Jump to content

Da li je Isus konzervativac?


Recommended Posts

пре 3 минута, Православни Србин рече

Не мислим да укидамо Христову божанску Личност, ако на овај начин говоримо о Њему. То је само термин, који не укида суштину Христове божанске Личности.

 

наравно, него, просто не могу да говорим о Исусу у било ком оквиру, када сам апсолутно свесна да он превазилази све то.:stadaradim:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Replies 81
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Ма брате, можемо Исуса описати и као глобалисту ( Идите и проповиједајте свим народима, а не само Јеврејима! ), као либертаријанског марксисту/социјалисту ( Цару Царево, Богу Божије, а ти човјече се т

Jeste, Bog je Veliki i Uslov i Uzrok svih stvari.  Zbog tog svog svojstva On i postavlja neke stvari u ovom svetu koje su vecne i nepromenjive , kao sto je i On i Vecan i Nepromenjiv. Recimo

Prvo, suprotno od konzervativca je progresivac, a ne liberal. Klasicni liberali su naprimer isto sto i konzervativci dana. Konzervativizam i progresivizam su relativni termini u odnosu na situaciju, d

Posted Images

пре 2 минута, Снежана рече

наравно, него, просто не могу да говорим о Исусу у било ком оквиру, када сам апсолутно свесна да он превазилази све то.:stadaradim:

Тачно, Христос све превазилази.

Али, кад говоримо о Хришћанству, оно је имало, поред своје верске, и своју друштвену, па и политичку улогу. Тако да сам ја у том смислу доживеро ову расправу.

Хришћанство је, за оно време, било и конзервативно и прогресивно, док је данас искључиво конзервативно. То је моје мишљење.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Православни Србин рече

Хришћанство је, за оно време, било и конзервативно и прогресивно, док је данас искључиво конзервативно. То је моје мишљење.

по мени не, то што је хришћанство непроменљиво, не подилази широким масама и не прати трендове (ограђујем се на Православље) га не чини конзервативним, него стеном на којој је Црква саграђена.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, Православни Србин рече

Не мислим да укидамо Христову божанску Личност, ако на овај начин говоримо о Њему. То је само термин, који не укида суштину Христове божанске Личности.

 

Ja mislim da je u pravu. Hristos je van tih nasih politickih podela. On je nas duhovni a ne politicki put. A politicki put nije posledica duhovnog stanja, vec mnogih stvari. 

Naprimer mnogi komunisti su jako dobri ljudi ali su politicki skroz pogresni. Nekada je to posledica loseg duhovnog stanja nekada je to posledica losih informacija. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Снежана рече

по мени не, то што је хришћанство непроменљиво, не подилази широким масама и не прати трендове (ограђујем се на Православље) га не чини конзервативним, него стеном на којој је Црква саграђена.

Bas tako, hristos je kozervativan samo u nasem trenutnom pogledu na stvari. Danas je to konzervativno, sutra moze da zavlada komunizam opet pa to da postane progresivno glediste. On za razliku od nas nije ogranicene vremenom, on posotji i to je sto je. 

Pricati da je hristos konzervativan je isto kao i pricati da je hristos "postojao" ili "postojace"... ti relativni termini tipa konzervativno relativno ne mogu da se primene na hristosa jer je on apsolutan. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Снежана рече

по мени не, то што је хришћанство непроменљиво, не подилази широким масама и не прати трендове (ограђујем се на Православље) га не чини конзервативним, него стеном на којој је Црква саграђена.

Али, видиш, бити конзервативан значи управо то, сачувати, непроменити, остати на Истом Путу до краја. То значи бити конзервативан. И није то само на политичком, него и на духовном плану се тај термин, по мени, може користити. Зато можемо да користимо тај термин за нашу веру. Опет то је моје мишљење, јер ја тај термин не везујем стриктно за политику.

Јер, гледано политички, и комунисти који су се деведесетих бунили против слома совјетског друштва и против промене тог друштва су били ,,конзервативци". Али, ја тај термин не користим стриктно у политичком смислу.

1 hour ago, Млађони рече

Ja mislim da je u pravu. Hristos je van tih nasih politickih podela. On je nas duhovni a ne politicki put. A politicki put nije posledica duhovnog stanja, vec mnogih stvari.

