Jump to content

Свечано прослављена слава храма Часног и Животворног Крста Господњег у горњој острошкој обитељи

Оцени ову тему


Препоручена порука

DSC_8563.JPG.dcbb3709eaa79e4f265d114a8e51e4ab.JPG

Светом архијерејском Литургијом, резањем славског колача, свенародним сабором и славском трпезом хришћанске љубави прослављен је празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, славе цркве у острошком манастиру коју је, по предању подигао Свети Василије Острошки. Свету архијерејску Литургију са свештенством у сриједу 27. септембра служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

Звучни запис беседе Митрополита црногорско-приморског Амфилохија након прочитаног Еванђелског одељка 

Звучни запис беседе Митрополита црногорско-приморског Амфилохија на крају Свете Литургије

ВИДЕО ПРИЛОГ

Током Литургије, надахнут великим празником и благословом острошке светиње, бесједећи је поучавао сабране, а подсјетио је да је Свети Василије Острошки један од оних који вјековима свједоче Христово Распеће.

– Доље гдје почива његов ћивот, тамо је црквица посвећена Светом Ваведењу Пресвете Богородице, а Ваведење је почетак  откривења Божијег и Божије тајне и јављања Христовог. Ваведењем почиње домострј спасења рода људског. Дубок и мудар је био Свети отац Василије. Зато је и посветио храм Ваведењу, као што је и овај храм посветио Воздвижењу Часног Крста. Часном Крсту је посветио ову пећину и ову планину, тако да је све у овој светињи и у овој планини Божијој, стијени Божијој и у животу Светог Василија, у животу Исаије који се овдје подвизавао прије њега и у животу свих оних који су овдје долазили и долазе кроз вјекове, у знаку Христовог Распећа и Часног Крста – казао је Митрополит Амфилохије.

Он је објаснио да је човјек створен у знаку Часног Крста, јер када рашири руке његово тијело представља крст. Човјек је, рекао је, призван да живи у знаку Крста, а то је уписано у биће самог Бога.

Говорећи о хришћанству Запада Митрополит Амфилохије је рекао да је данас све мање и мање живога Бога у свијести западних хришћана.

– Шта ради данас западни свијет коме смо и ми почели да се клањамо? Шта друго ради него прогони Христа из људског живота? А прогони га управо тиме што све више и више заборавља да је Он Бог, да је сишао са неба на земљу и све више заборавља да је људски живот овјде и да је човјек призван да се сараспне Христу. Она ријеч јеванђељска ”ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, нека зме крст свој и нека иде за мном”. У знаку крста је људски живот, не само у природи људској, него и у дјелању људском овдје на земљи. У знаку Часног Крста је живот Бога овјде на земљи, то значи у знаку жртвовања, у знаку љубави према живом Богу и у знаку љубави према ближњима својим – казао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

Бесједећи говорио је и о породици која је данас разорена и казао да је Црквени суд Митрополије црногорско-приморске само ове године развео 42 брака, због чега је он као духовни пастир веома тужан.

– Био сам тужан заједно са свештеницима. Међу онима који су се разводили био је и један брачни пар који је само прије годину склопио брак, а остали негдје послије 2000. године. Разговарајући са тим људима и гледајући разлоге за те разводе, очевидно да ти људи нијесу схватили светињу живота, светињу брака, светињу породице. Нема осјећања да је брак светиња над светињама. Брак јесте љубав, али она распета љубав – казао је Митрополит и истакао да је светиња брака данас угрожена више него икад.

Митрополит Амфилохије је истакао да права и истинска љубав, Божија љубав у знаку које је људско биће и људски живот данас се претвара у неморал.

