Jump to content

Akademik Ljubomir Simović: A šta bismo s Kosovom, i da nam ga VRATE?


Препоручена порука

пре 1 минут, Аурор рече

Izvini, gos'n Obi, ali stvarno ne vidim način.

To je sasvim u redu. Ti si ipak - bez ikakve uvrede - jedan fini zutokljunac, zato i ne mozes da vidis.

I u tome nema bas nista lose, svi mi malo stariji petlovi i koke smo nekad bili gusteri i zutokljunci, uvek i neprestano puni sebe, i mislili smo da se Mesec vrti oko nas, ne oko Zemlje. Bitno je samo da ne dozvolis da to stanje nikako ne preovlada i da ne ostane i ne postane tvoje drugo lice - to bi onda vec bio vrlo veliki problem.

Jer kad reknes ovu recenicu iznad koju si rek`o, to mu je nesto kao kad kazes "sta je to sto JA nisam video, a da postoji?!"

Kazem opet - svojstveno je to godinama, podgrejano raznim drugim stvarima, ali zato i treba da nestane vremenom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Само да Амери оставе шиптаре саме, одма ће побегну сами, после само да се ушета.

До тада, чекање и непризнавање. А одрођени нек лапрдају, јер ''Пас лаје, ветар носи''.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, "Tamo daleko" рече

Sasvim se slazem Djordje! Kao I mnogi drugi, nazalost I ovaj stari akademik odrazava beznadje, umor, rezigniranost I gorcinu minulih vremena, bez imalo iskustvene mudrosti I podrske mladjim narastajima da se ne predaju I prepuste nekoj konacnosti cele situacije. Nista novo on nije rekao, sem sto je naglas (u javnost) izrazio ono sto je vec uveliko poznato. Bilo bi korisnije da je predocio moguca resenja shodno toj I takvoj situaciji koju svi vrlo dobro znamo.

Више живота има у некој баби него у њему. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, obi-wan рече

To je sasvim u redu. Ti si ipak - bez ikakve uvrede - jedan fini zutokljunac, zato i ne mozes da vidis.

I u tome nema bas nista lose, svi mi malo stariji petlovi i koke smo nekad bili gusteri i zutokljunci, uvek i neprestano puni sebe, i mislili smo da se Mesec vrti oko nas, ne oko Zemlje. Bitno je samo da ne dozvolis da to stanje nikako ne preovlada i da ne ostane i ne postane tvoje drugo lice - to bi onda vec bio vrlo veliki problem.

Jer kad reknes ovu recenicu iznad koju si rek`o, to mu je nesto kao kad kazes "sta je to sto JA nisam video, a da postoji?!"

Kazem opet - svojstveno je to godinama, podgrejano raznim drugim stvarima, ali zato i treba da nestane vremenom.

Ti ako vidiš kako, reci, slušam...

(Samo da napomenem da se "odnosi među velikim silama" sigurno neće menjati)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Mиљан Л. рече

Више живота има у некој баби него у њему. 

Akademik Simović i čita i piše čitav svoj, hvala Bogu, dugi vek. Zakoračio je u devetu deceniju, a utiske sabira i prebira u svakodnevnim šetnjama Dunavskim kejom. „Ranije sam obavezno išao oko sedam kilometara, danas dva-tri, ali, ipak, svaki dan.“ Kontinuitet je bio i odlika njegovog stvaralaštva, a konzistentnost odlika javnog istupanja i promišljanja.

 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Muramasa рече

A šta ćemo sa onim što ne pobegnu? Meni ne bi bio problem, ali tvoja pacifistička vera tu dođe kao kočnica. Fali ti Deus Vult momenat.

Ne bi ti bio problem da ubijaš Šiptare koji nisu otišli?

I naša vera nije pacifistička, ima mnogo svetih ljudi koji su bili ratnici.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, Аурор рече

Ti ako vidiš kako, reci, slušam...

(Samo da napomenem da se "odnosi među velikim silama" sigurno neće menjati)

Ja ne vidim, ali to sto ja ne vidim, ili ti ne vidis, nikako ne znaci da toga-i-toga nema. O tome ti pricam.

I to sto opet kazes za te odnose velikih sila - pa ima li neceg trosnijeg i nestalnijeg u ljudskoj istoriji od velikih drzava i sila? Kolika carstva, koja su sebi tvrdila tapiju na neunistivost, nestadose u prasini i rusevinama? I sva ova danas, samo ako prenebregnu Smisao i zivot po Smislu, nestace isto tako u prasini i rusevinama.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Muramasa рече

A šta ćemo sa onim što ne pobegnu?

