Jump to content

Краљевско венчање на задушнице - да ли су Карађорђевићи и патријарх погрешили?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Побуђен текстом г. Јована Ранисављева на сајту "Стање Ствари", консултовах се поводом данашњег вјенчања краљевића Филипа са неким пријатељима озбиљним медијавелистима и канонистима, и закључих да тема "Краљевског вјенчања на Задушнице?" отвара много више питања него што се на први поглед чини. Позивам у помоћ @Zoran Đurović и друге теологе, а можда и историчаре, да се укључе у ову дебату.

Најприје доносим текст г. Ранисављева, затим мој одговор:

Јован Ранисављев: „Краљевско венчање“ на Задушнице

07 субота окт 2017

Posted by Стање ствари in Разномислије

 

Нико да посаветује принца, потомка Карађорђевог, да се на Задушнице не венчава и не праве весеља

kralj-venc.jpg?w=529&h=349

 

До титоизма венчања су се одржавала само Недељом, као нерадним даном и празником. Субота је у нашем народу дан који је посвећен покојницима. Радним данима, посебно петком и средом, нису се венчавали ни највећи безбожници. После титоизма субота је постала дан за венчања, због нерадне недеље, погодне за трежњење.

Ипак су суботе које су биле задушнице заобилажене. Принц, потомак Карађорђев, се венчава. Као монархиста ово могу само да поздравим, посебно што се овај принц увек издвајао по својим манирима и благошћу, а и принчева изабраница је нашег рода.

Али, направљен је пропуст због дана венчања, као када су перјаницу другосрбијанских екстремиста Дубравку Стојановић поставили за пратиљу престолонаследницима Александру и Чарлсу приликом посете Србији – што је био првокласан скандал.

Данас – нико да посаветује да се на Задушнице не венчава и не праве весеља. А ко да их саветује, када их венчава несрећни патријарх?

Ставови изнети у рубрици „Разномислије“ не одражавају нужно и становиште „Стања ствари“

Одговор др Александра Живковића

Господине Јоване, отворили сте многа значајна питања, не замјерите, али чини ми се мало у афекту. Што кажу код нас у Црну Гору каква је то свадба без поломљенијех глава.))
И сам сам мало у афекту, краљевић Александар се није удостојио да позове на вјенчање, нпр мог брата од ујака и мене, који смо пра-пра унуци Марије Петровић, старије сестре Карађорђеве удате у Новаковиће у Маслошеву, а ми смо у Србији најближа остали стричеви „по бабине линије“ краљевићу Филипу, коме нека је на многа и благословена љета овај брак.
Још један мање битан детаљ, професорку Дубравку Стојановић, знам поуздано, као пратњу принцу Чарлсу и Камили није изабрао ни краљевић Александар,ни британски амбасадор, који је имао у виду једну историчарку која далеко боље познаје прошлост Београда, него директно протокол Форин офиса.
А сада озбиљније теме које покреће Ваш напис, због којих сам морао да консултујем историчаре-медиавелисте и канонисте. Ви у основи мислите оно што и већина вјерника: субота је задушни дан, недјеља за весеље. Овдје је додатан проблем што је вјенчање пало на Михољске (Кирјака Отшелника) задушнице. Прво, те задушнице се помињу код светих отаца, али нијесу црквено обавезне, у нашој Помјесној цркви су се обиљежавале само на подручју Карловачке митрополије. Друго, црквено рачунање времена се разликује од свјетовног – у принципу нови дан почиње послије Вечерњег, које није фиксно одређено. Дакле и да је „обична“ субота и да су обавезујуће задушнице, „несрећни патријарх“, како га Ви зовете, а ја мислим срећан да коначно дочека једног ожењеног краљевића, направио би преступ само ако у Саборној цркви није служено вечерње, пре обреда заручења и вјенчања. Ви сте у праву да је пракса код нас била, и до ње се држало врло строго, да се вјенчање обавља у недјељу. Грци имају праксу да суботом послије Вечерњег, када је дакле почела недјеља, праве вјенчање и наравно свадбу. Таква праксу увео је епископ бачки Иринеј у својој епархији деведесетих година. Био сам на таквим вјенчањима и свадбама и морам да признам да су ми дјеловале трезвеније него Вама. Но то је субјективан утисак.
Заправо, како ми објашњавају ови пријатељи средњевјековци и канонисти проблем је са недјељом. Недјеља је дан посвећен Господу, када се као што и име каже ништа не ради, већ се послије литургије по канонима савјетује пребивање у молитви, а најмање се праве светковине и гозбе и то оне које завршавају сексуалним чином као што је свадба. Црква је имала великих проблема, да се снађе између акривије и икономије у примјењивању канона, углавном имамо података да је било и свадби на Дан Господњи, али да су се гозбе ипак препоручивале за суботу, којом се не пости супротно тврдњама неких занесених „ревнитеља“, сачувани подаци о средњовјековним епитимијама у Србији највише говоре о онима који су при суботњим свадбеним пировима, крали, претјеривали у пијанству итд. Но то, опет не значи, ни да је грчка пракса вјенчања послије вечерњег у суботу кад већ је почела недјеља канонски исправна. Има ту још много проблема између свјетовног циклуса смјењивања дана и ноћи и њиховог смјењивања у црквено- молитвеном смислу. Најугроженија је ту, управо, Недјеља, јер су нам од протестанских вјерских школа (којима су они мислили да испуњавају обавезу размишљања о Господу), до праксе „недјељних ручкова“, о квази-либералној шопинг недјељи да и не говорим, остали многи ожиљци на православном поимању времена.
У сваком случају, хвала што сте покренули једну значајну тему.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Једна дигресија: ако је тема "поста суботом" разрјешена, за оне који имају уши да чују, постоји реални проблем код неких вјерника да ли сриједу и петак треба да посте по дневном циклусу времена дан-ноћ, или по црквеном до Вечерње. "Мрсна субота" ту помаже, јер је јасно да се петак пости до поноћи. То је један од примјера како је и народно рачунање времена, утицало на црквено.