– Да не скрнавимо ову светињу, са оним у шта се та љубав претвара данас и у Србији и у Црној Гори, а почело је то у Еворпи. Догађају се параде срама, смрада…љуте се да говорим језиком мржње, али то је парада неморала,  обесвећење људског тијела и људске душе, обесвећење тајне љубави Богом дане и уграђене у људску природу. И то нам данас долази са обесвећеног и раскрштеног запада – казао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит је подсјетио да је наш народ увијек гледао према истоку, гдје сунце излази, гдје су Јерусалим, Витлејем и све хришћанске светиње које сијају и зраче.

– Колико је данас лажних богова, идеала, идеологија којима се људи клањају данас широм свијета. Нажалост, то најдубље богоодступништво, а кроз њега и братоодступништво креће са некада светог запада, хришћанског запада, гдје су своје мошти оставили апостоли Петар и Павле, онога запада који је родио велике и свете Божије људе – казао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

Поводом манастирске славе у остошкој пештери сабрало се бројно свештенство, монаштво и вјерни народ из разних крајева свијета, који су се причестили Светим Тајнама Христовим, а потом је Митрополит Амфилохије са свештенством благосиљао и пререзао славски колач.

На крају богослужења он је сабранима казао да је Свето Причешће најјача молитва за здравље тјелесно и духовно чиме се Бог усељава у људе.

Подсјетио је да је прошле године у ове дане код нас долазио Патријарх јерусалимски Теофило, као и да је Јерусалимска црква која такође свечано и молитвено прославља данашњи елики празник мајка свих цркава, а коментарисао је и дјеловање тзв. црногорске цркве, која није призната ни од једне канонске и аутокефалне православне цркве у свијету.

– Ово што видите код нас, ова некакава црногорска црква, безбожна црква, која у Бога Христа не вјерује, нема приступа Светом Гробу Христовом у Јерусалиму, каква је то црква? То су браћо и сестре не само они него мало шире Јудини сватови, они који продају вјру за вечеру. Данас се у том правцу креће сва Европа и Америка, а за њима хоће да иду Црна Гора и Србија, однсно они којима је Бог допустио да у овом тренутку буду на челу Црне Горе и Србије . закључио је Митрополит Амфилохије.

Заједничарење у острошкој светињи настављено је за трпезом хришћанске љубави коју је припремила острошка братија, а која је традиционално на Крстовдан увијек посна.

DSC_8483.JPG.4d34cf413b998138bfa1a4bcf3878607.JPGDSC_8488.JPG.81915da2b25496a865fa63d16e7eba09.JPGDSC_8491.JPG.a1aa0c4ade45c750bb2b5a93fb7e5d43.JPGDSC_8498.JPG.f5bd81db8fed670836e49ebe2b02b3fd.JPGDSC_8499.JPG.16193d597adddfe5addce746b6b0b3c8.JPGDSC_8521.JPG.82b43b2be25c14d38f5ce57b59f04079.JPGDSC_8529.JPG.4382299647cdd34a5562f05b9fe6dd3d.JPGDSC_8563.JPG.df15346bce89b930a55abe911c2c6095.JPGDSC_8564.JPG.265495fd3cf0b3e950b7d94b73b859a3.JPGDSC_8573.JPG.6b4a781c1bae4e17962a980254d4641a.JPG

 

Извор: Манастир Острог


View full Странице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда ће онима који нијесу одлушали цијелу бесједу митрополитову на Крстовдан, бити занимљив овај дио који је уредник катехетског програма Радио Светигоре, Александар Вујовић, издвојио за портал ИН4С:

Један римокатолички кардинал Каспер, кад смо били у једној званичној посјети у Риму, негдје око двијехиљадите године, заједно са братом, епископом бачким, онда ће он рећи, веома уман Њемац: „Ми римокатолици имамо потребу за вама православнима“. Ја му онда кажем, какву ви имате потребу, ви сте моћна организација, широм свијета раширени, имате свуда у свијету своје центре, своје цркве? Каже он, јесте, у праву си, али ви православни хришћани, хришћани Истока, ви чувате и свједочите вертикалу живота, својим свједочењем Христа распетога, Његовог Јеванђеља, својим свједочењем да је Бог сишао на земљу. То је вертикала Божјег силаска на земљу. А ми смо, каже он, и тиме говори о хришћанима Запада, ми смо у опасности да изчезнемо у хоризонтали, да се истопимо, да се поистоветимо са овим свијетом. Мудра ријеч овог прелата римског.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова светост Патријарх српски г. Порфирије, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Његово преосвештенство владика крушевачки Давид свечано су уз пјесму Не дамо светиње испраћени из Цетињског манастира, након одслужене Свете архијерејске литургије и устоличења Митрополита Јоаникија, кога је Свети архијерејски сабор СПЦ на овогодишњем мајском засједању изабрао за насљедника блаженопочившег Митрополита Амфилохија.

       
      Они су се упутили ка Подгорици и сваког тренутка се очекује њихов долазак у Храм Христовог васкрсења.
      Митрополит Јоаникије је 56. епископ ове Светосавске епископије, која је установљена прије 800 година, касније уздигнута на степен митрополије, а 41. митрополит црногорско-приморски који се устоличава у Цетињском манастиру.
      У  приступној бесједи Митрополит Јоаникије је заблагодарио Патријараху и Светом архијерејском сабору на изабору “у ово достојанство високо и узвишено Митрополита црногорско-приморскога”, поручивши да ће своју митрополитску службу почети са благом јеванђелском ријечју:
      “Обједињавајући повјерени ми народ око престола Божијег да бих га нахранио небеским хљебом учећи све како се треба владати у Дому Божијем који је Црква Божија, стуб и тврђава истине. Јеванђеље Христово ће бити темељ свега што ћу радити и градити знајући да сам дошао да градим не обичну грађевину него живу Цркву Божију којој је Христос крајеугаони камен. Вршећи своју свету службу архијереј стоји видљиво испред свог народа пред лицем Божијим приносећи од свих и за све, кроз Христа, дарове Богу живоме. Архијереју је од Бога дато да врши службу помирења да се измиримо са својом савјешћу и једни са другима да бисмо се и са Богом могли измирити; да се сјединимо са Богом и својим ближњима. У том светом јединству је наша снага, спасење и обесмрћење”, поручио је у приступној бесједи Митрополит Јоаникије.
      Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је изабран за митрополита црногорско-приморског на овогодишњем мајском засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве након упокојења блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре, величанствени саборе, ставих неколико реченица на папир да не бих отишао у странпутицу гледајући све вас данас сада овде сабране.