Добиће другу шансу кад војска уђе.

пре 8 минута, Muramasa рече

Meni ne bi bio problem, ali tvoja pacifistička vera tu dođe kao kočnica. 

Не, пацифизам нема никакве везе са Православљем, јер су се кроз историју и те како водили праведни ратови.

пре 16 минута, Muramasa рече

Fali ti Deus Vult momenat.

За Деус Вулт се надам да тролујеш, јер уз то иду дивљачке хорде које без трунке части убијају, силују и пале све пред собом.

Не штеде  жене, децу, старе, болесне...  Не мешај их са хришћанством.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Inace, ovo sto je ovaj akademik postavio pitanje, ja npr. razumem kao "i da nam ga (= KiM) sad odma` vrate, sta da radimo sa njim kad i ovo sto bez njega imamo raskucismo i rasturismo u paramparcad...", tj. "zar mozemo da rukujemo vecim ako i ovo manje ne umemo da sacuvamo kako treba?"

Mozda i nije tako mislio, ali meni se cini da jeste.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Muramasa рече

Pa i to od koje je potekao stolar-Smisao su Rimljani zgazili i spalili.

Naravno, odlicno si primetio, bas kao sto je posle i Rim zgazen i spaljen, i to ne jednom.

Dakle, nije poenta odakle je On potekao po telu, nego sta On predstavlja po duhu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Muramasa рече

Pa to sam baš hteo da te pitam, šta bi ti radio sa Šiptarima koje dobijaš u paketu sa Kosovom, ako ne Deus Vult proceduru?

Takav problem su imali i Moravani ali s Turcima, ne s Albancima, no, EU više ne dozvoljava rješavati to isto onako kako su se Moravani rješili Turaka. :) 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Muramasa рече

Pa to sam baš hteo da te pitam, šta bi ti radio sa Šiptarima koje dobijaš u paketu sa Kosovom, ako ne Deus Vult proceduru?

Шиптарима који остану да живе у миру понудио бих исто што и Србима и свим нац. мањинама, сва права и слободе. Шта друго?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Akademik Ljubomir Simović: Kuda ide Srbija?

Uprkos stvarnosti koja nas okružuje, mi živimo u nekom ludačkom virtuelnom svetu, u kome se otkrivaju izvori nafte i podižu se Evropolisi, u kome se ujedinjujemo sa Grčkom ili Rusijom, u kome odolevamo divovima i sankcijama, u kome najteže poraze proglašavamo za najveće pobede, i u kome podizanje pontonskog mosta na Moravi proslavljamo kao podizanje Bruklinskog mosta

1324711619.jpg

Poraze koje smo doživeli poslednjih godina mogli bismo nabrajati sve do jutra, a da opet ne stignemo da ih sve nabrojimo. Ali sve razloge i uzroke za tolike poraze mogli bismo sažeti u jednu rečenicu: naši porazi proističu iz toga što smo svi - jedni na jedan, a drugi na drugi način - izgubili osećanje za realnost.

Uprkos stvarnosti koja nas okružuje, mi živimo u nekom ludačkom virtuelnom svetu, u kome se otkrivaju izvori nafte i podižu se Evropolisi, u kome se ujedinjujemo sa Grčkom ili Rusijom, u kome odolevamo divovima i sankcijama, u kome najteže poraze proglašavamo za najveće pobede, i u kome podizanje pontonskog mosta na Moravi proslavljamo kao podizanje Bruklinskog mosta. Zato što smo izgubili osećanje za realnost, i što kao stvarnost prihvatamo nepostojeći svet režimske televizije, mi još nismo svesni ni onoga što nam se dogodilo, ni onoga što nam se sprema.

Čime, ako ne potpunim odsustvom osećanja za realnost, možemo objasniti to što smo se našli u ratu sa devetnaest članica NATO pakta?

Čime se, ako ne odsustvom osećanja za realnost, može objasniti uverenje naših vođa da ćemo u tom ratu pobediti?

Čime, ako ne potpunim odsustvom osećanja za realnost, možemo objasniti tvrdnju naših državnika i generala da su integritet naše zemlje, i njen suverenitet na Kosovu, sačuvani, uprkos činjenici da su naša vojska i policija Kosovo napustile, a da su tamo ušle strane trupe?

