Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

александар живаљев

Краљевско венчање на задушнице - да ли су Карађорђевићи и патријарх погрешили?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Побуђен текстом г. Јована Ранисављева на сајту "Стање Ствари", консултовах се поводом данашњег вјенчања краљевића Филипа са неким пријатељима озбиљним медијавелистима и канонистима, и закључих да тема "Краљевског вјенчања на Задушнице?" отвара много више питања него што се на први поглед чини. Позивам у помоћ @Zoran Đurović и друге теологе, а можда и историчаре, да се укључе у ову дебату.

Најприје доносим текст г. Ранисављева, затим мој одговор:

Јован Ранисављев: „Краљевско венчање“ на Задушнице

07 субота окт 2017

Posted by Стање ствари in Разномислије

 

Нико да посаветује принца, потомка Карађорђевог, да се на Задушнице не венчава и не праве весеља

kralj-venc.jpg?w=529&h=349

 

До титоизма венчања су се одржавала само Недељом, као нерадним даном и празником. Субота је у нашем народу дан који је посвећен покојницима. Радним данима, посебно петком и средом, нису се венчавали ни највећи безбожници. После титоизма субота је постала дан за венчања, због нерадне недеље, погодне за трежњење.

Ипак су суботе које су биле задушнице заобилажене. Принц, потомак Карађорђев, се венчава. Као монархиста ово могу само да поздравим, посебно што се овај принц увек издвајао по својим манирима и благошћу, а и принчева изабраница је нашег рода.

Али, направљен је пропуст због дана венчања, као када су перјаницу другосрбијанских екстремиста Дубравку Стојановић поставили за пратиљу престолонаследницима Александру и Чарлсу приликом посете Србији – што је био првокласан скандал.

Данас – нико да посаветује да се на Задушнице не венчава и не праве весеља. А ко да их саветује, када их венчава несрећни патријарх?

Ставови изнети у рубрици „Разномислије“ не одражавају нужно и становиште „Стања ствари“

Одговор др Александра Живковића

Господине Јоване, отворили сте многа значајна питања, не замјерите, али чини ми се мало у афекту. Што кажу код нас у Црну Гору каква је то свадба без поломљенијех глава.))
И сам сам мало у афекту, краљевић Александар се није удостојио да позове на вјенчање, нпр мог брата од ујака и мене, који смо пра-пра унуци Марије Петровић, старије сестре Карађорђеве удате у Новаковиће у Маслошеву, а ми смо у Србији најближа остали стричеви „по бабине линије“ краљевићу Филипу, коме нека је на многа и благословена љета овај брак.
Још један мање битан детаљ, професорку Дубравку Стојановић, знам поуздано, као пратњу принцу Чарлсу и Камили није изабрао ни краљевић Александар,ни британски амбасадор, који је имао у виду једну историчарку која далеко боље познаје прошлост Београда, него директно протокол Форин офиса.
А сада озбиљније теме које покреће Ваш напис, због којих сам морао да консултујем историчаре-медиавелисте и канонисте. Ви у основи мислите оно што и већина вјерника: субота је задушни дан, недјеља за весеље. Овдје је додатан проблем што је вјенчање пало на Михољске (Кирјака Отшелника) задушнице. Прво, те задушнице се помињу код светих отаца, али нијесу црквено обавезне, у нашој Помјесној цркви су се обиљежавале само на подручју Карловачке митрополије. Друго, црквено рачунање времена се разликује од свјетовног – у принципу нови дан почиње послије Вечерњег, које није фиксно одређено. Дакле и да је „обична“ субота и да су обавезујуће задушнице, „несрећни патријарх“, како га Ви зовете, а ја мислим срећан да коначно дочека једног ожењеног краљевића, направио би преступ само ако у Саборној цркви није служено вечерње, пре обреда заручења и вјенчања. Ви сте у праву да је пракса код нас била, и до ње се држало врло строго, да се вјенчање обавља у недјељу. Грци имају праксу да суботом послије Вечерњег, када је дакле почела недјеља, праве вјенчање и наравно свадбу. Таква праксу увео је епископ бачки Иринеј у својој епархији деведесетих година. Био сам на таквим вјенчањима и свадбама и морам да признам да су ми дјеловале трезвеније него Вама. Но то је субјективан утисак.
Заправо, како ми објашњавају ови пријатељи средњевјековци и канонисти проблем је са недјељом. Недјеља је дан посвећен Господу, када се као што и име каже ништа не ради, већ се послије литургије по канонима савјетује пребивање у молитви, а најмање се праве светковине и гозбе и то оне које завршавају сексуалним чином као што је свадба. Црква је имала великих проблема, да се снађе између акривије и икономије у примјењивању канона, углавном имамо података да је било и свадби на Дан Господњи, али да су се гозбе ипак препоручивале за суботу, којом се не пости супротно тврдњама неких занесених „ревнитеља“, сачувани подаци о средњовјековним епитимијама у Србији највише говоре о онима који су при суботњим свадбеним пировима, крали, претјеривали у пијанству итд. Но то, опет не значи, ни да је грчка пракса вјенчања послије вечерњег у суботу кад већ је почела недјеља канонски исправна. Има ту још много проблема између свјетовног циклуса смјењивања дана и ноћи и њиховог смјењивања у црквено- молитвеном смислу. Најугроженија је ту, управо, Недјеља, јер су нам од протестанских вјерских школа (којима су они мислили да испуњавају обавезу размишљања о Господу), до праксе „недјељних ручкова“, о квази-либералној шопинг недјељи да и не говорим, остали многи ожиљци на православном поимању времена.
У сваком случају, хвала што сте покренули једну значајну тему.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Једна дигресија: ако је тема "поста суботом" разрјешена, за оне који имају уши да чују, постоји реални проблем код неких вјерника да ли сриједу и петак треба да посте по дневном циклусу времена дан-ноћ, или по црквеном до Вечерње. "Мрсна субота" ту помаже, јер је јасно да се петак пости до поноћи. То је један од примјера како је и народно рачунање времена, утицало на црквено.