      Најрадије бих све вас као и све људе Црне Горе сместио у своје срце, закључао у њега, и заједно са вама попео се на Острог и препустио се молитвама Светог Василија Острошког, да он буде тај који нам даје упутства којим путем да идемо, којим речима да општимо једни са другима; или бих се ћутке спустио у крипту у којој су смештене кости великог архипастира и васкрситеља опустошене, мртве Црне Горе, у крипту у којој се налази тело нашег и вашег блаженопочившег митрополита Амфилохија, и да тамо сви у молитви ћутке чујемо шта има да нам поручи, и ако би имао у наше име недоумице, сада их сигурно више у близини Христовој нема. Засигурно зна да су јединство, љубав Христова и мир Христов једини оквир који је природан и нормалан, здрав и исправан за животе сваког од нас појединачно али и за живот свих нас заједно.
      Ово свето место испред којег стојимо, свети храм посвећен Васкрсењу Христовом, најбоље поручује који је смисао и садржај наше вере, који је смисао и постојање Цркве у свету. Црква не постоји због тога да би решавала на пример економске, социјалне, психолошке, политичке, државне и сваке друге проблеме. Црква о којој сведочи овај храм Васкрсења у свету постоји да бисмо ми дошли у њу и да бисмо ту могли да наслутимо ону тајну за којом чезнемо, а то је живот вечни. То је смисао нашега постојања овде, у историји али и у вечности. И само када дотакнемо ту тајну, тајну Крста и Васкрсења Христовог, тада добија свој смисао и све оно претходно.
      Драга браћо и сестре, величанствени Саборе, утешен вашом вером и љубављу знам да смо сабрани у име Оца и Сина и Светога Духа. За нас је данас празник и ја вам га од свег срца, браћо и сестре, честитам. Овакви дани и овакви догађаји одавно су не само поменути него и описани у Светом Писму, у псалмима Давидовим: Ево дана који створи Господ радујмо се и веселимо се у њему!. И заиста овај дан и овај наш сусрет јесте по нашој вољи и израз је наших најдубљих жеља. Али не само наших. За ове дане и за овај догађај ми смо се молили Богу да добијемо на челу ове древне светосавске епископије достојног архијереја. И Господ је преко Сабора Архијереја Српске Православне Цркве, који се управља Духом Светим, услишио  наше молитве. Изашао је Господ у сусрет нашим молитвама и нашим жељама и ми смо за предстојатеља ове велике и важне за нашу Цркву и за читаво Православље епархије добили великог мужа, онога кога смо желели, кога смо измолили, владику Јоаникија. И ја вам на тим испуњеним молитвама и жељама и у своје лично име, али и у име пуноће Српске Православне Цркве и у име пуноће Цркве Христове, честитам.
      Велика је и силна је наша радост, али ми смо ту радост као православни хришћани спремни да поделимо са свима: са браћом римокатолицима који живе у знаку истог крста Христовог као и ми православни, затим са другом децом Авраамовом: са браћом Јеврејима и са браћом муслиманима, са којима смо исто тако испреплетани широм балканског шара, па и овде у Црној Гори. Свима њима пружамо руку братства и братску радост делимо са њима. Пружамо им не само једну руку којом се рукујемо, него ширимо обе своје руке, ширимо, браћо и сестре, своје срце и све братски грлимо и целивамо. А ако у братски загрљај зовемо њих како тек чезнемо и желимо из свег срца, из дубине своје душе, да у миру и у љубави Христовој загрлимо ону нашу браћу која су нам најближа, која су нам рођена, а која данас нас овде сабране на овом скупу или не препознају или не признају за своју браћу, и називају нас различитим погрдним именима. Ми ту нашу браћу грлимо читавим својим срцем, својом душом, читавим својим бићем и молимо се да колико год не били добре воље према нама да их Господ одобровољи, али и нас и наша срца да прошири до небеса, да у та наша срца они имају улаз, али да из њих никада немају ниједан излаз. Баш њих желимо да примимо већма него било кога другог у братски загрљај, јер ми као православни хришћани знамо да без обзира на то ко како себе доживљава и осећа, како се изражава, како себе види по свом националном убеђењу, без обзира на то коју идеологију, који политички поглед на свет има, и којој странци припада, без обзира на било које и било какве разлике, у Цркви - сви смо једно.