Ок, али већ сам написао да је Хришћанство, поред духовног, извршило и велики утицај на политичко и друштвено стање, свуда где се проширило, а поготово у Европи. И то је чињеница и то не треба избегавати и чак мислим да је то сасвим добро.

Јер, Хришћанство није од овога света, али то не значи да се оно треба одрицати света, одвајати се од њега и потпуно га занемарити. Јер онда, по мени, то није Хришћанство, већ манихејство. Е, а ако је већ тако, онда сматрам да Хришћанство нема потребе да не утиче и на друштвену и политичку ситуацију овог света.

То не значи да сад се успоставља некаква ,,хришћанска власт" или теократија где би Црква влада државом, не то, али Црква треба да утиче, да саветује, али и да критикује и ситуацију у друштву. На пример, немам ништа против тога да наша друштва буду прожета хришћанским вредностима, у погледу понашања, морала, животних смерница, итд. Чак мислим да би то било јако добро.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Православни Србин рече

 

Ок, али већ сам написао да је Хришћанство, поред духовног, извршило и велики утицај на политичко и друштвено стање, свуда где се проширило, а поготово у Европи. И то је чињеница и то не треба избегавати и чак мислим да је то сасвим добро.

Јер, Хришћанство није од овога света, али то не значи да се оно треба одрицати света, одвајати се од њега и потпуно га занемарити. Јер онда, по мени, то није Хришћанство, већ манихејство. Е, а ако је већ тако, онда сматрам да Хришћанство нема потребе да не утиче и на друштвену и политичку ситуацију овог света.

То не значи да сад се успоставља некаква ,,хришћанска власт" или теократија где би Црква влада државом, не то, али Црква треба да утиче, да саветује, али и да критикује и ситуацију у друштву. На пример, немам ништа против тога да наша друштва буду прожета хришћанским вредностима, у погледу понашања, морала, животних смерница, итд. Чак мислим да би то било јако добро.

Jeste slazem se da hriscanstvo ima politicki aspekt, to jest prvenstveno ETICKi, kao posledicu pravoslavnog etosa. Medjutim, pricam o terminologiji koja je relativno. Termini konzervativan/progresivan imaju relavitno pojmiste u odnosu na vreme i prostor. A hrist postoji van vremena i prostora. 

Svakako moze da kazemo da iz hriscanstva moze da izvucemo politicke poruke. Ja konkretno mislim da su te politicke poruke prvenstveno klasicno liberalne o licnoj slobodi pojedinca, njegovoj volji i slobodi izbora - kao i njegovoj licnoj odgovornosti kao posledica tog izbora. 

To su neki principi kojesam ja izvuako iz hriscanstva, onako politicki. 

Neki pak, vide slicnost izmedju hriscanstva i komunizma, jer monasi daju zavet skromnosti, pa kao komunizam uci skromnosti, mada ja tu vezu ne vidim, jer komunizam uci laznoj skromnosti, prisilnoj a ne doborovoljnoj, slobodnoj. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Млађони рече

Jeste slazem se da hriscanstvo ima politicki aspekt, to jest prvenstveno ETICKi, kao posledicu pravoslavnog etosa. Medjutim, pricam o terminologiji koja je relativno. Termini konzervativan/progresivan imaju relavitno pojmiste u odnosu na vreme i prostor. A hrist postoji van vremena i prostora. 

Већ рекох да за мене тај термин није чисто политички, већ га схватам и у духовној равни. По мени Хришћанство је конзервативно јер жели да сачува, непромењен, првобитни божански поредак и жели људе да врати у то стање. Ето, тако ја то схватам. У том смислу, може се употребити тај термин за нашу веру.

пре 7 минута, Млађони рече

Svakako moze da kazemo da iz hriscanstva moze da izvucemo politicke poruke. Ja konkretno mislim da su te politicke poruke prvenstveno klasicno liberalne o licnoj slobodi pojedinca, njegovoj volji i slobodi izbora - kao i njegovoj licnoj odgovornosti kao posledica tog izbora. 

