Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  1. Branka62

    Branka62

  2. Tumaralo.

    Tumaralo.

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Ono što se proteklih par meseci naslućivalo i što je, kako je vreme prolazilo postalo sve izvesnije, juče je i zvanično potvrđeno. Hrvatska neće kupiti borbene avione F-16 iz viškova Ratnog vazduhoplovstva Izraela.

      U Zagrebu je juče boravila visoka izraelska delegacija koja je bila predvođena generalnim direktorom Ministarstva odbrane Udijem Adamom a glavna tema razgovora sa predstavnicima hrvatskog Ministarstva odbrane i Oružanih snaga bila je nabavka višenamenskih borbenih aviona.
      Izraelski F-16D Block 30 Barak-2020 prilikom posete Hrvatskoj avgusta prošle godine / Foto: Ministarstvo odbrane Hrvatske Ova poseta realizovana je pošto  je hrvatsko Ministarstvo odbrane prethodno zatražilo od Izraela da se do 11. januara izjasni o tome da li je u mogućnosti da isporuči avione koje je ponudio na tenderu. Takođe Izrael je imao obavezu da od vlade SAD dobije saglasnost da se Hrvatskoj isporuče avioni u već definisanoj konfiguraciji.
      Izraelski zvaničnici juče su saopštili da njihova država nije i da ne može dobiti odgovarajuće odobrenje Sjedinjenih Američkih Država za prodaju aviona F-16 Hrvatskoj čime je konstatovano da je ovaj projekat propao.
      Ministar odbrane Damir Krstičević je nakon veoma dugog sastanka sa Izraelcima rekao da će njegovo Ministarstvo predložiti Vladi donošenje odgovarajućih odluka, da pošto ugovor o nabavci aviona nije potpisan, nema nikakve finansijske štete za Hrvatsku i da nema nikakve odgovornosti hrvatske strane.
      Krstičević je takođe ponovio da je govorio istinu o tome da tzv. non-paper (o kome je prvi pisao hrvatski “Jutarnji list“) odnosno dokument u kojem su SAD pre izvesnog vremena upozorile Hrvatsku da ne može dobiti onavke avione kakve je dogovorila sa Izraelom, Hrvatska nije dobila niti da on takav dokument nikada nije video, istaknuvši da Hrvatska poseduje službenu usmenu i pismenu korespondenciju SAD i Hrvatske.
      Kako je u obraćanju medijima izjavio direktor Ministarstva odbrane Udi Adam, Izrael je zajedno sa Hrvatskom a u kontekstu bilateralne vojne saradnje pokrenuo projekat lovaca F-16 koji su nadograđeni izraelskim znanjem i tehnologijom.
      Pri tom je Adam naglasio da je projekat proveden u skladu sa profesionalnim standardima u okviru međuvladinog ugovora dve države ali da nažalost uslovi nisu bili spremni, da izraelska strana nije bila u mogućnosti da osigura odgovarajuću dozvolu da se trećoj strani prodaju avioni i tako provesti projekat zbog nepredviđenih okolnosti koje su bile izvan njihove kontrole.
      Takođe direktor izraelskog MO rekao je i da su kroz čitav proces ovog projekta Hrvatska i Izrael bili u otvorenom i profesionalnom dijalogu a da Hrvatska osim što je pokazala profesionalizam i ispravnu procenu u svakom koraku procesa, nije mogla uticati na ishod i da ne može biti odgovorna.
      Delegacija MO Izraela je, kako je sinoć preneo portal Obris, nakon višesatnog sastanka u Ministarstvu odbrane, boravila zatim i u Banskim dvorima gde je održan sastanak sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem a o tom sastanku je Vlada Hrvatske javnost obavestila preko društvene mreže Tviter gde je, osim toga da su Izraelci izvestili hrvatskog premijera da nisu dobili dopuštenje SAD o prodaji aviona, navedeno da će Vlada poništiti Odluku o nabavci borbenih aviona ali i da ostaje privržena nastavku modernizacije HRZ-a.