Но, и времену у коме је како је изванредно прозрео Борис Пастернак: "Све потонуло у фарисејство", ипак смо обавезни да будемо по Милости Божијој и нашем труду и трезвености, што мање фарисеји. Знамо од самог Господа да "Нијесу људи ради суботе...".

Када је црквено вјенчање у питању, пракса која је релативно касно ушла у Цркву и схваћена као светотајинска, оно за канонисте средњовјековне никада није могло да буде одвојено од гозбе (пира), није ли и сам Господ чудом у Кани Галилејској благословио весеље. Оно што наш народ каже да се радосним поводом окупљамо, а најрадоснији по традицији јесте свадба. Дакле, појашњења ради Црква не осуђује пировање након обреда вјенчања (када ћемо да пирујемо ако не тада?), као што је нпр осуђивала позориште, циркус и слично. (Друга је ствар што се наш живот претворио у непрекидно "Грандово народно весеље", испразно пировање, са елементима Бодријаровског симулакрума.) Зато би, можда више требало инсистирати на везивању праксе вјенчања за Свету литургију, али тако да не буде избјегнута и породично-пријатељска гозба (весеље) у наставку.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, ana čarnojević рече

otac A. Đakovac nam je jednom prilikom rekao da se posti do subote posle liturgije. ako ćemo baš pravilno.

Јесте. Надам се да сте свјесни, заправо сигуран сам у то, да овим отварате још једно важно питање, кадаговоримо о ономе што је "баш правилно". У 11. вијеку дошло је до коначне побједе манастирског типика над парохијским типицима (који су раније упражњавани). Ми смо као Помјесна црква од Светог Саве до данас тако функционисали. Народ је наравно тешко подвргнути правилима која важе за иноке. Ни ријетко причешћићевање ни не учествовање у литургији, посебно суботом, нијесу били посљедица неког "литургијског става" наших предака, него плод историјских околности. Не би се ја данас дичио нашом узнапрједовалом литургијском свијешћу у односу на њихово строго придржавање поста. Међугенерацијски односи у исповједању вјере, често се површно разматрају. У овом конкретном случају, поста до петка у поноћ (или сриједу) дјеловала је нека "народна икономија", која није била битно супротстављења црквеном правоживљу.

Но, наравно волио бих да неко компетентнији пише о потреби парохијских типика (пре 10-година била је серија чланака, превода са јелинског, о томе у "Видослову"). Ми смо често на форуму помињали вечерње служење Литургије Пређеосвећених дарова, ту опет имате проблем строгог неузимања хране и пића пре прићешћа, од поноћ тог дана, евентуално по икономији за изнемоглије и старије од поднева).

У вријеме мог дјетињства седамдесетих година нигдје се није служило Васкршње јутрење у поноћ. "Поноћка" је схватана као католички изум. Но народна мудрост и пастирске потребе су ово доста срећно промјениле.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не знам оклен ова халабука, ал ајд'.

Прво, јуче смо прослављали Свете Краљеве.

Друго, задушнице померају датум, и оно што је требало да се обави, обавило се пре подне.

