Jump to content
Милан Ракић

Akademik Ljubomir Simović: A šta bismo s Kosovom, i da nam ga VRATE?

Recommended Posts

Zvučalo je kao vapaj kad je u jednom intervjuu akademik Ljuba Simović rekao: „Kad samo pomislim na šta bi Srbija ličila da smo više čitali.“ Nije da se nije čitalo, ali oni koji su to radili više ne stanuju ovde. Njihova mesta su zauzeli oni koji ne čitaju, ali govore. Ili počnu da čitaju pod stare dane.

Akademik Simović i čita i piše čitav svoj, hvala Bogu, dugi vek. Zakoračio je u devetu deceniju, a utiske sabira i prebira u svakodnevnim šetnjama Dunavskim kejom. „Ranije sam obavezno išao oko sedam kilometara, danas dva-tri, ali, ipak, svaki dan.“ Kontinuitet je bio i odlika njegovog stvaralaštva, a konzistentnost odlika javnog istupanja i promišljanja.

  • Iza vas je i dug život i plodna karijera. Šta je naravoučenije ljudskog iskustva i vašeg lično?

- Mislim da najviše istine možemo naći u onoj našoj poslovici koja kaže: „Čovek se uči dok je živ, pa opet lud umre.“

  • Naslov jedne od vaših poslednjih knjiga „Žabe u redu pred potkivačnicom“ prosto navodi na pitanje - zašto tako lako podižemo noge, za šta ćemo to biti potkivani i potkovani, za koje drumove i na koje adrese ćemo se uputiti?

- Kad sam, koristeći se onom poznatom narodnom poslovicom, koja kaže „Videla žaba da se konji kuju pa i ona digla nogu“ napravio tu metaforu, imao sam u vidu ambicije i pretenzije onih koji „ne znaju šta sve ne znaju“ i koji se upravo zbog toga „što ne znaju šta ne znaju“ ponašaju kao da znaju sve. Nema te visoke državne dužnosti koju oni neće prihvatiti, ni problema pred kojim će ustuknuti. Džaba će ih stručnjaci upozoravati da su njihove ideje i planovi nerealni i neostvarljivi, oni ću uprkos svim argumentima insistirati da prokopaju kanal od Dunava do Egejskog mora... Da ne pominjem Beograd na vodi.

  • Kad bi danas ona dvojica vaših ratnika iz drame „Čudo u Šarganu“ banula u ovu našu današnju krčmu, šta bi zatekli i čemu bi se čudili?

- Čudili bi se, sigurno, mnogo čemu, ali najviše bi se začudili kad bi videli ko je postavljen za ministra odbrane.

  • Negde ste rekli kako ste se „trovali gorčinom istorije“. Kako ste se lečili i da li je sadašnjost manje toksična?

- Dok sam učio osnovnu školu, zemlja je bila u jednom od najvećih ratova. U Užicu su bila dva okupatorska garnizona: nemački i bugarski. Tenkovi, topovi, patrole, policijski čas, bombardovanja (1941, nemačkih „štuka“, 1944. savezničkih „spitfajera“), eksplozija u trezorima Narodne banke, u kojima smo se krili od bombardovanja, a koju sam, sa majkom i bratom, izbegao pukim slučajem, bežanije u okolna sela, vešala, smotre, komemoracije i mitinzi na Žitnoj pijaci, smenjivanje raznih vojski, partizana, četnika, ljotićevaca, nedićevaca, poljske straže, hapšenja, streljanja, to je bila svakodnevica učenika osnovne škole. U gradu nije bilo struje, nije bilo petrolejki, nije bilo gasa, nije bilo čak ni sveća. U kućama su gorele neke svetiljke kao iz doba neolita: u kutiju od imalina stavljano je malo loja, u to je, kao fitilj, umočena pamučna krpica, i toj krpici je prineto palidrvce. Pri toj svetlosti smo učili i pisali domaće zadatke. To je bila moja najneposrednija stvarnost i moje najličnije iskustvo. I nije bilo ništa prirodnije nego da, posle svega toga, napišem knjige kao što su „Šlemovi“, „Vidik na dve vode“, „Istočnice“, „Igla i konac“. Pa i dramu „Putujuće pozorište Šopalović“. I dobar deo knjige „Užice sa vranama“. Da li je sadašnjost, pitate me, manje toksična? Zemlja u kojoj sam se rodio, Jugoslavija, raspala se 1941. godine. I raspala se još jednom, ovoga puta definitivno, u ratovima devedesetih. Tokom Drugog svetskog rata nadali smo se oslobođenju, čvrsto smo verovali u slobodu. A čemu da se nadamo i u šta da verujemo danas?

