Jump to content

Препоручена порука

Pomaze Bog. Ako moze neko da mi objasni da li se Njegosu pripisuje jereticko ucenje o dualizmu i zasto? Zapravo sta je to dualizam uopste? Bas mi iz vikipedije nije jasno zasto se to ucenje kosi sa hriscanstvom... Imajte razumijevanja, ja bas nista ne znam, a upravo citam Lucu mikrokozmu? pa me zanima da li je istina da je tu Njegos odstupio od pravoslavne teologije...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Večno postojanje dobra i zla.Nije hrišćansko gledište jer je po hrišćanstvu samo Bog večan a i Njemu zla nema,zlo nastaje odbacivanjem zajednice sa Bogom kao akt slobodne volje stvorenih bića.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, ana čarnojević рече

Jedan od glavnih problema koji se tematizuje u Luči jeste podeljenost ljudske prirode na nižu i višu. Životna borba se ne ograničava samo na borbu među jedinkama nego i na neprestanu unutrašnju borbu više i niže prirode u svakom čoveku. Po Luči ta borba je najteža i predstavlja glavni uzrok čovekove nesreće na Zemlji.

Ovakav dualizam duha i tela izvorno je Platonova ideja, telo je tamnica duše, zemaljski život je ropstvo itd. Ideja je prisutna i u Hrišćanstvu pa je askeza najjači izraz dualizma duha i tela. Ipak, Hrišćanstvo ima jedno pomirljivije učenje o odnosu duha i tela, materija nije apsolutno zlo i telo treba da služi Dobru. Uzrok zla nije u materiji nego u padu. 

Njegošev dualizam je gotovo apsolutan i time odstupa od dogme jer takav dualizam dopušta da je Bog kao apsolutno dobro zatvorio svoje biće, dušu, u materiju kao izvor zla. On  prenosi greh u preegzistenciju i tako tu ideju uvodi u svoju filozofiju. Preegzistencija je ideja prisutna u sistemima Platona, Plotina, od njih uzima Origen i unosi u hrišćansku teologiju. Hrišćanstvo ne prepoznaje preegzistenciju budući da duša nastaje u trenutku začeća.

A gde tačno Njegoš govori o preegzistenciji greha?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Mene zanima kako to hriscanstvo ne poznaje preegzistenciju? Zar Adamov i Evin zivot prije pada nije preegzistencija? Ili mozda se Njegosu pripisuje nesto poput Disove Tamnice? Svako bice ima preegzistenciju? I postoji li neko drugacije tumacenje Luce, po kojoj on nije odstupio od dogme? Hvala na trudu, strpljivo cekam odgovor? Zapravo da ne pravim konfuziju sa svojim mislim pisite vi pa cu shvatitu?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
пре 1 сат, snebivljivi maslacak рече

Ako moze neko da mi objasni da li se Njegosu pripisuje jereticko ucenje o dualizmu i zasto?

Дуализам је у човеку итекако присутан! Најлепше га (мени бар) описује свети Никодим Агиорит. 
 

 

пре 4 минута, ana čarnojević рече

ne razumem šta to znači zaista. 

jedino što mogu da kažem je da za takve stvari ne koristim internet i ne mogu postaviti link.

ako ti treba literatura za Luču zbog koje treba potegnuti u biblijoteku rado ću ti pomoći sa spiskom.

Замолио сам те да Нам даш почетну тачку за горе наведено, на основу чега се рађа упит-где се ослањаш?
Не бавих се много Његошем. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, ana čarnojević рече

preegzistencija u smislu postojanja ljudske duše u (Platonovom) svetu ideja. duša postoji pre rođenja, rođenjem ulazi u telo kao u tamnicu i jedva čeka da se opet vrati u taj svoj svet ideja. Adam i Eva su skroz druga tema.

Ja sam mislila da Luca govori o Adamovom padu. Nista, bacam se na citanje, hvala svakako, pomogli ste mi. Ako neko zna za neko drugacije tumacenje nek se javi?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мени свештеник рече да је то "песничка слобода" и да не треба узимати дословно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, ana čarnojević рече

Adam greši u stanju čistog duha, on je jedan od besmrtnih duhova. Za kaznu dolazi do stvaranja Zemlje. 

Njegoševa ideja Boga prisutna u spevu je bliska grčkoj misli koja ne može da zamisli stvaranje iz Ničega. Po Njegošu, zapravo u njegovom spevu,  pre Boga postoji neko carstvo i pobuna protiv Božije vlasti u kojoj učestvuje i Adam zasniva se na nekakvoj ideji prava koja se zasniva na tom prethodnom carstvu.