      Да је Црква, знамо добро, јединствени кров и простор за све нас, кров под који нас када приступимо светој чаши свештеник не пита које смо нације, ко нам је отац, ко нам је мајка, за кога гласамо, где радимо... Не, браћо и сестре, ми Христом просветљени, молитвама Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског просветљени, знамо да за Бога најмање је битно како и на који начин себе доживљавамо уколико смо Христови. Свештеник када му приступимо једино што ће нас питати јесте како вам је име. У које име смо крштени, које смо име на крштењу добили, по чему нас Бог лично препознаје.
      Да сви једно буду нису речи било кога од овога света, нису речи нас свештеника, па макар били и епископи. То су речи никог другог но до самог Господа нашег Исуса Христа да сви једно буду. а за нас хришћане речи Христове су меродавне. Оне су огледало, оне су наше мерило. Када слушамо реч Његову она ће се претворити и преточити и у наше животе. Та реч Христова поред позива на јединство у исто време је и позив на љубав и позив на мир. Ни једно, ни друго, ни треће није могуће без вере у Христа, без послушања његовим заповестима и без труда да живимо у складу са оним на шта нас Он позива. У том светлу сви људи су позвани да буду наша браћа. У том кључу, у кључу Христовом, у Његовом огледалу, ми немамо непријатеље, без обзира што помућени силама овог света, надахнути интересима себичним и пролазним неки људи, Цркву Христову па и самога Христа, а онда и нас православне хришћане, могу видети као своје непријатеље. То је њихова ствар. Бог нас неће питати шта су они нама учинили, али ће нас питати шта смо ми учинили. Да ли смо посведочили распетог и васкрслог Христа, да ли смо били спремни, баш као што је чинио блаженопочивши митрополит Амфилохије и као што је заједно са њим чинио, чини и чиниће новоизабрани митрополит Јоаникије, који су носили и носе падове и бремена и оних који слушају реч Христову и оних који не слушају реч Христову. Стога позивам и апелујем на све крштене душе у овој Епископији да стану уз овог изабраног митрополита Јоаникија.
      И као да чујем неки немушти ехо који хоће да каже он није изабран овде. А ја заједно са вама, браћо и сестре, кажем: Изабран је митрополит Јаникије легално и легитимно у складу са учењем светих канона Православне Цркве, онако како се то радило кроз сву историју од  дванаесторице апостола, па преко седамдесеторице који су изабрани после њих, до наших дана. Свима је Господ рекао: Идите и крштавајте све народе у име Оца, Сина и Светога Духа. Тако је и кроз свети Сабор Цркве наше, али кроз ваше молитве и вашу вољу, рекао и овом драгом нам изабраном Митрополиту црногорско-приморском господину Јоаникију, рекао је и њему: Иди и поучавај и крсти све људе, сав народ у овом крају, у Црној Гори у име Оца, Сина и Светога Духа, приводи их распетом и васкрслом Христу без обзира како ко гледа на себе. Никаква друга потврда није потребна до избора од законитог Сабора. Али, ако већ неко жели потврду народа у Црној Гори за избор Митрополита новог, ја вас овде сабране питам и очекујем јасан, јединствен и непоновљив гласан одговор: да ли је достојан владика Јоаникије да седне на трон Светог Петра Цетињског? Да ли је достојан? Да ли је достојан владика Јоаникије за митрополита црногорско-приморског?
      Наравно да је достојан! И то сви треба да знају!