Слажем се. Хришћанство јесте утицало на класично-либералну идеологију. Само, велики број либерала не воли Хришћанство, јер сматрају да оно ,,гуши људске слободе". Ето, типичан пример је ово сад у вези беседе Митрополита Амфилохија у вези абортуса. За многе либерале абортус је ,,људско право", па кажу људи имају право на ,,слободу избора" у вези тога. А Митрополит каже, у складу са учењем наше вере и Цркве, да је абортус убиство и грех. И ту многи либерали не воле Хришћанство јер не схватају да Хришћанство не подржава баш ту неограничену слободу, јер ,,слобода је дата, али није свака слобода на корист".

пре 11 минута, Млађони рече

Neki pak, vide slicnost izmedju hriscanstva i komunizma, jer monasi daju zavet skromnosti, pa kao komunizam uci skromnosti, mada ja tu vezu ne vidim, jer komunizam uci laznoj skromnosti, prisilnoj a ne doborovoljnoj, slobodnoj. 

Комунизам не учи скромности, то је једна од основних заблуда. Не спорим да су многи комунисти скромни, али комунизам не учи скромности. На пример, Тито и многи водећи комунисти су људи за које се све може везати, сем скромности. Реално.

Такође, комунизам не учи љубави, праштању и милосрђу, већ напротив учи класној борби, позива на ,,класни рат" до истребљења, при чему се у том класном рату позива на немилосрдно убијање, итд. Лењин је, рецимо, одбацивао ,,хришћанско милосрђе" и говорио да према ,,класном непријатељу" треба бити крајње немилосрдан. Комунисти су учили и мржњи, и то отвореној, има чак и Ђиласов, чини ми се, текст под називом ,,Племенита мржња" где он објашњава да треба мрзети ,,класне непријатеље", итд.

Тако да, нема везе суштинске између комунизма и Хришћанства. Неки виде везу, јер тврде да је Хришћанство одбацивало богате, и позивају се на онај чувени цитат о игленим ушима, богаташу и камили. Међутим, ту се не ради о богатима као таквима, већ се ту пре свега ради о похлепним људима. Похлепу Хришћанство одбацује, а не богате људе као такве.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ова тема сама по себи намеће питање да ли је онај који не жели да чини грех конзервативан? Христос је хтео да нам скрене пажњу да не грешимо а притом нам је оставио потпуну слободу да креирамо свет и друштвене системе на начин који желимо. Међутим проблем је у томе што смо ми створили друштво у коме се грех не само пренебрегава него заузима високо место и важност у нашем животу и често постаје ствар престижа и мерило вредности при томе имајући велику популарност у широким масама. У оваквом поретку хришћанин се налази као припадник мањине и стога се и чини конзервативним тј. затвореним за функционисање у таквим друштвеним оквирима и може деловати као неко коме је ограничена и спутана слобода. Но гледајући из угла побожног човека и хришћанске слободе која превазилази границе времена и простора, верујући нису затворени за свет него прескочивши време и хранећи се божанским енергијама крајњих и коначних есхатолошких стварности држе вештачки створене људске системе и методе живљења за обмане и трице чекајући да наступи нови осми дан. Још у раној цркви хришћани уводе појам странствовања на земљи. Колико је свет могао да прими и разуме Христа говори чињеница да су га разапели а исто тако и његове апостоле. Стога из угла светског размишљања покушати премерити Христову личност и оценити његове ставове ми се чини немогућим. Простор у коме можемо разумети његову личност је Црква и њене тајне, све што је изван неће правилно моћи да разуме његову реч.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Православни Србин рече

Али, видиш, бити конзервативан значи управо то, сачувати, непроменити, остати на Истом Путу до краја. То значи бити конзервативан. И није то само на политичком, него и на духовном плану се тај термин, по мени, може користити. Зато можемо да користимо тај термин за нашу веру. Опет то је моје мишљење, јер ја тај термин не везујем стриктно за политику.

Јер, гледано политички, и комунисти који су се деведесетих бунили против слома совјетског друштва и против промене тог друштва су били ,,конзервативци". Али, ја тај термин не користим стриктно у политичком смислу.

