Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Маловерност је упитан појам. Мени је знала бит маловерност изазвана нечијом проповеди или својим личним развојем облика онога у шта верујем. Али суштински си верник ако верујеш у Бога који је створио све па чак и тебе и који ти је обезбедио живот током целог твог постојања, уз то да је Исус-Христос страдао и васкрсао. И тим чином довео до момента који очекујемо да ће се десити, чиме ће коначно човек савладати смртну и грешну природу човека којој је подређен, онда то значи да имаш велику веру.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, motorheadsd рече

Да учествује у Светим Тајнама, конкретно у Причешћу?

Zanimljivo pitanje.

Maloveran, to je verovatno nesto slicno tome, kada je neko slab u veri. A, slab u veri , mozda ne posti postove, ne dolazi cesto u crkvu na sluzbe, zivi svetovni zivot ( svi mi zivimo ) , kako da kazem,  ....vise je u njemu , nego u crkvenom zivotu i zajednici, ....onda, mozda i ne bi trebalo da se pricescuje. Bar ne tako cesto.

Mozda , recimo, ako odposti neki veliki post i ispovest, ( recimo Vaskrsnji ), jer postoji i neka vrsta ikonomije i snishodjenja za pricesce u vaskrsnjemm postu, ( po onoj poznatoj besedi sv.Jovana Zlatoustog , da pridjemo svi ka Vaskrslom Hristu ).

Tako nesto razmiljam. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Исповјест код свештеника гдје се намјерава(ш) причестити, па како он каже.
Некада не можемо ми објективно процијенити нашу (мало)вјерност, па да сами себи дајемо епитимије на основу те оцјене.
Свештеник је плаћен за то (и земаљском и небеском платом), па како он одреди :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

A cesto su oni koji najvise postuju "pravila" nekako najvise i malovjerni. Tako da dok ne upoznas covjeka i ne popricas sa njim tesko je ocjenjivati dal treba da se pricesti il ne. I to naravno treba svestenik da odradi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, motorheadsd рече

Да учествује у Светим Тајнама, конкретно у Причешћу?

Ако човјек не вјерује да се причешћује истинитом крвљу Исуса Христа, али искрено, то је примјер маловјерја и мишљења сам, да тада нема пуно смисла причешћивати се.  

Исус Христос је у свему што је чинио људима прво питао: "Да ли вјерујеш да то могу учинити..", па су те ријечи најбољи доказ, колико је важно да човјек са вјером приступа: "Са страхом Божијим и вјером приступите"- говори свештеник, прије Причешћа.

Неки вјерници набрајају своје гријехе, а да при томе не осјећају никакво покајање, већ се само наброји пар гријехова...или чак  ни то. Ако нема баш никаквог покајања, тешко да ће неко имати користи од Причешћа, тј. да је заиста спреман, све да се и усуди приступити и да га свештеник пусти..

Ако неко не пости како је прописано (обично шест дана на води), сам себи снисходи и мисли да је то у реду, јер ето иначе прилично редовно пости..мислим да је и то препрека за приступање Причечшћу.

Јер не причешћује у крајњој линији свештеник, него сам Господ.

Ако човјек има заиста правовјерног духовника, онда се то најбоље духовнику препусти..

Како се приступа светој Тајни Причешћа

пре 1 сат, Bokisd рече

Mozda , recimo, ako odposti neki veliki post i ispovest, ( recimo Vaskrsnji ), jer postoji i neka vrsta ikonomije i snishodjenja za pricesce u vaskrsnjemm postu, ( po onoj poznatoj besedi sv.Jovana Zlatoustog , da pridjemo svi ka Vaskrslom Hristu ).

Не знам какву икономију спомињеш..мислим да је то прије неко погрешно тумачено и неосновано новотарење, а ти можеш да пробаш па покажеш гдје је то св. Јован Златоусти рекао или си ти тако протумачио па да видимо..

У Васкршњем посту, и на саме дане Празника Васкрса, важе колико знам потупно иста правила за Причешћивање, као и сваког другог Празника. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, timjančica рече

Не знам какву икономију спомињеш..мислим да је то прије неко погрешно тумачено и неосновано новотарење, а ти можеш да пробаш па покажеш гдје је то св. Јован Златоусти рекао или си ти тако протумачио па да видимо..

У Васкршњем посту, и на саме дане Празника Васкрса, важе колико знам потупно иста правила за Причешћивање, као и сваког другог Празника. 

