Jump to content
Милан Ракић

Suzanne Moore: Koliko poznajemo Ameriku (Odnos Amerikanaca prema posedovanju vatrenog oružja)

Оцени ову тему

Recommended Posts

Kada sam prvi put otišla na večeru kod moje drugarice Sherry, ugledala sam rupe od metaka na njenim belim kuhinjskim ormarićima. Sherry mi je bila nova drugarica, u stvari jedina, jer sam tek bila stigla u Majami. Njena majka je videla šta gledam i objasnila mi: „Tu se Shane upucao“. Shane je bio Sherryin rođak. Njenu majku je najviše pogodilo to što se upucao pištoljem njenog muža. Bila sam suviše pristojna da bih pitala da li je Shane izvršio samoubistvo ili je stradao nesrećnim slučajem. Imao je 16 godina.

Foto_Neda-Radulovic-Viswanatha-1.jpg

Johnson Valley, USA, foto: Neda Radulović-Viswanatha

Čim nam se pridružio, Sherryn tata mi je pokazao svoju ogromnu zbirku pušaka. Komad po komad. Ćutala sam i klimala glavom, jer nisam znala šta da kažem. Imala sam 21 godinu i doselila sam se u Majami jer sam mislila da je Njujork suviše opasan (da, znam – sada znam). Svaki momak sa kojim sam izlazila u Majamiju davao mi je svoj pištolj da ga nosim u torbi dok smo van kuće. To mi je postalo normalno. Amerika mi je bila u krvi, doslovno – otac mi je Amerikanac – i pretpostavljala sam da biti Amerikanac znači upravo to.

Moj otac je mojoj majci pružio američki san: bekstvo iz varošice u Safolku u zemlju pontijaka i ogromnih frižidera. Toliko je volela Ameriku da se dva puta udavala za Amerikance (između njih i za jednog Engleza). „Tvoj otac mi je poklonio divan mali revolver“, rekla mi je jednom. Za nju je to bio glamurozan detalj, kao njene mentol cigarete – pravi damski pištolj.

Odnos Amerikanaca prema posedovanju vatrenog oružja varira od države do države. SAD su u stvari skup različitih zemalja. Na primer, kada sam se 80-ih godina vratila u Njujork, opšti stav je bio da je nasilje vatrenim oružjem najgori mogući zločin. Otišla sam u Ameriku jer sam verovala da ću tu ostvariti svoje snove. Ubrzo sam shvatila da je američka kultura suštinski različita od britanske. To se ne vidi na prvi pogled zbog iluzije sličnosti koju stvara popularna kultura. Britanci masovno veruju da poznaju Ameriku zato što su jednom ručali na Menhetnu: oni su isti kao mi samo su im porcije veće i kada bi nas slušali, svi njihovi problemi bi bili rešeni.

To je naravno samoobmana. SAD su nesaznatljive i samima sebi, što najbolje pokazuju izbor Donalda Trumpa za predsednika i debata o kontroli oružja. Gnevni belac sedi u Beloj kući, pa gnevni belci koji ubijaju mnogo ljudi iz vatrenog oružja ne mogu biti teroristi. Reakcija građana na masovna ubistva je kupovina još vatrenog oružja da bi se bolje zaštitili. Ovaj mentalitet je mnogima od nas nerazumljiv. Amerikanci prosto imaju pojačanu sklonost da se ubijaju vatrenim oružjem i opijatima. Oni žive u strahu od terorizma koji nadire spolja, preko nekog mitskog zida, a zapravo je teror deo njihove kulture.

original

Posle svakog masovnog masakra navode se iste brojke. Procenjuje se da SAD imaju najveći broj komada vatrenog oružja u privatnom vlasništvu – 2012. godine navođeno je 300 miliona komada u posedu približno jedne trećine stanovništva (dovoljno da svaki muškarac, žena i dete u Americi imaju svoj pištolj ili pušku). Druga zemlja na ovoj listi je Jemen. U SAD svakoga dana 18 mladih ljudi izgubi život od metka. Pored toga, samoubistvo – najčešće iz vatrenog oružja – drugi je po redu uzrok smrti Amerikanaca od 15. do 34. godine.