      Ја, немојте ми замерити што ћу речи лично у првом лицу једнине, вашег новог митрополита добро познајем, пријатељи смо, али много више од тога - браћа смо. Знамо се од студентских дана, али не од студентских дана када смо студирали богословске науке заједно, него много пре тога, када смо се сабирали у студентској соби, у Студентском граду у Београду - он студент философије, а моја маленкост студент археологије, а било је ту још наше браће у истој соби који су данас свештеници. Сабирали смо се и имали смо само једну потребу, само једно питање: не - има ли Бога? - него: ко је тај Бог? Који је тај Бог који може да осмисли сваки наш тамни буџак, да осмисли наше јадне животе, да осмисли историју? Који је то Бог који нам даје све, и себе самога у љубави, али даје и вечност? А онда смо готово паралелно у исто време срели апостоле оних времена и сведоке Христове, духовну децу Светог оца Јустина. Срели смо митрополита Амфилохију, владику Атанасија и владику Иринеја и они су нам не речју својом, него собом, својим постојањем показали да постоји живи Бог, да је тај Бог дошао међу нас да се распне и да се васкрсао и да је тај живи Бог, Исус Христос Господ Наш. После једног таквог сусрета, једног разговора и предавања митрополита Амфилохија, одлучили смо да напустимо студије које смо започели и да упишемо Богословски факултет, хотећи да чујемо живу реч Божју, не слутећи да ће нас Господ слабашне и мале поставити на трон са којег треба да носимо бреме распетог, али на путу васкрсења српског православног народа.
      И ја сам стога, браћо и сестре, јемац да је ваш нови Митрополит истински човек. Он јесте Србин православни, али је пре тога, за то време и после тога - хришћанин православни. То значи да воли свој српски народ, али у Христу и кроз љубав према свом народу воли сваког човека и све народе света, јер сви су позвани да буду Христос, да буду Црква Његова. За митрополита Јоаникија, као и за његовог духовног оца, а рекох већ нашег заједничког учитеља, блаженог спомена митрополита Амфилохија, важи онај једноставан закључак апостола Павла који је и закључак свих нас: Нема више Јудеја ни Јелина, нема више роба ни слободног, нема више мушког ни женског, јер сте сви ви један човек у Христу Исусу.
      Драга браћо, вама и свим нашим сународницима и свим људима који живе на овим просторима, постављам питање: Да ли ћемо ми савременици, дозволити да се и даље кроз 21. столеће преносе бесмислени идеолошки сукоби, понављам: бесмислени идеолошки сукоби, да нам на челу стоје жигови и етикете из прошлих времена. И не само то, него да те жигове утискујемо у душе сопствене деце. Потребан нам је само Христос, потребан нам је само Христов печат у срцу, њим да се осењујемо, а онда нека свако по свему другом буде оно што хоће. Разлике су дар Божји, дате су не да би били повод за сукобе, него су дате као дарови Божји да бисмо свој посебан печат развијали како бисмо онда кроз тај печат себе даривали другима, али исто тако кроз свој посебан дар примали друге да бисмо друге собом обогаћивали и другима били обогаћени.
      Стога и ја, заједно са изабраним митрополитом Јоаникијем и свим нашим архијерејима, молим све у овим светим крајевима да не дозволе да се мржња међу браћом и несреће продужују. Не остављајмо нашој деци хипотеке ни своје, ни наших дедова. Тражимо опроштај и опростимо: ако сам те увредио опрости, а ја теби унапред праштам на свему. То је реч, то је емоција, то је вера нас православних архијереја, то је вера вас православних хришћана, то је вера и вашега новог митрополита. И на крају, нека Господ да - као што је, знам поуздано, у срцу и у души вашег новог митрополита Бог Христос увек на првом месту и онда је све у његовом животу на свом месту – да, браћо и сестре, молитвама свих светих Божјих из ове свете земље, из наше свете Цркве Православне, Господ Христос буде у вашим срцима, у вашим мислима, у вашем бићу увек на првом месту.  И онда никада нећете имати проблем да препознате шта је то што треба да буде на другом месту и шта на којем месту треба да буде: Христос Господ је почетак и крај, а све остало биће на свом месту. Благодат и мир Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога Оца и заједница Духа Светога нека буде са свима вама овде сабранима, са свим житељима овог града, са свим житељима Црне Горе, са читавим светом. Живели, нека вам је срећан празник и нека вам је срећан и благословен нови Митрополит!