Венчање је почело касно,око 16 часова, чини ми се.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

свеједно ако већ држе до иоле неког обичаја, могли су било који други дан обавити венчање. Ако су били спремни да потенцирају то венчање, негде видех чак пуно пута податак да је то прво венчање од 1922 што напросто није истина јер знам да је било доста венчања у Саборној цркви, могли су да избегну да буде то венчање на задушнице, напросто могли су и нису морали да силују да буде баш тад...ево данашњег дивног дана, ево следеће недеље, ено прошле недеље итд.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

али опет, ако идемо логиком ствари да су у Исусу сви живи, и да треба "оставити мртве да укопавају своје мртве", долазимо до тога да овај несрећни покушај опљувавања Цркве па и Карађорђевића има утемељење у обичном сујеверју, а не у непоштовању мртвих

@александар живаљев, е моји Карађорђевићи, дошли сте на то да вас једна Обреновићка брани, нема шта, виђени сте за Ивањицу :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 11. априла 2021. године, у четврту недељу Великог поста - Недељу средопоснуа, свету архијерејску Литургију у параклису Светог Јована Богослова на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

       
      Његова Светост Патријарх је изразио велико задовољство и радост што је у прилици да богослужи на Православном богословском факултету: - Факултет је једна од најважнијих тачака живота наше Цркве. Богословски факултет је корен из којег расте стабло и рађају плодови мисије наше Цркве. Факултет је наша кућа и место где се трудимо да учимо аутентично богословље, богословље које није само стерилна философска, макар и најсавршенија, мисао, а није ни само реч о Богу, него богословље које је истовремено живот у складу са оним у шта верујемо.
      Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију су саслуживали архимандрит Прокопије (Тајар) из Антиохијске Патријаршије, јеромонах Нектарије (Ђурић), протонамесник Драган Поповић, јереј Бориша Шањић, јерођакон Сава (Бундало) и ђакон Здравко Јовановић. 
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архимандрит Јован Радосављевић који се упокојио у Господу на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, 8. априла, према сопственој жељи почива на монашком гробљу манастира Лелић, крај Аве Авакума, дугогодишњег игумана Светониколајевске обитељи, који је земаљски скончао истог дана пре три године. 
      Уз саслужење више свештенослужитеља из више Епархија СПЦ, Заупокојеном Литургијом овога јутра (10. април), началствовао је Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, у чијој је Епархији последње године монашког живота провео архимандрит Јован, уз браћу архијереје: Његово Преосвештенство Епископа крушевачког г. Давида и Његово Преосвештенство Епископа нишког г. Арсенија. После Светог јеванђеља беседио је Епископ крушевачки Давид који је истакао да је за нас кључно сазнање да смо сви Божја творевина, да смо људи, али да је смисао живота оличен у очекивању Онога пред кога ћемо изаћи на суд. Са тим сазнањем живео је архимандрит Јован чији живот Епископ Давид оцењује као пример верности Господу, али испуњен бројним тешкоћама и искушењима. „Његов дуг земаљски живот био је испуњен патњама и страдањима, изнео је свој крст јасно и богобојажљиво“, посведочио је Епископ Давид.
       
       
      Након литургијског сабрања одслужен је помен крај одра архимандрита Јована. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј уз саслужење поменутих Епископа, као и викарног Владике мохачког г. Исихија. У међувремену су се сабору прикључили Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Помен је одслужио и Патријарх Порфирије. Пред почетак монашког опела дошао је и Епископ Јован Пурић. Уприличена је литија око манастирске цркве, а опело у летњем олтару је служио Патријарх Порфирије уз саслужење поменутих Епископа и великог броја свештенослужитеља. Беседио је Патријарх Порфирије који је нагласио да је Господ архимандрита Јована позвао Себи кад је отац Јован био најспремнији. Од његових бројних лепих особина издвојио је смирење и скромност, подвлачећи да је у свом дугом животу доживљавао и бројне увреде и понижења, која је носио као радост и благослов Божји.

      Након Патријарха Порфирија беседио је и Владика Иринеј који је подвукао да је архимандрит Јован угађао Богу, служио му верно и посвећено, као и да је његов живот био у знаку Крста и васкрсења. Себе назива његовим скромним и недостојним учеником, али и духовним сином оца који је био саборни човек, негујући у себи црквену свест.

      Окупили су се и бројни верници, а међу њима је и др Милета Радојевић, саветник министра просвете и бивши директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама у Влади Републике Србије, као и градоначелник града Ваљева Лазар Гојковић. Приређена је трпеза љубави.
       
      Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил разговарао је 7. априла 2021. године телефоном са Архиепископом охридским г. Јованом, који борави у посети Руској Православној Цркви са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
       
      Патријарх Кирил је топло поздравио архијереја Српске Православне Цркве и изразио жаљење што се њихов лични сусрет, који је требало да буде тог дана, није могао одржати због епидемије.
      Предстојатељ Руске Православне Цркве се распитао о здравственом стању и лечењу архиепископа Јована обављеном током посете, изразивши жељу да се уважени гост врати својој пастви са новом снагом.
      Архиепископ Јован је захвалио Његовој Светости Патријарху Кирилу на бризи коју је указао организовањем његовог лечења у Русији и поделио утиске о боравку у Москви и плану да посети Санкт Петербург.
      Архиепископ охридски Јован је предстојатељу Руске Православне Цркве изнео своје виђење тренутног стања међуправославних односа и црквене ситуације у Украјини. По мишљењу архијереја Српске Патријаршије, Православна Црква је сада у стању нарушеног јединства, што је унело напетост и разједињеност у живот свих помесних Православних Цркава.
      Архиепископ Јован је нагласио потребу очувања вековног канонског поретка. Православна Црква, како је истакао, „никада није имала и не може имати један центар по узору на Римокатоличку Цркву“, јер свака од помесних Православних Цркава поседује пуноћу апостолског наслеђа. Архијереј је нагласио да је Украјинска Православна Црква „савршена апостолска Црква која је добровољно одлучила да остане под јурисдикцијом Московске Патријаршије и ужива аутономију у границама Руске Православне Цркве“.
      Архиепископ Јован је приметио да се при одређивању редоследа поступања у вези са расколницима увек сматрало кључним мишљење киријархалне Цркве, која најбоље познаје ситуацију у оквиру своје надлежности. „Немогуће је да Синод било које географски удаљене Цркве детаљније и више зна о расколницима и самопроглашенима (самосветима, саморукоположенима) у Украјини“.
      „Српска Православна Црква поштује организациону структуру Московске Патријаршије, чији је саставни део самоуправна Украјинска Православна Црква, на чијем је челу Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Српска Православна Црква је увек била и остала чувар догмата, то јест на страни истине и канонског поретка”, рекао је архиепископ Јован.
      На молитвено сећање, Архиепископ охридски г. Јован је поклонио Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу икону Свих охридских светитеља, од Светог Климента Охридског до последњег канонизованог који је службовао на тој древној столици, светог Николаја Велимировића.
      Извор:  Служба за комуникацију Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије (https://mospat.ru/ru/news/86962/)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 9. априла 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Његову Екселенцију Кун Адама, амбасадора Краљевине Белгије у Републици Србији.

       
      Патријарх српски г. Порфирије и амбасадор Адам су разговарали о актуелним проблемима који постоје у Европи и региону, а који се по речима Патријарха морају решавати дијалогом. - Сви су људи боголика бића и желим да, према скромним могућностима, свима помогнем како би се сачувао мир и изградили односи пуни поверења и узајамног поштовања међу народима, рекао је Патријарх г. Порфирије.
      Амбасадор Краљевине Белгије је честитајући Патријарху на устоличењу напоменуо да Српска Православна Црква има велики утицај у друштву и значајну улогу у зближавању и сарадњи народâ на Балкану. У том процесу може да рачуна на подршку Владе Краљевине Белгије.
      Пријему су присуствовали први секретар Амбасаде Краљевине Белгије у Републици Србији г. Рубен Ван Опстал и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 8. априла 2021. године у Патријаршијском двору у Београду др Петрa Петковићa, директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије.

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве са пажњом je саслушао анализу стања и питања од кључне важности за останак и опстанак српског народа у јужној српској покрајини. Патријарх г. Порфирије је изразио задовољство сарадњом Српске Православне Цркве са Канцеларијом за Косово и Метохију, посебно у односу на подршку црквама и манастирима које имају важност за све који тамо живе, зато што се у њима свештеници, монаси и монахиње свакодневно моле Богу за мир и добробит свих људи. Његова Светост је посебно нагласио нужност чувања мира и да наша држава треба да инсистира на одржању дијалога на начелима права и правде.
      Директор Петковић је указао да су безбедносна ситуација и положај српског народа на Косову и Метохији пред бројним изазовима и озбиљним искушењима, јер је постоји опасност да дијалог и разговори буде замењени уценама и претњама.
      Патријарх Порфирије, који је и иначе добро упознат са проблемима Цркве и народа на Косову и Метохији, посебно је указао на опасност да се наставе напади на наше светиње, попут последњих напада за време његовог боравка у Пећкој Патријаршији. Саговорници су се сагласили да такви напади имају за циљ протеривање српског народа са вековних огњишта, затирање наше прошлости и духовности, како би био уништен сваки траг историјског континуитета српског народа и државе на Косову и Метохији.
      Посебна пажња у разговору Његове Светости Патријарха и директора Канцеларије за Косово и Метохију дата је пројекту обнове тешко оштећене цркве Богородице Љевишке у Призрену и очувању и обнови ставропигијалне лавре Пећке патријаршије.
      Предстојатељ Српске Православне Цркве и директор Канцеларије за Косово и Метохију поновили су став да је од непроцењивог значаја да Црква и Држава заједничким напорима и старањем делају за бољитак нашег народа у покрајини.
      Његова Светост је саслушао и информацију о процесу имунизације српског становништва са Косова и Метохије против вируса ковид 19.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...