Jedan od najtužnijih delova potresne knjige Garyja Younga Another day in the death of America / Još jedan dan smrti Amerike je onaj kada roditelji upucane dece priznaju svoje olakšanje. Majka Tyshona Andersona, koji je u 18. godini ubijen u obračunu bandi, kaže: „Bar više ne moram da brinem da li on puca u nekoga ili neko u njega.“

Svaki pošteni američki liberal može da se pozove na Australiju, gde je kontrolom oružja smanjen broj ubistava. Zakoni bi mogli da nametnu niz provera pre nego što se nekome odobri posedovanje oružja. Pa ipak, to se ne dešava. Na američkim sajmovima oružja čovek se oseća kao antropolog u nekoj stranoj kulturi. Ko su ti ljudi? NRA (National Rifle Association) je moćna organizacija, a nedavno smo na ulicama Šarlotsvila videli samozvanu lokalnu miliciju. I to nije samo zaostala i „zanemarena“ Amerika, već zemlja strana zapadnom posmatraču.

Narativ o decentralizovanoj državi podrazumeva i mahanje drugim amandmanom, ali deo problema s kontrolom oružja je upravo reč „kontrola“. I Obamacare je odbačen kao nešto što ima veze sa kontrolom. Uznemirava me to što ne vidim rešenje za masovna ubistva u Americi, u smislu da ne volim američku zavisnost od kola, ali ne mogu da zamislim tu zemlju bez njih.

U debati o kontroli oružja prevladala je slika o dva sukobljena dela društva koji preteći kruže jedan oko drugoga. Čini se kao da je veliki deo Amerike izgubio karakteristike razvijenog zapadnog društva. Pogledajte stepen nejednakosti, stopu dečjeg mortaliteta, zavisnost od narkotika, fenomen samoranjavanja. Odbacivanje centralizovane države je deo američkog shvatanja slobode. Posledica toga je da mnogi ljudi američku kulturu sve manje doživljavaju kao svoju.

Kada me je jedan bivši američki policajac učio da pucam, naglasio je da deca što ranije treba da stiču to znanje. „Sa koliko godina po vašem mišljenju dete treba da dobije svoje prvo oružje?“ upitala sam ga.

„Tri.“

Suzanne Moore The_Guardian-logo.png

Prevela Slavica Miletić logo.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://www.standard.rs/svet/38934-контроверзе-масакра-у-лас-вегасу

КОНТРОВЕРЗЕ МАСАКРА У ЛАС ВЕГАСУ

  • четвртак, 05 октобар 2017 22:56

lasvegas01ПОЛ КРЕЈГ РОБЕРТС

Хоћемо ли опет експертима лепити етикету „теоретичара завере“, као што смо урадили са онима који су довели у питање званичну верзију 11. септембра?

Поштовани читаоци, ценим поверење које ми указујете вашим мејловима у којима ме питате за моје мишљење о пуцњави у Лас Вегасу. Многи од вас сумњају да се ради о још једној false flag (лажна застава) операцији, па ме питате за њен мотив.

Не знам да ли се ради false flag операцији, и, акојесте, ко је одговоран и због чега. Не очекујем да ћу икад сазнати. Ту причу створили су владини званичници и медији. Једни начин да икад нешто сазнате је да лично истражујете. Морали бисте да одете у Лас Вегас, истражите место злочина, постављате питања у хотелу, проучите одговоре (ако их уопште добијете), пронађете и интервјуишете рањене, присуствујете сахранама и прегледате тела убијених, причате са њиховим породицама, распитате се о оружју које је наводно коришћено и покушате да из њега пуцате у мете које се налазе далеко испод вас, упоредите број жртава са бројем пуцњева који се чују на снимцима итд. Другим речима, морали бисмо да урадимо посао који су раније радили новинари. Али тога више нема.

Утисак је као да се од нас крије права прича. На пример, из медијских извештаја сазнајемо да је место догађаја одмах прекопута улице где је хотел. Нисам знао да се „прекопута улице“ користи за дистанцу од 350 метара.

