Jump to content

Recommended Posts

  • Одговори 81
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Ма брате, можемо Исуса описати и као глобалисту ( Идите и проповиједајте свим народима, а не само Јеврејима! ), као либертаријанског марксисту/социјалисту ( Цару Царево, Богу Божије, а ти човјече се т

Jeste, Bog je Veliki i Uslov i Uzrok svih stvari.  Zbog tog svog svojstva On i postavlja neke stvari u ovom svetu koje su vecne i nepromenjive , kao sto je i On i Vecan i Nepromenjiv. Recimo

Prvo, suprotno od konzervativca je progresivac, a ne liberal. Klasicni liberali su naprimer isto sto i konzervativci dana. Konzervativizam i progresivizam su relativni termini u odnosu na situaciju, d

Постоване слике

пре 4 минута, Гајић рече

То што је Постојан, а тиме и "Онај Који Јесте" није испуњен услов оквира! 
Пре ће га описати Аристотел кроз: "Непокренути Покретач"?!

Не тврдим да схватам потпуно, ни тачно, волим да се исправим, али покажи ми.

Šta ti je uslov okvira?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Кратос рече

Eto,sloboda kao večni princip,suvi konzervativizam.:ani_biggrin:

Ма брате, можемо Исуса описати и као глобалисту ( Идите и проповиједајте свим народима, а не само Јеврејима! ), као либертаријанског марксисту/социјалисту ( Цару Царево, Богу Божије, а ти човјече се труди да својом вољом дајеш другима, као она сиротица што је дала сву своју уштеђевину Храму ), као конзервативца ( Нисам дошао да укинем закон, већ да га испуним ), као класичног либерала ( фарисеји замагљују очи Јеврејима како би их контролисали и како би задржали своје привилегије науштрб њихове слободе, не дају слободу говора, корумпирани су ), као пацифисту ( окрени други образ ), као прогресивца ( јер је заговарао друштвену солидарност и љубав )... Лакше је говорити како га не можемо описати, јер је списак много краћи и веома јасан - не може бити нациста, фашиста, националиста, комуниста, расиста...

Можда то и даје одговор зашто се скоро сви умјерени позивају на Исуса, док екстремисти обије стране не. Овако умјерени конзервативци се на Исуса позивају из вјере и наглашавају суздржање, стоицизам, умјереност, поштовање традиције; док умјерени лијевичари иако су генерално удаљени од религије се понашају и размишљају као некакви "отрцани хришћани", "културни хришћани", "пинк хришћани" ( љубав, правда, солидарност за све! ). 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Ћириличар рече

Ма брате, можемо Исуса описати и као глобалисту ( Идите и проповиједајте свим народима, а не само Јеврејима! ), као либертаријанског марксисту/социјалисту ( Цару Царево, Богу Божије, а ти човјече се труди да својом вољом дајеш другима, као она сиротица што је дала сву своју уштеђевину Храму ), као конзервативца ( Нисам дошао да укинем закон, већ да га испуним ), као класичног либерала ( фарисеји замагљују очи Јеврејима како би их контролисали и како би задржали своје привилегије науштрб њихове слободе, не дају слободу говора, корумпирани су ), као пацифисту ( окрени други образ ), као прогресивца ( јер је заговарао друштвену солидарност и љубав )... Лакше је говорити како га не можемо описати, јер је списак много краћи и веома јасан - не може бити нациста, фашиста, националиста, комуниста, расиста...

Можда то и даје одговор зашто се скоро сви умјерени позивају на Исуса, док екстремисти обије стране не. Овако умјерени конзервативци се на Исуса позивају из вјере и наглашавају суздржање, стоицизам, умјереност, поштовање традиције; док умјерени лијевичари иако су генерално удаљени од религије се понашају и размишљају као некакви "отрцани хришћани", "културни хришћани", "пинк хришћани" ( љубав, правда, солидарност за све! ). 

Nije ga džaba Dostojevski nazvao Svečovekom.;)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 33 минута, Кратос рече

Šta ih je činilo avangardnim po tebi?

Avangarda u moralnom i etičkom smislu u odnosu na dekadentnost grčko-rimskog sveta. To je sasvim dovoljno za "revoluciju". 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
пре 17 минута, Кратос рече

Šta ti je uslov okvira?

