Jump to content

“Обезбеђење” из МПЦ-а затражило је епископу захумско-херцеговачком Григорију да плати карту да целива мошти Светог Климента Охридског

Оцени ову тему


Препоручена порука

"Обезбеђење" запослено у МПЦ-у које наплаћује карте за оне који улазе у цркву Плаошник, 7. октобра 2017. године, Никола Чолески затражио је од Епископа захумско-херцеговачког Григорија, који је посетио Архиепископију Охридску и Митрополију Скопску да плати карту од 100 денара како би целивао мошти Светог Климента Охридског. Ово тзв. "обезбеђење" Никола Чолески  представља се као духовно чедо игумана Партенија који све позива са "речима љубави", али дела изостају и у свему види трговину са црквом и на тај начин наноси велику штету МПЦ.

arhiepiskop-jovan-zahumsko-hercegovski-grigorij-kondukter-900x507.jpg

 

Када је Архиепископ Јован, који је био у непосредној близини догађаја, схватио да је Чолески тражио 100 денара владици Григорију, упитао га је да ли МПЦ наплаћује карте за оне који желе да целивају мошти Светог Климента, Чолески је на то одгворио Архиепископу Јовану да наплаћују само за расколнике. Када је владика Григорије (који је и члан комисије за преговоре са МПЦ) упитао како мисли расколнике, од Чолеског добио је одговор да су сви расколници они који су уз Архиепископа Јована. Када се Архиепископ Јован уверио да "обезбеђење" жели да наплати целивање моштију Светог Климента, одбио да плати иако Чолески је припретио да ће им насилно наплатити.

Извор: http://sobornopravoslavie.com/kondukterot-od-mpts-mu-pobaral-na-episkopot-zahumsko-hertsegovski-grigorij-da-plati-karta-za-da-gi-tseliva-moshtite-na-sveti-kliment-ohridski/

Превод: Поуке.орг

 

View full Странице

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 38 минута, Поуке.орг инфо рече

Када се Архиепископ Јован уверио да "обезбеђење" жели да наплати целивање моштију Светог Климента, одбио да плати иако Чолески је припретио да ће им насилно наплатити.

??

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ова ствар мора да се провјери, да не гријешимо душу, посебно кад је у питању Свети отац наш Климент Охридски и Свесловенски.

На приказаним фотографијама се јасно види да није у питању Плаошник, на коме је реконструисана Црква Светог Пантелејмона и Светог Климента, а у коју су пренете мошти Светог Климента, већ предивна Богородица Перивлепта, у којој су под турском влашћу биле свечеве мошти. На Плаошнику се улаз не наплаћује, у Перивлепти, нажалост да, као и у Катедралној Светој Софији. То наплаћивање улаза (за Дебарско - кичевску епархију) јесте страшно, још је страшније што су величанствене фреске у Перивлепти угрожене, јер су донације за рестаурацију крова, хидроизолацију и друго потрошене од македонских корумпираних државно-црквених власти.

Прегледао сам овај извор вијести, блог Саборноправославие, добри су им текстови као равнотежа прорежимској религија.мк (односно подједнако једнострани), али овај је непрецизан. Нијесам био у Перивлепти, и у Охриду уопште од 2013, сви кустоси су ми били познати, па нам никада нијесу наплаћивали улазнице (да не чује овај митрополит у расколу г. Тимотеј) када би сазнали да смо из Београда, и посебно када би видјели да скоро сваког дана посјећујемо ове величанствене охридске бисере православне духовности. Овај  Чолески ми не дјелује, као кустос цркве, већ као чувар Галерије (стварно величанствених) икона, на фотографији је и приказан на степеништу Галерије, која је у дворишту Богородице Перивлепте, у којем је и звоник, Пупинова донација владици охридском Николају. Чувари Галерије раде за неки државни културни завод, а не за цркву. Само улаз за Галерију, која нажалост има чудно радно вријеме и многи гости је не обиђу, је скупљи.