Будући да не очекујем да ћу икад имати поуздано мишљење о ономе што се догодило, не обраћам много пажње на масовне пуцњаве, или наводне пуцњаве. Толико нас лажу и обмањују да нисмо сигурни кад нам говоре истину. Дмитриј Орлов је у праву када каже:

„Лажи рађају друге лажи и убрзо непристрасно прикупљање података, рационална анализа и адекватно планирање мисије постају немогући“;

„...репутација искрености се може изгубити само једном и од тада коришћење фразе 'амерички обавештајни извори' постаје синоним за 'завера безочних лажова'“;

„Коју год поруку Вашингон и западни масовни медији покушавају да пошаљу, савршено валидан одговор је истицање свих њихових лажи из прошлости, уз пропратно једноставно питање: 'Кад су то престали да лажу?'“

ГДЕ СУ МРТВИ?
Званична објашњења оваквих догађаја попут Лас Вегаса, Сенди Хук итд. увек служе као црвене заставе, јер свако пут игноришу  друге сведоке и другачије доказе. Такође, често нема чак ни телефонских видео записа мртвих и рањених људи. Колико ми је познато, у видео евиденцији дешавања из Лас Вегаса не појављују се 573 мртва и рањена тела. С обзиром на сумњу коју такви догађаји изазивају, човек би помислио да ће се влада потрудити да прикаже тела мртвих и рањених. У другим масовним злочинима наводна тела изгледају као лутке или су тако прекривена да их није могуће разликовати од прекривене гомиле нечега другог. Присуство кризних глумаца на лицу места, као у случају бомбашког напада на Бостонски маратон, подстиче нова питања.

lasvegas02Сећам се времена кад се очекивало да ће полиција и медији истражити све доказе и отклонити контрадикције. Сада само добијамо – инстант спремљену – званичну причу коју медији и званичници непрекидно понављају. То само по себи изазива сумњу.

Мораћете сами да донесете закључке о Лас Вегасу. Ево неких чињеница из извештаја које би требало размотрити:

Укупан број убијених и рањених је 573. То је величина једног војног батаљона. Веома је тешко чак и у најжешћим борбама онеспособити цео батаљон користећи ручно оружје. Не знам да се то икада догодило. Може ли једна особа која није прошла војну обуку пуцати са 32. спрата (што захтева специјално знање о техникама нишањења) са дистанце од 350 метара (четири стадиона за амерички фудбал) и погодити 573 човека у року од само неколико минута? Џон Рапорт сматра да не може; 

 Као и прогресивни Стив Лендман;

 Има извештаја да је било више пуцача;

 Има извештаја о сигналима светлосном лампом са четвртог спрата;

 Прозори на хотелу се не могу отварати и за то је било потребно разбити стакло;

Стивен Педок се не уклапа у профил психопате. Има извештаја да је био мултимилионер са авионом и личним пилотом. Уживао је у животу. Његов брат је запањен, тврди да нема никаквог смисла да је Стивен пуцао.

ЗБОГ ЧЕГА 23 ПУШКЕ?
Хотел Мандалеј беј је наводно казино. Ако је тако, безбедносне камере налазе се свуда. Због чега онда нема видеа Стивена Педока како уноси 23 пушке и муницију? Како је послуга могла три дана да чисти собу и да не примети 23 пушке и муницију? Нема логике.

Због чега 23 пушке? То је преко сваке мере. Велики број пушака као да указује да је цео догађај осмишљен тако да личи на инцидент повезан са контролом оружја. Велики број пушака, велики број жртава. Коначно, најзад, довољно „оружаног насиља“ за увођење контроле наоружања. (САД су једна од ретких земаља у свету где свако може легално поседовати лично оружје, а то је једно од најделикатнијих политичко-идеолошких спорних питања између либерала и конзервативаца, које се сваки пут изнова актуелизује након масовних пуцњава; прим. прев.)

Скептци чекају да им надлежни објасне како неко са те дистанце може упуцати толико људи у тако кратком временском периоду и са којим аутоматским оружјем и калибром је то учињено. Будући да је у тај део приче нарочито тешко поверовати, вероватно нећемо добити објашњење.

