Jump to content

Копија иконе Богородице Филеримске унијета у цетињску дворску цркву на Ћипуру, расколници направили малобројни перформанс

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ни стида ни срама: Мираш и Лав не страхују ни од деснице Светог Јована Крститеља

ОдИН4С1 октобар, 2017
 
 
IMG_0882-640x480.jpg

Митрополија црногорско-приморска прославља 220-годишњицу преношења три свехришћанске светиње (Деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске) са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко путешествије, које се коначно завршило на Цетињу, саопштили су из Митрополије црногорско-приморске.

IMG 0881 409x307 Ни стида ни срама: Мираш и Лав не страхују ни од деснице Светог Јована Крститеља

Тим поводом, синоћ  је било служено велико бденије у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру, а јутрос је са почетком у 8ч у Цетињском манастиру служена Света архијерејска Литургија, када је новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира била свечано пренешена у цркву на Ћипуру, гдје се читао акатист посвећен Богородици Филеримској.

Како пише портал Светигора, рука Светог Јована Крститеља – која је, након што ју је из Севастије у Антиохију пренио Свети апостол Лука, била у Цариграду, на Малти, у Италији, у царској Русији, те након бољшевичке револуције у Данској и у Београду, одакле је 1941. пренијета у манастир Острог – доспјела је у Државни трезор Републике Црне Горе.

IMG 0886 409x307 Ни стида ни срама: Мираш и Лав не страхују ни од деснице Светог Јована Крститеља

Мираш „служио“ под бандером

Око 30-ак присталица НВО ЦПЦ окупило се испред бандере преко пута дворца краља Николе на Цетињу, гдје су њихови лидери Мираш Дедејић и Лав Лајовић организовали скуп. Међу окупљенима примијећено је неколико туриста из Пољске, за које је дјеловало је да су се ту случајно задесили.

IMG 0889 409x307 Ни стида ни срама: Мираш и Лав не страхују ни од деснице Светог Јована Крститеља

Скуп који су представници НВО ЦПЦ покушали да представе као парастос, умјесто стихова „вјечнаја памјат“ окончан је аплаузом.

Око10-ак окупљених полицајаца спријечило их је у намјери да наставе према Цетињском манастиру и Цркви на Ћипуру, гдје је владика Будимљанско Никшићки Јоаникије са свештенством служио свету архиерејску литургију.

IMG 0883 409x307 Ни стида ни срама: Мираш и Лав не страхују ни од деснице Светог Јована Крститеља

Црква на Ћипуру била је тијесна да прими све вјернике, око 200 их је остало у порти цркве.

прилог Радио Светигоре: http://www.svetigora.com/node/21628


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

На Цетињу прослављена годишњица преноса три свехришћанске светиње на Цетиње

1. октобра 2017. - 15:49

DSC_0695-e1506863117798-720x375.jpg

Епископ будимљанско-никшићки господин Јоаникије служио је у недјељу, 1. октобра 2017. године, уз саслужење многобројног свештенства, Свету архијерејску литургију у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру на Цетињу.

Овим Светим богослужењем као и Светим лутургијама које је у Цетињском манастиру и у Влашкој цркви служило свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске,  на Цетињу је свечано прослављена 220-годишњица преноса три свехришћанске светиње – деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко историјско путешествије, које се коначно завршило на Цетињу.

Пред причешће вјерних Владика будимљанско-никшићки се окупљеним вјерницима обратио литургијском бесједом у којој је казао да су сви наши владари кроз историју, међу њима и Црнојевићи и Петровићи, чували свету вјеру православну.

„Сви су подизали храмове Божје и најчешће их посвећивали Пресветој Богородици. Недавно је прослављен велики јубилеј манастира Кома, посвећеног Успенију, задужбине Црнојевића. А ову славну и велику светињу – Цетињски манастир подигао је господар Црне Горе Иван Црнојевић. И прича о подизању овог манастира, прича о изгнанику који се нашао ван своје отаџбине, личи на библијску причу. Завјетовао се Пресветој Богородици, ако га удостоји да се врати своме роду и отаџбини, да ће подићи манастир њој посвећен“, рекао је он.

Он је рекао да су такви били и његови наследници Петровићи, који су обновили Цетињски манастир, што није било мање дјело од његовог подизања.

„Они су га обновили и такође га посветили Пресветој Богородици“, рекао је Владика.

Подсјетио је на ријечи Владике Данила, који је, након једне одбране Цетиња од безбожника записао да „нико не погибе, осим што се рани једно момче, али га сачува Пресвета Богородица“.

„А Цетињски манастир је увијек прослављао, не само рођење него и успење Богородице, нарочито свечано, када се народ сабирао на молитву ради славе Божје, ради светога причешћа, ради заједништва у Христу Исусу. И није чудо што је Бог обдарио овај град да у њему пребива Пресвета Богородица преко иконе своје чудотворне, која је дјело руку светога апостола Луке, заправо више дјело Божије силе и милости и благодатио“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.