Ono sto hocu da kazem, da sigurno nisam 'novotarac' ( cak sam i vise za 'zatvorene dveri'  :)))).

Rekao sam u smislu, da covek, ako je bio 'raslabljen', i nije postio uopste i retko isao u crkvu, sad, odluci da odposti Vaskrsnji post i ispovedi se, moze da se pricesti, iako pre toga nije bio bas po tim nekim pravilima.

Koliko znam, ova beseda od sv.Jovana se uzima kao neki reper, ka' rasudjivanju,  kako treba odluciti, ko ce pridje Casi u Velikom postu. 

http://www.spc.rs/sr/sveti_jovan_zlatousti_vaskrsnje_slovo

Sigurno nisam protiv pravila ( cak sam za sedmodnevni post pre pricesca u odredjenim slucajevima ), samo, sam u ovom 'specificnom' slucaju koji je opisan kao malovernost, ovako odgovorio.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па мислим да треба приступати да Светим Тајнама ојача раслабљеност душа наших.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Цитат

Rekao sam u smislu, da covek, ako je bio 'raslabljen', i nije postio uopste i retko isao u crkvu, sad, odluci da odposti Vaskrsnji post i ispovedi se, moze da se pricesti, iako pre toga nije bio bas po tim nekim pravilima.

Koliko znam, ova beseda od sv.Jovana se uzima kao neki reper, ka' rasudjivanju,  kako treba odluciti, ko ce pridje Casi u Velikom postu. 

Видиш, зависи опет, по "каквим правилима човјек није био", па да приступи у вријеме Поста, то опет не можемо генерализовати.

Јер можда је неко био у смртним гријесима, убиства, блуд, абортуси, прељубе..па можда опет неће моћи приступити.

Ево погледах текст, св. Јован Златоусти пише: "Трпеза је препуна, наслађујете се богато, сви".

Исто тако за вријеме Литургије Светог Јована Златоуста се каже: "Пијете из Ње сви: ово је Крв моја Новог Завјета која се за вас и за многе пролива на отпуштење гријехова."

Ово схватамо тако да приступе они који су се спремали за Причешће како свештеник и каже: "Они који су се спремали за Причешће нека приђу".

Дакле не прилазимо сви, иако се каже "пијте из Ње сви", нити схватамо тако "наслађујете се богато сви", па ни у Васкршњем посту.

 Сви су позвани, али приступају само они који су заиста спремни!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, motorheadsd рече

Да учествује у Светим Тајнама, конкретно у Причешћу?

brate pusti nas ovde šta mi diskutujemo, svako svoje.

najbolje je da pitaš sveštenika, kao što reče Goku.

drago mi je da razmišljaš o svetom pričešću.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, timjančica рече

 

Видиш, зависи опет, по "каквим правилима човјек није био", па да приступи у вријеме Поста, то опет не можемо генерализовати.

Јер можда је неко био у смртним гријесима, убиства, блуд, абортуси, прељубе..па можда опет неће моћи приступити.

Ево погледах текст, св. Јован Златоусти пише: "Трпеза је препуна, наслађујете се богато, сви".

Исто тако за вријеме Литургије Светог Јована Златоуста се каже: "Пијете из Ње сви: ово је Крв моја Новог Завјета која се за вас и за многе пролива на отпуштење гријехова."

Ово схватамо тако да приступе они који су се спремали за Причешће како свештеник и каже: "Они који су се спремали за Причешће нека приђу".

Дакле не прилазимо сви, иако се каже "пијте из Ње сви", нити схватамо тако "наслађујете се богато сви", па ни у Васкршњем посту.

 Сви су позвани, али приступају само они који су заиста спремни!

Da, naravno, mislim da i ja tako slicno pricam.

Slazem se, da ako je takav 'maloverni' ucinio tezak greh, treba vremena sa ispovest i pricesce.

Ali, ja sam naglasio, da je u pitanju samo neko, ko retko ide u crkvu i ne posti, i onda, resi da odposti Veliki post i ispovedi se kod svestenika i da ,...onda, po nekom mom rasudjivanju , moze da se pricesti...navodeci tu besedu od Jovana, kao neki primer , koliko je veliki praznik Vaskrsenja i da se svi prizivaju, koji se trude u Gospodu , ....svako na svoj nacin i koliko moze. 

Naravno, necemo iskarikirati ovu njegovu besedu i reci, da mogu i neki sa velikim gresima da se priceste.