Нису само власт и преститутке они које демантује истина. Приметан је и недостатак интегритета код људи са лични мотивима. На пример, Пол Стрит, пишући за CounterPunch, наводи: „Масакр у Лас Вегасу је само последњи у дугом низу терористичких напада Оружаног лобија на америчком тлу“. Чланак је насловљен: Последњи терористички напад NRA на америчком тлу. Можете га прочитати овде.

lasvegaspedokЛоби за контролу наоружања има велики лични интерес у оваквој званичној верзији догађаја. Смео бих у живот да се кладим да ће они игнорисати апсолутно сваку проблематичну тврдњу из званичне верзије. Прича је тачно онаква каква им је потрбена за напредак у реализацији њихове агенде. Кампања већ траје.

ПРОКАЗАНИ БЕЛИ МУШКАРАЦ
Будући да је Падок богати бели мушкарац, прича се уклапа у политику идентитета. Падок је још један пример злих белих мушкараца. Овако Вашингтон пост целу ствар повезује са политиком идентитета: „Широм Америке бели мушкарци, млади и средовечни, претварају се у вукове. Сваки пут пошто изведу терористички чин, открије се да починиоци ипак нису били мушкаци. Били су звери, безумна чудовишта чија злоба је апстрактна, хладна и језива“.

Људи су више заинтересовани да потврде своја веровања и предрасуде него да открију истину. Да је Падок био муслиман, исламофобични грађани би се држали званичне верзије.

Истина захтева да људи више верују истини него сопсвеним предрасудама и резонима. У САД такви људи су све ређи.

Увек запамтите римско питање: „ко од тога има корист?“. Ту ћете наћи одговор.

Падокова девојка га описује као „љубазног, брижног и тихог“ човека са којим је замишљала „мирну будућност“. Жена познаје мушкарца. Њене речи не личе на опис психопате.

lasvegas04Причао сам са искусним експертима, укључујући и маринце снајперисте. Не верују ни реч званичне верзије. Хоћемо ли још једном откачити експерте лепећи им етикету „теоретичара завере“, као што смо урадили са 3.000 архитеката и инжењера који су довели у питање званичну верзију 11. септембра?

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

Блог П. К. Робертса

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече
Хоћемо ли опет експертима лепити етикету „теоретичара завере“, као што смо урадили са онима који су довели у питање званичну верзију 11. септембра?

Ma jok, to bi bio "understatement"... postoje mnogo bolji izrazi da opisu nekog ko stvarno misli da je neko mogao sve to da iscenira... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Prilikom poslednjeg susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji se dogodio pre mesec dana na marginama foruma ‘’Pojas i put’’ u Pekingu, u zajedničkoj analizi odnosa Srbije i Rusije jedna od tema sastanka dva predsednika bila je i vojna saradnja.