 
  • Je l’ ima čemu?

- Duhovi dezintegracije još nisu završili svoj posao. Mladi se iseljavaju, masovno i, bojim se, nepovratno. Tokom devedestih, Ivica Dačić ih je otpisao izjavom - “najbolji su ostali”. Tokom istorije, mi smo imali svakakve vladare, ali nikad na čelu države nismo imali čoveka o čijoj kupljenoj diplomi bruji cela zemlja; čoveka koji je izjavio da ne bi imao ništa protiv da Srbija postane ruska gubernija; koji bi, odlazeći na inauguraciju novog pape, izjavio da ide na njegovu beatifikaciju; i koji bi, i posle isteka mandata, ostao da živi u predsedničkoj rezidenciji! S kojim pravom i po kom zakonu? S pravom onih koji smatraju da su iznad zakona! Ili je to, kako čitam iz vašeg lista, rezultat predizborne pogodbe između starog i novog predsednika? Ako je to tačno, današnja Srbija ne bi bila ništa drugo no, kako bi rekao Njegoš, „besudna zemlja“.

  • Na šta vama liči poziv na dijalog o Kosovu? Ako biste se upustili u taj dijalog, šta biste poručili?

- Pre nego što bih išta poručio, imao bih nešto da pitam. Naši političari na sva usta grme: „Nikad nećemo priznati Kosovo!“ i „Kosovo je Srbija!“ Nekoliko puta sam ponavljao jedno jednostavno pitanje: Ako bi vam SAD ili Evropska unija, ili bilo ko, vratili Kosovo, kako biste ga integrisali u Srbiju? Da li je ta integracija, posle svega što se desilo, moguća? Da li bi ona otvorila neki novi Pandorin krčag, mnogo opasniji od onog koji je otvoren tokom devedesetih godina? Pominjete taj predsednikov poziv na dijalog. Dijalog s kim? Dijalog s onim ko sa javnošću komunicira isključivo preko svojih brojnih i beskrajnih monologa, tokom kojih niko ne može da dođe do reči? Ili dijalog sa onima koji ne znaju ništa pametnije nego da na Kosovo pošalju onaj ilustrovani voz, koji je svoje putovanje neslavno završio na granici sa “našom južnom pokrajinom”? Bojim se da će, bez obzira na naše dijaloge, i onaj minimum, dogovoren u Briselu, Zajednica srpskih opština, biti sabotiran.

  • Ova vlast se diči uspesima. Osećate li boljitak?

- Kakav je boljitak moguć u državi koja nema ozbiljne institucije? Ili, još gore, ako su sve institucije samo jedan čovek? Naš premijer se nedavno krunisao za predsednika Republike. Ali je i dalje, sudeći po onome šta radi i kako se ponaša, zadržao kompetencije premijera. Očito je da je vladu Ane Brnabić sastavio Vučić. On se sad stavlja i na čelo naprednjačke liste za izbore u Beogradu! Bilo ko sa te liste da bude izabran za gradonačelnika, stvarna vlast će biti u Vučićevim rukama. U ovoj zemlji ništa nije moguće bez njegovog znanja i pristanka. A kakvog su kvaliteta njegovi potezi vidi se i po onom brzopletom povlačenju celokupnog osoblja naše ambasade u Skoplju, kao da ćemo sa Skopljem u rat. I vidi se po onoj odluci da niko od naših funkcionera dva meseca ne kroči na tle Francuske, što bi trebalo da bude odmazda za odluku francuskog suda da nam ne izruči Haradinaja. Uveren da u Francuskoj, kao i u Srbiji, sudije presude donose po nalogu političara, Vučić zbog odluka francuskog suda „kažnjava“ francusku vladu i državu! O njegovom shvatanju odnosa vlasti i sudstva govori i njegovo nezadovoljstvo presudom Apelacionog suda, kojom se Miroslav Mišković oslobađa optužbe. Apelacioni sud nije presudio onako kako je on očekivao i planirao. Kad sve ovo imamo u vidu, ne možemo a da se ne zapitamo šta on zaista zna o rušenju koje se one noći dogodilo u Savamali. Njegovom shvatanju vlasti odgovara i njegov stil, koji se u punom sjaju pokazao nedavno, prilikom otvaranja japanske fabrike u Šapcu. Kao i u onom razgovoru sa učenicima iz Rijeke. Pitate me o uspesima kojima se „diči vlast“. Vučić, koji se, kako sam naglašava, četiri puta rukovao sa Trampom, svoj govor je održao pred praznom salom Generalne skupštine UN.