Mislim , da slicno razmisljamo.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Bokisd рече

 

Ali, ja sam naglasio, da je u pitanju samo neko, ko retko ide u crkvu i ne posti, i onda, resi da odposti Veliki post i ispovedi se kod svestenika i da ,...onda, po nekom mom rasudjivanju , moze da se pricesti...navodeci tu besedu od Jovana, kao neki primer , koliko je veliki praznik Vaskrsenja i da se svi prizivaju, koji se trude u Gospodu , ....svako na svoj nacin i koliko moze. 

Сви се призивају сваке Литургије, и то што је то велики Празник, не мијења ствари суштински.

Причешће је везано са покајањем, због опроштаја гријехова. 

Ако дођемо на исповијест, а само кажемо кајем се, а немамо покајање о конкретним гријесима, јесмо ли се покајали и за шта смо се покајали?

Зато Господ и каже: "Све ми је слободно, али није све на корист" (1. Кор. 10, 23).

Није довољно да се трудимо "свако на свој начин".

Постоје тачна правила "како се трудимо".

И ту не би смјело бити одступања осим по посебном благослову (причешћиваљње на самрти и сл.)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, timjančica рече

Сви се призивају сваке Литургије, и то што је то велики Празник, не мијења ствари суштински.

Причешће је везано са покајањем, због опроштаја гријехова. 

Ако дођемо на исповијест, а само кажемо кајем се, а немамо покајање о конкретним гријесима, јесмо ли се покајали и за шта смо се покајали?

Зато Господ и каже: "Све ми је слободно, али није све на корист" (1. Кор. 10, 23).

Није довољно да се трудимо "свако на свој начин".

Постоје тачна правила "како се трудимо".

И ту не би смјело бити одступања осим по посебном благослову (причешћиваљње на самрти и сл.)

 

Slazem se.

Samo mala napomena, ove moje reci ( koje su boldovane ), su u tom pravcu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, Bokisd рече

da se svi prizivaju, koji se trude u Gospodu, ...svako na svoj način i koliko može.

Samo mala napomena, ove moje reci ( koje su boldovane ), su u tom pravcu.

 

Мислим да су твоје ријечи у правцу релативизације приступа Светој Тајни.

Не може приступити Светој Тајни Причешћа особа која испуњава "свако на свој начин и колико може".

Приступити може само особа која испуњава оно што је тачно потребно.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, timjančica рече

Мислим да су твоје ријечи у правцу релативизације приступа Светој Тајни.

Не може приступити Светој Тајни Причешћа особа која испуњава "свако на свој начин и колико може".

Приступити може само особа која испуњава оно што је тачно потребно.

 

Ne, gresis, stvarno.

Pa, ja sam ovde, na forumu,... 'tvrda' struja. :ljut: .. ( :ani_biggrin: )

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      И ове, седме недеље по празнику Ваксрсења Господњег, вјерни народ је учествујући у Светој Литургији испунио Саборни храм Христовог Васкрсења.
      Звучни запис беседе
      Литургијско славље предводио је протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење старешине овог храма протојереја-ставрофора Драгана Митровића, протојереја-ставрофора Далибора Милаковића као и протојереја Миладина Кнежевића. На свештеничке молитве и прозбе одговарао је хор Светог апостола Марка из Подгорице уз учешће мјешовите пјевнице подгоричког Саборног храма.
      Бесједећи уочи светог причешћа протојереј Мирчета Шљиванчанин објаснио је значај и садржину данашњег празника – отаца Првог васељенског сабора. „Овај празник нас утврђује у истини да је Црква Божија непобједива и да нема силе земаљске која може надвладати силу Божију“ истакао је протојереј Шљиванчанин додавши да нас оци, аутори Символа вјере, надахњују да останемо на путу истине.
      „Онај ко живи истином је непобједив јер истина неће никада престати и нестати“ нагласио је отац Мирчета рекавши да су свједоци те истине су свјетитељи Божији и оци Цркве који постоје и данас. Он је нагласио да ниједно вријеме у историји није лишено таквих свједока и подсјетио да су и данашњи хришћани позвани да ходе путевима отаца.
      Протојереј Шљиванчанин је такође рекао да је пут Бога живога – пут љубави. „Сваки човјек се најприје бори да буде на том, истинитом путу, на Божијем путу и да би остао на том путу треба да живи љубављу.“ рекао је отац Мирчета нарочито нагласивши да је љубав та која је неуништива, а да је таква зато што је Божије својство, зато што је љубав Божанска.
      Отац је истакао да нашу земљаску државу волимо и поштујемо али да је као хришћани не можемо обоготворавати. „Наша истинска дражва је вишњи Јерусалим и за ту се државу ми боримо.“ рекао је отац Мирчета. Он је додао да Црква Божија није ни против кога, да не презире никога, да не одбацује никога. „Црква је за љубав, мир и слогу“ закључио је протојереј Мирчета Шљиванчани позвавши све вјернике на велики тројичиндански Сабор у нашем Саборном храму.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Архијерејски протопрезвитер херцегновски о. Радомир Никчевић тумачи Јеванђеље о слијепоме у шесту недјељу по Васрсу.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од stevanjuric,
      http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:797019-%D0%A3%D0%88%D0%95%D0%94%D0%98%D0%8A%D0%95%D0%8A%D0%95-%D0%9F%D0%90-%D0%9F%D0%A0%D0%98%D0%97%D0%9D%D0%90%D0%92%D0%90%D0%8A%D0%95-%D0%9D%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-%D1%83-%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8
    • Од Драгана Милошевић,
      Обиласком цркве Светог Димитрија и Универзитета у Kосовској Митровици, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј завршио је петодневну предваскршњу посету Kосову и Метохији.
      Патријарха Иринеја испред цркве Светог Димитрија у Kосовској Митровици, поред домаћина Епископа рашко-призренскогТеодосија, дочекали су бројни верници међу којима је био велики број ученика из више митровачких школа. -Нисмо ми упали на ову земљу и освојили је и отели од некога. Ову нам је земљу, како каже наш песник Бећковић, Бог даровао и то што нам је Господ даровао, то морамо да чувамо, поручио је патријарх Иринеј.


