Христову личност и оценити његове ставове ми се чини немогућим. Простор у коме можемо разумети његову личност је Црква и њене тајне, све што је изван неће правилно моћи да разуме његову реч.

Па, са друге стране хришћанин је заправо и прогресиван јер жели да друштво почне да више прихвата његоев етичке и моралне стандарде који су подобро напуштени у многим сферама живота. Или је можда регресиван/реакционаран јер жели да се стање врати у неко пређашње?

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Marjanovic рече

 Либерализам,  конзервативизам, социјализам су идеологије настале у 18. и 19. веку дакле стотинама година после Христовог рођења. Мислим да је од суштинске важности чињеница да се социолошке и политиколошке категорије не могу примењивати на Цркву, теологију па и религију уопште из простог разлога што се тако не може ништа разјаснити, већ само настају додатне забуне.

Боље је поставити питање поставити обратно колико су поменуте идеологије хришћанске и какав однос имају према хришћанству?

 

Све су оне хришћанске, јер наглашавају одређени аспекат хришћанства. Нису хришћанске ектремистичке идеологије, попут комунизма, фашизма, нацизма, либертаријанизма заснованог на објективизму Ајн Ренд ( иако је то опет и дискутабилно ).

Питање није добро постављено у теми. НИје питање је ли Исус конзервативан, него у којим стварима је Исус конзервативан, у којим прогресиван, у којима је социјалистички окренут, а у којима је либералан? Он је све од тога помало.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, Ћириличар рече

Па, са друге стране хришћанин је заправо и прогресиван јер жели да друштво почне да више прихвата његоев етичке и моралне стандарде који су подобро напуштени у многим сферама живота. Или је можда регресиван/реакционаран јер жели да се стање врати у неко пређашње?

Јесте, јер хришћанин проповеда крајњу најмодернију стварност тј. есхатон. Хришћани су испред времена. Једна од основних служби цркве је мисија. Црква је позвана да преобрази свет и приведе га Богу. Из угла Богочовека свет који себе сматра напредним и успешним је заостао но свет је извршио замену теза. Христос је лечио речју, преображавао материју, заповедао временским приликама морима и ветровима, изгонио зле духове, васкрсавао мртве, чистио губаве,слепима давао вид.......чинио је дела која свет никада неће чинити, и како се онда његова наука и став могу назвати конзервативним када је у свему био испред данашњег човека и његовог начина размишљања и постојања.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 часа, Ћириличар рече

Па, са друге стране хришћанин је заправо и прогресиван јер жели да друштво почне да више прихвата његоев етичке и моралне стандарде који су подобро напуштени у многим сферама живота. Или је можда регресиван/реакционаран јер жели да се стање врати у неко пређашње?

Ali, kada pricamo ovim stvarima, zar ne treba gledati, ne kako je bilo u drugim drustvima, nego, samo kroz prizmu vere u SZ i NZ ?

Jer, to se tice samog Isusa. Pa, kakvi su eticki i moralni standardi pre Hrista, takvi su i posle njega. Ista postavka stvari, samo malo jasnije i bolje i prefinjenije definisana i objasnjenja ( posle Hrista ). To je onda konzervatizam, zar ne ? Ili, ovo sto kazes reakcionaran, ali, ne da se vrati u staro stanje, nego da to staro stanje poboljsa. Onda je , kako da kazem, progresivno konzervativno.