Zanimljivo.

 Ako je takva prica u Luci ( nisam citao ), onda i lici na taj dualizam, koji se kroz istoriju ispoljavao na razlicite nacine i sisteme misli.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, ana čarnojević рече

pre Boga postoji neko carstvo i pobuna protiv Božije vlasti

Kako neko može da se buni protiv nečije vlasti kad taj neko,protiv čije vlasti se diže pobuna, tada ni ne postoji?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, ana čarnojević рече

Jedan od glavnih problema koji se tematizuje u Luči jeste podeljenost ljudske prirode na nižu i višu. Životna borba se ne ograničava samo na borbu među jedinkama nego i na neprestanu unutrašnju borbu više i niže prirode u svakom čoveku. Po Luči ta borba je najteža i predstavlja glavni uzrok čovekove nesreće na Zemlji.

Ovakav dualizam duha i tela izvorno je Platonova ideja, telo je tamnica duše, zemaljski život je ropstvo itd. Ideja je prisutna i u Hrišćanstvu pa je askeza najjači izraz dualizma duha i tela. Ipak, Hrišćanstvo ima jedno pomirljivije učenje o odnosu duha i tela, materija nije apsolutno zlo i telo treba da služi Dobru. Uzrok zla nije u materiji nego u padu. 

Njegošev dualizam je gotovo apsolutan i time odstupa od dogme jer takav dualizam dopušta da je Bog kao apsolutno dobro zatvorio svoje biće, dušu, u materiju kao izvor zla. On  prenosi greh u preegzistenciju i tako tu ideju uvodi u svoju filozofiju. Preegzistencija je ideja prisutna u sistemima Platona, Plotina, od njih uzima Origen i unosi u hrišćansku teologiju. Hrišćanstvo ne prepoznaje preegzistenciju budući da duša nastaje u trenutku začeća.

Ne sasvim. Platon je u glavi 9 ili 10 (ne sećam se tačno) Države govorio kako ne mogu mane tela odnosno zla koja pogađaju telo da utiču na stanje duše.  Iskvarena duša postoji nezavisno od tela (mit o Eru- kada Er doživljava "kliničku smrt" pa gleda šta se to dešava sa dušama u zagrobnom životu, glava 10 Države)

Odnos tela i duše je odnos senke i "stvari" pa i nemaju dodirnih tačaka (u smislu kauzaliteta). Mogli bismo reći da su telo i duša u odnosu sinhroniciteta. Čovek treba da se brine i o telu, da teži telesnom Dobru ali sve dok to ne uzima primat nad težnjom duhovnom Dobru.  Briga o duši je primarna.

Zašto duše ulaze u tela, u svet senki -nemamo odgovor. Jednostavno je tako. U hrišćanstvu se ta podeljenost razume kao odvojenost od Boga kroz grehopad što se može razumeti kao produbljavanje Platonovog shvatanja uz mogućnost spasenja kroz pokajanje. Zato je sv. Avgustin Platona nazivao "božanskim" i verovao da mu se Bog otkrio.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 минута, Tumaralo. рече

Zašto duše ulaze u tela, u svet senki -nemamo odgovor. Jednostavno je tako. U hrišćanstvu se ta podeljenost razume kao odvojenost od Boga kroz grehopad što se može razumeti kao produbljavanje Platonovog shvatanja uz mogućnost spasenja kroz pokajanje. Zato je sv. Avgustin Platona nazivao "božanskim" i verovao da mu se Bog otkrio.

Ova stvar, zasto duse ulaze u tela, mozda je i kljucno pitanje ( zbog cega se to' desava ).

Platon je ustanovio svet ideja pre stvaranja sveta i coveka,  i sa tim je spojeno i postojanje dusa. Mislim da je problem sto se stvara situacija,... da kada nije bilo vremena i prostora ,.... u kome ( tom stanju )  boravi Bog ( i po hriscanskoj i filosofskoj misli ), dodaje se i postojanje nekog drugog entiteta, objekta, koji 'sapostoji' zajedno sa Bogom. Zbog toga , nekako se umanjuje dostojanstvo i sila Boga koji jedini po svojim svojstvima ( koja su slicna po definiciji i kod hriscasntva i filosofije ) moze da stvara i da bude jedini Stvoritelj svega, i sveta i coveka i dusa.