  • Odavno slušamo o smrti poezije, ali se ona i dalje piše. Koji bi vam argument bio ako biste i kada biste mladim ljudima preporučili da pišu pesme?

- O položaju poezije govori i to što smo tek sad, na kraju razgovora, došli do nje. Ja nikome ne mogu preporučiti da pesme piše, ali bih svakome preporučio da pesme čita. Naravno, ne bilo koje pesme. Sto puta sam do sad izjavio, ali mi dozvolite da ponovim i sto prvi put: „Znajući šta od poezije dobijam ja, koji je čitam, znam šta gube oni koji je ne čitaju!“ A onima koji su odlučili da pesme pišu preporučio bih da pre svega pročitaju onaj neprijatni tekst Vitolda Gombroviča „protiv pesnika“. To će ih na vreme zaštiti od mnogih zabluda.

Ranko PIVLJANIN

foto: V. Živojinović

TyKV_zkGC8sBbprRWGhWBpLr7s10dRRjN9CDpUjk

Share this post


Link to post
Share on other sites

Потпуно ми је неприхватљив овај став око КиМ. Пре свега питање.

То је попут питања а шта би радили ако би се Македонија, Црна Гора, Република Српска вратили у државу Србију?

Шта ћемо радити ако нас приме у ЕУ?

Или шта би радио академик, ако би извукли његов листић на Лото?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Ђорђе Р рече

Потпуно ми је неприхватљив овај став око КиМ. Пре свега питање.

Sasvim se slazem Djordje! Kao I mnogi drugi, nazalost I ovaj stari akademik odrazava beznadje, umor, rezigniranost I gorcinu minulih vremena, bez imalo iskustvene mudrosti I podrske mladjim narastajima da se ne predaju I prepuste nekoj konacnosti cele situacije. Nista novo on nije rekao, sem sto je naglas (u javnost) izrazio ono sto je vec uveliko poznato. Bilo bi korisnije da je predocio moguca resenja shodno toj I takvoj situaciji koju svi vrlo dobro znamo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па скоро са свим се реченим слажем....посебно са оним делом у коме говори о нашим  премијерима, председницима и осталом ........:ani_biggrin:  Део о Косову ми је мало неразумљив и  недоречен . И он човек се пита, ништа не поручује...тражи одговоре. 

пре 3 часа, Милан Ракић рече

Ako bi vam SAD ili Evropska unija, ili bilo ko, vratili Kosovo, kako biste ga integrisali u Srbiju? Da li je ta integracija, posle svega što se desilo, moguća?

     Ја стварно више појма немам....чије је Косово, ко треба да нам условно врати нешто  што је наше ( ако је наше, и ако је наше како је наше  ?  ) 

Део текста о Косову је  мало песимистички и превише рационалан и ако је изречен у облику питања. У односу на оног Љубомира Симовића који писа сценарио за филм  " Бој на Косову "  превише ватрено и надахнуто ( без обзира на околности и ист.прилике тада ) овај сада Љубомир Симовић...не познам га.

Да ли године заменише ватрену снагу и идеале младости, а  рацио и логика под знаком питања  заузеше место нади.           

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Аурор рече

Niko, naravno...

Значи да је наше...како је наше ? Административно, у срцима, у бићу нераскидиво или како ? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Аурор рече

Kako zamišljaš da se to promeni? 

Koju nerealnu fantaziju imaš?

Ништа ја не замишљам, ја верујем. :D 

Косово из наше душе и срца нико не може избацити....а Бог има задњу реч. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 41 минута, Аурор рече

Kosovo je izgubljeno zauvek.

Брате Ауроре ако се дај Боже обојица нађемо у Царству Небеском има до бесконачности да зезам за ово и сви присутни ће ти се смејати.:D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Аурор рече

Kosovo je izgubljeno zauvek.