Владика је казао да је недјеља по Воздвижењу Часнога Крста празник који прослављамо у граду у којем се налази честица Часног Крста Господњега.

„То је велики Божји благослов. И није случајно што је ова светиња добила такве благослове да у њој почива десница Светог Јована Крститеља и честица Часнога Крста. А Богородица Филеримска, ево, ошла нам је својом копијом, а надамо се у Бога да ће ускоро доћи у ову светињу и њен оригинал“, поручио је Владика Јоаникије.

Владика Јоаникије је у суботу, 30. септембра у овом цетињском храму истим поводом са свештенством  служио свечано бденије.

Новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира свечано је пренијета у цркву на Ћипуру, гдје је, након данашње Литургије читан акатист њој посвећен.

Рајо Војиновић

DSC_0654.jpg
DSC_0656.jpg
DSC_0657.jpg
DSC_0658.jpg
 
DSC_0661.jpg
DSC_0663.jpg
DSC_0664.jpg
DSC_0665.jpg
 
DSC_0668.jpg
DSC_0669.jpg
DSC_0671.jpg
DSC_0672.jpg
 
DSC_0673.jpg
DSC_0674.jpg
DSC_0675.jpg
DSC_0676.jpg
 
DSC_0678.jpg
DSC_0680.jpg
DSC_0682.jpg
DSC_0683.jpg
 
DSC_0684.jpg
DSC_0685.jpg
DSC_0686.jpg
DSC_0687.jpg
 
DSC_0688.jpg
DSC_0689.jpg
DSC_0690.jpg
DSC_0691.jpg
 
DSC_0692.jpg
DSC_0693.jpg
DSC_0694.jpg
DSC_0696.jpg
 
DSC_0698.jpg
DSC_0702.jpg
DSC_0703.jpg
DSC_0704.jpg
 
DSC_0705.jpg
DSC_0706.jpg
DSC_0709.jpg
DSC_0710.jpg
 
DSC_0711.jpg
DSC_0712.jpg
DSC_0720.jpg
DSC_0721.jpg
 
DSC_0722.jpg
DSC_0724.jpg
DSC_0726.jpg
DSC_0727.jpg

 

 

© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска
 
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Благовести Пресветој Богородици, почетак је нашега спасења и сваке радости у овоме свету, како и појемо у празничном тропару. Ову сверадосну вест Пресветој Дјеви изрeкао је први благовеститељ Архангел Гаврило, чија благoвест и данас одјекује васцелом васељеном.

        О смислу, значају и богослужбеним особеностима овог пресветлог Празника говорили смо у новом издању емисије Богослужбене особености великих празника.   Празник Благовести припада реду Богородичиних празника и најранија сведочанства о његовом прослављању имамо од седмог века, али то не значи да се празник није и раније прослављао. Једно од сведочанстава о празновању Благовести као посебног празника налазимо у 52. канону Трулског сабора (692. године), који наглашава да се у овај празнични дан, када падне за време свете Четрдесетнице, не служи Литургија пређеосвећених Дарова, већ због спасоносног значаја и величине Празника служи се потпуна Литургија светог Јована Златоуста која почиње вечерњим. Према сведочанству блаженог Јеронима, у Назарету, на месту на коме је Архангел Гаврило благовестио Пресветој Дјеви радосну вест, саграђен је храм у спомен на овај Празник.    Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић           Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је благовремено и у законом предвиђеном року поднео Влади Републике Србије  примедбе и мишљење о  предлогу закона о истополним заједницама.

       
      Поменути предлог закона за Српску Православну Цркву је неприхватљив, јер је огромна већина предложених одредби у супротности са Јеванђељем Христовим и свеукупним искуством и праксом Цркве на којима је духовно и морално утемељен наш српски народ, као и целокупна европска цивилизација.
      Недопустиво је истополне заједнице законски изједначавати са браком и породицом, како је наведено у тексту Нацрта закона, јер се тако дискриминише брачна заједница, као хришћанска и Законом заштићена вредност. Црква поштује слободу коју нам је Бог даровао и разуме људску тежњу да своју слободу исказује на различите начине.
      Свети Архијерејски Синод је сагласан да постоји потреба за остварењем одређених личних, имовинских и других права оних које третира наведени нацрт закона, али је аргуменовано указао на могућност да се она у правном поретку Републике Србије остварују у потпуности административним путем, без задирања у брачно и породично законодавство. 
      Свети Архијерејски Синод наглашава да прихвата и промовише дијалог, као једини и неопходан пут за изналажењe решења у вези свих питања од општег друштвеног значаја, као и по овом питању које је изазвало велику забринутост.
      Свети Архијерејски Синод је изразио очекивање да ће по овом питању бити уважени  аргументи Српске Православне Цркве.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од obi-wan,
      "У Грчкој, у цркви Светог Димитрија у Вирону, Неа Елветиа на Атици. Видео забележен 25.02.2021.
       Пресвета Богородице, спаси нас!"
      ...
      https://www.facebook.com/100014729075060/videos/1084116478755978/
      ...
      Edit: na linku je video zapis.
    • Од Justin Waters,
      Шта би било када бисмо сутра увели демократију у Цркву илити The Axios Dilemma?