Тако да ова вијест, бар што се помињања Плаошника тиче није тачна. Шта је било испред Перивлепте сазнаћемо, вјероватно нека провокација државних власти.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

У позадини је манастир Светог Наума, али у читавој причи то уопште није битно. Оно шта је заиста важно је да такозвана „ПОА“ и њихови медијуми шире лажи и омразу, шта је природни израз ономе што заиста и јесу.

Кажете „блог Саборноправославие, добри су им текстови“?! Не морате чак ни уопште читати, погледајте слике и јасно је да се ради о жутој штампи. Тамо се о Богу баш пуно и не пише. А зашто и би?

Иначе на Плаошнику се наплаћа улаз, али не у цркву, него пред улаз у комплекс (ту су мозаици, базилика итд.). Са друге стране, на Плаошнику се сваки дан служи утрење и вечерње, на празнике – литургију, - таман посла да би се верницима наплаћивали улазнице. Колико ја знам, као и за остали део охридских старих цркава, важи ист принцип: према туристима имати однос као према туристима, према верницима као према верницима. Ономе ко запали свећу и за један динар, нико му неће тражити улазницу. Онај ко улази са рукама иза леђа само да би урадио један добар селфи, добија туристичку улазницу од 1,5 еура. А дали треба или не треба, то је друго питање. Али и то у читавој причи није уопште важно.

Оно што је важно је да у тој причи је све лажно. Почнимо од самог наслова: “Обезбеђење” из МПЦ-а затражило је епископу захумско-херцеговачком Григорију да плати карту да целива мошти Светог Климента Охридског“. Као прво, јадно ти то „обезбеђење“, види се да сироти човек једва стоји. Друго, нико не би никад затражио једном свештенику да плати, а камоли епископу за улаз у цркву. Трето, чак ни туристима се наплаћује за „целивање мошти“!

Оно што је важно да проблем није Григорије, него негов домаћин. Он је persona non grata свугде где се појави, али једва чека да нађе жртву да себе претстави као жртву, упадајући у неки храм од цркве која ми је дала владичко достојанство, на коју је он достојанствено и сеправославно пљунуо. А видим да је све ово на северу чудно: људи се питају - па човек добро ради, уједињава православље, а шта то они њему раде? 

Хајде само на моменат да покушамо упоређивањем да бар мало приближимо слику зашто владика ваш, силом постављен за нас, није пуно „омиљен“ у Македонији. Македонија је одбацила аутономију на црковном пољу, као што је Косово то урадило на политичком. Рецимо да један бивши најпривилеговани министар Хашима Тачија (коме је министарски био први посао у животу) реши да због неких повољности (?) прихвати и самопрогласи себе претседником Аутономне покрајине Косова. Он буде признат и широм отворених руку прихваћен од Београда, али у цело Косово једва да напуни један аутобус својим плаћеним присталицама. И тако, један пут један генерал реши да њему дође у посету, а он га фино лепо прошета по претседничкој палати у Приштини, па по неколико минисатрства, чак и у неке касарне. Ма тамо то би било так нормално, само овде ми у Македонији смо јако некултурни, бесосећајни и нетолернтни према таквим изизетним личностима, који су себе својим поступцима загарантовали улаз у своју народну историју.

Владика Григорије ми се чинио пристојан човек. Нормалан. Он је мени био једина нада да се некако реши ова црковна заврзлама. Био, нажалост. Бог му дао са животом ум и здравље.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, interia.pl рече

 

Хајде само на моменат да покушамо упоређивањем да бар мало приближимо слику зашто владика ваш, силом постављен за нас, није пуно „омиљен“ у Македонији. Македонија је одбацила аутономију на црковном пољу, као што је Косово то урадило на политичком. Рецимо да један бивши најпривилеговани министар Хашима Тачија (коме је министарски био први посао у животу) реши да због неких повољности (?) прихвати и самопрогласи себе претседником Аутономне покрајине Косова. Он буде признат и широм отворених руку прихваћен од Београда, али у цело Косово једва да напуни један аутобус својим плаћеним присталицама. И тако, један пут један генерал реши да њему дође у посету, а он га фино лепо прошета по претседничкој палати у Приштини, па по неколико минисатрства, чак и у неке касарне. Ма тамо то би било так нормално, само овде ми у Македонији смо јако некултурни, бесосећајни и нетолернтни према таквим изизетним личностима, који су себе својим поступцима загарантовали улаз у своју народну историју.