да конзервативно - као непроменљиво, стабилно, константно, али не конзервативно - као назадно, сметња прогресу, некако имам осећај да  када се каже конзервативно, увек се схвати као нешто негативно, нека затуцаност д`извинеш :smeh1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Снежана рече

да конзервативно - као непроменљиво, стабилно, константно, али не конзервативно - као назадно, сметња прогресу, некако имам осећај да  када се каже конзервативно, увек се схвати као нешто негативно, нека затуцаност д`извинеш :smeh1:

Е па, мислим да ти је погрешан утисак. Конзервативно не мора да значи увек ,,затуцано". Кад кажем конзервативно, мислим то у најпозитивнијем смислу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Православни Србин рече

Е па, мислим да ти је погрешан утисак. Конзервативно не мора да значи увек ,,затуцано". Кад кажем конзервативно, мислим то у најпозитивнијем смислу.

нисам мислилила на тебе, не мораш да ми објашњаваш како "не мора увек да звучи", пошто ми не звучи увек, шта више никада, нисам баш толико затуцана :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 27 минута, Снежана рече

нисам мислилила на тебе, не мораш да ми објашњаваш како "не мора увек да звучи", пошто ми не звучи увек, шта више никада, нисам баш толико затуцана :D

Oк, онда можемо да кажемо да се слажемо, у суштини. ;)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

Волим мој Ашов више него сва та "знања"...
Одох се ја пастеризовати и то је опција слободоумља које проповеда "конзерватизам"..