Он као "Непокренута Акција" не може бити уоквирен у конзерватизам! Управо га реч "Свечовек" описује! 

Да! Он Јесте заиста у свему Постојан, али није затворен! Напротив, веома је отворен! Све прихвата и преузима, али не условљава! Веома Љуби, атиме и поштује! То што Је Непроменљив, није дело некаквог поступка конзервације и та реч не пристаје Његовој природи?.

Молим исправку?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Гајић рече

Све прихвата и преузима, али не условљава! Веома Љуби, и тиме и поштује!

Sve mogućnosti je On stvorio,u Njemu kao Hristu Bogu one dobijaju puni Smisao.

Bog će nas uvek da voli nezamislivo.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Управо сада, Кратос рече

Sve mogućnosti je On stvorio,u Njemu kao Hristu Bogu one dobijaju puni Smisao.

Bog će nas uvek da voli nezamislivo.

Свестан сам тога и веома радостан, а опет тужан до рока, или вечно (не дао Бог! )

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Iulianus рече

Isus je u datom momentu bio najveći progresivac među Jevrejima. Da li bi možda postao konzervativac? (Na ovome će mi se teško zameriti) najverovatnije da bi, da je mogao da dosegne svoje političke ciljeve. Najveći broj njegovih učenika je dolazio iz farisejske sekte, koje je on (kao "svoje" i najviše "karao") zatim zanemarljivi broj njih iz sadukejske sekte i nula učenika iz esenske sekte. Uostalom, esenska sekta je bila u ono vreme najkonzervativnija grupacija međ` Jevrejima. To je i jedan od najvećih razloga zašto su imali i najmanji broj članova. Farisejima je zamerao zbog toga što su širili razna sujeverja među narodom da bi ga mogli lakše kontrolisati i nedostatak sluha za saradnju sa rimskim okupatorima. Na farisejsko sablažnjavanje podržavao je politiku približavanja Rimljanima koju su uporno zahtevali sadukeji. Na taj način hteo je izmiri dve sukobljene strane. Nezadovoljnici iz obe te stranke su se izdvajali u zilote i sikare i radili nepopravljivu štetu svima zajedno. 

Isusovim sledbenicima je uspelo da budu najveća avangadra (pre nego što su se definitivno "konzervirali" sredinom trećeg veka) u tadašnjoj rimskoj imperiji narednih stotinanak i nešto godina, do onog vremena kada su rimski "dobri carevi" nakratko uspeli da stabilizuju Imperiju i vrate joj staru slavu. Kada su hrišćani napokon osvojili vlast nakon stotinu i pedeset godina od smrti Marka Aurelija, konzervacija je bila potpuna. 

Nijedna progresivna ideologija, niti ijedan njen vođa, nakon dostignutog cilja (osvajanje vlasti) nema razloga dalje da insistira na "progresu". Ono što on radi je konzervacija dotignutog "ideala" i ostajanje na statusu quo (do daljnjeg). Svaka kritika se suzbija kao reakcionarna i "nazadna". Nešto slično se dogodilo sa Francuskom revolucijom, njenim idealima i njenim vođama. Komunisti su takođe bili veoma "progresivni" svojevremeno, uz obećanja svakovsrnih sloboda i prava za potlačene, tj. za proletarijat. No i za njih je progres značio samo osvajanje vlasti i potpuno zanemarivanje svojih mnogobrojnih obećanja. 

Dixi

 

Ako gledamo politicki, Isus nije imao nikakve politicke ciljeve. Glavna njegova postavka jeste , ono, caru carevo, a Bozje Bogu. Drzavi treba dati postovanje i pomoc u njenom funkcionisanju,... onako kao  sto se cini i radi i u civilizovanom svetu. Isus nije dosao da menja politicke  sisteme i da se bori za vlast u drzavi. Vise je okrenut verskim i duhovnim stvarima i dusevnom isceljenju coveka.

U tom smislu je za neke struje kod Jevreja bio konzervativan i neomiljen, jer nije se nimalo bavio politikom. To su uglavnom ziloti. Ali, i verske vodje ( jevreja ) su ocekivali 'malo' drugacijeg Mesiju. Javnog i sposobnog delatnika, poslatog od Boga Oca, koji je sposoban svojom harizmom, pricom, cudima i silom,...i, koji je  mogao da im donese povratak vlasti nad Jerusalimom i obnovu starog  jevrejskog carstva i  i svestenickog obrednog judaizma.