Владика Григорије ми се чинио пристојан човек. Нормалан. Он је мени био једина нада да се некако реши ова црковна заврзлама. Био, нажалост. Бог му дао са животом ум и здравље.

По овом последњем пасусу се види да не разумеш шта је Црква чим повлачиш овакве паралеле.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, interia.pl рече

У позадини је манастир Светог Наума, али у читавој причи то уопште није битно

 Јесте, стварно. Ја сам помислио, извињава ме што сам гледао синоћ послије 12, да је мала црквица Св Козме и Дамјана у подножју Перивлепте и Галерије Икона. На то ме навела вијест да су владике хтјеле да се поклоне Светом Клименту Охридском, е сад да један македонски сајт толико помеша Перивлепту и Плаошник, везане за Светог Климента то ме страшно изненадило. Овдје се види да су заправо хтјели да се поклоне Светом Науму Охридском.

Рекох да нијесам био на Плаошнику од 2013, тада послије више година није могла, нажалост, да се види старохришћанска предивна базилика са мозаицима, ако су сад увели наплаћивање на Плаошник, а базилика може да се види то је оправдано. Немојте, ипак, да ми прескачете Перивлепту и крађу новца за хидроизолацију, то јесте свеправославни, а не само македонски, скандал, јер је у Перивлепти осликана цијела историја нашег Спасења.

пре 1 сат, interia.pl рече

Кажете „блог Саборноправославие, добри су им текстови“?

Видјели сте да је то иронично стављено у однос на Наумовско-Партенијевску "исихиастичку- логороичну" пробугарску религију.мк. Такве назови калуђере исихасте који не затварају уста, да се разумијемо, имамо и ми Срби.

Хвала на корекцији. Сад, ипак, цијела ствар постаје мало компликованија, мислим на посјету и поклоњење Светом Науму. Као што знате, краљ Александар се једва изборио да манастир припадне Краљевини СХС. Бугарски цар Борис, који је од Хитлера измолио Охрид, морао је да Светог Наума препусти Великој Албанији (и сада стоји тадашња гранична стражарница). Дакле, да није било "великосрпског краља", убијеног руком ВМРОовца Влада Черноземског, сада би тај манастир припадао Албанској православној цркви. Због тога је стварно крајње неприхватљиво и не може се ничим оправдати, да један српски владика, ако се већ третира као такав а не као архијереј Цркве Христове, не може да се поклони Светом Науму.

Није ми јасно какво је то поклоњење било, зна се како архијереј се дочекује у Цркви, то никада није "приватна посјета", па чак и кад је посјета Цркви у расколу. Рецимо како је дочекан у Бару (за манастир Свети Наум надлежан) митрополит у расколу г. Тимотеј. Тако да је ту вјероватно било грешке и епископа Григорија што се није најавио.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Вероватно мој српски није довољно добар. Слика од „Његовог Блаженства“ и владике Григорија је из „Светог Наума“, а раскољничко црковно „обезбеђење“ (онај силни бодибилдер на слици) могуђе је да је са Плаошника.

И не би да се понављам. Проблем није Григорије. Не верујем да се он или било ко други мора некоме најављивати. Само треба пазити с ким се дружи. Изићи међу народ са оним који је не једанпут понизио и пљунуо на исти тај народ за чијег се поглавара претставља, није баш мудро. Ако није био онај разбацани момак, кога је неустрашиво „Његово Блаженство“ успео да савлада, нашао би се неко други, на улици, у ресторану... И на крају крајева, ако обични народ оставља од своје сиротиње на иконама од оно мало шта има, шта је чинило „Његово Блаженство“ како доброг домаћина да, уместо госта, да једно еуро као дар. Али тада не би постојала ова прича..  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, interia.pl рече

Само треба пазити с ким се дружи. Изићи међу народ са оним који је не једанпут понизио и пљунуо на исти тај народ за чијег се поглавара претставља, није баш мудро.