      Патријарх је поручио да је читавом српском народу потребно јединство у свему доброме, да се не дели као што је то много пута у историји чињено, а преостале Србе је позвао да остану и опстану, нагласивши да тако чувају Kосово и Метохију. патријарх је истакао да Србија и Српска Црква мисле о Србима на Kосову и Метохији и да се за њих боре.

      -Данас се овде спомиње, долази од неких људи, како Kосово треба поделити или неким компромисом решити или на крају, има и таквих нажалост, који сматрају да треба Kосово да скинемо као јарам са леђа. То не говоре паметни људи. То не говоре Срби, то говоре они који само носе име српско а далеко су од свега оног што је српско, поручио је патријарх Иринеј, саопштила је ТВ Храм



      Патријарх је подсетио да је двадесет година живео у Призрену, престоници два владара, и да не може да замисли да "његов Призрен" оде неком другом народу. -Kо поклања кућу своју некоме, него је чува као дар Божји. Kакав је то компромис не знамо још увек. Ми желимо компромис, молимо се Богу да дође до компромиса, али компромис у коме ће Kосово и Метохија остати у Србији, а народу албанском, - ја знам шиптарски народ, а ово после зове се албански народ - да им се да пуно права, достојанства људскога, да имају свој језик, своје право, да се по томе понашају, навео је Патријарх.

      -Земља српска не може туђа да буде него српска, рекао је патријарх Иринеј и закључио: -Оно што се дâ и поклони, то је за сва времена изгубљено.

       
      Патријарх Иринеј је посетио и Универзитет Универзитет у Приштини са седиштем у Kосовској Митровици и разговарао са професорима и студентима. Његову Светост Патријарха, у чијој је пратњи био Епископ рашко-призренски Теодосије, испред зграде Ректората дочекали су бројни студенти на челу са ректором Универзитета проф. др Здравком Витошевићем.
       
       

      -Kао што народ треба да гледа у Цркву тако народ треба да гледа и у вас. Ви сте наша велика нада јер тамо где су цркве и школе ту је место и народу. Мене радује што сам овде са вама,. Ја сам ових дана био и у Штрпцу и у многим местима широм Kосова и Метохије, има нашега народа овде. То је велика нада, мотив и основ и другима који желе да се врате на своја огњишта. Учите марљиво јер што год будете више знања стекли бићете кориснији Отаџбини и народу. Тако гледајте своју будућност - кроз народ и за народ. Тако су радили наши славни преци а ми имамо на кога да се угледамо. Драго ми је што вас видим, знајте да сте велика утеха за наш народ овде и док год постоји овај Универзитет на овим просторима биће и наде и утехе за наш народ на Kосову и Метохији али и за све Србе ма где били, поручио је студентима у Kосовској Митровици Патријарх српски г. Иринеј.