      U izjavi za medije predsednik Vučić je istakao da su u prethodnom periodu dogovorena plaćanja od oko 619 miliona evra za različite vrste naoružanja iz Rusije. On je tom prilikom dodao i da će Srbija do kraja godine isplatiti više od 60 procenata te sume odnosno oko 360 miliona.
      Najmodernija verzija čuvene 24-ke za sada dobro prolazi na tržištu. Četiri srpska helikoptera Mi-35M trebala bi biti isporučena u prvoj polovini 2020. / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Imajući u vidu koje su sve nabavke iz Rusije do sada objavljene moglo bi se zaključiti da je cifra od 619 miliona evra (oko 690 miliona dolara) samo za rusko naoružanje prevelika i da se taj novac odnosi i na oružije koje je nabavljeno na zapadu, u Belorusiji kao i u NR Kini.
      Šest lovaca MiG-29 koje je Rusija donirala Srbiji, uvedeno je u operativnu upotrebu, a neki od dosadašnjih glavnih troškova njihovog aktiviranja obuhvatili su transport, predizvoznu pripremu, generalni remont jednog aviona, remont manjeg obima na preostalih pet aviona, produženje životnog veka, remont određenog broja motora, dovođenje ruskih aviona na nivo postojećh (približan standard MiG-29SD), nabavku rezervnih delova, zemaljske i druge opreme.
      Jedan od tri starija srpska aviona koji su prošli kroz remont i produženje životnog veka / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Kroz remonte su prošla i tri srpska aviona koji su već bili u naoružanju kojima je takođe produžen životni vek. Takođe su pretrpeli određene dorade među kojima su i one koje su vremenom nastale iz iskustava održavanja po stanju a to je i princip po kojem će se u budućnosti održavati srpski avioni.
      Odmah nakon što je objavljeno da Rusija donira šest MiG-ova 29, zvaničnici su saopštili da će čitav aranžman koštati 185 miliona evra i da se ta cena odnosi i na 4 domaća primerka, ukupno na 10 aviona. To bi trebalo da bude potrošeno u ukupno tri faze od kojih su dve već realizovane, treća koja je već započelapodrazumeva viši nivo osavremenjavanja aviona i ona bi, kako je ranije najavljeno trebala da bude završena do kraja 2020. godine. Uz to ostaje da se tada izvrši i remont još jednog aviona (jednog od 4 koje je Srbija imala pre ruske donacije).
      Četiri remontovana i modernizovana bivša beloruska MiG-a 29 mogla bi koštati oko 40 miliona evra / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Tokom ozbiljnije modernizacije avionima će biti dorađen radar, sistem za upravljanje vatrom i druga elektronska oprema, biće integrisane nove rakete vazduh-vazduh ali i ubojna sredstva vazduh-zemlja. Neminovna je dakle, osim paketa modernizacije, nabavka određene količine vazduhoplovnog naoružanjašto može biti veliki izdatak. Primera radi cena jedne rakete vazduh-vazduh R-77kreće se oko milion dolara.
      Kada je reč o četiri lovca MiG-29 koje je donirala Belorusija, već smo preneli vest da će oni biti isporučeni početkom 2021. godinekao i da će najverovatnije stići modernizovani. Kako je rok za završetak radova gotovo dve godine može se pretpostaviti da će to biti, osim generalnog remonta, ujedno i modernizacija odnosno da će to ustvari biti nešto slično ako ne i isto kao faza tri, kao i 10 postojećih 29-ki i bivše beloruske trebalo da budu dovedene na nivo vrlo sličnom standardu MiG-29SM. Neka realna cena ovih radova u Belorusiji mogla bi biti do 10 miliona evra po avionu.
      Prva dva helikoptera Mi-17V-5 koja su nabavljena 2016. godjne koštala su 25,8 miliona evra (28,77 miliona USD) / Foto: Salinger Igor, Ministarstvo odbrane U drugoj polovini ove godine iz Rusije stižu tri dodatna srednja transportna višenamenska helikoptera Mi-17V-5 i to nešto bolje opremljeni nego prva dva koja su kupljena 2016. godine a uz njih će se nabaviti i naoružanje. Cena Mi-17 se, u zavisnosti od verzija i čitavog paketa koji sadrži obuku, opremu, naoružanje i logistiku, kreće od 14 do 22 miliona dolara. Kako srpski primerci sigurno neće biti najbolje ali ni najlošije opremljeni može se pretpostaviti da će cena biti negde između.
      Srbija je nabavila i 4 ruska desantno-jurišna helikoptera Mi-35M čija se isporuka može očekivati početkom ili u prvoj polovini sledeće godine. Cena ovog tipa helikoptera se na tržištu kreće u rasponu od 20 do 30 miliona dolara a u određenim aranžmanima može preći 30 miliona.