А мудро је било стрпати га у затвор три године...за те три године,а и више,колико је прошло од нишког споразума,да сте били паметни,као што нисте , вероватно би сад имали самосталност, али и државу сте добили на антисрпској хистерији,као уосталом и све бивше ех републике, а по том принципу сте хтели и цркву...не иде то тако братко...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, interia.pl рече

Вероватно мој српски није довољно добар. Слика од „Његовог Блаженства“ и владике Григорија је из „Светог Наума“, а раскољничко црковно „обезбеђење“ (онај силни бодибилдер на слици) могуђе је да је са Плаошника.

И не би да се понављам. Проблем није Григорије. Не верујем да се он или било ко други мора некоме најављивати. Само треба пазити с ким се дружи. Изићи међу народ са оним који је не једанпут понизио и пљунуо на исти тај народ за чијег се поглавара претставља, није баш мудро. Ако није био онај разбацани момак, кога је неустрашиво „Његово Блаженство“ успео да савлада, нашао би се неко други, на улици, у ресторану... И на крају крајева, ако обични народ оставља од своје сиротиње на иконама од оно мало шта има, шта је чинило „Његово Блаженство“ како доброг домаћина да, уместо госта, да једно еуро као дар. Али тада не би постојала ова прича..  

Драги пријатељу, српски Ти је изванредан, у сваком случају много бољи од мог македонског. Но, лако је да научите језик вама Македонцима, ви имате слуха много више од нас Црногораца:) Но, ја добро читам македонски, новине без икаквих проблема, поезију са великим одушевљењем, прозу, признајем, тешко. Тешко доживљавам и што смо раздвојени у Светим Тајнама. Али, макар да будемо без гњева, "да не зађе Сунце у гњеву вашему..."

Слажемо се да је ово исфорсирана, непоуздана и никоме потребна вијест. Ти си гњеван на архиепископа Јована, ја на то што се силно брукамо пред тако великим заступником и учитељем нашим Светим Климентом Охридским. Његовим и молитвама свих охридских, и свих македонских и свих српских Божјих угодника да нас Господ удостоји да се мање гњевимо а више разбирамо.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Хајде само на моменат да покушамо упоређивањем да бар мало приближимо слику зашто „Његово Блаженство“ није пуно омиљен у Македонији. Рецимо да један најпривилеговани министар српског премијера (коме је министарски био први посао у животу) реши да због неких повољности (?) прихвати и самопрогласи себе претседником Аутономне покрајине југоисточние Хрватске, а себе и своју нацију прогласи да је хрватска, која је изгубила свој идентитет. Самим тим ова аутономна покрајина улаци у Европу; Загреб главни град, а Хрватска већ европска, само сада нешто већа. Свакако ту је и јавно извињење за све што је српски народ у свом незнању направио, зато што се водио против међународних правила (канона). Подршка из Брисела је апсолутна, а ЕУ не признаје никакву другу власт на територије бивше Србије. Сви који су присталице тог лидера, имају слободан пут у ЕУ, док за све остале важи апсолутни ебарго за улаз у земно европско царство. Прво покајање, мењање идентитета, па чак онда – дозволу за улаз. Нови претседник буде признат и широких рука прихваћен од Брисела, а то нема везе што у целој Србији он једва може да напуни један аутобус својим плаћеним присталицама.

Ово је друга верзија те једне исте параболе. Свакако, не смеју се схватити буквално: обе су измишљене и свакако је апсолутно немогуће да постану стварне. Осим код нас у Македонији, зато што то је моја и наша реалност. И ја бих питао: уколико се то заиста деси Вашој земљи, дали би се Ви таквом вођи обраћали са Ваша Висости  или са „Ваша Висости“?