      После разговора са студентима Патријарх је заједно са ректоором проф. др Витошевићем, владиком Теодосијем и студентима ручао у студентској мензи.
      Извор: ТВ Храм
       
      СПЦ
       
    • Од александар живаљев,
      Митрoполит кијевски и све Украјине г. Онуфрије: Неизмерно смо захвални Српској Православној Цркви на ставу о црквеној кризи у Украјини
      Боравећи у Кијеву у својству представника Православног богословског факултета Универзитета у Београду на конференцији на Кијевскoj духовној академији, 26. марта 2019. године потписник ових редова имао је несвакидашњу прилику да разговара са Његовим Блаженством Митрoполитом кијевским и све Украјине г. Онуфријем, предстојатељем Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије.
      Ваше Блаженство, молимо Вас да благословите све оне који буду читали овај интервју.
      Желим свим читаоцима Божји благослов, здравља и нека милост Божја увек буде уз сваког од нас.
      Ваше Блаженство, до каквих је промена дошло у Украјинској Православној Цркви Московске Патријаршије за време Вашег предстојатељског служења?
      За време вршења црквеног послушања као предстојатеља Украјинске Православне Цркве није било неких значајних промена и измена. Црква традиционално живи својим молитвеним животом, има активну службу у друштву и бави се милосрђем. Ипак, сматрам да је у овом периоду ојачала молитва због оних силних страдања које нам је Господ допустио да преживимо, као што су рат и политичке промене. Такве ситуације нас приморавају да више пажње усмеримо ка молитви. У данашње време свет је веома усложен и неопходна му је молитва. Данас је постало уобичајено да се људи међусобно осуђују и свађају, али веома мало је људи који се моле, који својом љубављу обједињују све око себе и међу собом. То је неопходно данашњем друштву зато што нас грех раздваја, а недостатак молитве чини да грех побеђује. Због тога је наша Црква усугубила своје молитве. Свако од нас је укрепио молитве у том периоду да би њом и покајањем уништили и искоренили зло које се налази у нашим срцима и међу нама и које нас удаљава и од Бога и од других. Стога се увек враћамоо молитви, нарочито у данашње време. Такође, увек помажено онима који пате, нарочито онима који су пострадали у току ратних дешавања. Покушавамо да помогнемо и материјално, али више пружамо психолошку подршку и духовну помоћ, јер је то служење наше Цркве и оно чему нас је призвао Господ.

      Које бисте од догађаја издвојили као најзначајније у току Вашег служења као предстојатеља Украјинске Православне Цркве?

      Могао бих да кажем да је један од таквих догађаја литија коју смо организовали у тешко време међусобног конфликта између Истока и Запада у Украјини[1]. Литија је имала почетак са Истока из Светогорске лавре у Доњецкој области, а са Запада од Почајевске лавре у Трнопољској епархији. Ове две литије су прошле преко
      целе територије Украјине и удружиле се у Кијеву[2]. То је било веома дирљиво зато што су људи ишли током лета, по врућини, многи су се придруживали литији, ишли са децом, чак су и инвалиди сходно својим могућностима учестовали у литији, тј. сви су дали своју лепту (Лк. 21,2-3) у том заједничком молитвеном догађају који је ујединио народ у нашој држави. И када су се учесници литије сусрели у Кијеву на Владимирском брегу тада се није могло без суза гледати на то како су људи телесно уморни од пута, али духовно испуњени и срећни, грлили једни друге и радовали се што могу да се виде и да буду заједно.

      Да ли сте имали прилику да посетите Србију за време Вашег предстојатељског служења?

      Желео бих и имам намеру да посетим братску српску земљу и православни братски народ српски. Они су нам увек били блиски и увек драги нашем срцу, као православни, као Словени и као људи који су такође у тешким условима и временима преживели многа искушења.

      Недавно је Српска Православна Црква објавила свој званични став оцрквеној кризи у Украјини. Kако је Синод Украјинске Православне Цркве оценио тај потез?