Ako ni zbog cega drugog, bice sigurno vraceno zbog ovako tamnih i beznadeznih reci, kao sto je sad ova tvoja.

Ima li cega da ga Bog tako nenavidi, kao sto nenavidi bezvolju i beznadeznost? Mislim da nema, i da ne moze da ima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By JESSY
      Kada razmišljamo o bliskim odnosima, skoro uvek zaključujemo da suprotnost ljubavi nije mržnja, već- ravnodušnost, i da ona najviše boli – naročito posle prekida svake komunikacije sa partnerom. U sadašnje moderno vreme “datinga”, razvile su se nove modifikacije ponašanja u vezi, a naročito završetka istih. Jedan od takvih oblika ponašanja se popularno zove “Ghosting”(nestajanje) . Šta je Ghosting?  On označava pojavu da voljena osoba, prijatelj, poznanik, prekida svaki oblik komunikacije i nestaje iz vašeg života odjednom – bez ikakvog objašnjenja. Nema telefonskih poziva, e-mailova, čak ni poruka i nakon više vaših poruka, pozivanja i zahtevanja objašnjenja ovog postupka.
      Ova pojava sama po sebi nije novo otkriće, jer su pojedinci oduvek bili skloni bežanju ili nestajanju iz nečijeg života, ali se do pre nekoliko godina ova vrsta ponašanja smatrala retkom, i ljudi koji su ga primenjivali su se, u najmanju ruku, smatrali nekorektnim. U današnjoj kulturi “datinga”, “Ghosting” fenomen je doživelo oko 50% muškaraca i žena, isti taj procenat (50%) svakodnevno primenjuje “ghosting”. Emocionalni efekti ovog ponašanja mogu biti razorni, a posebno štetni za one koji već imaju nisko samopoštovanje.
    • By farisejski.bukvojed
      Pre trinaest godina prestao sam da se pricescujem u SPC i prestao da primam svestenika da sveti vodicu (od dokumenta u Raveni 2006/7). Parohijski svestenik je uredno obavesten, dva puta me je pitao u roku od godinu dana da li ostajem pri toj odluci, obavestio je nadleznog vladiku i prestao da se mnome bavi. Pogresio sam sto o razlozima mog okretanja od crkve nisam jos tada podneo pismenu predstavku (sa sve prijemnim potpisom nadleznog svestenika i datumom, kad crkve nemaju prijemni pecat).
      Nikada se nisam pricestio ni ispovedio u bilo kojoj crkvi koja nije u opstenju sa SPC, ni kod klirika koji su izopsteni iz SPC (ne prejudicirajuci time da li se slazem ili ne slazem sa njihovim izopstavanjem iz SPC).
      Mojoj odluci doprineli su poimenicno: gg. Radovic, gg. (umirovljeni) Jevtic, gg. Zlizloulas i pisanija mnogih diskutanata na forumu (z)verujem i ovom forumu (poimenicno A. Djakovaj i o. Ugrin, izmedju ostalog). Sa doticnima nemam nista zajednicko, niti nameravam.
      Pop Djurovic nema nista sa ovim, a nase virtuelno poznanstvo (medjusobno citanje poruka objavljenih na ovom forumu) datira nekoliko meseci unazad, da ga neko ne bi optuzio da je moj "guru".
      Kako da se vratim u SPC ako i dalje imam negativan stav prema gg. Radovicu i gg (umirovljenom) Jevticu, ne kajem se zbog svog stava prema njima i nemam nameru da ga menjam?
      Da li je tu nesto kriv pop Djurovic?
      'Ocel' neko od nazovi pravoslavnih da pokusa da mi zbog ovoga menja "prosopu" (licni opis), kao sto je ovde obecao jedan "veliki" doktor teologije kada sam skup na Kritu iz 2016 nazvao razbojnickim Saborom?
    • By Поуке.орг инфо
      Knjaz Danilo Petrović 1858. godine u gotovo isto vrijeme uvodi dvije zastave sa grbom - crvenu i trobojnu. „Bješe knjaz Danilo naredio da se  načine barjaci od garde s bijelijem dvoglavijem orlom na sredini, na  crvenom polju“, svjedoči Rade Plamenac. Emil Čakra iste godine bilježi  da je crnogorska “velika zemaljska zastava na crveno-plavo-bijelom  polju”. 
      Zastave Knjaževine i Kraljevine Crne Gore Trobojnu zastavu knjaz Danilo uvodi kao francuski đak, iz  modernizatorskih pobuda, inspirisan revolucionarnim veksilološkim  (veksilologija - naučno proučavanje zastava) rješenjima i taj proces  nema nikakve veze sa uvođenjem trobojke u Srbiji (1835).