Mozda spolja gledano izgleda ( onima koji su spolja ), da je samo progresivno, ali, to je zbog njihovog napustanja ( kako i sam kazes ), tih etickih i moralnih standarda u mnogim sferama zivota . Recimo, ovi najveci filosofi, Platona, Sokrat i Aristotel, ( i mnogi drugi ) su pricali takodje, o slicnim ( etickim i moralnim ) standardima , kao i Isus. Znaci, on nista novo nije pricao.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By kainos
      Pozdrav svima. U razgovoru sa jednim pravoslavcem na jednom drugom forumu sam mu rekao da je Isus doslovni Sin Božji, jer je Bog rekao dva puta - "Ovo je moj ljubljeni Sin" - a i Pavle kaže u poslanici Rimljanima da Bog nije poštedio svoga VLASTITOGA ili SOPSTVENOGA Sina. On veli da su to sve antropomorfizmi!. Znači on vjeruje kao ostali trinitarijanci, protestanti, da su oni podijelili sebi titutlu, ja sam Otac, ti si SIn, a ti si SD. To bi onda izgledalo kao neka predstava, jer je Isus uzeo samo ulogu Sina. Sad, ako je Isus rođen ili proizišao od ili iz Oca, jer grčka riječ ek znači oboje, onda mora da mu je pravi Sin. Molio bih teologe ovdje da mi oni objasne ovu misteriju, je li Sin samo neki antropoformizam, titula ili uloga, ili je pravi doslovni Sin od svoga Oca?
    • By александар живаљев
      Božićna poslanica nadbiskupa Hočevara
          Beogradski nadbiskup i metropolit mons. Stanislav Hočevar je u ponedeljak 23. decembra 2019., u Ordinarijatu nadbiskupije povodom Božića održao konferenciju za novinare, gde je pročitao božićnu poslanicu i svima poželeo srećne praznike. Božićnu poslanicu beogradskog nadbiskupa objavljujemo u celosti:
      „A Isus napredovaše…“
      Braćo i sestre,
      Kada god čujemo reč Božić, ili vidimo neku božićnu sliku, ili čujemo božićnu melodiju, pred našim očima se odmah pojavi dete. Nemoćno dete.
      Gledamo, dakle, i vidimo Čedo Božje u jaslicama. Pred Njim, u zanosu, kleči Njegova presveta Majka. Sa strane stoji ponizni, ali kao stub nesalomljivi čestiti Josif. Dolaze i pastiri – pastiri s ovcama. Dolaze takođe i klanjaju se tom Detetu neobično dostojanstveni mudraci, koji raznolikom bojom svoje kože kao da predstavljaju svojevrsni svetski parlament. A ona, tako posebna zvezda što im je osvetljavala put, sada stoji kao uzvičnik nad jaslama.
      U jaslama, dakle, leži Novorođeni: da, sâm Jedinorođeni, koji će, kada se ispuni vreme, odagnati smrt iz groba. I sámo nebo otvara se nad ovim prizorom! Mnoštvo anđela peva i objavljuje – a to su veoma važne poruke – „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.“ Imajući sve ovo pred svojim očima, predraga moja braćo i sestre, svi Vi dragi prijatelji, kako da Vas najiskrenije ne pozdravim i ne zaželim da se sva ova lepota i svekolika sila ove nebeske ljubavi ne izlije u Vaša srca!
      Ali slaviti Božić ne znači prvenstveno biti zagledan u nemoć Deteta, ili, izolovano, u trenutak rođenja Božjega Sina. Božić je zapravo svojevrsna eksplozija svega najuzvišenijeg, i ljudskog i Božjeg. Božić je, pre svega, neprekidna erupcija večnog u našem ograničenom svetu; Božić je tako velika svetkovina dinamike Božje ljubavi i mogućnosti celovitog ljudskog napretka. Dok je, naime, čovekov pad u slabost greha u zemaljskom raju proizveo smrt – naše starenje, bolesti i nemoći, potoke i reke društvenih iskvarenosti i sebičnosti u našim odnosima ili, opšte posmatrano, individualizam i mržnju ‒ događaj ovaploćenja Božjega Sina rodio je novi svet, svet obnove i napretka, svet zajedništva i solidarnosti… Blagdani Božića su zato neopisivo delotvorni lek za ljudsku slabost: oni su neponovljiva preventiva od mogućih katastrofa ljudskog roda!
      Božić je, dakle, događaj koji jedinstveno otvara vrata razvoja svekolikom napretku. On otvara perspektive i onog ljudskog i onog Božjeg. Jevanđelista Luka na više mesta ističe kako je ovaploćeni Sin Božji, dakle dete Isus iz Nazareta, napredovao (Lk 2, 52). Napredovao je ne samo uzrastajući, što je po sebi sastavni deo stvorenog sveta. Danas – nažalost – ni to nije uvek tako. U naše vreme, vreme tolikih kontraceptivnih sredstava i abortusa, surogat-majčinstva, droge i eutanazije, čak ni prirodni rast i napredak nisu ljudima više logična posledica stvorenog. Naprotiv, čovečanstvo danas smatra da je slobodno onda kada nasilno prekida život, kada onemogućava rast, napredovanje i prirodni organski razvoj. Nije, dakle, ništa neobično kada umesto širenja razvoja imamo ekološke katastrofe, umesto zdravlja ‒ bolesti zavisnosti, umesto duhovne i moralne zrelosti ili svetosti ‒ pošast korupcije, sebičnosti i urušavanja harmonije porodičnog života.