Но, и времену у коме је како је изванредно прозрео Борис Пастернак: "Све потонуло у фарисејство", ипак смо обавезни да будемо по Милости Божијој и нашем труду и трезвености, што мање фарисеји. Знамо од самог Господа да "Нијесу људи ради суботе...".

Када је црквено вјенчање у питању, пракса која је релативно касно ушла у Цркву и схваћена као светотајинска, оно за канонисте средњовјековне никада није могло да буде одвојено од гозбе (пира), није ли и сам Господ чудом у Кани Галилејској благословио весеље. Оно што наш народ каже да се радосним поводом окупљамо, а најрадоснији по традицији јесте свадба. Дакле, појашњења ради Црква не осуђује пировање након обреда вјенчања (када ћемо да пирујемо ако не тада?), као што је нпр осуђивала позориште, циркус и слично. (Друга је ствар што се наш живот претворио у непрекидно "Грандово народно весеље", испразно пировање, са елементима Бодријаровског симулакрума.) Зато би, можда више требало инсистирати на везивању праксе вјенчања за Свету литургију, али тако да не буде избјегнута и породично-пријатељска гозба (весеље) у наставку.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, александар живаљев рече

Једна дигресија: ако је тема "поста суботом" разрјешена, за оне који имају уши да чују, постоји реални проблем код неких вјерника да ли сриједу и петак треба да посте по дневном циклусу времена дан-ноћ, или по црквеном до Вечерње. "Мрсна субота" ту помаже, јер је јасно да се петак пости до поноћи. То је један од примјера како је и народно рачунање времена, утицало на црквено.

 

otac A. Đakovac nam je jednom prilikom rekao da se posti do subote posle liturgije. ako ćemo baš pravilno.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, ana čarnojević рече

otac A. Đakovac nam je jednom prilikom rekao da se posti do subote posle liturgije. ako ćemo baš pravilno.

Јесте. Надам се да сте свјесни, заправо сигуран сам у то, да овим отварате још једно важно питање, кадаговоримо о ономе што је "баш правилно". У 11. вијеку дошло је до коначне побједе манастирског типика над парохијским типицима (који су раније упражњавани). Ми смо као Помјесна црква од Светог Саве до данас тако функционисали. Народ је наравно тешко подвргнути правилима која важе за иноке. Ни ријетко причешћићевање ни не учествовање у литургији, посебно суботом, нијесу били посљедица неког "литургијског става" наших предака, него плод историјских околности. Не би се ја данас дичио нашом узнапрједовалом литургијском свијешћу у односу на њихово строго придржавање поста. Међугенерацијски односи у исповједању вјере, често се површно разматрају. У овом конкретном случају, поста до петка у поноћ (или сриједу) дјеловала је нека "народна икономија", која није била битно супротстављења црквеном правоживљу.