      Trobojna  zastava sa grbom je bila zastava Knjaževine Crne Gore, za vrijeme  Danilove vladavine, nakon čega knjaz Nikola uvodi crvenu zastavu za  državnu (na unutrašnjem planu). Trobojka sa grbom će biti obnovljena kao  državna zastava Kraljevine Crne Gore u egzilu. 
      Crnogorske zastave u međunarodnim katalozima (1882, 1899) Trobojka sa inicijalima  vladara je najprije bila pomorsko-trgovačka zastava (1880), a onda  postaje državna zastava na spoljašnjem planu. „Čista“ trobojka se daje  na upotrebu narodu krajem 19. vijeka i koristi se prilikom raznih  svečanosti, na svadbama i slično.
      Trobojka na Cetinju U Ustavu Kraljevine Crne Gore iz 1905.  se navode kao narodne boje - crvena, plavetna i bijela. Ovo je prvi  poznati pravni akt u kom je definisan izgled neke crnogorske zastave, u  ovom slučaju narodne zastave. U istom Ustavu piše da je i pravoslavna  crkva u Crnoj Gori autokefalna.
      Ustav iz 1905. Alaj-barjak crnogorske vojske je do  Balkanskih ratova bio crvene boje, međutim tokom Prvog balkanskog rata,  trobojka sa vladarskim grbom je proglašena za alaj barjak cijele  crnogorske vojske (o čemu je pisao Milan Jovićević). Zato se trobojka do  tada nije vijorila na čuvenim bitkama koje je vodila Crna Gora.  Trobojka je bila i zastava crnogorskih komita - zelenaša, što se vidi i u  lovoru medalje-spomenice Božićnog ustanka, ali i na neo-zelenaškoj  zastavi, nastaloj devedesetih godina. 
      Spomenica za Božićni ustanak / Sjedište crnogorske vlade u egzilu (Bordo, Francuska, 1919.) Crnogorski partizani su nosili  trobojku sa petokrakom, što je kasnije postala zastava Narodne  Republike/Socijalističke Republike Crne Gore. Trobojka je bila i u  crnogorskom grbu (amblemu), od 1945. do 1992., čiji je autor bio čuveni  crnogorski slikar Milo Milunović. U vrijeme Drugog svjetskog rata su je  nosili i krilaši Krsta Zrnova Popovića, a bila je “prisutna” i na  Petrovdanskom saboru.
      Grbovi (amblemi) socijalističke Crne Gore, od 1945. do 1992. Svijetla nijansa plave se zvanično uvodi 1992.  godine, jednim dijelom zbog pogrešnog tumačenja termina “plavetna’”, ali  i iz praktičnih razloga: da bi se razlikovala od zastave druge članice  tadašnje federacije - Republike Srbije. Ova zastava, neobičnog razmjera,  bila je zvanična zastava Republike Crne Gore od 1992. do 2004. godine.  Plavetna je u stvari tek arhaizam za plavu boju i nije označavala  svijetlu nijansu plave. U 19. i početkom 20. vijeka se nije vodilo  računa o nijansama plave, a na nekim starim crnogorskim trobojkama koje  se čuvaju u muzejima, usljed specifičnog materijala i kvaliteta boje,  plava je izblijedila. 
      Đukanović sa trobojkom 2003.(Foto: Arhiva Vijesti) U periodu od 2001. do 2004. godine bilo je  izvjesno da će nova zastava Crne Gore biti trobojka, sa bijelim grbom  Petrovića, međutim nakon insistiranja SDP-a, vlast se odlučila za crvenu  verziju sa zlatnim grbom. Trobojka se posljednji put pominje tokom  mandata Igora Lukšića, tokom pregovora oko izmjena ustava 2012. godine,  kada je kabinet vlade ponudio da trobojka sa državnim grbom i obrubom  bude predsjednička zastava. 
      Planirani izgled zastave Nova i PzP su tada odbili ovo rješenje,  insistirajući da trobojka bez ikakvih aplikacija bude narodna zastava,  pozivajući se na tradiciju ustava iz 1905. Potpredsjednik Vlade je tada  bio Duško Marković. Ministarstvo odbrane Crne Gore je u decembru prošle  godine predstavilo novi, veliki znak Vojske Crne Gore, koji je stidljivo  ukrašen i jednom trobojkom.
      Veliki znak Vojske Crne Gore Kako zakoni tretiraju trobojku