      Hrvatska je insistirala dajoj se isporuče avioni sa opremom koju je ponudio Izrael uz ugradnju sistema koji su kompatibilni sa NATO standardima / Foto: Ministarstvo odbrane Hrvatske Podsetimo, Sjedinjene Američke Države su se u načelu saglasile sa prodajom izraelskih F-16 Hrvatskoj ali samo ako se oni vrate u prvobitno stanje , dakle na nivo Block 30 kakvi su i isporučeni Izraelu 1987. i 1988. godine. SAD u principu ne dozvoljavaju da se njihova vojna tehnika prodaje sa opremom koja nije američke proizvodnje a koja je na izraelskim F-16C i D Block 30 Barak i Brakeet (tačnije novi standard Barak-2020) u velikoj meri zamenjena. Vrednost tih 12 aviona i to u originalnoj konfiguraciji Amerikanci su, prilikom procesa odlučivanja i odobrenja prodaje Hrvatskoj procenili na oko 135 miliona dolara.
      Međutim hrvatska strana je insistirala da se avioni dobiju sa izraelskim unapređenjima, jedino što je traženo da se u njih ugrade pojedini sistemi kako bi avioni odgovarali NATO standardima. Reč je pre svega o sistemima za identifikaciju svoj-tuđ (IFF), komunikacija i navigacija. Ostala oprema bi ostala izraelskog porekla sa čim se SAD ipak nisu mogle složiti.
      Hrvatska se tako našla u vrlo neugodnoj situaciji, izgubila je dragoceno vreme, proces nabavke borbenih aviona je vraćen na početak a prvobitni plan je podrazumevao da se prva dva F-16 nađu u HRZ 2020., zatim još 6 u 2021. i poslednja 4 2022. godine.
      Stanje borbene komponente HRZ-a je veoma loše, može se reći dramatično, pre par dana predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je da su operativna samo tri MiG-a 21 što je juče potvrdio i ministar odbrane Krstičević koji je dodao i da je neko odgovoran zašto je remont MiG-ova 21 tako urađen. On je podsetio i da su ugovori o njihovom remontu i modernizaciji potpisani 2013. i da su trebali leteli 800 sati sve do 2024. godine.
      Veoma interesantnu informaciju o mogućem rešenju problema hrvatske borbene avijacije, izneo je juče za elektronsko izdanje britanskog vazduhoplovnog časopisa Air Forces Monthly Vladimir Trendafilovski koji je naveo da postoje glasine da će SAD Hrvatskoj donirati 12 novijih F-16C i D Block 40 dok bi Hrvatska platila produžetak njihovog životnog veka kao i željenu nadogradnju. Navodno se očekuje da će sve ovo biti obezbeđeno po ceni koja je trebala biti plaćena za izraelske avione. Ipak Trendafilovski se na kraju ogradio da je to za sada samo nezvanična pretpostavka.
      Hrvatska ima odličnu vojnu saradnju sa SAD od kojih su do sada primili značajne donacije vojne tehnike među kojima je i 16 izviđačko-borbenih helikoptera OH-58D(R) “Kiowa Warrior“ kao i dva višenamenska helikoptera UH-60M “Black Hawk“. Helikopteri UH-60 treba da stignu sledeće godine a očekuju se dalje nabavke ili donacije ovog tipa vazduhoplova koji bi, prema sadašnjim planovima, do 2025. godine zamenili 14 srednjih transportnih višenamenskih Mi-8 i 17. U medijima ali i od hrvatskih zvaničnika obično su dobijane informacije da bi HRZ moglo imati 9 do 15 UH-60.
      Video materijal Ministarstva odbrane Hrvatske o poseti izraelske delegacije sa izjavama hrvatskog ministra odbrane i direktora MO Izraela:
       Živojin BANKOVIĆ

    • Од Поуке.орг инфо,
      Пратим овог момка на YouTube, има занимљивих клипова, био је имам, сад је решио да се повуче. Погледајте који су разлози за то
       
    • Од Милан Ракић,
      Najugledniji vojni diletant režima, Miroslav Lazanski, sažeto je objasnio mitomansku suštinu disperzirane pobedničke vojne vežbe u Srbiji: da svima pokažemo šta imamo. Muška stvar, muški lek.