Njegov konzervatizam nije bio u spoljnim stvarima, vise je naginjao ka' unutra, ka smislu postojanje vere i coveka. Kako je On sam rekao, nisam dosao da ukinem ( SZ ) , nego da ga ispunim i preobrazim u novu stvar. Isti su i Isus i Bog Otac i Sveti Duh, kako u SZ tako i NZ...i, bice isti i u buducnosti i u buducem carstvu. Ista je vera, ista je etika i moral i tradicija kroz vreme i civilizacije. To je taj neki sustinski konzervatizam.

I, jednostavno, posto je predanje o ovakvom Isusovom konzervatizmu dato prvoj crkvi, hriscani su lagano i mudro sirili takav pogled na pricu Njegovu. I, tako  je putem predaje , kroz Pismo, kroz prejemstvo apostolskih ucenika i posle njih otaca apolegata i mucenika, ...dat' taj ( konzervatizam ) i kasnijoj Crkvi i svim hirscanima , do dan' danas.

Naravno, ovakva vera i prica, vremenom jaca, vremenom dobija na sve vecoj jasnoci i tumacenju i razumevanju osnovnih postavki. Progresivno raste i prilagodjava se uslovima zivljenja coveka u raznim vremenima. To bi nazvao , recimo, kao 'progresivni konzervatizam'. U crkvi je poznato,  kao pastirska briga i ikonomijsko i mudro ustrojavanje spasenja ljudskih dusa.

Tako da, sve u svemu, kako je bilo dok je hodao zemljom, takva je Njegova licnost i sada prisutna danas, ali, bice ista takva  i u buducnosti, do kraja vremena.  A, to jeste po po pojmu stvari taj konzervatizam.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

Зар ми немамо Српску- Словенску реч за тај донекле скарадан појам?
"Конзервативан" не описује природу, нити стање, већ идеологију, у датом моменту и потребну, али човеку.
Боки Твој одговор је надасве задивљујућ :-) Само још да нема тог "нездравог" идеолошког појма.

Послато са PRA-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Гајић рече

Зар ми немамо Српску- Словенску реч за тај донекле скарадан појам?
"Конзервативан" не описује природу, нити стање, већ идеологију, у датом моменту и потребну, али човеку.
Боки Твој одговор је надасве задивљујућ :-) Само још да нема тог "нездравог" идеолошког појма.

Послато са PRA-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Hvala.

Mozda tradicija ? Just_Cuz_19

Ne mogu da provalim, sta je tacno nezdrava ideologija ?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Hvala.
Mozda tradicija ? Just_Cuz_19
Ne mogu da provalim, sta je tacno nezdrava ideologija ?
Конзервативан може бранити много стања, ставова и идеја!
Више је Ђаво" конзервативан" , но Бог! Јер брани становиште своје непостојаности и фантазије, зар не? Бог, а самим тим и Источно Хришћанство немају потребе за истим "алатом".
Латини беху "конзервативни" и неокајани, не покајавши се не ускладише Језик по Богу, већ Бога језиком увредише! Блажени Јероним их на то упозори, чини ми се?!

Послато са PRA-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Гајић рече

Конзервативан може бранити много стања, ставова и идеја!
Више је Ђаво" конзервативан" , но Бог! Јер брани становиште своје непостојаности и фантазије, зар не? Бог, а самим тим и Источно Хришћанство немају потребе за истим "алатом".
Латини беху "конзервативни" и неокајани, не покајавши се не ускладише Језик по Богу, већ Бога језиком увредише! Блажени Јероним их на то упозори, чини ми се?!