      Oklopna vozila BRDM-2M kakve je krajem aprila dobila Kirgizija / Foto: Sputnjik Pored 6 MiG-ova 29 Rusija je donirala i 30 tenkova T-72 kao i 30 oklopnih izviđačkih vozila BRDM-2. Još uvek nije sasvim jasno koju verziju tenka T-72 Srbija dobija a najčešće se spominje verzija T-72B1 MS ‘’Beli orao’’ kakve su na primer dobile Nikaragva i Laos. Iako je rečeno da je to donacija, modernizaciju oklopnjaka, kao i sve ostalo što ide uz njih, Srbija će platiti. Što se tiče BRDM-2, navodno je reč o savremenijoj verziji BRDM-2M poput onih koji su skoro donirani Kirgiziji a kakve ja nabavio i Laos.
      Svo navedeno naoružanje koje dakle dolazi iz Rusije i Belorusije a za koje je sa najvišeg nivoa pa i od samog predsednika Srbije, potvrđeno da je kupljeno, može na kraju koštati oko 410 do 430 miliona evra. Ukoliko se 619 miliona evra ipak zaista odnosi samo na rusku tehniku onda bi za ostale nabavke ostalo oko 200miliona evra.
      Kupovina artiljerijsko-raketnih sistema Pancir nikada nije direktno zvanično potvrđena. Ovaj sistem nimalo nije jeftin, za samo jedno vozilo treba izdvojiti oko 15 miliona dolara ali tu su zatim troškovi obuke, logistike, rezervnih delova, dodatnih borbenih kompleta raketa pa cena može biti i preko 20 miliona dolara. Ipak o tome kakva će biti cena u mnogome zavisi i od politike pa je tako npr. Ekvatorijalna Gvineja kupila dva vozila sistema Pancir za samo 20 miliona dolara.
      Cena vojne verzije H145M, u zavisnosti od opreme, kreće se od 11 do 15miliona evra / Foto: Alexander Lutz Ako bi se preostalih 200 od 619 miliona evra ipak odnosilo i na vazduhoplovnu i ostalu vojnu tehniku nabavljenu iz drugih zemalja onda bi to bila znatno realnija priča. Za vojsku i policiju je naručeno ukupno 9 nemačkih helikoptera H145M od kojih će RV i PVO dobiti 5. Helikopterska jedinica policije će osim 4 H145 dobiti i tri francuska helikoptera H215 Super Puma.
      Predsednik Srbije objavio je sredinom februara ove godine da će helikopteri H145 i H215 koštati ukupno 175 miliona (za očekivati je evra). Podsetimo u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, u pregledu planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za 2019. ali i naredne dve godine, što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova postoji stavka – Zanavljanje i modernizacija flote Helikopterske jedinice sa jasno vidljivim sredstvima koje su planirane da se izdvoje za naredne tri godine. Tako je za 2019. planirano izdvajanje 2,4 milijarde dinara, za 2020. 4 milijarde i u 2021. 3,4 milijarde dinara što ukupno iznosi 9,8 milijardi dinara ili oko 82,7 miliona evra.
      Moguće je da je osim tri helikoptera H215 od Francuske naručeno još tehnike. Tokom vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’, predsednik Vučić je najavio i da će sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom razgovarati o raketnim PVO sistemima Mistral. Zbog unutrašnjih problema Francuske, predsednik Makron još nije posetio Srbiju a prema poslednjim informacijama to bi trebalo da se dogodi u julu.
      Još uvek zvanično nije saopšteno koja kineska borbena BPL je kupljena. Na fotografiji je Wing Loong II za koju su pojedini domaći mediji preneli da će se naći u Vojsci Srbije / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Poslednji poznati trošak koji će Srbija imati za vojnu tehniku jeste nabavka kineskih naoružanih bespilotnih letelica. Takođe tokom vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’ predsednik Srbije izjavio je da su u pitanju „letelice težine 750kilograma, mogu leteti na 5 kilometara visine, u pitanju su 2 baterije po 3 letelice ukupne vrednosti 30 miliona dolara“.
      Osim toga Vučić je rekao i da će nakon nabavke ovih letelica doći i do uzimanja tehnologije sa njih i implementiranje na domaću bespilotnu letelicu Pegaz. Sasvim je moguće da je u pomenutu cenu uračunat i određeni transfer tehnologije pošto je 30 miliona dolara veliki novac za samo 6 bespilotnih letelica. Naravno uz borbene BPL (UCAV) sigurno ide obuka, logistika, naoružanje, zemaljske stanice za navođenje ali jedan od primera koliko koštaju kineske bespilotne letelice je cena jedne od boljih UCAV Wing Loong 2 za koju je pre par godina iznesen podatak da vredi oko milion dolara.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Ispitanici su odgovarali na pitanje ‘Da li biste muslimana prihvatili kao člana svoje porodice?'