Za tim stranim trupama, i pod njihovom zaštitom, tamo su ušle i naoružane skupine kosovskih Albanaca, koje su u međuvremenu status terorističke organizacije zamenile statusom oslobodilačke vojske.

Ta vojska je na Kosovu i u Metohiji zavela najstrašniji teror.

Naša nemoćna vlast na taj teror nema nikakvog odgovora, osim verbalnog. I čime se, ako ne opet odsustvom osećanja za realnost, mogu objasniti pretnje naših političara i generala da će se naša vojska vratiti na Kosovo, da će tamo pobediti i NATO, i UČK, i zavesti red? Još nismo zalečili rane od jednog rata, a već izražavamo spremnost da uđemo u drugi, u kome bismo, bojim se, prošli gore nego u prvom. Umesto da pokušamo da se suočimo sa stvarnošću, mi smo od nje sve dalje.

***

Otkad je došao na vlast, ovaj režim ni u unutrašnjoj politici, ni u diplomatiji, ni u čemu osim u utvrđivanju svog monopola i položaja, nema nikakvu inicijativu.

Nije teško pogoditi zašto je nema: nema je zato što nema nikakvu političku viziju.

A kako opstaje na vlasti uprkos tome što nikakvu viziju nema?

Opstaje zato što nama to odsustvo političke vizije ne smeta. Narod koji pristaje da živi bez struje, bez nafte, bez lekova, može da živi i bez političke vizije; to jest, bez ikakve predstave o svojoj političkoj budućnosti. A s narodom koji nema svest o svojoj političkoj budućnosti svi, i domaća vlast i strani svet, mogu da rade šta hoće.

Svi režimi pokušavaju da opstanu na vlasti poboljšavanjem stanja u državi. Režim koji upravlja našom zemljom pokušava da opstane na mnogo originalniji način: stalnim pogoršavanjem stanja u državi. Da bi održao neophodnu napetost u zemlji, režim bar deset godina nije pokušavao ništa da problem Kosova reši. Sada, kada je Kosovo, sa svojim požarima, otplovilo iz Srbije, režim, da bi održao napetost koja ga spasava, pokušava da aktivira rezervni požar u Crnoj Gori.

Nezadovoljstvo Crne Gore položajem u zajedničkoj državi jeste opravdano i razumljivo. Nije, međutim, razumljivo to što se u Crnoj Gori veruje da se njeni problemi mogu rešiti jedino napuštanjem zajedničke države. Tu se neizbežno nameću neka pitanja. Zar je u ovoj zajednici Srbiji bolje nego Crnoj Gori? Čega to Srbija ima što Crna Gora nema? I zašto bi Crna Gora trebalo da se odvaja od Srbije? Crnu Goru u težak i neravnopravan položaj nije dovela Srbija, nego je vladajući režim doveo u bedu i beznađe i Srbiju i Crnu Goru. Režim ne ignoriše samo prava, volju i interese naroda Crne Gore nego i Srbije. Srbija ima isto toliko razloga za nezadovoljstvo zajedničkom državom koliko i Crna Gora. I šta onda ove dve podjednako osiromašene i podjednako obespravljene republike treba da rade? Da li se katastrofalni potezi režima smeju koristiti kao izgovor za povlačenje novih katastrofalnih poteza? Ako nešto u zajedničkoj državi ne valja, onda to što ne valja treba menjati i popravljati, a ne svako nezadovoljstvo koristiti za pretnje otcepljenjem. Crna Gora ne treba da se deli od Srbije, niti Srbija treba da se odvaja od Crne Gore, nego obe zajedno treba da se oslobađaju režima koji im obema, otkad je zaseo tamo gde je zaseo, ne donosi ništa osim zavade, štete i nesreće!

Ni Srbiji ni Crnoj Gori, ni izbeglicama iz Knina ni izbeglicama iz Prištine, ni penzionerima ni studentima, ni inženjerima bez posla ni bolesnicima bez lekova, nikome u ovoj zemlji ne može biti dobro dok njom upravljaju oni kojima je lakše da izgube Kosovo nego da izgube vlast.

I koji, radi očuvanja te vlasti, testiraju spremnost Rusije da zbog njih uđe u novi svetski rat, i koji su, kad im to ne pođe za rukom, spremni da potpaljuju male plemenske ratove, ne zato da bi sačuvali zajedničku državu nego zato da bi sačuvali vlast nad onim što od zajedničke države ostane!