Послато са PRA-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Da, mozda konzervatizam moze i braniti neke stvari koje su i lose i negativne. ( ako sam dobro shvatio )

Ali, mislim, kada govorimo o Isusovom konzervatizmu, onda bi trebalo da pricamo o stvarima koje su, kako da kazem, vecno iste i ne menjaju se vremenom i promenom spoljasnjih okolnosti. U tom smislu ja posmatram taj Isusov konzervatizam.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Da, mozda konzervatizam moze i braniti neke stvari koje su i lose i negativne. ( ako sam dobro shvatio )

Ali, mislim, kada govorimo o Isusovom konzervatizmu, onda bi trebalo da pricamo o stvarima koje su, kako da kazem, vecno iste i ne menjaju se vremenom i promenom spoljasnjih okolnosti. U tom smislu ja posmatram taj Isusov konzervatizam.

Он може бити Услов, никако исход унапред задатог оквира?

Та реч није способна да опише ту Величину и не прихватам је!

У недостатку друге да као и Ти!

Да ли су Канони "конзервативни", или су пак по себи Сами оквир, или пак по неопходности на основу Наше несавршености потреба? У изразу само донекле! Не и по неопходности значења описа и природе настанка наведеног израза?

 

Послато са PRA-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од kainos,
      Pozdrav svima. U razgovoru sa jednim pravoslavcem na jednom drugom forumu sam mu rekao da je Isus doslovni Sin Božji, jer je Bog rekao dva puta - "Ovo je moj ljubljeni Sin" - a i Pavle kaže u poslanici Rimljanima da Bog nije poštedio svoga VLASTITOGA ili SOPSTVENOGA Sina. On veli da su to sve antropomorfizmi!. Znači on vjeruje kao ostali trinitarijanci, protestanti, da su oni podijelili sebi titutlu, ja sam Otac, ti si SIn, a ti si SD. To bi onda izgledalo kao neka predstava, jer je Isus uzeo samo ulogu Sina. Sad, ako je Isus rođen ili proizišao od ili iz Oca, jer grčka riječ ek znači oboje, onda mora da mu je pravi Sin. Molio bih teologe ovdje da mi oni objasne ovu misteriju, je li Sin samo neki antropoformizam, titula ili uloga, ili je pravi doslovni Sin od svoga Oca?
    • Од александар живаљев,
      Božićna poslanica nadbiskupa Hočevara
          Beogradski nadbiskup i metropolit mons. Stanislav Hočevar je u ponedeljak 23. decembra 2019., u Ordinarijatu nadbiskupije povodom Božića održao konferenciju za novinare, gde je pročitao božićnu poslanicu i svima poželeo srećne praznike. Božićnu poslanicu beogradskog nadbiskupa objavljujemo u celosti:
      „A Isus napredovaše…“
      Braćo i sestre,
      Kada god čujemo reč Božić, ili vidimo neku božićnu sliku, ili čujemo božićnu melodiju, pred našim očima se odmah pojavi dete. Nemoćno dete.
      Gledamo, dakle, i vidimo Čedo Božje u jaslicama. Pred Njim, u zanosu, kleči Njegova presveta Majka. Sa strane stoji ponizni, ali kao stub nesalomljivi čestiti Josif. Dolaze i pastiri – pastiri s ovcama. Dolaze takođe i klanjaju se tom Detetu neobično dostojanstveni mudraci, koji raznolikom bojom svoje kože kao da predstavljaju svojevrsni svetski parlament. A ona, tako posebna zvezda što im je osvetljavala put, sada stoji kao uzvičnik nad jaslama.
      U jaslama, dakle, leži Novorođeni: da, sâm Jedinorođeni, koji će, kada se ispuni vreme, odagnati smrt iz groba. I sámo nebo otvara se nad ovim prizorom! Mnoštvo anđela peva i objavljuje – a to su veoma važne poruke – „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.“ Imajući sve ovo pred svojim očima, predraga moja braćo i sestre, svi Vi dragi prijatelji, kako da Vas najiskrenije ne pozdravim i ne zaželim da se sva ova lepota i svekolika sila ove nebeske ljubavi ne izlije u Vaša srca!
      Ali slaviti Božić ne znači prvenstveno biti zagledan u nemoć Deteta, ili, izolovano, u trenutak rođenja Božjega Sina. Božić je zapravo svojevrsna eksplozija svega najuzvišenijeg, i ljudskog i Božjeg. Božić je, pre svega, neprekidna erupcija večnog u našem ograničenom svetu; Božić je tako velika svetkovina dinamike Božje ljubavi i mogućnosti celovitog ljudskog napretka. Dok je, naime, čovekov pad u slabost greha u zemaljskom raju proizveo smrt – naše starenje, bolesti i nemoći, potoke i reke društvenih iskvarenosti i sebičnosti u našim odnosima ili, opšte posmatrano, individualizam i mržnju ‒ događaj ovaploćenja Božjega Sina rodio je novi svet, svet obnove i napretka, svet zajedništva i solidarnosti… Blagdani Božića su zato neopisivo delotvorni lek za ljudsku slabost: oni su neponovljiva preventiva od mogućih katastrofa ljudskog roda!