      Među tim umoženim otrovima savremenog sveta teško otkrivamo celoviti sjaj božićnog blagdana!
      Božić je, još više, neoborivi obrazac rasta u mudrosti. Sam po sebi, Božić nas smešta u sámo središte pedagoških veština. Isusovo začeće i rođenje događaju se u tišini, u prirodi, u sabranosti, u intimnosti, u porodici, u susretanju, u otvaranju neba, u pevanju anđela, u dolasku mudraca, u intenzivnoj kontemplaciji Neba i Zemlje. Novorođeni zaista postaje središte i Neba i Zemlje. I to dete raste u iskustvu dostojanstva, odgovornosti i dijaloga sa svim i sa svima.
      Njemu neće biti teško da otkriva nesagledivu veličinu i harmoniju svemira, neće mu biti teško da se s najvećom čežnjom napaja mudrošću svoga naroda, sabiranom tolikih stoleća, i da od prvog trenutka svog zemaljskog života iskusi najslađi melem autentičnih odnosa: odnosa između Njega i roditelja, odnosa između siromašnih pastira i bogatih kraljeva, melem stvaralačkih odnosa između Boga i ljudi, Neba i Zemlje, anđela i svih drugih stvorenih bića. Ti čisti odnosi, te nezamenjive relacije omogućiće da to ljudsko čedo na najdublji način i na praktičnoj ravni jeste jedno s Božjim Sinom. Zato samo u Njemu postoji čista slivenost Boga i čoveka, upravo ona koje predstavlja najdublju čežnju svakog ljudskoga bića, pa i svih nas danas.
      Ali Božić je pre svega i iznad svega najnevidljivija, ali ipak najopipljivija stvarnost milosti! On označava onaj život u kojem se najsnažnije mogu iskusiti ljubav, sinovska izabranost, neponovljivost, jedinstvenost i posebnost.
      Braćo i sestre: božićni dani pripovedaju, dakle, o našoj izvornosti, posebnosti, nezamenljivosti. A ona tako posebna zvezda, koja je mudrace dovela do pećine, govori zapravo i o našoj zvezdi, o našoj neponovljivosti, o našem pozivu da pomažemo i savetujemo druge. To, naime, u nama čini čisti, besplatni i bezuslovni dar Božje ljubavi prema drugim ljudima. Taj dar neuništivog prijateljstva prema svakome, u svakom od nas ponaosob stvara poseban sjaj, lepotu – „SLAVU“, kako kaže Sveto pismo. Lepota dolazi isključivo iz unutrašnjosti i plod je zavoljenosti! Zato mi, koji smo danas – u vreme idolatrije zemaljske i spoljašnje lepote – izgubili osećaj za unutrašnju lepotu, harmoniju i radost, stvaramo tolike centre estetske hirurgije, i na taj način samo uvećavamo razlike između siromašnih i bogatih, zalivamo seme gorke zavisti i stvaramo svet PRIVIDA.
      Uzrastati, naime, u milosti – to znači u sebi otkrivati privlačnost za sve što je dobro, pošteno, lepo i obeleženo večnošću. Znači otkrivati u sebi snagu za sve veću prisnost sa tim uzvišenim ciljevima i smislom života. Blagodat omogućuje oboženje nas samih i celokupnog svemira. Tako Bog već sada postaje sve više i više „sve u svemu“.
      Predraga braćo i sestre!
      Božićni blagdani nose, dakle, u sebi samim najveću i najslađu težnju za svestranim pozitivnim ali održivim razvojem, oni nose u sebi najveću stvaralačku čežnju i snagu za ostvarenje, i bude u nama svest da bez zrelosti, odnosno svetosti, ne možemo srećni biti.
      Ove činjenice i nama danas govore da čovečanstvo mora na prvo mesto da stavi ne stvari nego čoveka kao ličnost; one upućuju na pedagoško nekoristoljubivo raspoloženje; na unutrašnju harmoniju – a ne na spoljašnju dopadljivost; na blagodat i milost – a ne na aktivizam; na dar – a ne na novac!
      Čestitajući svima Vama, predraga moja braćo i sestre i prijatelji u Gospodu, nastupajuću radost božićnih i novogodišnjih blagdana, od srca Vam želim da napredujete. Da napredujete autentično i skladno. Želim da Vas ovi dani obogate mudrošću i milošću, da, poduprti tim duhovnim snagama, možete srećno napredovati. Zato: neka Vam je srećan i blagoslovljen Božić, neka Vam je radosna i blagoslovljena godina 2020!
      Da, mir Božji sa svima Vama!
      Hristos se rodi – Vaistinu se rodi!
      U tom duhu Vas radosno blagosiljam u ime Oca i Sina i Duha Svetoga.
      + Stanislav Hočevar, nadbiskup
      Video
       