***

Sve vreme govorim o gubitku osećanja za realnost, a sve vreme se pitam ne bismo li bili bliže istini ako bismo kazali da se tu radi o svesnom, otvorenom, bezočnom i sistematskom obmanjivanju naroda. Ako bismo prebrojali sve izgubljene godine, sve izgubljene prijatelje i saveznike, sve štete i nesreće, sve grobove i sve ruševine, videli bismo koliko nas je to obmanjivanje koštalo. I videli bismo, ako nismo videli dosad, kuda nas ono vodi. Nad ovim večerašnjim skupom lebdi pitanje: kuda ide Srbija? Zato što znamo kuda ide sa njima, moramo učiniti sve da put nastavimo bez njih. I kad bi kojim čudom hteli, i kad bi nekim još većim čudom umeli, oni za Srbiju ne mogu da učine ništa.

Amerikanci o sudbini Kosova ne razgovaraju sa Slobodanom Miloševićem nego sa Hašimom Tačijem.

I zbog onoga što su dosad učinili, ali i zbog onoga što nisu učinili, današnji vlastodršci treba da odu. Tu, međutim, iskrsava jedan prolem koji nije neočekivan: oni neće da odu! Što je još gore, oni nemaju kuda da odu! Ovih dana se proneo glas da je jedan od stubova režima pao u nemilost i da je stavljen u kućni pritvor. A ko se od njih ne nalazi u nekoj vrsti kućnog pritvora? Taj kućni pritvor im je sve što imaju, i oni su spremni da ga brane svim sredstvima kojima raspolažu! Pred tom njihovom spremnošću mi smo zastali kao u nekoj vrsti nedoumice. Svi znamo šta treba uraditi, ali niko ne zna kako. Oni koji treba da odu koriste to naše neznanje da ostanu. Može li to tako trajati u nedogled - kada se zna kakve im se alternative nude, je li realno očekivati da ovaj režim pristane da sa vlasti ode mirno, legalnim putem, i na legalan način? Nije realno. Ali suština svih naših nastojanja i jeste u tome da se legalni načini i putevi učine mogućim i realnim! I obaveznim, i za one koji odlaze, i za one koji dolaze!

***

A jednoga dana, kada sve ovo bude prošlo - a proći će! - čudićemo se samima sebi kako smo sve to toliko dugo trpeli!

U Beogradu, 9. septembra 1999. godine.

vreme_logo.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, Muramasa рече

Rizikovaces novi Gorazdevac ili Zutu kucu?

Ма какви, устројиш такав систем да ће свако, ко само и помисли на то, да се одмах укаки у гаће.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Sun14861,
      “Dobrota je prezrena, odnosno obezvređena. Sve te uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha – poput hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva i ljubavi – danas su ismejane i nisu popularne. Važno je samo koliko ste ljudi prevarili. Ako ste prevarili mnogo ljudi i pritom zaradili, onda ste namazani i mnogo ste pametni. Time dobijate poene i niko vas neće prezreti. Ili, ako dovoljno dugo to radite, čak i oni koji su vas prezreli u početku, pristaće na to da ste uspeli. Danas su teze zamenjene i u današnjem sistemu vrednosti dobrota se graniči sa glupošću. To je pogubno, i zato ćemo platiti danak, a tada ćemo morati da se vratimo pravim vrednostima jer su jedino one temelj ljudskog postojanja.” Nebojša Glogovac
    • Од Danijela,
      U Japanu je prvi put devedesetih godina uveden termin koji opisuje nezainteresovanost mladih.
       
       Foto: Shutterstock     Pojam Millennials označava generaciju koja je postala punoletna početkom 21. veka. Odrastanje ove generacije pratio je munjeviti razvoj tehnike. Proizvodi, kao izvor zabave, smenjuju se vrtoglavom brzinom, svet se praktično preko noći digitalizuje, internet uklanja sve barijere između protoka informacija i komunikacije. Učenje novih programa i aplikacija ne predstavlja im problem budući da su odrasli uz računare, a tolerancija i otvorenost ka novom i drugačijem je opšteprisutna. Površno gledano, deluju superiornije u odnosu na roditelje, ali novi milenijum ima i svoje mračne strane.
      Globalizacija, pored povezivanja sveta, iznedruje i oblik društvene otuđenosti, hikikomori. Ovaj termin se koristi za ponašanje adolescenta ili mlade osobe koja izbegava kontakt sa okolinom i povlači se iz socijalnih aktivnosti. Fenomen je prvi put opisan u Japanu devedesetih godina 20. veka gde se navodi da su mladi ljudi nezainteresovani da zauzmu svoje mesto na tržištu rada i u opštem društvenom doprinosu. Kuriozitet ovog fenomena je i to da nema statistički značajne razlike između stepena obrazovanja pojedinca.