Дугујем извињење свима који буквално читају ову причу, упркос тиме што она, понављам, говори о мојој и нашој судбини, само виђену кроз ваше очи. Позната иднијанска пословица каже: Ко није ходао у индијанским сандалама, не зна како је то бити Индијанац. Драги администраторе, обујте за моменат македонске црковне сандале...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 44 минута, interia.pl рече

Осим код нас у Македонији, зато што то је моја и наша реалност. И ја бих питао: уколико се то заиста деси Вашој земљи, дали би се Ви таквом вођи обраћали са Ваша Висости  или са „Ваша Висости“?

Тако су после IV Васељенског Сабора (Халкидонски), такорећи цео хришћански Египат и највећи део Блиски Исток (такође хришћански) отишли у раскол и формирали своје (монофизитске) "цркве" па се и дан данас налазе у стању "блаженог" раскола... И тамо су мрзели "Његово Блаженство" православног Папу и Патријарха Александријског и све Африке... као и "Његово Блаженство" Патријарха Антиохијског и свег истока, јер су их сматрали за издајнике и гркофиле.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Очигледно да се не разумем у црквене ствари. Нисам знао да су сви ти египатски епископи веровали да је Христова природа једна само зато што су мрзели Грке.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пето издање специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења светога Василија Острошког, посветили смо моштима светог и богоносног оца нашег Василија Острошког. Ово издање доноси сведочанство о светитељевом упокојењу, али и о обретењу његових нетљених моштију које се збило само седам година од његовог престављења.

       
      Глас о прослављењу тела светога Василија брзо се пронео на далеко, и народ у све већем и већем броју поче долазити његовим светим моштима. Од тада до данас не престају, милошћу Божјом и светошћу светог Василија, дешавати се многа преславна чуда над његовим светим и чудотворним моштима. Међу многим поклоницима који дођоше Светитељу у Острог на поклоњење беше и последњи патријарх српски у Пећи Василије Бркић – Јовановић (1763 – 1765, преминуо 1772. г.), који, прогањан од Турака, нађе себи склониште у Црној Гори. Он у Острогу проведе крај моштију светог Василија шест месеци у молитви и посту, и том приликом састави службу и житије овом светитељу. А у тешким ратним и поратним годинама, боравећи крај Свечевог кивота и ту налазећи себи утеху и заштиту, презвитер Василије написа (1947. г.) Акатист светом Василију, који се налази у рукопису у манастиру Острогу.
      Поред указивања на правилно схватање светих моштију, у оквиру овог издања емисије Свети Василије Острошки – сведок Васкрсења, подсетили смо на тешко време када су мошти светитеља острошког бивале преношене и сакриване како би биле сачуване од непријатељске руке. У духу тога, навели смо до сада забележена три пресвлачења часних моштију острошког чудотворца, као и чудесне литије на чијем челу се налазио сâм свети Василије кроз своје од Бога прослављено нетљено тело.
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић


       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион служио је свету заупокојену Литургију у суботу, 10. априла 2021, у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко.

       
      Након свете Литургије служен је четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу) и мали помен новопрестављеном слуги Божјем архимандриту Јовану (Радосављевићу).
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред читалачком публиком је нови мартовско-априлски 378. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Наведени број је посвећен 350-годишњици упокојења Светога Василија Чудотворца Острошког, а носи наслов „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ. Информације о наведеном броју доступне су на интернет страници часописа:  http://misionar.spc.rs/index.php.
       
      Представљање овог броја у медијима: 
      Катихета Бранислав Илић гост Радио-Светигоре: "Православни мисионар" утиче на нашу духовну будност
      Катихета Бранислав Илић гост Радио-Беседе: Сви смо на великом мисионарском задатку
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Слово љубве": Свети Василије Острошки - мисионар речју и делом
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Глас": Читањем "Православног мисионара" обогаћујемо своју душу
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Источник": Да ли у потпуности следимо пут Светога Василија?
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Српски Сион": Циљ црквене мисије је да приводи људе Христу Богу