Но, наравно волио бих да неко компетентнији пише о потреби парохијских типика (пре 10-година била је серија чланака, превода са јелинског, о томе у "Видослову"). Ми смо често на форуму помињали вечерње служење Литургије Пређеосвећених дарова, ту опет имате проблем строгог неузимања хране и пића пре прићешћа, од поноћ тог дана, евентуално по икономији за изнемоглије и старије од поднева).

У вријеме мог дјетињства седамдесетих година нигдје се није служило Васкршње јутрење у поноћ. "Поноћка" је схватана као католички изум. Но народна мудрост и пастирске потребе су ово доста срећно промјениле.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам оклен ова халабука, ал ајд'.

Прво, јуче смо прослављали Свете Краљеве.

Друго, задушнице померају датум, и оно што је требало да се обави, обавило се пре подне.

Венчање је почело касно,око 16 часова, чини ми се.

Share this post


Link to post
Share on other sites

свеједно ако већ држе до иоле неког обичаја, могли су било који други дан обавити венчање. Ако су били спремни да потенцирају то венчање, негде видех чак пуно пута податак да је то прво венчање од 1922 што напросто није истина јер знам да је било доста венчања у Саборној цркви, могли су да избегну да буде то венчање на задушнице, напросто могли су и нису морали да силују да буде баш тад...ево данашњег дивног дана, ево следеће недеље, ено прошле недеље итд.

Share this post


Link to post
Share on other sites

али опет, ако идемо логиком ствари да су у Исусу сви живи, и да треба "оставити мртве да укопавају своје мртве", долазимо до тога да овај несрећни покушај опљувавања Цркве па и Карађорђевића има утемељење у обичном сујеверју, а не у непоштовању мртвих

@александар живаљев, е моји Карађорђевићи, дошли сте на то да вас једна Обреновићка брани, нема шта, виђени сте за Ивањицу :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски Иринеј, на Свети и Велики четвртак богослужио је у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској Коси. 

       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      По завршетку Литургије пређеосвеђених дарова у понедељак Страдалне седмице Свјатејши патријарх Кирил је у Донском ставропигијалном манастиру обавио молебан пред почетак чина мироварења. Освећење мира је једно од свештенодејстава Православне Цркве и по традицији обавља га једино предстојатељ Помесне аутокефалне Цркве, али не сваке године, него кад понестане мира освећено раније.
       
      Припреме вештастава за мироварење почиње Крстопоклоне седмице Великог поста,  мироварење се обавља на Велики понедељак, уторак и среду, а само освећење на Божанској Литургији на Велики четвртак.
       
      Извор: Православие ру (са руског Инфо служба СПЦ)
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 24. априла 2019. године у Патријаршији српској у Београду Председавајућег Председништва БиХ г. Милорада Додика. Пријему је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Патријарх московски и све Русије Кирил упутио је ускршњи поздрав предстојатељима инославних Цркава, међу којима су: патријарх коптске Цркве Тавадрос II, римски папа Фрања, поглавар Сиро-јаковитске Цркве патријарх Мар Игњатије Јефрем II, Врховни патријарх и Католикос свих Јермена Карекин II, Католикос Патријарх Асирске Цркве од Истока Мар Геваргис III Слива, маронитски патријарх Бешера Бутрос, Католикос од Истока митрополит маланкарски Василије Мар Тома Павле II и Етиопски патријарх Абуна Матија I. Неке од ових Цркава светкују Васкрс по источној пасхалији.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Свјатјејши патријарх Вартоломеј изразио је запрепашћење због терористичких напада на цркве и хотеле када је више од 200 људи изгубило животе, а неколико стотина тешко рањено за време ускршњих празника светкованих по западној пасхалији.

      Предстојатељ Цариградске патријаршије осудио је све терористичке чинове, као и сваки чин мржње, насиља и фундаментализма било с које стране они долазили. Све-свјатјејши је позвао свакога да ради путем дијалога и у духу међусобног уважавања на очувању мира у свету. „Света и Велика Црква Христова моли се за покој жртава и изражава искрено саучешће њиховим породицама, а повређенима жели брз опоравак.“
      Патријарх васељенски је изразио жаљење Римокатоличкој цркви у Шри Ланки, влади и народу ове земље. Истовремено је замолио митрополита сингапурског да ову поруку лично пренесе римокатоличким хришћанима, властима и народу.
      Телеграм саучешћа упутио је и Његово Блаженство румунски патријарх Данило, осудивши ове нападе као плод мржње и насиља. Он је притом истакао да се морамо молити за прекид оваквих чинова насиља и борити се за њихово спречавање.

      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...