      Član  28 Zakona o državnim simbolima Crne Gore kaže: Državni i vojni simboli  Knjaževine Crne Gore i Kraljevine Crne Gore, simboli Narodne Republike  Crne Gore i Socijalisitičke Republike Crne Gore i simboli Republike Crne  Gore utvrđeni Zakonom o grbu i zastavi Republike Crne Gore (“Službeni  list RCG”, broj 56/93) uživaju zaštitu, kao i državni simboli utvrđeni  ovim zakonom. Dakle, Zakon o državnim simbolima jasno propisuje da je  trobojka istorijski simbol Crne Gore. Zanimljivo je da je trobojka bez  aplikacija prepoznata i kao narodna zastava u Srbiji, ali je u praksi  obesmišljena jer se u narodu koristi državna zastava sa grbom (svadbe,  svečanosti). 
      Skup u okviru kampanje "Budućnost Srbije"(Foto: BETAPHOTO) Zato, svjestan bio toga ili ne, onaj koji ocrtava trobojku u  Crnoj Gori u ovom obliku ocrtava narodnu zastavu Crne Gore uvedenu  krajem 19. vijeka. Da docrta grb, to bi bila trobojka knjaza Danila,  koja ima tradiciju u Crnoj Gori, dužu od 150 godina. U svakom slučaju, bez dileme ocrtava crnogorski simbol.
      Trobojka u Maslinama(Foto: Boris Pejović) Kada je u pitanju zaštita javnih površina,  velikoj većini građana je zasigurno poznato da se na zajedničkim  površinama ne smije crtati bez dozvole nadležnih organa ili većine  etažnih vlasnika ako je u pitanju zgrada... Ukratko - bojadisanje izvan  za to određenih površina trebalo bi da podliježe komunalnim, a ne  ideološkim kaznama. Koje su to onda okolnosti, mimo protivljenja Zakonu o  slobodi vjeroispovijesti, koje su dovele do eksplozije crtanja trobojki  i promptnih reakcija komunalnih i policijskih službi da se sa time  obračunava.
      Šta je trebalo uraditi
      Crna Gora je definisana  kao građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde zasnovana  na vladavini prava i to su ideali koji su ugrađeni u simbole države. Ti  simboli su, kao što je poznato, usvojeni bez naročitog konsenzusa i  odlučeno je da to po uzoru na jednu od zastava koje je uveo knjaz Danilo  bude crvena zastava sa modifikacijom da umjesto bijelog dvoglavog orla,  to bude zlatni. Dodata je i bordura što je iz veksiološko-heraldičkog  ugla problematično - ponajprije jer ne postoji objašnjenje šta ona  simbolizuje na crnogorskoj državnoj zastavi. 
      No, u ovom kontekstu je to  drugorazredna tema - problem je koliko se država ostvarila u odnosu na  ideale koje promoviše pod simbolima. Ako su simboli bili način da se  napravi distanca od Jugoslavije ili Srbije – onda su građani očekivali  da će ta razlika nastati stvaranjem efikasnije javne uprave, stabilnošću  finansija, slobodom medija, beskompromisnom borbom protiv korupcije,  nepotizma i organizovanog kriminala i uspostavljanjem vladavine prava  kao osnovnog načela.
      Šta je stvarno urađeno
      Vjerovatno bi se  lako prebolio način usvajanja simbola da nisu druge „dnevne“ poruke bile  tako razarajuće po crnogorsko društvo. Vladajuća partija i njeni  sateliti već duže od deceniju u izbornoj kampanji podsjećaju sopstvene  građane da su „glasali protiv Crne Gore“, iako je to ponuđeno bilo kao  demokratsko pravo izbora državnog uređenja. 
      Afere se nižu i gomilaju bez  ikakvih posljedica i preuzimanja odgovornosti, korupcija, nepotizam i  organizovani kriminal cvjetaju. Građansko društvo kao ideal je razoreno,  demokratski principi ne postoje, briga o ekologiji je takva da često  stranci spasavaju dragocjene lokalitete... A Crna Gora je definisana kao  građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde zasnovana na  vladavini prava.
      Šta su posljedice
      Posljedice na građanina  Crne Gore su potpuni osjećaj otuđenosti od države velikog dijela  stanovništva, što je dovelo i do identifikovanja dijela građana sa  drugim državama. Zato je odgovor na pitanje - kako neko može da navija  „protiv svoje države“ - zato što režim ne čini ništa da je on osjeti  svojom, a ne zato što je taj neko „ludo dijete“. Država je toliko  postala partija da građani ne misle da je ono što je u vlasništvu  građana sinonim za državno vlasništvo.