       
      На првим страницама овог броја налази се честитка уредништва и редакције, поводом избора и устоличења новог првојерарха Српске Православне Цркве. Наведену честитку доносимо у целости:
      Током припреме за штампу овог броја Православног мисионара, дана 19/6. фебруара 2021. године, у Саборној цркви у Београду устоличен је новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско карловачки и Патријарх српски Господин Порфирије (Перић). Уредништво и редакција Православног мисионара овом приликом упућују срдачне жеље Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију, да га Господ укрепи у жртвеном служењу Богу и роду, и да молитвени покров Светог Фотија Цариградског (на чији празник је устоличен) и Преподобног Порфирија Атонског (чије име носи), а особито молитвено заступништво светих српских архијереја на челу са Светим Савом увек буду уз њега у узвишеној патријарашкој служби на коју је призван. Аксиос! На мнoгаја љета!
      Мисионар par excellence, наслов је уредничког уводника у којем презвитер др Оливер Суботић казује да је Манастир Острог духовно и телесно лечилиште коме од вајкада прибегавају небројени људи жељни утехе. Они притичу Светитељу кога је Бог изабрао да кроз његове мошти чудотвори својом нествореном благодаћу. Наш уредник се присећа речи блаженопочившег митрополија црногорско-приморског Амфилохија које је изрекао на устоличењу, сада, новопрестављеног умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића). Уводно слово отац Оливер закључује подсећањем да је Острошки светитељ био прави и истински мисионар, како речју, тако и делом.
      У оквиру рубрике Сећајте се својих старешина, протонамесник Александар Јевтић, парох при Светосавском храму у Краљеву, читаоцима предочава једну занимљиву причу која сведочи о љубави братства према свом упокојеном духовном оцу и игуману. На следећим странама, а у оквиру истоимене рубрике, налази се слово Епископа западноамеричког Максима, које је посветио свом духовном оцу блаженопочившем епископу Атанасију (Јевтићу).
      Приказ житија свете славне и добропобедне мученице Агније, чији свештени спомен прослављамо 21. јануара / 3. фебруара, можете да прочитате у рубрици Материк.
      Свете тајне су пројавa јединствене Светајне — Цркве, у којој Сâм Господ дарује човеку божански живот и избавља га од греха, смрти и ђавола, истиче у свом ауторском тексту потписник ових редова, који је своје казивање о значају Светотајиснког живота крунисао подсећањем на своју ауторску емисију „Светотајинско богословљеˮ, која је у оквиру три циклуса емитована на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке.
      Наш сарадник Раде Булајић пише о великом расколу, и у оквиру свог текста, између осталог истиче да су: Постојеће разлике између Истока и Запада проширили су римски црквени обичаји као што су: обавезни целибат клира, вршење миропомазања само од стране епископа, скраћење Велике четрдесетнице за једну недељу, служење Свете Литургије на бесквасном хлебу.
      Оперативни уредник нашег мисионарског гласила, за овај број пише о надасве познатом и знаменитом делу Светог Владика Никола „Охридски прологˮ. Према сведочанству аутора Охридски пролог Владике Николаја је радо читан деценијама после свог настанка. Упркос одређеном дистанцирању од лика и дела Епископа Николаја, Охридски пролог је уважаван и поштован међу верујућима и током периода социјалистичке Југославије.
      Милена Стефановић за рубрику Црквена уметности, а у оквиру циклуса текстовâ Библијски бестијаријум, доноси занимљиву причу о Пеликану. Она подсећа да је изузетна симболика пеликана нашла је своје место код раних хришћанских теолога, настављајући да живи у световној књижевности. Средњовековни симбол божанске милости, спремности на жртву и спасења, резонантан је и у рано модерно доба.