Послато са PRA-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од kainos,
      Pozdrav svima. U razgovoru sa jednim pravoslavcem na jednom drugom forumu sam mu rekao da je Isus doslovni Sin Božji, jer je Bog rekao dva puta - "Ovo je moj ljubljeni Sin" - a i Pavle kaže u poslanici Rimljanima da Bog nije poštedio svoga VLASTITOGA ili SOPSTVENOGA Sina. On veli da su to sve antropomorfizmi!. Znači on vjeruje kao ostali trinitarijanci, protestanti, da su oni podijelili sebi titutlu, ja sam Otac, ti si SIn, a ti si SD. To bi onda izgledalo kao neka predstava, jer je Isus uzeo samo ulogu Sina. Sad, ako je Isus rođen ili proizišao od ili iz Oca, jer grčka riječ ek znači oboje, onda mora da mu je pravi Sin. Molio bih teologe ovdje da mi oni objasne ovu misteriju, je li Sin samo neki antropoformizam, titula ili uloga, ili je pravi doslovni Sin od svoga Oca?
    • Од александар живаљев,
      Božićna poslanica nadbiskupa Hočevara
          Beogradski nadbiskup i metropolit mons. Stanislav Hočevar je u ponedeljak 23. decembra 2019., u Ordinarijatu nadbiskupije povodom Božića održao konferenciju za novinare, gde je pročitao božićnu poslanicu i svima poželeo srećne praznike. Božićnu poslanicu beogradskog nadbiskupa objavljujemo u celosti:
      „A Isus napredovaše…“
      Braćo i sestre,
      Kada god čujemo reč Božić, ili vidimo neku božićnu sliku, ili čujemo božićnu melodiju, pred našim očima se odmah pojavi dete. Nemoćno dete.
      Gledamo, dakle, i vidimo Čedo Božje u jaslicama. Pred Njim, u zanosu, kleči Njegova presveta Majka. Sa strane stoji ponizni, ali kao stub nesalomljivi čestiti Josif. Dolaze i pastiri – pastiri s ovcama. Dolaze takođe i klanjaju se tom Detetu neobično dostojanstveni mudraci, koji raznolikom bojom svoje kože kao da predstavljaju svojevrsni svetski parlament. A ona, tako posebna zvezda što im je osvetljavala put, sada stoji kao uzvičnik nad jaslama.
      U jaslama, dakle, leži Novorođeni: da, sâm Jedinorođeni, koji će, kada se ispuni vreme, odagnati smrt iz groba. I sámo nebo otvara se nad ovim prizorom! Mnoštvo anđela peva i objavljuje – a to su veoma važne poruke – „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.“ Imajući sve ovo pred svojim očima, predraga moja braćo i sestre, svi Vi dragi prijatelji, kako da Vas najiskrenije ne pozdravim i ne zaželim da se sva ova lepota i svekolika sila ove nebeske ljubavi ne izlije u Vaša srca!
      Ali slaviti Božić ne znači prvenstveno biti zagledan u nemoć Deteta, ili, izolovano, u trenutak rođenja Božjega Sina. Božić je zapravo svojevrsna eksplozija svega najuzvišenijeg, i ljudskog i Božjeg. Božić je, pre svega, neprekidna erupcija večnog u našem ograničenom svetu; Božić je tako velika svetkovina dinamike Božje ljubavi i mogućnosti celovitog ljudskog napretka. Dok je, naime, čovekov pad u slabost greha u zemaljskom raju proizveo smrt – naše starenje, bolesti i nemoći, potoke i reke društvenih iskvarenosti i sebičnosti u našim odnosima ili, opšte posmatrano, individualizam i mržnju ‒ događaj ovaploćenja Božjega Sina rodio je novi svet, svet obnove i napretka, svet zajedništva i solidarnosti… Blagdani Božića su zato neopisivo delotvorni lek za ljudsku slabost: oni su neponovljiva preventiva od mogućih katastrofa ljudskog roda!
      Božić je, dakle, događaj koji jedinstveno otvara vrata razvoja svekolikom napretku. On otvara perspektive i onog ljudskog i onog Božjeg. Jevanđelista Luka na više mesta ističe kako je ovaploćeni Sin Božji, dakle dete Isus iz Nazareta, napredovao (Lk 2, 52). Napredovao je ne samo uzrastajući, što je po sebi sastavni deo stvorenog sveta. Danas – nažalost – ni to nije uvek tako. U naše vreme, vreme tolikih kontraceptivnih sredstava i abortusa, surogat-majčinstva, droge i eutanazije, čak ni prirodni rast i napredak nisu ljudima više logična posledica stvorenog. Naprotiv, čovečanstvo danas smatra da je slobodno onda kada nasilno prekida život, kada onemogućava rast, napredovanje i prirodni organski razvoj. Nije, dakle, ništa neobično kada umesto širenja razvoja imamo ekološke katastrofe, umesto zdravlja ‒ bolesti zavisnosti, umesto duhovne i moralne zrelosti ili svetosti ‒ pošast korupcije, sebičnosti i urušavanja harmonije porodičnog života.
      Među tim umoženim otrovima savremenog sveta teško otkrivamo celoviti sjaj božićnog blagdana!
      Božić je, još više, neoborivi obrazac rasta u mudrosti. Sam po sebi, Božić nas smešta u sámo središte pedagoških veština. Isusovo začeće i rođenje događaju se u tišini, u prirodi, u sabranosti, u intimnosti, u porodici, u susretanju, u otvaranju neba, u pevanju anđela, u dolasku mudraca, u intenzivnoj kontemplaciji Neba i Zemlje. Novorođeni zaista postaje središte i Neba i Zemlje. I to dete raste u iskustvu dostojanstva, odgovornosti i dijaloga sa svim i sa svima.
      Njemu neće biti teško da otkriva nesagledivu veličinu i harmoniju svemira, neće mu biti teško da se s najvećom čežnjom napaja mudrošću svoga naroda, sabiranom tolikih stoleća, i da od prvog trenutka svog zemaljskog života iskusi najslađi melem autentičnih odnosa: odnosa između Njega i roditelja, odnosa između siromašnih pastira i bogatih kraljeva, melem stvaralačkih odnosa između Boga i ljudi, Neba i Zemlje, anđela i svih drugih stvorenih bića. Ti čisti odnosi, te nezamenjive relacije omogućiće da to ljudsko čedo na najdublji način i na praktičnoj ravni jeste jedno s Božjim Sinom. Zato samo u Njemu postoji čista slivenost Boga i čoveka, upravo ona koje predstavlja najdublju čežnju svakog ljudskoga bića, pa i svih nas danas.
      Ali Božić je pre svega i iznad svega najnevidljivija, ali ipak najopipljivija stvarnost milosti! On označava onaj život u kojem se najsnažnije mogu iskusiti ljubav, sinovska izabranost, neponovljivost, jedinstvenost i posebnost.
      Braćo i sestre: božićni dani pripovedaju, dakle, o našoj izvornosti, posebnosti, nezamenljivosti. A ona tako posebna zvezda, koja je mudrace dovela do pećine, govori zapravo i o našoj zvezdi, o našoj neponovljivosti, o našem pozivu da pomažemo i savetujemo druge. To, naime, u nama čini čisti, besplatni i bezuslovni dar Božje ljubavi prema drugim ljudima. Taj dar neuništivog prijateljstva prema svakome, u svakom od nas ponaosob stvara poseban sjaj, lepotu – „SLAVU“, kako kaže Sveto pismo. Lepota dolazi isključivo iz unutrašnjosti i plod je zavoljenosti! Zato mi, koji smo danas – u vreme idolatrije zemaljske i spoljašnje lepote – izgubili osećaj za unutrašnju lepotu, harmoniju i radost, stvaramo tolike centre estetske hirurgije, i na taj način samo uvećavamo razlike između siromašnih i bogatih, zalivamo seme gorke zavisti i stvaramo svet PRIVIDA.
      Uzrastati, naime, u milosti – to znači u sebi otkrivati privlačnost za sve što je dobro, pošteno, lepo i obeleženo večnošću. Znači otkrivati u sebi snagu za sve veću prisnost sa tim uzvišenim ciljevima i smislom života. Blagodat omogućuje oboženje nas samih i celokupnog svemira. Tako Bog već sada postaje sve više i više „sve u svemu“.
      Predraga braćo i sestre!
      Božićni blagdani nose, dakle, u sebi samim najveću i najslađu težnju za svestranim pozitivnim ali održivim razvojem, oni nose u sebi najveću stvaralačku čežnju i snagu za ostvarenje, i bude u nama svest da bez zrelosti, odnosno svetosti, ne možemo srećni biti.
      Ove činjenice i nama danas govore da čovečanstvo mora na prvo mesto da stavi ne stvari nego čoveka kao ličnost; one upućuju na pedagoško nekoristoljubivo raspoloženje; na unutrašnju harmoniju – a ne na spoljašnju dopadljivost; na blagodat i milost – a ne na aktivizam; na dar – a ne na novac!
      Čestitajući svima Vama, predraga moja braćo i sestre i prijatelji u Gospodu, nastupajuću radost božićnih i novogodišnjih blagdana, od srca Vam želim da napredujete. Da napredujete autentično i skladno. Želim da Vas ovi dani obogate mudrošću i milošću, da, poduprti tim duhovnim snagama, možete srećno napredovati. Zato: neka Vam je srećan i blagoslovljen Božić, neka Vam je radosna i blagoslovljena godina 2020!
      Da, mir Božji sa svima Vama!
      Hristos se rodi – Vaistinu se rodi!
      U tom duhu Vas radosno blagosiljam u ime Oca i Sina i Duha Svetoga.
      + Stanislav Hočevar, nadbiskup
      Video
       
