Jump to content
Џуманџи

Da li je Isus konzervativac?

Recommended Posts

On 10/13/2017 at 19:14, Muramasa рече

Novotarac u dogmatskom smislu, ali nije promovisao degeneraciju.

Ni u dogmatskom nije bio novotarac,Isus daje pravo tumačenje simbolike SZ tj On je ikonizuje a njegova konzervativnost je dubinska i on govori o korenu,ljudskom srcu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Никако није био конзервативац тада. Био је она напозитивнија авангарда. Није дошао да укине, но да допуни, сликарске скице да ослика и доврши суштином.Унео је дух у безличну форму . Данас... у односу на либералштину  био би сушти конзервативизам.   

Share this post


Link to post
Share on other sites

Исус Христос јесте и сам циљ побожности. Он је крај свих жеља и коначна задатост човека стога није лако процењивати његове ставове, мада сам каже да Бога Оца морамо љубити свим умом срцем, снагом и вољом. Хтео је да нам скрене пажњу на то да он у нашој души заслужује најпочасније и врховно место као створитељ и саздатељ. Не каже ли он који љуби оца или матер или кћер или .........било шта друго више него мене није мене достојан. Сами знамо колико везаност за оно што је природно зна да нас учини робовима а оно што је против природно изопаченима а ни једно ни друго не остварује у нама образ и подобије. Ово питање о конзервативности зависи од угла посматрања. Христу а и ономе који живи њиме је цео овај свет забачена рупа у неком запећку васељене и свако везивање за страсти овога света им се чине као ропство и скученост у егоизму и жељама пале природе док му је сваки грех као тамница док се навикнутом на ствари овога света лишавање истих чини као теснац , ограниченост и неподношљиво стање. Тако неко осећа истинску слободу када се налази изнад природе обитавајући у Духу а неко испуњавајући прохтеве своје природе и једни су другима верујем потпуно неразумљиви.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 10/13/2017 at 22:59, Аурор рече

"..... to impress someone"

On 10/13/2017 at 19:29, Џуманџи рече

друштвени статус својих ега (не и њих самих). :)

Лол, никад бржи topic closed. :D 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Isus je u datom momentu bio najveći progresivac među Jevrejima. Da li bi možda postao konzervativac? (Na ovome će mi se teško zameriti) najverovatnije da bi, da je mogao da dosegne svoje političke ciljeve. Najveći broj njegovih učenika je dolazio iz farisejske sekte, koje je on (kao "svoje" i najviše "karao") zatim zanemarljivi broj njih iz sadukejske sekte i nula učenika iz esenske sekte. Uostalom, esenska sekta je bila u ono vreme najkonzervativnija grupacija međ` Jevrejima. To je i jedan od najvećih razloga zašto su imali i najmanji broj članova. Farisejima je zamerao zbog toga što su širili razna sujeverja među narodom da bi ga mogli lakše kontrolisati i nedostatak sluha za saradnju sa rimskim okupatorima. Na farisejsko sablažnjavanje podržavao je politiku približavanja Rimljanima koju su uporno zahtevali sadukeji. Na taj način hteo je izmiri dve sukobljene strane. Nezadovoljnici iz obe te stranke su se izdvajali u zilote i sikare i radili nepopravljivu štetu svima zajedno. 

Isusovim sledbenicima je uspelo da budu najveća avangadra (pre nego što su se definitivno "konzervirali" sredinom trećeg veka) u tadašnjoj rimskoj imperiji narednih stotinanak i nešto godina, do onog vremena kada su rimski "dobri carevi" nakratko uspeli da stabilizuju Imperiju i vrate joj staru slavu. Kada su hrišćani napokon osvojili vlast nakon stotinu i pedeset godina od smrti Marka Aurelija, konzervacija je bila potpuna. 

Nijedna progresivna ideologija, niti ijedan njen vođa, nakon dostignutog cilja (osvajanje vlasti) nema razloga dalje da insistira na "progresu". Ono što on radi je konzervacija dotignutog "ideala" i ostajanje na statusu quo (do daljnjeg). Svaka kritika se suzbija kao reakcionarna i "nazadna". Nešto slično se dogodilo sa Francuskom revolucijom, njenim idealima i njenim vođama. Komunisti su takođe bili veoma "progresivni" svojevremeno, uz obećanja svakovsrnih sloboda i prava za potlačene, tj. za proletarijat. No i za njih je progres značio samo osvajanje vlasti i potpuno zanemarivanje svojih mnogobrojnih obećanja. 

Dixi

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Гајић


-Господ је указао да се Цареву да Царево! Ту је конзервативан, а тиме упућује и на државотворност! Данас би га распели због тога, као и увек!