      Jedina sigurnost koju građanin  Crne Gore sada može da osjeća jeste kada vidi da je državni aparat sile  usmjeren na njegovog političkog neistomišljenika, jer tada zna da će  biti pošteđen represije, iako i dalje neće biti zadovoljan uslovima  života, ali vidi da ima onih kojima je još gore. Ali, to vrijeme je  oročeno dok se političke prilike ne promijene, pa se ne identifikuje  druga grupa građana kao „narod koji je neprijatelj ove države“, nije se  sigurno zaboravilo kome je sve ova vlast crtala mete.
      Političke manipulacije i izlaz iz njih
      Neki  identiteti u Crnoj Gori su nastali između ostalog i kao otklon od onoga  što danas predstavljaju vladajuća partija – odnosno crnogorska vlast –  odnosno crnogorski režim jer je država poistovjećena sa partijom. To je  recimo slučaj sa nacionalno-političkim identitetom Srba u Crnoj Gori  koji mnogo manje vezuju identitet za srpstvo u ideološkom obliku (svi  Srbi u jednoj državi, Srbija kao država matica), a više za distancu od  režima.

      Tu dolazimo do tačke kako se tim identitetom potom manipuliše  - jer tačno je da je proporcionalno gledano Srba neuporedivo manje na  funkcijama u državnom aparatu Crne Gore. Manipulacija je da su primarni  motivi za to nacionalni ili etnički. Etnički razlozi ne postoje jer se  radi o istoj etničkoj grupaciji koja je u međuvremenu razvila različite  političko-nacionalne identitete, a Srbi u vlasti i nisu rijetkost ni u  rukovodstvu Demokratske partije socijalista. To znači da je motiv  diskriminacije politička podobnost, jer jednako male šanse za zaposlenje  i visoku funkciju imaju svi koji su politički oponenti vlasti.  
      Činjenica je da jednostavno više ljudi kroz identitet Srba u Crnoj Gori  izlaže to političko neslaganje što zamagljuje činjenicu da ova vlast ne  protežira Crnogorce na neki dodatan način, osim na onaj kojim zahtijeva  apsolutnu političku lojalnost. Zato isto kao što imate veliki procenata  Srba koji odbacuje veze sa Srbijom kao državom, imate i Crnogorce kojima  se smučila privatna država, koji ne žele da gledaju kako se plaća  gorivo i naređuje dolazak na proslave uspjeha reprezentacije. Na taj  doček bi svi došli kada se on ne bi pretvarao u partijski miting. 
      Čak je i veličanstven doček vaterpolista pokvaren skandiranjem pojedinaca (ilustracija)(Foto: Boris Pejović) Svi  oni jednako recimo preziru „biznismene“ iz Crne Gore koji se bahate jer  smatraju da su zadužili državu, a u stvari su je sa Šefom privatizovali.  Ono što dodatno otežava situaciju onih koji se izjašnjavaju kao Srbi su  oni koji su se nametnuli kao predstavnici Srba u Crnoj Gori, a zbog  svog ličnog političkog interesa su prihvatili projektovanu sliku o njima  samima i tako uticali na Srbe u Crnoj Gori da postanu zatvorenici  sopstvenog oponiranja, inaćenja, isključivosti, problematične  tradicionalističko-konzervativne politike koju su shvatili kao dio  nacionalnog identiteta, kao što je primijetio Bojan Baća. 
      Na taj su  način i ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi i ljudi koji se izjašnjavaju  kao Crnogorci taoci istih politika i ljudi koji ih dijele ne radi  njihovih nego svojih interesa. Sa tom razlikom, što jedni od te dvije  grupe političara imaju punu političku vlast iza sebe, a drugi “samo”  pune političke privilegije.
      Pa dobro, okle sad trobojka
      Kako  sad tu trobojka ulazi u igru? Iscrtavanje trobojke na javnim površinama  crnogorskih gradova je subverzivan akt jer se radi o istorijskom simbolu  Crne Gore koji izaziva frustraciju vlasti iako je prepoznat u zakonu.  