      Podjednako su ovim stanjem pogođeni i visoko obrazovani i slabo edukovani, a razlike nema ni u odnosu na to da li je reč o  uzornim ili problematičnim učenicima. Pojedinac prekida svaki kontakt sa društvom, svoj život zasniva na sopstvenom, zatvorenom svetu u porodičnoj kući ili sobi. U ekstremnim slučajevima odbija komunikaciju sa  članovima porodice, retko kad napuštaju sobu i to isključivo zbog fizioloških potreba, danju spava, a noć koristi za aktivnosti koje su uglavnom u vezi sa internetom.
      Otkrijte i Zašto su milenijalci takvi narcisi?
      Hikikomori, kao oblik ponašanja kod omladine, predstavlja socijalni problem u poslednje tri decenije, a prepoznat je i u drugim zemljama, uključujući i one na evropskom kontinentu. Moderna psihijatrija nije otkrila tačan uzrok ove pojave, ali u nekim slučajevima joj mogu prethoditi depresija, anksioznost ili poremećaj ličnosti. Takođe, u vezu sa ovom pojavom dovodi se zavisnost od interneta, porast nezaposlenosti mladih, otuđenost kao posledica promene načina komunikacije u novom milenijumu, mediska prezasićenost fikcijom, nametanje nerealnih kriterijuma umne i fizičke savršenosti.
      Međutim, ovaj fenomen se ne posmatra kao oboljenje, već kao stanje u kojem se pojedinac nalazi, ali samo ako je pojava izolovana i nisu joj prethodile druge psihijatriske dijagnoze. Prema kriterijumima prve epidemiološke studije Ministarstva zdravlja Japana 2003. godine, osoba koja se može smatrati hikikomorijem vreme uglavnom provodi kod kuće, nije u stanju da obavlja elementarnu društvenu interakciju kao što je odlazak u školu ili na posao, stanje izolovanosti traje duže od  šest meseci, nema bliske prijatelje i prethodno se kod osobe nije dijagnostikovalo nijedno psihijatrisko oboljenje. Ovom studijom, u koju je bilo uključeno 4134 ispitanika, starosti između 20 i 49 godina, procenjeno je da je ukupan broj hikikomorija u Japanu u tom trenutku bio veći od 600.000.
      Da bi se ovaj fenomen lakše pratio i razumeo, ovaj vid društvenog delovanja se može podeliti na primarni i sekundarni oblik. Primarni predstavlja pojavu opisanog ponašanja kod pojedinca kod koga se prethodno nisu ustanovile manifestacije poremećaja ličnosti ili raspoloženja, drugi mentalni poremećaji ili mentalna retardacija. Sekundarni predstavlja pojavu ovog poremećaja ponašanja udruženog sa nekim od mentalnih oboljenja.
      Definisanje primarnog hikikomorija je od izuzetne važnosti za prepoznavanje i tretiranje ovog stanja kao zasebnog fenomena za čiji nastanak nije neophodno prisustvo drugog mentalnog poremećaja, već on može postojati izolovano kao stanje pojedinca. Izučavanjem ovog fenomena mogu se bolje sagledati socijalni problemi, kako mladih u Japanu tako i u svetu, i pravilno se tretirati. Međutim, kod sekunarnog hikikomorija prvenstveno se mora tretirati primarno oboljenje.
      Suva i Suzuki sa Univerziteta Nakoja opisuju karakteristike koje su uočljive kod stanja hikikomori. Kao prvo navode javljanje simptoma „Prihvatanje poraza bez borbe“. Osoba izbegava svaki vid kompeticije, odustaje od svojih ciljeva iako je prethodno radila na njihovom ostvarenju. Mada lako odustaju od ideja i želja, svesni posledica, ovaj vid neuspeha donosi im frustraciju i nezadovoljstvo. Građenje idealne slike sebe na osnovu očekivanja okoline nastaje kao posledica nemogućnosti da zadrže svoje ideje i želje zbog čega padaju pod uticaj okoline koja im nameće ideal kojem bi trebalo da teže.