      Своје студенте делим у неколико група – фантоме (видим их једанпут за семестар), ћутологе (стално су ту, али им је ефекат фантомски), грамофоне (одјек уџбеничких дефиниција) и мислеће (који осим што су физички присутни и понекад отварају књигу, имају жеље и да анализирају то што су чули). Када смо на предавању причали о моделима пропаганде, један од мислећих ми је скренуо пажњу на интересантан вид политичког маркетинга.

      Московске локалне власти имају сајт „Активни грађанин“ који служи томе да либерална јавност поверује да учествује у доношењу одлука. Једном приликом на сајту је постављено питање: „Да ли подржавате изградњу Комунарске метро линије“, иначе је изградња била увелико у току, а пројекат је скупљи од Кримског моста. Мој студент се правилно запитао шта би било ако би сад грађани већински гласали за то да не подржавају изградњу те метро линије – грађевинске фирме ће се покупити и отићи, градоначелник ће поништити уговор и послати хиљаде радника кућама, сви чиновници ће уредно вратити сав мито који су примили приликом избора извођача радова и ником ништа?

      Уколико не постоји опција „НЕ“, говорити гласно „ДА“ постаје излишно, бесмислено и помало срамно. Сличан је концепт и при избору патријарха – православне вернике апсолутно нико не пита за мишљење, то су правила игре која су вековима уназад позната. Зато изјашњавање преко Фејсбука кроз куцање „ДОСТОЈАН“ или „НЕДОСТОЈАН“ представља апсурд, јер ко је уопште питао било кога ван круга 39 владика да ли је нови патријарх достојан или не? Уколико би већина верника на Фејсбуку изабрала опцију „недостојан“, да ли би патријарх престао да буде патријарх? Линија метроа ће бити изграђена, патријарх је изабран и ту је стављена тачка.

      Како би тек изгледало увођење демократије у Цркву, која представља близак модел савременом човеку? Вероватно већина људи у први мах мисли да би црквена демократија изгледала овако као што се они понашају на Фејсбуку, дођу, лупе лајк или љутито лице испод слике владике, па нестану. Демократија је, међутим, сложен и формализован систем који захтева решење многих питања унапред. Прво, ко може да гласа, друго, ко може да се бира на функцију, треће, за које се функције гласа, четврто, свака изборна функција је временски ограничена или опозива, пето, пре избора се води кампања која може трајати неколико месеци, а она подразумева постојање маркетинга, пропагандног материјала, те јавних наступа и дебата.

      I Кренимо од права гласа. Ако дамо право гласа само припадницима свештенства, а ми свештенике не бирамо, то онда опет није демократија, дакле морају да гласају и верници. Да ли смеју да гласају само активни верници, који редовно учествују у црквеном животу, или свако ко је крштен у Српској православној цркви? Да ли је демократски ограничити бирачко право некоме по арбитрарном моделу – редовни/нередовни верник? Савремена демократија каже да није, дакле гласаће сви крштени, а крштеница ће бити валидни документ који се показује при гласању. Нешто слично већ имамо, то се зове избори за народне посланике у Скупштини Србије, одржавају се ванредно безмало на годишњем нивоу и на њима побеђује Александар Вучић. Можемо претпоставити да би и резултати црквених избора дали сличне резултате, то јест Вучић би уместо утицаја на Цркву добио реалну контролу над њом.

      II Ко сме да се кандидује за патријарха? У демократији сваки грађанин који задовољава одређене формалне услове може да се кандидује за највише државне позиције. Патријарх мора бити из редова монаштва, али зашто би претходно морао да буде и владика? Демократски би било да сваки монах Српске православне цркве може да истакне своју кандидатуру за патријарха. Дакле, започели бисмо борбу унутар сваког повећег манастира, а о надметању између епархија да не причамо. Пошто је бирачко тело слично оном као и на републичким изборима, политичке странке би се укључиле и отворено подржале овог или оног монаха, у зависности од тога у којој се општини манастир налази. На крају би странке морале да консолидују свој став и да изађу са по једним главним кандидатом. Овако би се спој Цркве и политике само увећао.