      Božić je, dakle, događaj koji jedinstveno otvara vrata razvoja svekolikom napretku. On otvara perspektive i onog ljudskog i onog Božjeg. Jevanđelista Luka na više mesta ističe kako je ovaploćeni Sin Božji, dakle dete Isus iz Nazareta, napredovao (Lk 2, 52). Napredovao je ne samo uzrastajući, što je po sebi sastavni deo stvorenog sveta. Danas – nažalost – ni to nije uvek tako. U naše vreme, vreme tolikih kontraceptivnih sredstava i abortusa, surogat-majčinstva, droge i eutanazije, čak ni prirodni rast i napredak nisu ljudima više logična posledica stvorenog. Naprotiv, čovečanstvo danas smatra da je slobodno onda kada nasilno prekida život, kada onemogućava rast, napredovanje i prirodni organski razvoj. Nije, dakle, ništa neobično kada umesto širenja razvoja imamo ekološke katastrofe, umesto zdravlja ‒ bolesti zavisnosti, umesto duhovne i moralne zrelosti ili svetosti ‒ pošast korupcije, sebičnosti i urušavanja harmonije porodičnog života.
      Među tim umoženim otrovima savremenog sveta teško otkrivamo celoviti sjaj božićnog blagdana!
      Božić je, još više, neoborivi obrazac rasta u mudrosti. Sam po sebi, Božić nas smešta u sámo središte pedagoških veština. Isusovo začeće i rođenje događaju se u tišini, u prirodi, u sabranosti, u intimnosti, u porodici, u susretanju, u otvaranju neba, u pevanju anđela, u dolasku mudraca, u intenzivnoj kontemplaciji Neba i Zemlje. Novorođeni zaista postaje središte i Neba i Zemlje. I to dete raste u iskustvu dostojanstva, odgovornosti i dijaloga sa svim i sa svima.
      Njemu neće biti teško da otkriva nesagledivu veličinu i harmoniju svemira, neće mu biti teško da se s najvećom čežnjom napaja mudrošću svoga naroda, sabiranom tolikih stoleća, i da od prvog trenutka svog zemaljskog života iskusi najslađi melem autentičnih odnosa: odnosa između Njega i roditelja, odnosa između siromašnih pastira i bogatih kraljeva, melem stvaralačkih odnosa između Boga i ljudi, Neba i Zemlje, anđela i svih drugih stvorenih bića. Ti čisti odnosi, te nezamenjive relacije omogućiće da to ljudsko čedo na najdublji način i na praktičnoj ravni jeste jedno s Božjim Sinom. Zato samo u Njemu postoji čista slivenost Boga i čoveka, upravo ona koje predstavlja najdublju čežnju svakog ljudskoga bića, pa i svih nas danas.
      Ali Božić je pre svega i iznad svega najnevidljivija, ali ipak najopipljivija stvarnost milosti! On označava onaj život u kojem se najsnažnije mogu iskusiti ljubav, sinovska izabranost, neponovljivost, jedinstvenost i posebnost.
      Braćo i sestre: božićni dani pripovedaju, dakle, o našoj izvornosti, posebnosti, nezamenljivosti. A ona tako posebna zvezda, koja je mudrace dovela do pećine, govori zapravo i o našoj zvezdi, o našoj neponovljivosti, o našem pozivu da pomažemo i savetujemo druge. To, naime, u nama čini čisti, besplatni i bezuslovni dar Božje ljubavi prema drugim ljudima. Taj dar neuništivog prijateljstva prema svakome, u svakom od nas ponaosob stvara poseban sjaj, lepotu – „SLAVU“, kako kaže Sveto pismo. Lepota dolazi isključivo iz unutrašnjosti i plod je zavoljenosti! Zato mi, koji smo danas – u vreme idolatrije zemaljske i spoljašnje lepote – izgubili osećaj za unutrašnju lepotu, harmoniju i radost, stvaramo tolike centre estetske hirurgije, i na taj način samo uvećavamo razlike između siromašnih i bogatih, zalivamo seme gorke zavisti i stvaramo svet PRIVIDA.
      Uzrastati, naime, u milosti – to znači u sebi otkrivati privlačnost za sve što je dobro, pošteno, lepo i obeleženo večnošću. Znači otkrivati u sebi snagu za sve veću prisnost sa tim uzvišenim ciljevima i smislom života. Blagodat omogućuje oboženje nas samih i celokupnog svemira. Tako Bog već sada postaje sve više i više „sve u svemu“.
      Predraga braćo i sestre!
      Božićni blagdani nose, dakle, u sebi samim najveću i najslađu težnju za svestranim pozitivnim ali održivim razvojem, oni nose u sebi najveću stvaralačku čežnju i snagu za ostvarenje, i bude u nama svest da bez zrelosti, odnosno svetosti, ne možemo srećni biti.
      Ove činjenice i nama danas govore da čovečanstvo mora na prvo mesto da stavi ne stvari nego čoveka kao ličnost; one upućuju na pedagoško nekoristoljubivo raspoloženje; na unutrašnju harmoniju – a ne na spoljašnju dopadljivost; na blagodat i milost – a ne na aktivizam; na dar – a ne na novac!
      Čestitajući svima Vama, predraga moja braćo i sestre i prijatelji u Gospodu, nastupajuću radost božićnih i novogodišnjih blagdana, od srca Vam želim da napredujete. Da napredujete autentično i skladno. Želim da Vas ovi dani obogate mudrošću i milošću, da, poduprti tim duhovnim snagama, možete srećno napredovati. Zato: neka Vam je srećan i blagoslovljen Božić, neka Vam je radosna i blagoslovljena godina 2020!
      Da, mir Božji sa svima Vama!
      Hristos se rodi – Vaistinu se rodi!
      U tom duhu Vas radosno blagosiljam u ime Oca i Sina i Duha Svetoga.
      + Stanislav Hočevar, nadbiskup
      Video
       