      Željezna zavjesa koja je nekad dijelila Evropu možda već dugo vremena nije tu, al je i danas kontinent podijeljen u stavovima prema religiji, manjinama i društvenim pitanjima kao što homoseksualni brakovi i pobačaj.
      Istraživački centar Pew u velikoj je studiji pronašao da bi, u poređenju sa stanovnicima zapadne Evrope, manje stanovnika centralne i istočne Evrope prihvatilo muslimana ili Jevreja u svojoj porodici ili komšiluku, manji broj bi podržao pravo na homoseksualne brakove ili proširilo definiciju nacionalnog identiteta kako bi bili uključeni i ljudi rođeni van njihove države.
      Da li biste muslimana prihvatili kao člana svoje porodice?
      U istraživanju su se posebno istakle razlike u stavovima prema muslimanima. Gotovo u svim istočno i centralnoevropskim državama više od polovice ispitanih ne bi prihvatilo muslimana u svoju porodicu.
      S druge strane, u gotovo svim državama zapadne Evrope, više od polovice ispitanih kaže kako bi učinili isto.
      Najisključiviji su Armenci, gdje je samo sedam posto ispitanih reklo kako bi prihvatilo muslimana u porodici. Iza njih su Česi (12 posto), te Bjelorusi i Litvanci (16 posto).
      Najspremniji prihvatiti muslimana u porodici su ispitanici iz Holandije (88 posto), Norveške (82 posto) i Danske (81 posto).
      Hrvatska, Srbija i BiH su takođe obuhvaćene istraživanjem. U Hrvatskoj je 57 posto ispitanih reklo da bi bilo spremno prihvatiti muslimana kao člana svoje porodice, u Srbiji 43 posto, a u Bosni i Hercegovini 42 posto.
      Stavovi prema Jevrejima
      Slična je podjela prisutna i kod stavova prema Jevrejima iako postoci nisu tako ekstremni. Stanovnici istočne i centralne Evrope u znanto manjoj mjeri su spremni prihvatiti Jevreja kao člana porodice. Najisključiviji su Gruzijici, gdje bi samo 27 posto ispitanih prihvatilo Jevreja kao člana porodice. Armenci su na drugom mjestu (28 posto), zatim Grci (35 posto).
      U Njemačkoj, 69 posto ispitanih je reklo kako bi prihvatilo Jevreja kao člana porodice, u Austriji 65 posto.
      U stavovima prema Jevrejma u zemljama regije ističe se Bosna i Hercegovina, gdje je samo 37 posto ispitanih reklo kako bi prihvatilo Jevreja kao člana svoje porodice. U Srbiji taj postotak je 61 posto, u Hrvatskoj 67 posto.
      Podjela na evropskom kontinentu prisutna je i po pitanju prihvatanja muslimana i Jevreja u svom susjedstvu. Tako na primjer, 83 posto Finaca kaže kako bi bilo spremno prihvatiti muslimane kao komšije, dok je taj postotak u Ukrajini 55 posto. Iako podjela između dvije strane nije izražena kao kod prvog pitanja, veća je vjerovatnoća prihvatanja Jevreja kao komšije kod stanovnika zapadne Evrope, nego onih iz centralne ili istočne Evrope.
      U interaktivnoj mapi istražite detaljnije.

      Izvor: Pew Research Center i agencije
      Edan HENIĆ
    • Од Broken,
      Ahtung ! Ahtung !
      Za godine se ne pitaju, ali za visinu može.
      Na zahtev mnogobrojnih članova otvara se tema-anketa kroz koju bismo trebali da utvrdimo koliko su visoke naše poštovane članice.
      Dakle, sve je anomnino pa budite iskrene...nemojte skrivati jer nema ništa tajno što se neće saznati.
      Izvolite.
       
    • Од Broken,
      Koliko su muškarci sa foruma visoki saznaćemo kroz ovu anketu.
      Nemojte da lažete , nema potrebe i nije lepo a i greh je.
      Krenimo.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...