      Човекова идеја бесмртности, па и идеја Ричарда Докинса о „бесмртним смотуљцима“ јесу ништа друго него, свесно или несвесно, сведочење истине библијског откривења – да човек јесте на слику Оног који јесте, наводи др Александар Милојков у свом ауторском тексту „Идеја бесмртностиˮ.
      Тематски део часописа отвара протопрезвитер Слободан Лукић, парох будвански. У свом ауторском тексту под насловом „Свети Василије Острошки – похвала рода нашегаˮ, прота Слободан указује на правилно поимање светости у Цркви Христовој и подсећа на важну истину да је светитељство дар Божји.
      Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког, наслов је ауторског текста ђакона Владимира Пекића. Мошти Светог Василија, међутим, никако нису једини разлог зашто би га требало повезивати са животом који сведочи васкрсење, премда су најочигледнији. Заправо читав живот овог угодника Божијег говори о томе, поучава читаоце ђакон Световаведењске обитељи у Београду.
      Према сведочанству протонамесника Александра Јевтића, Свети Василије Острошки је у духовном смислу био на челу прошлогодишњих величанствених литија које су походиле Црну Гору закрстивши је колонама људи са молитвеним песмама на уснама. А о сили Божјој која се пројавила на лику и делу великог чудотворца Острошког, можете на прочитате у наставку тематског дела овог броја.
      Светитељ острошки је сведок васкрсења, јер је својим животом показао нама да је наш живот динамизам који подразумева реалност распећа, али увек врхуни и завршава се у радости Христовога Васкрсења, које је постало догађај над догађајима, чудо над чудима и једини истински смисао људскога живота и делања – јер ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша (1 Кор 15, 14), наводи се у ауторском тексту потписника ових редова. На наведени ауторски текст ослања се и извод из химнографије Светом Василију Острошком.
      Мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре, доноси неколико молитвених записа из богате архиве свештене обитељи манастира Острог. Међу овим записима налазе се писма светитеља и знаменитих првојерараха и архијереја, који су своју љубав према Острошком чудотворцу показали и на овај начин.
      Духовно искуство са Острога уверило ме у снагу Христових речи: „Дођите и видите“ (Јн 1, 39). Увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем, само пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета Бога и човека, наводи психолог Виктор Вицановић у свом надахнутом казивању.
      Тематски део овог броја у част Светог Василија Острошког, закључен је текстом др Ђорђа Вуковића под насловом „Пренос моштију Светог Василија Острошкогˮ.
      У оквиру рубрике Света земља, Јелена Јонић пише о манастиру Светог Онуфрија Великог, Акелдама. Манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине Хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином Кидрон. Постоји предње које каже да се средином 4. века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах Онуфрије, подсећа аутор.
      О Светогорском скиту Светог Димитрија читајте у рубрици Света Гора. 
      Здравље душе као предуслов за здравље тела, наслов је текста др Марије Лазаревић, који је објављен у новоотвореној рубрици Хришћанство и медицина. А овој број „Православног мисионараˮ закључен је рубриком Мисионарски излог и текстом Дајане Лазаревић под насловом „Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милујеˮ.
      Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected] или путем наше интернет странице на адреси  http://misionar.spc.rs.
       