      I vežbe, kao i parade, ili egzaltirani istupi važnih državnih glava, imaju smisao pokazivačkog egzibicionizma. Eto, to smo mi, samo pogledajte koliko smo jaki. Hoćete li da se pokačite sa nama?
      Javne vežbe, koje u svojoj biti sadrže slabo maskirane poruke o poželjnoj snazi režima, a ne državne vojske, uglavnom nemaju praktični značaj. Ali dobra obuka ima, operativno sadejstvo ima. Kao i ono što profesionalci umeju, ali to pokazuju samo onima kojima valja pokazati.
      U suštini „velika vežba na deset lokacija“ je malo bogatiji tehnički zbor, sa ukupnim brojnim stanjem jedne ojačane brigade. Njena dinamika je bila marketinški, ali ne i operativno taktički usaglašena. Vojnici su na svojim „tačkama“ korektno odradili posao, ali smisao celine tog poduhvata, osim neubedljivog šepurenja manekena državnog vrha, nije poznat. Ako je to poligonska parada pobednika, možda je snagu valjalo pokazivati dodatnom pacifikacijom temeljno očerupanih jastrebova (Vulina, na primer).
      Nije poznato je li postojala jedinstvena komandna i operativna usaglašenost smisaono potpuno razuđenih segmenata kao što su: „Borbena grupa u napadu, uz učešće više od 1.200 vojnika i (simboličnih) 100 sredstava ratne tehnike – borbenih vozila, aviona i protivoklopnih helikoptera“. Sve to na Pasuljanskim livadama. Slična stvar je izvedena na Pešteru, sa srodnim sredstvima i oko 2.000 vojnika i oko 100 borbenih vozila, takođe.
      Ako nema čvrste teritorijalne konotacije između ova dva segmenta, može se pojmiti da je supoziciona pretpostavka slična, uz nedoumicu o prirodi hipotetičkog neprijatelja. Osim ako takvu opasnost država ne prepoznaje u sebi samoj.
      Zato su segmenti vežbe kod Titela (ušće Begeja u Tisu), ili tenkovski marš kod Sremske Mitrovice (30 tenkova i 100 vojnika), ili stanica za dekontaminaciju čak negde na Jastrepcu, u prilično nelogičnoj disperziji i neskladu sa težištem i ciljevima dejstava (ako je to neko uopšte odredio) na Pasuljanskim livadama i Pešteru (ukupno 3.200 vojnika). Tamo je naime bilo gro ljudstva, hodajuće i leteće tehnike, i modernih borbenih sistema. I naravno, sve komandne bojeve glave.
      Bilo je i nekih naznaka protivterorističke borbe, koja je ostala u senci onih delova vežbe koji su obuhvatali najmasovnija dejstva i prisustvo „vrhovnog komandanta“.
      On je sa svoje strane pokazao uobičajeno laičko oduševljenje, čak zaprepašćen notornim principima dejstva artiljerije „zamislite, naši topovi gađaju preko naših tenkova“. Neko je morao da pripremi vrhovnog za važne izjave i da ga upozna sa vekovnom praksom da artiljerija redovno dejstvuje „preko glava“ sopstvenih jedinica. On je objasnio da su sve rakete pogodile, a „samo dve nisu“, pokušavši da objasni zašto su baš te dve omašile, ali mu se nije dalo da bude ubedljiv. Promašile, eto…