      III За које се функције гласа? Зашто да станемо код патријарха – достојан/недостојан, хајде да бирамо и свештенике сваке парохије јер и они су достојни/недостојни, па да монаси бирају своје игумане, те сви заједно да гласамо за посланике у Сабору (парламент), чија ће већина да формира састав Синода (влада). Демократија не престаје са избором шефа државе, а ако би је било у Цркви, она се не би зауставила код избора њеног поглавара. Колико ће ти избори и њихове кампање коштати, ко ће покрити те трошкове? Ко иначе покрива трошкове предизборних камапања – власт узима из државне касе, а са стране и власт и опозиција добијају новац од домаћих или страних тајкуна, па и држава. Пошто демократија значи разгранату мрежу избора, а избори су скупи, Црква би постала апсолутно зависна од уплива спољног капитала, зависнија него што је данас.

      IV У демократијама не постоје изборне функције које нису временски ограничене и у којима је опозив немогућ. Како верни чланови Цркве могу изабрати некога на доживотну функцију, то је канда плебисцитарна диктатура – патријарх или мора имати ограничен мандат или га могу опозвати са те функције сами верници на референдуму или пак представници верника у виду посланика у Сабору. Богами ћемо да импичујемо патријарха ако нам се не допадне нека његова изјава, може и од пре десет година, или ако исплива нека инкриминишућа фотографија, може и из основне школе када је са екскурзијом ушао у католичку цркву и оставио 10 динара католичком богу, као мали Зоки. Зашто би достојни/недостојни патријарх био бољи од Доналда Трампа?

      V Долазимо до предизборне кампање. Пошто сваки монах може да се кандидује за патријарха, може и да агитује за себе. На републичким изборима разни званичници користе свој повлашћени положај да уцењују бираче како би дошли до њиховог гласа. Замислите да сте ентузијастични ходочасник, са жаром у очима и све у том стилу, долазите у Жичу да мало тихујете кад оно – три предизборна митинга у порти цркве, свуда по средњовековним зидинама залепљени постери („Зна се – Макарије Златоусти“, „Ваш глас у сигурним рукама – Герман Милостиви“, „Сви су други барабе, једино сам ја Варава Преосвећени“). Са источне стране цркве гомила скандира „Макарије, педеру, појео си тајну вечеру!“, са западне стране Герман Милостиви дреши кесу и баца евре у кованицама право у масу, некога стрефи и у око, али овај срећан што је уватио 20 центи да потроши у Сутоморе на пљескавицу са свим прилозима, а са северне стране грми Варвара Преосвећени: „нема више ланци и катанци над Жичу!“

      Ако сте љубитељ демократије и желите да претворите Цркву у вашариште, слободно се послужите овим концептом као планом за велику реформу, јер као што рече академик Костић „Срби су пропустили ренесансу и реформу“. Ја сам захвалан Богу да у нашој Цркви нема демократије и да је никада неће ни бити, јер када би је било ова скаредна Петричићева карикатура из илустрације текста би показивала реално стање у демократској неЦркви. Зато нама у Цркви сада треба ЈЕДИНСТВО, а дихотомију достојан/недостојан оставићемо за нове Вучићеве изборе догодине.
      ИЗВОР: ФБ страница Александра Ђокића
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свете Тајне изображавају Цркву, али не као символи; оне су за Цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то Господ рекао. Јер, овде није у питању само заједничко име или сличност својстава, него истинска истоветност.     2. Наиме, Тело и Крв Христова представљају свете Тајне; за Цркву, они су, међутим, истинско јело и пиће. Кад се Црква њима причешћује, не претвара их у човечанско тело, као што то бива са другом храном, него се и сама претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава. Уосталом, кад дође у додир са ватром, и само гвожђе постаје ватра, а не претвара ватру у гвожђе; па као што ужарено гвожђе не посматрамо као гвожђе него само као ватру, јер су његове особине у ватри потпуно ишчезле, тако је и са Црквом Христовом: кад би неко могао да је види онако како је сједињена са Христом и како се причешћује Телом Његовим, он ништа друго не би видео него само Тело Господње.    Из тог разлога апостол Павле пише: „Ви сте Тело Христово, и удови понаособ“. Назвао је Христа Главом, а нас телом не да би тиме показао Његово промишљање, педагогију и поучавање, уз помоћ којих се о нама стара, нити да би показао наше потчињавање Њему – као што и ми, претерујући, неке своје сроднике или пријатеље називамо својим удовима – него је имао на уму управо то што је и рекао, односно да верници, благодарећи тој Крви, већ живе животом у Христу, и да уистину зависе од Оне Главе и носе оно Тело.   3. Због тога никако није неприлично што се овде о Цркви говори кроз свете Тајне.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Ризница литургијског богословља и живота: Свети Никола Кавасила: На који начин свето Причешће изображава Цркву
      BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM  
×
×
  • Креирај ново...