      Препоручени садржај: 
      Свете Тајне као благодатно дело љубави Божје
      Сведок васкрсења
      Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег!
       
      Катихета Бранислав Илић,
      Члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ
      задужен за односе са медијима
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу, 10. априла 2021. године, у Требињу и Тврдошу, обиљежен је четрдесетодневни спомен на блаженопочившег Епикопа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија. На Светој архијерејској литургији, служеној овим поводом у требињском Преображењском храму, предстојао је Епископ диселдорфски и њемачки Григорије, уз саслужење Епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, свештенства, монаштва и вјерног народа наше Помјесне Цркве. Одговарање вјерних предводио је Хор Призренске богословије Светог Кирила и Методија.
      Повезан садржај: 
      У спомен на блаженопочившег умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића)
      Игуманија манастира Ћелија Пиперска монахиња Јелена: Ко је био наш Таса?
       
      По читању еванђеоског зачала, бесједио је протопрезвитер – ставрофор, Радивоје Круљ, Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару, сјећајући се Владике Атанасија ускликнувши: 
      Усудићу се, данас, и ја ускликнути, на четрдесетодневном помену Владици Атанасију: опрости свети Владико, ти си за нас, и за све здраве српске душе, трећи равноапостолни владика херцеговачки, Атанасије Нови Велики…
       
      По Причешћу вјерних, одслужен је парастос Епископу Атанасију, а при отпусту, кроз сан и јаву, новопредстављеног пастира, оца и саслужитеља споменуо се и Епископ Григорије, представљајући и новоприређену Споменицу о блаженом уснућу Владике Атанасија, рекавши: 
      У овој Споменици је само нешто записано од онога што су људи рекли о Владики Атанасију.., и много ће још тога људи рећи.., и написаће пјесници.., сликаће сликари, ми ћемо се сјећати.., једино што је важно да схватимо: да Владика Атанасије је сад код Бога, како је он нас учио…
       
      Са сунцем у зениту, синови и дјеца, ученици и ближњи Владике Атанасија стигли су на његов гроб у Манастиру Тврдош, гдје је одслужен помен, а пред Параклисом Васкрсења Господњег у манастирском гробљу, Владики Атанасију и свима окупљенима, обратио се и Архимандрит Данило, игуман Манастира Житомислић: 
      Драги Владико, стојећи данас овдје пред твојим гробом, говоримо најпре: теби хвала, а онда и свима вама, браћо и сестре, драге владике, који сте дошли данас сви из својих крајева.., и сви смо дошли данас овдје да одслужимо парастос четрдесетодневни, нашем оцу и учитељу Владици Атанасију, да се молимо за његову душу, и да му уручимо једну захвалност, онако, колико можемо од срца и колико знамо, за све оно што је учинио за нас, у све наше дане наших живота… Он нас је сабрао и сабирао, и ево данас нас је сабрао овдје, пред ову црквицу, коју је себи саградио за вјечни спомен и вјечну кућу. А, ова црква је црква Васкрсења, и ето то нам јасно показује да је Васкрсење наш смисао живота, а он нам је то тако свједочио својим животом, својом појавом, својим доласцима.., тиме што нас је волио, што нас је разумио, прихватао онакве какви јесмо…
       
       
      Владико бесмртног имена, вјечна ти успомена!
       
      Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Треће издање специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења светога Василија Острошког, посветили смо плодоносној светитељевој архијерејској служби Богу и повереном му народу Божјем. Ово издање емисије Свети Василије Острошки – сведок Васкрсења доноси сликовит приказ архипастирског служења великог чудотворца Острошког, који је и поред ношења тешког животног крста уз састрадавање са повереном му паством, преузимао на себе подвиг за подвигом, трудећи се да до краја остане прави и истински монах достојан равноангелног образа.

       
      По повратку из Свете Горе архимандрит Василије је отишао у Пећ и јавио се патријарху. Свјатјејши патријарх је тада сазвао отачаствене архијереје и на Свето Преображење Господње 1638. године хиротонисао је архимандрита Василија за епископа, и поставио га за Митрополита требињског са седиштем у манастиру Тврдошу. Иако беше још млад, са непуних тридесет година, он би удостојен епископског чина због светости свога живота и због велике потребе Цркве у тим тешким временима.
      Иако је највише желео да живи у манастиру Светог апостола Луке у Жупи Никшићкој, а уз то беше већ обновио и манастир Светог великомученика Димитрија у селу Попе крај Оногошта где такође често обитаваше, светитељ Василије је био принуђен да се удаљи из свог седишта, јер је био притешњен турским зулумима. Светитељ Василије је сада нашао једно скровито место, у које је намеравао да се повуче. То место је била једна пећина у Пјешивцима под планином Загарачом. Тамо је он уредио себи келију.
      На предлог бјелопавлићког народа светитељ одлази у Острог. Са својих острошких духовних висина силазио је и у народ и делио са њим многоврсна страдања његова као прави пастир. Прогоњени херцеговачки народ се склањао испред турских злочина ка светитељу у Острог, и многи старци, жене и деца су остајали дуже времена код свог владике. Блажени духовни отац њихов, и пред Богом молитвеник, свесрдно је бринуо о њима, а хранио их је благодарећи помоћи из околних села.
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић


       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...