      Ostaje subverzivan sve dok ne zađe u ideološku zonu odbrane srpstva,  obilježavanja granica srpskog mora, apsolutnog vandalizma i ne prerasta u  ogavnu političku zloupotrebu djece (slikanje trobojke na času, pa  promocija putem društvenih mreža), te jeftinu promociju i sebičluka  političara sa margine, ali i onih uticajnih koji tu takođe vide i  prostor za potencijalnu radikalizaciju. 
      Zloupotreba djece u Baru(Foto: Privatna arhiva) Kada pređe u tu zonu,  iscrtavanje trobojke predstavlja demonstraciju represije, iste one koju  primjenjuje crnogorski režim nad svojim građanima.

      Isti režim čija je  vladajuća poruka uoči lokalnih izbora u Beranama imala bilbord sa  zvaničnom zastavom i - trobojkom!
      Bilbord u Beranama tokom kampanje 2014. godine Poruke na društvenim mrežama  ukazuju da trobojka za dio crtača predstavlja, između ostalog, i period  kada nije bilo oštre nacional-političke podjele na Srbe i Crnogorce, ali  ni njihove “kolorističke” podijeljenosti, koja je produbljena 2004.  godine.  
      Svi smo država
      Zajedničko većini u Crnoj Gori je da  ne ne želi da se doček fenomenalnih crnogorskih sportista pretvara u  politički miting i obračun sa političkim neistomišljenicima. Sigurno je  da većina u Crnoj Gori ne podržava crtanje ocila preko prekrečenog  albanskog grba, ne žele da vide ni pokušaje promocije velikosrpskog  ideološkog koncepta na litijima - bez obzira da li šetaju na njima ili  ne. 
      Male su šanse da većina Crne Gore želi zloupotrebu djece u političke  svrhe (a to je DPS patentirao), niti da Radule Novović u pravom  fašističkom maniru opominje prosvjetne radnike. Bez dileme je da većina  građana želi da je normalno da je aktivni policajac nosio krst na  litiji, da nije normalno da se starica hapsi sa dugim cijevima i  lisicama, a da „predsjednik svih građana“ orgija na partijskim  skupovima. 
      Sigurno je da većina u Crnoj Gori želi solidarnost, što se  vidjelo kad god je bila kriza koja nije bila partijski proizvedena  (jedinstvo kada treba da se skupi novac za liječenje i druge humanitarne  akcije). A trobojka ima smisla kao poruka dok god je ona produžetak  onoga što je bila poruka pokreta Odupri se - mi smo država ili  modifikacija i onoga što je bila poruka Gojka Perovića - nema nama  molitve bez njih, ni njima Crne Gore bez nas.

      Trobojka može da bude i  poruka vlastima da istorija ne završava sa njima i to je sreća jer  znači da nisu ovdje zauvijek ukorijenjene tekovine koje su gajili -  korupcija, kriminal i nepotizam. To znači da ako su zarobili državu, ne  znači da su ubili društvo koje čini ovo zemlju. Društvo je više od  države i mnogo više od režima, ono ne može da se otme iznutra. Pa kao  što se Fukujami vratila istorija, tako se Milu vratila trobojka.

       
      Tri boje - troboljka
      WWW.VIJESTI.ME Kako je trobojka stigla u Crnu Goru, kako je korišćena i kako se mijenjala, šta znači i šta bi moglo da znači to što se 2020. crta po cijeloj državi  
    • By Sanja Т.
      Ovu temu sam zamislila kao način da pomognemo suprotnom polu da nas bolje shvati (možda da i same sebe bolje shvatimo). 
      Znam da je to još jedna u moru tema, al hajde da probamo.
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...