    • Од Tristatri,
      U Jevanđelju po Jovanu u trecoj glavi pise kod:
      ...  22    После тога дође Исус са својим ученицима у Јудеју, онде је боравио с њима и крштавао.
        ...23    А и Јован је крштавао у Енону крај Салима, јер је тамо било много воде - и људи су долазили и крштавали се;
      i vrlo brzo posle toga, u četvrtoj glavi na pocetku, piše:
      ...  1    Кад, дакле Господ сазна да су фарисеји чули како Исус стиче више ученика и крштава него Јован,
      ...  2    премда Исус сам није крштавао, него његови ученици,
      ...  3    остави Јудеју и оде опет у Галилеју.
      Interesuje me radi li se ovde o protivrečnosti ili ne, ako jeste, to je malo čudno, jer su reči jednog autora, a rečenice su udaljene tek 15 citata? Sta kažu druga mesta Novog Zaveta  je li Isus krštavao? Takođe me interesuje kakva je 'etimologija' srpske reči krštenje, krštavanje? Sumnjam da ima veze sa reči krst.
       
    • Од grigorije22,
      Izuzetno dobar i koristan video.
       
    • Од Istok17,
      Da li se Isus Hristos javio Mojsiju kada mu je rekao da mu je ime 'Ja sam onaj koji jeste' i 'Ja jesam'? Nasao sam povezanost izmedju tog stiha iz starog zavjeta i nekih iz novog. Kad podignete sina covjecijega, onda cete doznati da Ja jesam'  i '..jer ako ne povjerujete da Ja jesam, pomrijecete u grijesima svojim'
       
      Moze li se navedeno povezati i sa ovim, jer ne vidim drugi razlog zbog kojeg bi popadali pred Isusom 'A sa njima stajase Juda, izdajnik njegov. A kada im rece: "Ja sam", odstupise nazad i popadase na zemlju"

×
×
  • Креирај ново...