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ваша светости, патријарше српски господине Порфирије, драга браћо архијереји из светих Божијих цркава, из Јерусалимске патријаршије, Московске патријаршије, Украјинске православне цркве, Руске заграничне цркве, Бугарске православне цркве, Пољске православне цркве, Албанске православне цркве, Православне цркве чешких и словачких земаља, Ваше блаженство, Aрхиепископе охридски и Mитрополите скопски, браћо архијереји Српске православне цркве и Охридске архиепископије. 
      Господине предсједниче Владе Црне Горе, Ваше екселенције, господо амбасадори, Ваша краљевска височанства, господине Филипе и Данице Карађорђевић, Ваша краљевска височанства грузијске династије, господине Давиде Багратионе и госпођо Ирина, господо министри у Влади Црне Горе и Србије, господо народни посланици, господине предсједниче Матице Српске, господине директоре ,,Секретаријата за вјере” Републике Српске, господо предсједници општина, овдје присутних, из Црне Горе, драга браћо и сестре.
      Драго ми је да вас све поздравимо на овом светом и великом сабору који је учињен поводом доласка Његове светости Патријарха српског господина Порфирија, који први пут, као новоизабрани Патријарх, долази да посјети Црну Гору и да јој донесе мир и благослов. Ваша светости, Ви као наследник Светога оца нашега Саве, првога архиепископа српскога, идете и његовим стопама, посјећујући свете Божије престоле које је утврдио Свети Сава. И ево, дошли сте да и овај свети престо древне епископије зетске, данашње Митрополије црногорско-приморске, посјетите и утврдите. Ваша света служба је служба помирења и обједињења. Цијела Српска православна црква, српски православни народ и сви они који су у Вашој јурисдикцији, обједињавају се око Вас и око светог патријарашког престола. Са Вама је, Ваша светости, вечерас дошла и пуноћа васељенског православља. И ту пуноћу, као патријарх српски, носите у Својој светој служби и Своме срцу. Али нам је драго што вечерас са Вама дођоше архијереји светих православних патријаршија и светих аутокефалних православних цркава из цијелог православља. То нам даје и велику и велику снагу.
      И ево, вечерас сте овдје, Ваша светости, поводом Вашега устоличења као новоизабраног Митрополита црногорско-приморског. Дошли сте, Ваша светости, да посјетите ову, Светим Савом, утврђену Митрополију, која се прославила светошћу и Светога Петра Цетињскога и осталих светиња које је сабрала под својим освештаним крововима. И руку Светог Јована Крститеља, и дио Часнога и Животворнога крста, и свету чудотворну икону Богородице Филеримске, и  земљу Светога Василија Острошкога Чудотворца, са којом се он, као Митрополит херцеговачки, сјединио. Епископију и Митрополију у којој су свој мир нашле мошти Вашега далекога претходника, Светога Арсенија Сремца. Ова епископија и Митрополија се прославила светошћу, али и много чиме друго. И књижевношћу и умјетношћу и љепотом наших светиња, а у посљедње вријеме, наш народ, који се објединио у одбрани својих светиња, своје вјере, части, образа и памћења, заблистао је и изашао пред лице цијеле православне васељене, као народ одан својој вјери и Својој Цркви.
      И зато ми је и част, Ваша светости, да Вас поздравим у име цијелог овог овдје вечерас сабраног народа, који Вас и вечерас и сјутра дочекује у Црној Гори. И молим Вас, Ваша светости, да овај народ који Вам је толико одан и који ће послушати Вашу ријеч, да му се обратите и да га благословите.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Светом архијерејском Литургијом у нишком Саборном храму, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније обележио је 31. августа 2021. године, седам година архијерејске службе и четири године од увођења у трон епископа нишких.