-У духовном погледу: Зар Он не дође због нас овде? Већ рекох данас у једној дискусији ( не овде):

*Нудио је Себе кроз Мојсија! Одбијен је! Нудио је Себе кроз Пророке! Одбијен је! Народ тражио Краља, добили су Саула, прогањају Пророке, а и Њега итд... Долази  на Земљу у најидеалнијем историјском добу успона Римског Царства  Који је Он  Својом Премудрошћу и допустио! 

*Изричит? Да! Конзервативан  је никада, јер је Реч!

*Али то није због Њега, већ је то Нама потребна противмера пре ступња усиновљења!

*Јер је Деница ситничав, а из тога произилази Пут који Нама показа ка Домовини :-) те на основу лечења узрока (на која врата уђеш, на та врата мораш и изаћи) последице неки сматрају ситничавог Опадача као захтев Христов, јес хау ду ноу... 

*Себе, Нас ради даде и савлада као Човек :-)

*Због пута у слободу, а и Сабор Бића на које Нас позива и данас би био распет!

*Он није логичка система да бисмо га уоквирили у један, или више термина! ОН је Логос, а да је конзервативан не би ништа ни стварао, зар не?  

*Христос тек следи, а упознаше га Свети :-)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Гајић
пре 1 минут, Кратос рече

Ali je Reč večna a ljudski bi bilo rečeno konzervirana,nepromenjiva.Znači čist konzervativac,čovek večnih principa.

Ако је Такав, зашто је ишта Стварао? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Ћириличар рече

Био је

hqdefault.jpg

због тога што је

2mheiBb.jpg

Ако ћемо већ сви да пројектујемо своје оријентације на Исуса, да се и ја прикључим.

Eto,sloboda kao večni princip,suvi konzervativizam.:ani_biggrin:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Гајић
пре 5 минута, Кратос рече

Iz ljubavi.

То што је Постојан, а тиме и "Онај Који Јесте" није испуњен услов оквира! 
Пре ће га описати Аристотел кроз: "Непокренути Покретач"?!