      Ako bismo pokušali da definišemo prirodu osobenih manevara pod nazivom „Vek pobednika“, mora se reći da to nije bila homogena vežba, jer nije imala jedinstvenu zamisao, konzistentnost, logiku izvođenja po vremenu, mestu i prostoru, i jedinstveni cilj. Bio je to heterogeni skup pokaznih vežbi, u kojima su dejstvovale samo „ad hok“ formirane borbene grupe, uz istrgnute delove matičnih formacijskih jedinica.
      Šta se događa sa neprijateljem i kome su upućene krajnje nejasne poruke konfuznih manevara? Izgleda svima oko nas, pa i članicama NATO-a. Vojnom vrhu godi što je vrhovni, koji nimalo ne razume stvari, očaran vežbama, koje su već na prvi pogled neusklađene sa bilo kojom istinskom ratnom hipotezom. Ali je zato proizvedena nadmena (i rekao bih sporna) teza koja, nevezana za pobednički povod od pre 100 godina glasi: U regionu niko (nije) ravan Vojsci Srbije. Osim Rumunije, koja nam je dobar komšija. Ostali bi, na osnovu te neskromne procene odnosa snaga, morali da strepe od nas, sve sa Alijansom kojoj pripadaju.
      Zašto bi iko strepeo, ako vrhovni tvrdi da nećemo ratovati. Osim ako nas neko napadne, što nije isključeno. Naprotiv, stalno je uključeno. A onda moramo pokazati da smo najjači, isključujući Rumuniju, pa bi nas ponovo smirivao neko mnogo jači od nas.
      Da li nam je takav rasplet već odnekud poznat? Jeste, ali postoji jedno više puta ponovljeno pravilo: pametni se samo jednom nauče na tuđem iskustvu. A budale bezbroj puta na svom.
      Sve mi se čini da je vežba koncipirana tako da režim sam sebe ohrabri za prinudno zbacivanje teškog bremena s leđa. Za takve, neprijatelja ima na sve strane, a čega nema može se izmisliti.
      Zbog toga predsednik sve češće gađa preko glava sopstvenih snaga, ne libeći se da potrefi i glavu, tragajući za silom koja bi rešila sve njegove strahove. Ali takve sile nema. Ako se mogu izmišljati dušmani, može i sila koja će ih satrti. Mnogo smo jaki, brate (navijačka).
      I zbog toga se jasno videlo kako ovaj tužni skup na vrhu vidi sebe sa silom i silu oko sebe. Rukuju opasnom igračkom koju ne razumeju, ali se dive i sebi i njoj. Ona je oštećena, nesolidna, prilično zastarela, ali je opasna i za njih i za nas. Vidite šta smo sve doživeli u veku iza nas. Da li vam bilo ko od onih provincijskih nesrećnika, koji se sa Tačijem ćuškaju oko mesta za sedenje iza Putina, izgleda kao pobednik?