    • By Tristatri
      U Jevanđelju po Jovanu u trecoj glavi pise kod:
      ...  22    После тога дође Исус са својим ученицима у Јудеју, онде је боравио с њима и крштавао.
        ...23    А и Јован је крштавао у Енону крај Салима, јер је тамо било много воде - и људи су долазили и крштавали се;
      i vrlo brzo posle toga, u četvrtoj glavi na pocetku, piše:
      ...  1    Кад, дакле Господ сазна да су фарисеји чули како Исус стиче више ученика и крштава него Јован,
      ...  2    премда Исус сам није крштавао, него његови ученици,
      ...  3    остави Јудеју и оде опет у Галилеју.
      Interesuje me radi li se ovde o protivrečnosti ili ne, ako jeste, to je malo čudno, jer su reči jednog autora, a rečenice su udaljene tek 15 citata? Sta kažu druga mesta Novog Zaveta  je li Isus krštavao? Takođe me interesuje kakva je 'etimologija' srpske reči krštenje, krštavanje? Sumnjam da ima veze sa reči krst.
       
    • By grigorije22
      Izuzetno dobar i koristan video.
       
    • By Istok17
      Da li se Isus Hristos javio Mojsiju kada mu je rekao da mu je ime 'Ja sam onaj koji jeste' i 'Ja jesam'? Nasao sam povezanost izmedju tog stiha iz starog zavjeta i nekih iz novog. Kad podignete sina covjecijega, onda cete doznati da Ja jesam'  i '..jer ako ne povjerujete da Ja jesam, pomrijecete u grijesima svojim'
       
      Moze li se navedeno povezati i sa ovim, jer ne vidim drugi razlog zbog kojeg bi popadali pred Isusom 'A sa njima stajase Juda, izdajnik njegov. A kada im rece: "Ja sam", odstupise nazad i popadase na zemlju"

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...