    • Од Tristatri,
      U Jevanđelju po Jovanu u trecoj glavi pise kod:
      ...  22    После тога дође Исус са својим ученицима у Јудеју, онде је боравио с њима и крштавао.
        ...23    А и Јован је крштавао у Енону крај Салима, јер је тамо било много воде - и људи су долазили и крштавали се;
      i vrlo brzo posle toga, u četvrtoj glavi na pocetku, piše:
      ...  1    Кад, дакле Господ сазна да су фарисеји чули како Исус стиче више ученика и крштава него Јован,
      ...  2    премда Исус сам није крштавао, него његови ученици,
      ...  3    остави Јудеју и оде опет у Галилеју.
      Interesuje me radi li se ovde o protivrečnosti ili ne, ako jeste, to je malo čudno, jer su reči jednog autora, a rečenice su udaljene tek 15 citata? Sta kažu druga mesta Novog Zaveta  je li Isus krštavao? Takođe me interesuje kakva je 'etimologija' srpske reči krštenje, krštavanje? Sumnjam da ima veze sa reči krst.
       
    • Од grigorije22,
      Izuzetno dobar i koristan video.
       
    • Од Istok17,
      Da li se Isus Hristos javio Mojsiju kada mu je rekao da mu je ime 'Ja sam onaj koji jeste' i 'Ja jesam'? Nasao sam povezanost izmedju tog stiha iz starog zavjeta i nekih iz novog. Kad podignete sina covjecijega, onda cete doznati da Ja jesam'  i '..jer ako ne povjerujete da Ja jesam, pomrijecete u grijesima svojim'
       
      Moze li se navedeno povezati i sa ovim, jer ne vidim drugi razlog zbog kojeg bi popadali pred Isusom 'A sa njima stajase Juda, izdajnik njegov. A kada im rece: "Ja sam", odstupise nazad i popadase na zemlju"

×
×
  • Креирај ново...