Не тврдим да схватам потпуно, ни тачно, волим да се исправим, али покажи ми.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By kainos
      Pozdrav svima. U razgovoru sa jednim pravoslavcem na jednom drugom forumu sam mu rekao da je Isus doslovni Sin Božji, jer je Bog rekao dva puta - "Ovo je moj ljubljeni Sin" - a i Pavle kaže u poslanici Rimljanima da Bog nije poštedio svoga VLASTITOGA ili SOPSTVENOGA Sina. On veli da su to sve antropomorfizmi!. Znači on vjeruje kao ostali trinitarijanci, protestanti, da su oni podijelili sebi titutlu, ja sam Otac, ti si SIn, a ti si SD. To bi onda izgledalo kao neka predstava, jer je Isus uzeo samo ulogu Sina. Sad, ako je Isus rođen ili proizišao od ili iz Oca, jer grčka riječ ek znači oboje, onda mora da mu je pravi Sin. Molio bih teologe ovdje da mi oni objasne ovu misteriju, je li Sin samo neki antropoformizam, titula ili uloga, ili je pravi doslovni Sin od svoga Oca?
    • By александар живаљев
      Božićna poslanica nadbiskupa Hočevara
          Beogradski nadbiskup i metropolit mons. Stanislav Hočevar je u ponedeljak 23. decembra 2019., u Ordinarijatu nadbiskupije povodom Božića održao konferenciju za novinare, gde je pročitao božićnu poslanicu i svima poželeo srećne praznike. Božićnu poslanicu beogradskog nadbiskupa objavljujemo u celosti:
      „A Isus napredovaše…“
      Braćo i sestre,
      Kada god čujemo reč Božić, ili vidimo neku božićnu sliku, ili čujemo božićnu melodiju, pred našim očima se odmah pojavi dete. Nemoćno dete.
      Gledamo, dakle, i vidimo Čedo Božje u jaslicama. Pred Njim, u zanosu, kleči Njegova presveta Majka. Sa strane stoji ponizni, ali kao stub nesalomljivi čestiti Josif. Dolaze i pastiri – pastiri s ovcama. Dolaze takođe i klanjaju se tom Detetu neobično dostojanstveni mudraci, koji raznolikom bojom svoje kože kao da predstavljaju svojevrsni svetski parlament. A ona, tako posebna zvezda što im je osvetljavala put, sada stoji kao uzvičnik nad jaslama.
      U jaslama, dakle, leži Novorođeni: da, sâm Jedinorođeni, koji će, kada se ispuni vreme, odagnati smrt iz groba. I sámo nebo otvara se nad ovim prizorom! Mnoštvo anđela peva i objavljuje – a to su veoma važne poruke – „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.“ Imajući sve ovo pred svojim očima, predraga moja braćo i sestre, svi Vi dragi prijatelji, kako da Vas najiskrenije ne pozdravim i ne zaželim da se sva ova lepota i svekolika sila ove nebeske ljubavi ne izlije u Vaša srca!
      Ali slaviti Božić ne znači prvenstveno biti zagledan u nemoć Deteta, ili, izolovano, u trenutak rođenja Božjega Sina. Božić je zapravo svojevrsna eksplozija svega najuzvišenijeg, i ljudskog i Božjeg. Božić je, pre svega, neprekidna erupcija večnog u našem ograničenom svetu; Božić je tako velika svetkovina dinamike Božje ljubavi i mogućnosti celovitog ljudskog napretka. Dok je, naime, čovekov pad u slabost greha u zemaljskom raju proizveo smrt – naše starenje, bolesti i nemoći, potoke i reke društvenih iskvarenosti i sebičnosti u našim odnosima ili, opšte posmatrano, individualizam i mržnju ‒ događaj ovaploćenja Božjega Sina rodio je novi svet, svet obnove i napretka, svet zajedništva i solidarnosti… Blagdani Božića su zato neopisivo delotvorni lek za ljudsku slabost: oni su neponovljiva preventiva od mogućih katastrofa ljudskog roda!
      Božić je, dakle, događaj koji jedinstveno otvara vrata razvoja svekolikom napretku. On otvara perspektive i onog ljudskog i onog Božjeg. Jevanđelista Luka na više mesta ističe kako je ovaploćeni Sin Božji, dakle dete Isus iz Nazareta, napredovao (Lk 2, 52). Napredovao je ne samo uzrastajući, što je po sebi sastavni deo stvorenog sveta. Danas – nažalost – ni to nije uvek tako. U naše vreme, vreme tolikih kontraceptivnih sredstava i abortusa, surogat-majčinstva, droge i eutanazije, čak ni prirodni rast i napredak nisu ljudima više logična posledica stvorenog. Naprotiv, čovečanstvo danas smatra da je slobodno onda kada nasilno prekida život, kada onemogućava rast, napredovanje i prirodni organski razvoj. Nije, dakle, ništa neobično kada umesto širenja razvoja imamo ekološke katastrofe, umesto zdravlja ‒ bolesti zavisnosti, umesto duhovne i moralne zrelosti ili svetosti ‒ pošast korupcije, sebičnosti i urušavanja harmonije porodičnog života.
      Među tim umoženim otrovima savremenog sveta teško otkrivamo celoviti sjaj božićnog blagdana!
      Božić je, još više, neoborivi obrazac rasta u mudrosti. Sam po sebi, Božić nas smešta u sámo središte pedagoških veština. Isusovo začeće i rođenje događaju se u tišini, u prirodi, u sabranosti, u intimnosti, u porodici, u susretanju, u otvaranju neba, u pevanju anđela, u dolasku mudraca, u intenzivnoj kontemplaciji Neba i Zemlje. Novorođeni zaista postaje središte i Neba i Zemlje. I to dete raste u iskustvu dostojanstva, odgovornosti i dijaloga sa svim i sa svima.
      Njemu neće biti teško da otkriva nesagledivu veličinu i harmoniju svemira, neće mu biti teško da se s najvećom čežnjom napaja mudrošću svoga naroda, sabiranom tolikih stoleća, i da od prvog trenutka svog zemaljskog života iskusi najslađi melem autentičnih odnosa: odnosa između Njega i roditelja, odnosa između siromašnih pastira i bogatih kraljeva, melem stvaralačkih odnosa između Boga i ljudi, Neba i Zemlje, anđela i svih drugih stvorenih bića. Ti čisti odnosi, te nezamenjive relacije omogućiće da to ljudsko čedo na najdublji način i na praktičnoj ravni jeste jedno s Božjim Sinom. Zato samo u Njemu postoji čista slivenost Boga i čoveka, upravo ona koje predstavlja najdublju čežnju svakog ljudskoga bića, pa i svih nas danas.
      Ali Božić je pre svega i iznad svega najnevidljivija, ali ipak najopipljivija stvarnost milosti! On označava onaj život u kojem se najsnažnije mogu iskusiti ljubav, sinovska izabranost, neponovljivost, jedinstvenost i posebnost.
      Braćo i sestre: božićni dani pripovedaju, dakle, o našoj izvornosti, posebnosti, nezamenljivosti. A ona tako posebna zvezda, koja je mudrace dovela do pećine, govori zapravo i o našoj zvezdi, o našoj neponovljivosti, o našem pozivu da pomažemo i savetujemo druge. To, naime, u nama čini čisti, besplatni i bezuslovni dar Božje ljubavi prema drugim ljudima. Taj dar neuništivog prijateljstva prema svakome, u svakom od nas ponaosob stvara poseban sjaj, lepotu – „SLAVU“, kako kaže Sveto pismo. Lepota dolazi isključivo iz unutrašnjosti i plod je zavoljenosti! Zato mi, koji smo danas – u vreme idolatrije zemaljske i spoljašnje lepote – izgubili osećaj za unutrašnju lepotu, harmoniju i radost, stvaramo tolike centre estetske hirurgije, i na taj način samo uvećavamo razlike između siromašnih i bogatih, zalivamo seme gorke zavisti i stvaramo svet PRIVIDA.
      Uzrastati, naime, u milosti – to znači u sebi otkrivati privlačnost za sve što je dobro, pošteno, lepo i obeleženo večnošću. Znači otkrivati u sebi snagu za sve veću prisnost sa tim uzvišenim ciljevima i smislom života. Blagodat omogućuje oboženje nas samih i celokupnog svemira. Tako Bog već sada postaje sve više i više „sve u svemu“.
      Predraga braćo i sestre!
      Božićni blagdani nose, dakle, u sebi samim najveću i najslađu težnju za svestranim pozitivnim ali održivim razvojem, oni nose u sebi najveću stvaralačku čežnju i snagu za ostvarenje, i bude u nama svest da bez zrelosti, odnosno svetosti, ne možemo srećni biti.
      Ove činjenice i nama danas govore da čovečanstvo mora na prvo mesto da stavi ne stvari nego čoveka kao ličnost; one upućuju na pedagoško nekoristoljubivo raspoloženje; na unutrašnju harmoniju – a ne na spoljašnju dopadljivost; na blagodat i milost – a ne na aktivizam; na dar – a ne na novac!
      Čestitajući svima Vama, predraga moja braćo i sestre i prijatelji u Gospodu, nastupajuću radost božićnih i novogodišnjih blagdana, od srca Vam želim da napredujete. Da napredujete autentično i skladno. Želim da Vas ovi dani obogate mudrošću i milošću, da, poduprti tim duhovnim snagama, možete srećno napredovati. Zato: neka Vam je srećan i blagoslovljen Božić, neka Vam je radosna i blagoslovljena godina 2020!
      Da, mir Božji sa svima Vama!
      Hristos se rodi – Vaistinu se rodi!
      U tom duhu Vas radosno blagosiljam u ime Oca i Sina i Duha Svetoga.
      + Stanislav Hočevar, nadbiskup
      Video
       