I, onda, dalje  imamo, posto je sve duhovno ( bez materije ), duse se sele, padaju u tvarni svet, koji postaje u toj kostelaciji , nesto sto je negativno, zlo, koje steti duhovnom zivotu duse. Tako nastaje dualizam i ostro suprostavljanje duse i tela, koje stvara 'pogresnu' duhovnost.

Duse 'padaju', recimo, zato sto se hlade u svojim duhovnim sagledavanjima ideja ili Boga, mozda zbog neke 'sudbine' ( koja u antici kontrolise i bogove ) i slicno. Mislim, kada se sve uzme u obzir, bilo kakvo sapostojanje bilo cega sa Bogom pre vremena i prostora i materije, rekao bih,  stvara problem kod sagledavanja samog postojanja Boga kao stvoritelja i promislitelja sveta i coveka.

Samo jedno nacelo i uzrok stvaranja svega treba da postoji, u kome ce biti koncetrisane sve sile koje su potrebne za ( stvaranje ). Po prirodi i definiciji stvari, to je jedino moguce u Bogu da se ispuni i ostvari.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Bokisd

Ima tema ovde "Postoji li patristička teorija ideja" na kojoj se u uvodu izlaže "pokušaj mirenja" platonizma sa učenjem Crkve. Rekao bih da je pokušaj uspeo :)

Evo vidim da si učestvovao.  xD

Inače, fascinantno je to što Platon govori o (jednom) bogu. Kako je došao do monoteizma?

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Tumaralo. рече

@Bokisd

Ima tema ovde "Postoji li patristička teorija ideja" na kojoj se u uvodu izlaže "pokušaj mirenja" platonizma sa učenjem Crkve. Rekao bih da je pokušaj uspeo :)

Evo vidim da si učestvovao.  xD

Inače, fascinantno je to što Platon govori o (jednom) bogu. Kako je došao do monoteizma?

Ja zaboravio, :ani_biggrin:.... moram ponovo da pogledam temu.

Ah, Platon, po nekom mom misljenju, mozda i najveci filosof svih vremena. Oci su ga vrlo cenili. Secam se sv.Avgustin je rekao, da je platonizam po svojim stavovima najblizi hriscanstvu. Mnoge dogmatske definicije vere vrlo su slicne sa ( definicijama ) u filosofiji i platonizmu. Tako i ta stvar o jednom Bogu i monoteizmu. 

Jednostavno, licno mislim da su oni bili ljudi dobre savesti i ( dobrog ) umnog i dusevnog nastrojenja, tako da su ispitujuci dusom i duhom svet i coveka dosli do mnogih istinitih zakljucaka.

Ali, cini mi se, da kada se malo tacnije i preciznije razloze ucenja platonizma i hriscanstva, o temama postanka sveta i coveka, postoji nepremostiva razlika kod gledanja na ovo pitanje. Just_Cuz_19

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Guest Izida
      Од Guest Izida,
      Vladika Petar II Petrović Njegoš rodio se na Njegušima, kao drugi sin Tome Markova Petrovića, najmlađeg brata vladike Petra I, i Ivane Proroković. Na krštenju je dobio ime Radivoje pod kojim je u narodu bio poznat i docnije kao vladika Rade. Po zavladičenju on se potpisivao samo svojim kaluđerskim imenom — Petar i prezimenom — Petrović: vladika Petar Petrović. Međutim, u narodu nije bio poznat kao vladika Petar nego upravo kao vladika Rade. Vladikom Petrom narod je nazivao jedino njegovog strica. Njegoš nikada nije upotrebljavao ono II uz Petar, nego je to dodato kasnije, kao i I uz ime njegovog strica, da bi ih razlikovali.
      Ne zna se tačno zbog čega je uzeo dodatak Njegoš, a ne Njeguš, kao što bi trebalo prema imenu njegovog plemena i najužeg zavičaja. Pretpostavlja se da je to preuzeo od strica vladike Petra, koji je katkad uz svoje prezime dodavao Njegoš, a ne Njeguš.
      Vladika Petar I, njegov stric, uzeo ga je k sebi 1825. da ga školuje i pripremi za naslednika. Stric je, ranije, za nasljednika spremao Njegoševog brata od strica, koji se školovao u Rusiji, ali je ovaj više voleo vojsku i oficirski poziv. Tradicija je, međutim, bila da vladar Crne Gore bude vladika, pa se i mladi Njegoš spremao za taj poziv. Školu je kratko vrijeme učio u Boki kotorskoj, a posle mu je stric doveo za učitelja Simu Milutinovića „Sarajliju“.
×
×
  • Креирај ново...