      Istovremeno, nastoje da tu sliku očuvaju, što im povećava nezadovoljstvo, jer se vremenom ta slika sve više razlikuje od realnosti, što dovodi do povlačenja pojedinca sve više. Vrlo često je podstrek roditelja prisutan, oni veruju da i dalje postoji način da njihova deca postignu dosta u životu, pružaju im podršku, kako emotivnu tako i finansijsku. Na kraju, izbegavaju kontakt sa okolinom kako bi što duže očuvali pozitivno mišljenje o sebi, izbegavajući situacije u kojim bi pričali o svom životu, svojim ciljevima, idealima i planovima.
      Otkrijte i Zbog čega ljudi vole da gledaju rijaliti programe?
      Prema japanskom sociologu Miti, srž ovog problema može se naći u socijalno-kulturološkoj pozadini Japana nakon Drugog svetskog rata. Period nakon rata se može podeliti na tri dekade: vreme ideala, vreme snova i vreme fikcije. Za stvaranje društvenog fenomena hikikomori veruje se da je ključna sociološka pozadina perioda koji se označaba kao „vreme fikcije“, a to je period koji je trajao od početka osamdesetih godina do sredine devedesetih godina 20. veka.  U ovoj dekadi odrastanje mladih je obeleženo prisustvom vršnjačkog i porodičnog nasilja, izraženim buntom prema autoritetima poput  roditelja i profesora, kao i učestalo narušavanje javnog reda i mira od strane omladine.
      Na početku novog milenijuma dolazi do velikih interpersonalnih promena. Vreme fikcije nastaje posle perioda koji se označava kao „vreme snova“, koje je bilo obeleženo društvenom interakcijom poznatom kao konformizam, koji je podrazumevao društveni poredak u kojem se negovalo kolektivno dobro, favorizovao se timski duh, društvena zajednica se organizovala tako da svaki pojedinac u okruženju u kojem radi i boravi doživljava kolektiv kao širu porodicu. Nakon ovog perioda nastaju nagle promene u međuljudskim odnosima unutar društvene zajednice. Konformizam, kao oblik društvene interakcije, naglo gubi na značaju.
      Individualizam u tom periodu još nije u potpunosti formiran. Najveće žrtve ovog perioda tranzicije su upravo generacije koje će trpeti posledicu sudara globalizacije sa konformističkim društvom. Odnosi između Japanaca će se definisati kao rapidna promena u japanskom društvu koja vodi ka društvenoj situaciji koja nije orijentisana ka grupnoj pripadnosti. Novi oblik individualizma je sklonost kao mentalnoj i društvenoj izolovanosti, koju prati česta nezainteresovanost pojedinca za dešavanja i ljude u njihovoj okolini, ali sa hiperfokusom na daleke izvore informacija i osobe sa kojima održavaju kontakt putem mobilnih telefona i interneta.
      Pored svega navedenog ne treba zaboraviti i da je od početka devedesetih godina pa do sada, kako u  svetu tako i u Japanu, u porastu neregularna zaposlenost, kojom su posebno pogođeni mladi naraštaji. Nesigurnost zaposlenja i zarade doprinosi povećanju nesigurnosti pojedinca kao i nemogućnosti planiranja života. Sve navedene društvene pojave se uzimaju kao ključni socijalno-kulturološki faktori u nastanku fenomena hikikomori.
      Činjenica koja sve više zabrinjava je ta da je oblik ovog fenomena, pored  Japana, registrovan i u drugim zemljama kao što su Severna Koreja, SAD, Engleska, Italija, Španija. Posle 11. septembra i Lehmanovog šoka u SAD primećena je značajno teža interakcija mladih ljudi u društvu i povećana sklonost ka izolaciji. U Evropi je nazaposlenost mladih u porastu, stoga se i ovo gleda kao jedan od ozbiljnih faktora za danji razvoj fenomena otuđenosti. Stoga postoji opravdani strah da će se ovo stanje socijalne izolovanosti uskoro proširiti i na druge zemlje i da će fenomen, koji se rodio u Japanu, postati  globalni problem.
      Izvor: Elementarijum
      Život u izolaciji: Da li znate šta je hikikomori?
      WWW.NATIONALGEOGRAPHIC.RS U Japanu je prvi put devedesetih godina uveden termin koji opisuje nezainteresovanost mladih.  
×
×
  • Креирај ново...