    • By Tristatri
      U Jevanđelju po Jovanu u trecoj glavi pise kod:
      ...  22    После тога дође Исус са својим ученицима у Јудеју, онде је боравио с њима и крштавао.
        ...23    А и Јован је крштавао у Енону крај Салима, јер је тамо било много воде - и људи су долазили и крштавали се;
      i vrlo brzo posle toga, u četvrtoj glavi na pocetku, piše:
      ...  1    Кад, дакле Господ сазна да су фарисеји чули како Исус стиче више ученика и крштава него Јован,
      ...  2    премда Исус сам није крштавао, него његови ученици,
      ...  3    остави Јудеју и оде опет у Галилеју.
      Interesuje me radi li se ovde o protivrečnosti ili ne, ako jeste, to je malo čudno, jer su reči jednog autora, a rečenice su udaljene tek 15 citata? Sta kažu druga mesta Novog Zaveta  je li Isus krštavao? Takođe me interesuje kakva je 'etimologija' srpske reči krštenje, krštavanje? Sumnjam da ima veze sa reči krst.
       
    • By grigorije22
      Izuzetno dobar i koristan video.
       
    • By Istok17
      Da li se Isus Hristos javio Mojsiju kada mu je rekao da mu je ime 'Ja sam onaj koji jeste' i 'Ja jesam'? Nasao sam povezanost izmedju tog stiha iz starog zavjeta i nekih iz novog. Kad podignete sina covjecijega, onda cete doznati da Ja jesam'  i '..jer ako ne povjerujete da Ja jesam, pomrijecete u grijesima svojim'
       
      Moze li se navedeno povezati i sa ovim, jer ne vidim drugi razlog zbog kojeg bi popadali pred Isusom 'A sa njima stajase Juda, izdajnik njegov. A kada im rece: "Ja sam", odstupise nazad i popadase na zemlju"

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...