      Ми смо примили писмо са тим саопштењем од Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и неизмерно смо захвални на том ставу који је Српска Православна Црква заузела. Знате да постоје духовне и телесне болести. У овом случају бавимо се духовним болестима које постоје у нашем народу. Свака болест треба да има прави лек. Не може се болест излечити лажним лековима. Данас постоје покушаји излечења раскола тако што се они озакоњују и придаје им се канонски статус. Расколнике су прихватили без покајања, без духовног исцељења. То није прави начин помоћу којег се лечи раскол. Сви расколи су настали због гордости и амбиција људи који желе власт. Знате да је у нашој Православној Цркви један Предстојатељ – Христос. Ми сви Њему служимо: и патријарси, и митрополити, и епископи, и свештеници – сви смо ми слуге Христове. У нашој Цркви нема тог људског властољубља. Ми, као чланови Цркве, увек гледамо на Христа и на то шта нам Он говори и шта жели да урадимо. То је исправан приступ у Православној Цркви. Политичари нас виде као неку политичку организацију, партију. Код политичара су најважнији овоземљаски принципи. Али у нашој Цркви главну улогу имају Божје заповести, а не људски закони. Наиме, људски закони се мењају, а Божје заповести су вечне зато што је и Бог вечан. Оно што је Бог створио и шта Нам је дао такође је вечно. Зато се трудимо да будемо у заједници за свим православним народима у целом свету. Призивам ка томе све који су зашли у раскол да се присете да је Христос Глава Цркве (Еф. 5,23), да се смире пред Христом и да се поврате у братску заједницу и општење са онима који се налазе у канонској Светој Православној Цркви. Стога, ми од свег срца благодаримо Свјатјејшем Патријарху Иринеју, Светом Синоду и Светом Сабору Српске Православне Цркве на правилном и исправном гледишту који су заузели и које звучи веома снажно и ауторитетно. Такође  сматрам да је тај званични став Српске Цркве приморао многе да се замисле којим путем да иду.

      Ваше Блаженство, српски народ је упознат са страдањем Ваше Цркве. Kакво је стварно стање у Украјини и на какве тешкоће данас наилази Украјинска Православна Црква?

      Нажалост, брига верника Српске Православне Цркве по питању положаја Украјинскe Православнe Црквe Московске Патријаршије је поптуно оправдана. Неки политичари се много уплићу у живот Цркве и покушавају да нас или преведу на своју страну, тј. да постанемо део њихове партије и да се бавимо политиком, или, ако то нећемо, покушавају да нас растерају и лише законских права. Због тога се и доносе нови закони, као, на пример, закон који дозвољава свакоме човеку да се самостално определи којој Цркви припада. Код нас у Цркви се сматра да су чланови Цркве они људи који стално посећују храм, који учествују у црквеном животу, који посте и редовно се причешћују светим Христовим Тајнама – то и јесу чланови наше Цркве. Они, пак, људи који долазе у Цркву једампут годишње, а можда и ређе, они нису чланови наше Цркве. 
      Према новом закону, човеку се даје могућност да се изјасни да је члан Цркве, тј. то не одређује Црква, већ сам човек који може да каже: ја сам члан те Цркве! А у стварности он није члан Цркве, није члан према нашим законима. Због таквог извитоперавања православне традиције многи људи далеко од Ње решавају судбину црквеног објекта. Они се окупљају по селима у неким салама и гласају да одређени храм канонске Цркве присвоје себи. И то се, нажалост, правно сматра скроз легитимним, а у стварности на тај начин отимају наше храмове. Међутим, то није исправно, то не сме да се ради. На тај начин се легализује насилно одузимање цркава. Ми се са тим не слажемо.
      Постоји и закон према којем треба да променимо назив наше Цркве. Ми то не планирамо да радимо, ми нећемо да мењамо назив наше Цркве. Наша Црква се одувек звала Украјинска Православна Црква; ми живимо на територији Украјине, у наше цркве иду Украјинци, па се и зове Украјинска Православна Црква. То што постоји конфликт између неких украјинских и руских политичара, Црква ту није крива. Московски Патријарх и Православна Црква у Русији одвојени су од државе исто као што је Украјинска Православна Црква одвојена од државе. У религијској сфери ми имамо општење, ми се молимо једни за друге, бринемо и помажемо једни другима. То је завет који нам је дао Христос, ми га испуњавамо и испуњаваћемо га.

      Како Српска Православна Црква, као заједница црквених јерараха и верног народа, може помоћи братској Украјинској Православној Цркви и њеној верној пастви?

      Захвални смо на томе што се свештенојерархија Српске Православне Цркве стара за нашу Цркву, на канонској подршци молитвом и речју. Ми се, наравно, молимо за најјаче духовно оружје којим ћемо превазићи сва искушења и све саблазни овога света – за молитву и пост. Молимо вас да нас не заборавите у вашим светим молитвама.
      Николај Сапсај
        [1] Литија коју је током јула 2016. године организовала Украјинска Православна Црква под слоганом За мир, љубав и молитву за Украјину
      [2] Сусрет у Кијеву је био 27. јула 2016. године
       
×
×
  • Create New...