       
      Звучни запис беседе
       
      Преосвећеном Владики саслуживали су протојереј-ставрофор Бранислав Цинцааревић, протојереј-ставрофор Ненад Микић, протојереј Миодраг Павловић, протојереј Дејан Арсић, јеромонах Јефрем Шекарић, протојереј Борислав Стаменковић, јереј Владе Капларевић, јереј Стефан Цинцаревић, протођакон Ђорђе Филиповић, протођакон Стеван Кричка и ђакон Немања Ристић.
      Нишка црквена певачка дружина "Бранко", хор катедралног храма под вођством госпође Саре Цинцаревић, одговарао је са леве певнице, док су за десном певницом били свештеници, катихете и богослови Епархије нишке.
      Након отпуста Свете Литургије, а по благослову Преосвећеног Владике Арсенија, надахнуто слово произнео је отац Бранислав Цинцаревић, старешина храма, честитајући овај јубилеј свом Архијереју у име данашњих свештенослужитеља, чланова епархијских тела, црквеног хора катедралног храма и верног народа.
      Владика Арсеније заблагодарио је кратким словом оцу Браниславу на лепим речима, као и драгим гостима из четири Епархије у којима је службовао - банатске, жичке, београдске и нишке, својим свештеницима, монасима и епархијским службеницима и верном народу на молитвеном учешћу у данашњем сабрању.
      Преосвећени Епископ се присетио своје трогодишње службе као викарни Епископ Његове Светости блажене успомене Патријарха Иринеја, од кога се учио благости и смирењу, и који му је, како је рекао Владика у свом слову, служио као узор, када је по његовој жељи, дошао као 56. познати архијереј на трону Епископа нишких.
      Радио Глас Православне Епархије нишке реализовао је директан аудио пренос Свете Евхаристије, путем радио таласа на 92 МHz и путем сајта.
      На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године дотадашњи aрхимандрит Арсеније (Главчић) изабран је за Епископа топличког, викара Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. Његова Светост Патријарх српски Иринеј обавио је чин хиротоније Епископа Арсенија у Саборном храму у Београду у присуству више архијереја СПЦ 31. августа 2014. године.
      На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне цркве 24. маја 2017. године за Епископа нишког изабран је дотадашњи Епископ топлички Г. Г. Арсеније. Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Иринеј увео је Његово Преосвештенство Епископa нишкoг Г. Г. Арсенија у трон Архијереја нишких у Саборном храму Силаска Светога Духа на апостоле у Нишу, 13. августа 2017. године.
      Долгоденствуј Преосвећени Владико на многаја и благаја љета!
       
      Извор: Епархија нишка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На дан када се сећамо и молитвено празнујемо Пресвету, Пречисту, Преблагословену Владичицу нашу Богородицу, 15/28. августа 2021. године, празник Успенија Пресвете Владичице наше Богородице заузима посебно и значајно место међу празницима који су установљени у славу Божју, а у част Његове Пресвете и Пречисте Мајке. Овај празник је храмовна слава Светоуспенске цркве у Новом Саду.

      Бденије уочи празника служио је протојереј-ставрофор Стојан Билић, парох Саборног храма у Новом Саду, уз саслужење протојереја Предрага Билића, протонамесника Милорада Мировића, презвитерâ Станка Лакетића и Живка Рајиновића, свештенослужитеља Успенског храма и новосадских ђакона. Прота Стојан је честитао навечерје празника свештенослужитељима и парохијанима овога светог храма, а протопрезвитер Жељко Латиновић је захвалио на љубави свештенству и верном народу, позвавши све на свету Литургију.
      Узношење молитава Богу и Његовој Пречистој Мајци настављено је и на сâм дан празника. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Радован Лазић, уз саслужење протонамесника Игора Игњатова и свештенослужитељâ Светоуспенског храма. После прочитаног јеванђелског одељка, надахнуту и веома поучну беседу изговорио је отац Игор, парох футошки. Својим појањем, топлини православног богослужења допринео је хор Светоуспенске цркве Антифон.
      После опхода око порте Успенског храма служен је помен свим оснивачима, ктиторима, свештенослужитељима и парохијанима Успенског храма. (Због радова у порти није могао да се врши трократни опход око храма, у самој порти).
      Прота Радован је, после отпуста, честитао славу свештенству и парохијанима Успенске цркве, а прота Жељко Латиновић, старешина Успенског храма, честитао је празник присутнима и призвао благослов Пресвете Богородице на род људски, пожелевши да све људе Богомајка увек води путем спасења ка Сину Свом, у Царство небеско.
      На вечерњем богослужењу је свештеник Лазар Мајсторовић, парох ветернички, благословио и освештао славске дарове, колач и жито. Кумови овогодишње славе били су господин Тихомир Јаковљев са породицом, а кумство за наредну годину су преузели Слободан Ковачић, Драгица Кричковић и Немања Чанак.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...