    • Од Снежана,
      BEOGRAD
      Potresno pismo mame iz Narodnog fronta: Kao da smo u logoru, a ne u porodilištu
      Piše: Buka / Objavljeno: 24.09.2018. u 12:22h Jedna mama koja se nedavno porodila u GAK "Narodni front" odlučila je da pošalje pismo javnosti u kom je objasnila kroz kakav pakao trenutno prolaze mame i bebe nakon promena koje su stupile na snagu u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
      Pismo je objavio portal "Roditelji Srbija", a tema je odluka GAK-a da ukine dohranu i time mnoge porodilje dovede u mučnu situaciju ukoliko nisu u stanju ili pak ne žele da doje svoju decu. Njene reči prenosimo u celosti.
      “Nalazim se u porodilištu GAK Narodni Front od ponedeljka kad sam rodila svoju bebu. Treće dete po redu. Čekam otpust. Bebu dojim od nultog dana i to veoma uspešno. Podržavam svaku majku, ženu koja se porodila, u svom izboru ili mogućnosti… da li će da doji ili ne, da li želi ili jednostavno ne želi, a možda i ne može, ne potekne svima odmah mleko.
      Od srede popodne u ovom porodilištu je ukinuta dohrana, ne znam iz kog razloga ali pedijatrijske sestre tvrde da su to neki novi standardi koji moraju da se prate i da oni podržavaju najbolju ishranu za bebe, a to je majčino mleko. Taj stav nije daleko od istine, ali prvog drugog dana po porođaju jednostavno nemaju svi mogućnost da doje iako imaju želju.
      Ovde je trenutno takva situacija da majke nemaju izbora, i isključivo MORAJU da doje svoje bebe. Dohrane NEMA. Dohranu mogu da dobiju samo bebe po nalogu pedijatra i to kad se utvrdi (ne znam koliko sati ili dana nakon porođaja) da majka zaista nema ni kap mleka. Tada pedijatar potpiše i pečatira izveštaj o dohrani.
      Noć je bila jako teška i tužna. Bebe neiscrpno plaču, ja bih rekla ridaju, po pola sata, nekad i više bez prestanka. Majke pogrbljene nad svojim tek rođenim bebama pokušavaju da nahrane svoje bebe, dojkama u kojima u 70 posto slučajeva nema mleka ili ima tek pomalo da nakapaju bebama u usta. Nedovoljno. Plač je nesnosan, pretužan, užasno ga je slušati… A majke, premorene, blede, neispavane sede ili šetaju kao neki zombiji u bezizlaznoj situaciji. Ja ne znam ni kako u takvom stanju majkama može da krene mleko. Izbora nemaju, jednostavno moraju da doje, jer non stop im ponavljaju „Dohrane nema, vaše mleko je najbolje za vaše bebe!“. Neke majke ćute i mire se sa sudbinom, jedva čekaju da krenu svojim kućama, neke daju svojim bebama vodu kako bi ih umirile, neke urlaju i deru se, neke plaču zajedno sa svojim bebicama… ko kako podnese.
      Pedijatrijske sestre obilaze sobe, proveravaju da li doje, stiskaju svima bolne bradavice, ubeđuju da je to dovoljno i tako to teče od srede popodne. Ponašaju se kao neki generali, a ne medicinski radnici koji su dužni da brinu i vode računa o porodiljama i tek rođenim bebama.
      Celokupna situacija je jako potresna, bez preterivanja, mučenje za majke, mučenje za tek rođene bebe. Pregladne su. Ja sam plakala… ne mogu da verujem svojim očima i ušima… kao da smo u nekom logoru, a ne u porodilištu gde smo na svet doneli najveću ljubav i sreću.
      Imam nenormalnu potrebu da vam se obratim i obavestim o situaciji kojoj sam svedok, jer mora da postoje odgovori. Mora da postoji način da se tome stane na put. Nehumano je mnogo toga na ovom svetu, ali držati pregladne bebe i preiscrpljene majke prelazi granice i nehumanosti. Horor film… LOGOR!
      Iako nisam osetila na svojoj koži, osetila sam ogromnu bol koja će zaista teško proći a zaboraviti znam da neće.
      Veliki pozdrav Ena.”
      Izvor: roditeljisrbija.com
    • Од JESSY,
      Koliko dugo osećate bol i patnju zbog neuzvraćene ljubavi, šikaniraju vas, osećate da ste drugačiji od većine ili ono najgore trpite fizičko i psihičko nasilje u porodici, ali pretvarate se i ćutke sve to trpite godinama, ne odlučujete se za radiklne rezove samo da ne bi pukla bruka! Čini se da Srbi više od kod bilo kog drugog naroda zaziru od toga "šta će svet reći".
      Tako je kada razmišaljaju o razvodu ili kada su u situaciji da im je dete ili ukućan teže bolestan, ako slučajno imaju nekog najbližeg drugačije seksualne orijntacije... Ćute i trpe da ne puke bruka - žena trpi muživljevo iživljavnje, krije se da je dete narkoman, žena alkoholičar... Kao da je lakše imati nesrećan život i prikrivati problem nego ga rešavati, jer bi se upravo tako za sve i saznalo.
      - Bila bih srećnija milion puta da su se moji razveli. Dvadeset pet godina sam slušala svakodnevno svađe, pretnje i strahovala kada čujem ključ u bravi jer znam šta sledi. Imam traume za za ceo život! Zbog sve dece koja su prošla ili prolaze ovakve i slične stvari, ja vas molim da se razvedete i svima ulepšate život – napisala je čitateljka „Blica“ komentar na tekst šta sve deca trpe u lošem braku koji traje upravo zato što su se roditelji plašili da se razvedu "da ne bi pukla bruka".
×